djovanovic.files.wordpress.com · Web viewMoćnosti je od 5 do 10 metara.Glavni minerali su...

1

D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove površinske eksploatacije

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JUŽNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

Majdanpek, 20. Novembra 1999. god.

2

S P I S A K O B A V E Z N I H P R I L O G A

1. Potvrda o registraciji radne organizacije za izradu rudarskih projekata.2. Potvrda radne organizacije o izradi i stručnoj kontroli projekta.3. Spisak projektanata.4. Rešenje o odredjivanju odgovornog projektanta.5. Uverenje odgovornog projektanta o položenom stručnom ispitu.6. Uverenje odgovornog projektanta o radnom stažu provedenom na odgovarajućim poslovima.7. Izjava odgovornog projektanta o izradi projekta.8. Rešenje o odredjivanju lica za stručnu i računsku kontrolu.9. Uverenje o položenom stručnom ispitu lica koje vrši stručnu kontrolu.10. Izjava o stručnoj kontroli.11. Projektni zadatak.12. Sadržaj projekta.13. Spisak priloga.

3

Na osnovu čl. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije

br. 44/95.) i član 31. Zakona o izgradnji objekata Službeni

glasnik SR Srbije br. 10/84, RTB Bor RBM Deoničko društvo u

društvenoj svojini izdaje sledeću

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB - Bor RBM Deoničko društvo u

društvnoj svojini kao organizacija udruženog rada koja je regi-

strovana za izradu ove vrste tehničke dokumentacije izradila

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE NA JUžNOM REVIRU DDD

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

2. Da je isti izradjen u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz

1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o

sadržaju rudarskih projekata (Službeni glasnik SR Srbije br. 27

od 26. juna 1997. god. čl.43.)

3. Da je izvršena stručna i računska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehničke dokumentacije

i u druge svrhe se nemože upotrebiti.

22. 11. 1999. god. DIREKTOR DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEK

Majdanpek

___________________________________

Kerčulj Jonel, dipl.ing.rud.

4

SPISAK PROJEKTANATA

Odgovorni projektant: JOVANOVIĆ DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Rešenje br. III-02/504/99.

__________________________________

Saradnici i konsultanti:

Opšte konsultacije: Dr. MILORAD GRUJIć, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast geologije: Djordjević Dragiša, dipl.ing.geol.

_________________________________

Tehnička obrda: Jovanović Dragoljub, dipl.ing.rud.

_________________________________

Veljović Radmila, rud.tehničar

_________________________________

Stručna kontrola: KRAčUNOVIć MIODRAG, dipl.ing.rud. Rešenje br. III-02/505/99.

_________________________________

5

RTB BORDDD Rudnik bakra MajdanpekBroj III 02/50404.11.1999. god.Majdanpek

Na osnovu članova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudar-

stvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica

koja izradjuju rudarske projekte donosim sledeće

R E Š E N J E

Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za izradu: DOPUN-

SKOG RUDARSKOG PROJEKATA OTKOPAVANJA RUDE NA JUžNOM REVIRU DDD

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m odredjuje

JOVANOVIć DRAGOLJUB, dipl.ing. rudarstva ovlašćenje br. 152-

966/79.

DIREKTOR DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________


6

Rešenjem direktora DDD RBM-a Broj III-02/504/99. od

04.11.1999. godine odredjen sam za ODGOVORNOG PROJEKTANTA za

izradu DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKATA OTKOPAVANJA RUDE NA JUŽNOM

REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m.

Na osnovu predjašnjeg dajem sledeću

I Z J A V U

Izjavljujem da sam prilikom izrade DOPUNSKOG RU-

DARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUŽNOM REVIRU DDD RUDNIKA

BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m isti usaglasio sa

svim važećim tehničkim propisima, standardima kao i propisima o

zaštiti na radu.

ODGOVORNI PROJEKTANT,

_________________________________

Jovanović Dragoljub, dipl.ing.rud.

7

Na osnovu članova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudar-

stvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica

koja izradjuju rudarske projekte donosim sledeće

R E Š E N J E

Da se za stručnu i računsku kontrolu: DOPUNSKOG

RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUžNOM REVIRU DDD RUDNIKA

BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m odredjuje

KRAČUNOVIć MIODRAG, dipl.ing. rudarstva ovlašćenje br. 420/R/84.

DIREKTOR DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________


8

Rešenjem direktora DDD RBM-a Broj III-02/531 od

18.11.1999. godine odredjen sam za stručnu i računsku kontrolu

DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUŽNOM REVIRU DDD

RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

Na osnovu predjašnjeg dajem sledeću

I Z J A V U

Izjavljujem da sam izvršio stručnu i računsku kon-

trolu DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUžNOM RE-

VIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m i

utvrdio ispravnost u svim delovima projekta.

STRUčNU I RAčUNSKU KONTROLU IZVRŠIO,

__________________________________

Kračunović Miodrag, dipl.ing.rud.

9

PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU DOPUNSKOG RUDARSKOG PRO- JEKTA OTKOPAVANJA RUDE NA JUžNOM REVIRU DDD RBM-a U

ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

Do sredine Juna tekuće godine otkopavanje rude u zoni HAC-a na J.reviru vršeno je prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u zoni HAC-a". Ovim projektom je obuhvaće- no otkopavanje izmedju nivoa +275m i +170m. Kako se pri otkopavanju ovog bloka pokazalo da ima mogućnosti za otkopavanje i ispod nivoa +170m a imajući u vidu situaciju u RBM-u u pogledu otkrive- ne rude, krajem 1998. godine je ugovorena izrada novog "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja rude u zoni HAC-a" sa Institutom za bakar iz Bora. Zbog problema nastalih oko ratne situacije izrada pomenutog projekta je prolongirana. U medjuvremenu su nasta- le nove okolnosti, naime početkom 1999. godine pojavilo se klizi- šte na severozapadnom delu kopa na mestu nekadašnje trase HAC-a. Početkom juna tekuće godine je dogovoreno sa izradjivačem projekta da se i ova okolnost uzme u obzir. Prema ovome izrada pomenutog projekta je zahtevala doistraživanje što je neminovno dovelo do pomeranja termina za njegov dovršetak. Projekat je preuzet 09.07.1999. godine od kada se po njemu radi. Uzimajući u obzir sve napred iznete momente, da se nebi prestalo sa radom na ovom delu kopa, u medjuvremenu je u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa uradjeno "Uputstvo za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m" i izdata "Naredba za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m". Ova naredba je važila do stupanja na snagu "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja ležišta Južni revir u RBM za zahvat do K+140". Kako pomenuti projekat tretira otkopavanje zaključno sa nivoom +140m a kako se smatra da ima mogu- ćnosti za otkopavanje i ispod ovog nivoa nalaže se Radnom timu za površinsku eksploataciju pri DDD RBM da uradi DOPUNSKI RUDAR- SKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m. Projekat treba da sadrži:

1.0. OPŠTI DEO2.0. GEOLOGIJA LEžIŠTA2.1. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEžIŠTA3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA4.0. STABILNOST KOSINA5.0. ELEMENTI KONSTRUKCIJE POVRŠINSKOG KOPA6.0. REZERVE RUDE6.1. Geološke rezerve6.2. Eksploatacione rezerve

10

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA8.0.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA8.1.0. BUŠENJE8.3.0. MINIRANJE8.4.0. UTOVAR8.5.0. TRANSPORT9.0. ODVODNJAVANJE10.0. POTREBNA RADNA SNAGA11.0. POTREBNA OPREMA I MEHANIZACIJA12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA I MAZIVOM13.0. NORMATIVNI MATERIJAL14.0 TROžKOVI OTKOPAVANJA15.0 OPŠTE MERE ZAŠTITE16.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE17.0. EKOLOGIJA

Rudu obračunati sa konturnim sadržajem bakra od 0,1%.

Projekat treba da bude u svemu uradjen prema važećim propisima iz oblasti rudaestva i prilagodjen postojećoj tehnologiji otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek.

01. 11. 1999. god. DIREKTOR DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________ Kerčulj Jonel, dipl.ing.rud.

11

SADRŽAJ DOPUNSKOG RUDARSKOG PROJEKTA OTKOPAVANJARUDE NA JUŽNOM REVIRU DDD RUDNIKA BAKRA MAJDANPEKU ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +158m

Strana

1.0. UVOD .............................................. 11.01. Opšte ............................................. 11.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje ............. 1

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEžIŠTA ................ 22.1. Geološka gradja ležišta ........................... 22.2. Opis ležišta ...................................... 52.3. Mineralni sastav .................................. 72.4. Geneza ležišta ................................... 102.5. Tektonski sklop ležišta .......................... 122.6. Hidrogeološke karakteristike ležišta ............. 132.6.1. Ovodnjenost kosina ............................... 15

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI HAC-a ........................... 153.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim

uzorcima ......................................... 163.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima ......................................... 193.3. Parametri unutrašnjeg otpora masiva .............. 203.4. Raspucalost masiva ............................... 203.5. čvrstoća masiva .................................. 20

4.0. STABILNOST KOSINA ................................ 234.1. METODE PROVERE STABILNOSTI ....................... 234.2. PROVERA SABILNOSTI PO PROFILIMA .................. 244.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa .................... 244.2.1.1. Profil 4 - istok ................................. 254.2.1.2. Profil 6 - Istok ................................. 264.2.1.3. Profil 8 - Istok ................................. 264.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa ........... 274.2.2.1. Profil - 8 - Zapad ............................... 274.2.2.2. Profil 6 - Zapad ................................. 294.2.2.3. Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni

klizišta na severu ............................... 30

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A ...... 355.1. Elementi površinskog kopa ........................ 355.1.1. Generalna kosina kopa ............................ 355.1.2. Visina etaža ..................................... 38

12

5.2. Elementi etaža površinskog kopa .................. 385.2.1. Korak etaže ...................................... 385.2.2. Radni ugao kosine etaže .......................... 39

5.2.3. Širina radne kosine etaže ........................ 395.2.4. Širina etažne reavni pri radnoj kosini etaže ..... 395.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala ..................... 395.2.6. Zona mogućeg obrušavanja ......................... 405.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala ............................. 405.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni ................... 415.2.9. Elementi puta .................................... 41

6.0. REZERVE RUDE I METALA ............................ 436.1.1. Geološke rezerve rude ............................ 436.1.2. Količine metala u geološkim rezervama ............ 436.2. Eksploatacione rezerve ........................... 44

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA ............................. 45

8.0.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA .......................... 468.1.0. BUŠENJE .......................................... 468.1.1. Kapacitet bušilica BE-45R ........................ 478.1.2. Kapacitet bušilica BE-60R ........................ 498.2.0. OPROBAVANJE ...................................... 518.3.0. MINIRANJE ........................................ 528.3.1. Parametri bušačko minerskih radova ............... 528.3.2. Otvaranja etaže 140 .............................. 528.3.3. Otvaranje etaže 125 .............................. 538.3.4. Otvaranje etaže 110 .............................. 538.3.5. Miniranje za visine etaža od 15m ................. 54 8.4.0. UTOVAR ........................................... 568.4.1. Izbor mehanizacije ............................... 568.4.2. Proračun utovarnih kapaciteta .................... 568.4.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182 .. 568.4.2.2. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191 .. 59

8.5.0. TRANSPORT ........................................ 628.5.1. Transport jalovine ............................... 628.5.2. Transport rude ................................... 628.5.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje

utovarno transportnih kapaciteta ................. 628.5.3.1. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182 ............................... 638.5.3.2. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 191 ............................... 658.5.4. Tonkilometri ..................................... 68

13

9.0. ODVODNJAVANJE .................................... 69

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA ............................. 7011.0. POTREBNA OPREMA .................................. 7112.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA, MAZIVOM I OSTALIM NORMATIVNIM MATERIJALOM ................ 71

13.0. NORMATIVNI MATERIJAL ............................. 72

14.0. TROŠKOVI OTKOPAVANJA ............................. 73

15.0 OPŠTE MERE žAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEžIŠTA "JUžNI REVIR" - "HAC-a" .................. 7415.1. Tehnička zaštita ................................. 7415.2. Lična zaštita .................................... 7415.3. Protivpožarna zaštita ............................ 7515.4. Mere zaštite pri bušenju ......................... 7515.5. Mere zaštite pri miniranju ....................... 7615.6. Mere zaštite pri utovaru ......................... 7815.7. Mere zaštite pri transportu ...................... 79

16.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE ............................. 80

17.0. EKOLOGIJA ........................................ 82

14

S P I S A K P R I L O G A

Prilogbroj

2.01. Geološka karta Južnog revira2.02. Geološki profil br. 22.03. Geološki profil br. 42.04. Geološki profil br. 6

4.01. Profil kroz 19.440-istok4.02. Profil br. 4-istok4.03. Profil br. 6-istok4.04. Profil br. 8-istok4.05. Profil br. 8-zapad4.06. Profil br. 6-zapad4.07. Profil br. 4-zapad4.08. Situacioni plan klizišta4.09. Profil kroz 19.440-zapad4.10. Skica proračuna stabilnosti klizišta

5.01. Elementi etaža i kopa5.02. Elementi dvosmernog puta sa dve kolovozne trake5.03. Elementi dvosmernog puta sa jednom kolovoznom trakom5.04. Plan otkopavanja5.05. Etažni plan etaže 1405.06. Etažni plan etaže 1255.07. Etažni plan etaže 110

6.01. Plan sadržaja bakra etaže 1406.02. Plan sadržaja bakra etaže 1256.03. Plan sadržaja bakra etaže 110

15

8.01. Tehničke karakteristike bušilice BE-45R8.02. Tehničke karakteristike bušilice BE-60R8.03. Plan otvaranja etaže 1408.04. Plan otvaranja etaže 1258.05. Plan otvaranja etaže 1108.06. Tehničke karakteristike bagera M-1828.07. Tehničke karakteristike bagera M-1918.08. Tehničke karakteristike vozila WABCO-190E

1.0. UVOD

1.01. Opšte

Do sredine Juna tekuće godine otkopavanje rude u zoni HAC-a na J.reviru vršeno je prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u zoni HAC-a". Ovim projektom je obuhvaće- no otkopavanje izmedju nivoa +275m i +170m. Kako se pri otkopavanju ovog bloka pokazalo da ima mogućnosti za otkopavanje i ispod nivoa +170m a imajući u vidu situaciju u RBM-u u pogledu otkrive- ne rude, krajem 1998. godine je ugovorena izrada novog "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja rude u zoni HAC-a" sa Institutom za bakar iz Bora. Zbog problema nastalih oko ratne situacije izrada pomenutog projekta je prolongirana. U medjuvremenu su nasta- le nove okolnosti, naime početkom 1999. godine pojavilo se klizi- šte na severozapadnom delu kopa na mestu nekadašnje trase HAC-a. Početkom juna tekuće godine je dogovoreno sa izradjivačem projekta da se i ova okolnost uzme u obzir. Prema ovome izrada pomenutog projekta je zahtevala doistraživanje što je neminovno dovelo do pomeranja termina za njegov dovršetak. Projekat je preuzet 09.07.1999. godine od kada se po njemu radi. Uzimajući u obzir sve napred iznete momente, da se nebi prestalo sa radom na ovom delu kopa, u medjuvremenu je u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa uradjeno "Uputstvo za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m" i izdata "Naredba za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m". Ova naredba je važila do stupanja na snagu "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja ležišta Južni revir u RBM za zahvat do K+140". Kako pomenuti projekat tretira otkopavanje zaključno sa nivoom +140m a kako se smatra da ima mogu- ćnosti za otkopavanje i ispod ovog nivoa naloženo je Radnom timu za površinsku eksploataciju pri DDD RBM da uradi DOPUNSKI RUDAR- SKI PROJEKAT OTKOPAVANJA RUDE U ZONI HAC-a ISPOD

16

NIVOA +158m.

1.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje

Ovaj projekat se naslanja na stanje radova od 01. novembra 1999. godine i tretira dinamiku sa početkom radova pomenutog datuma. Stanje radova i uslova za izvodenje radova 01. novembra tekuće godine je sledeće:- Otkopavanje se vrši pri dnu severnog dela kopa Južni revir. Radovi se odvijaju na etaži 140 čiji je vrh na nivou +158m. Na ovoj etaži u ovom zahvatu, do planirane dinamike, ima još 185.000t rude.- Etaža 125 je otvorena u predhodnom zahvatu. U ovom zahvatu radovi na ovoj i nižim etažama nisu započeti.- Bušenje na ovom radilištu se izvodi bušilicom BE-45R interne oznake BE-7 i utovar bagerom M-182 interne oznake M-2. Kako su obe ove mašine trenutno u kvaru do njihovog osposobljenja bušenje će se vršiti bušilicom BE-9 a utovar bagerom M-11.- Jedan od kritičnih momenata je pojava klizišta na severnom delu zapadnog boka kopa što zahteva izvodjenje radova sa poseb- nom opreznošću.- Drugi kritični momenat je velika količina vode na dnu kopa koja dostiže do nivoa +138m. Ispumpavanje ove vode je uslov za otkopavanje etaže 125 i 110.- Radovi se odvijaju na dnu kopa, u blizini industrijskog objek- ta (TS-1) i urbanog naselja - blizina grada što zahteva posebnu opreznost pri miniranju kako nebi došlo do prekoračenja dozvoljenih seizmičkih pomeranja.

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEžIŠTA

Geološka gradja, tektonika, geneza ležišta, mineralizacija i strukturno teksturne karakteristike se mogu naći skoro u svim glavnim, dopunskim i uprošćenim rudarskim projektima te će ovde ova problematika biti izneta u skraćenom obliku, onoliko koliko je to neophodno. Akcenat će biti bačen na hidrogeolo- ške karakteristike i ovodnjenost kosina pošto je to za proračun stabilnosti kosina kopa vrlo bitno. Grafičke geološke dokumentacije takodje ima u postojećim projektima otkopavanja Južnog revira te će ovde biti data samo onoliko koliko je neophodno za prać- enje materije. Grafička dokumentacija je data u prilogu br. 2.01. koji predstavlja geološku kartu Južnog revira i prilozima br. 2.02, 2.03. i 2.04. koji predstavljaju geološke profile Južnog revira na mestima

17

profila 2, 4 i 6.

2.1. GEOLOŠKA GRADJA LEžIŠTA

Ležište Majdanpek je izgradjeno od algonhiskih kristalastih škriljaca (anfibolita, anfibolsko-biotitskih, biotitsko-mu- skovitskih i biotitskih gnajseva, liskunskih škriljaca, mikašista

i kvarcita), stena facija zelenih škriljaca (sericitsko-hloritskih i hloritskih škriljaca, filita i sericitsko-hloritskih kvarcita, mermera (algonhijske starosti), konglomerata i peščara, krečnjaka titon-valendina, ksenonskog flišta i vulkanita gornje krede.

Kristalasti škriljci su najstarije stene ovog područja i čine podlogu svim ostalim geološkim formacijama. Prema stepenu metamorfizma pripadaju kristalastim škriljcima amfibolske i alb- it-epidot-amfibolske facije. Nalaze se zapadno od vulkanita gornje krede a delimično i istočno od njih. Detaljna petrogradfska ispitivanja škriljaca u užoj okolini Majdanpeka vršio je Kapostaž P. (1934.). On je u kristalaste škriljce višeg kristaliniteta uvrstio liskunske škriljce, gnajseve i anfibolite. Od gnajseva izdvaja anfibolske gnajseve i disten gnajseve. Sve ove stene predstavljaju visoko kristalaste stene kod kojih dominiraju škri- ljave taksture i granoblastične do poikiloblastične strukture. Anfiboliti su prema Kapostažu porfiroblastične, granoblastične ili dijablastične strukture. Sastavljeni su od anfibola, malo, feldsata, biotita, kvarca, granita i coisita. Sporedni je rutil a sekundarni su hlorit, epidot i kalcit.

Stene facie "zelenih škriljaca" konkordantno naležu preko kristalastih škriljaca anfibolske facije od kojih se razlikuju nižim stepenom kristaliniteta. Nalaze se sa istočne strane vulkanita gornje krede. Teksture su škriljave do paralelno traka- ste. Stene ove facije (sericitsko-hloritski i hloritski škriljci, sericitsko-hloritski kvarciti, filiti i mermeri) izuzev mermera sadrže kao dominantnu komponentu hlorit čime se objašnjava njiho- vo grupisanje u faciju "zelenih škriljaca" Sporadično se javljaju sericit i kvarc.

Konglomerati i peščari (ilijas-doger) naležu diskordan- tno preko kristalastih škriljaca amfibolske facije i facije "zelenih škriljaca i čine bazalnu seriju krečnjacima gornje jure. Ba- zalna serija počinje sa crvenim hematitskim škriljcima moćnosti oko 1 metar. Preko njih naležu konglomerati i peščari delom iden- tifikovani kao lijaski (južno od čoka Muskala), dok su liskunovi- ti peščari i konglomerati sa ugljevitim proslojcima (utvrdjeni u potkopima "Starice " i

18

"Blanšarda 468". Konglomerati (moćnosti 1 do 1,5 metara) su izgradjeni od oblutaka kvarca cementovanih delimično kvarcom i kalcitom. Peščari su sastavljeni od krupnozr- nog kvarca i muskovita mestimično i feldspata.

Krečnjaci (titon-valendina) su najrasprostranjeniji sedimenti mezozojika i zauzimaju posebno mesto kao litološki člano- vi u gradnji uže okoline ležišta Majdanpek. Izgradjuju pretežno više delove terena. Prostiru se u vidu traka pravca pružanja sever-jug ili grade izolovane krpe na uzvišenim delovima terena. Glavnom dislokacijom, duž koje su izbili gornjo-kredni vulkaniti, podeljeni su na istočni i zapadni pojas. Krečnjaci imaju posebnu važnost u pogledu obrazovanja pojedinih tipova orudnjavanja jer

su uslovili stvaranje metasomatskih rudnih tela. Najčešće su slojeviti a redje bankoviti ili masivni.

Krečnjaci su vrlo jedre stene sastavljene od kalcita i koloidnog kalcijuma. Mikroskopski to su neznatno iskristalisa- le stene sa očuvanom mikrofaunom. Prema boji najčešće su sivkasti kada su kriptokristalasti ili beličasti kada prelaze u kristalaste krečnjake. često se u podinskom delu krečnjaka javljaju rož- njaci.

Gornje-kredne tvorevine (konglomerati, peščari, peskov- iti krečnjaci, laporci i laporoviti krečnjaci) leže transgresivno preko titon-valetinskih krečnjaka i škriljaca. Ova sedimentna serija poznata pod opštim imenom senonski fliš je vrlo heterogenog sastava. Facijalne promene su vrlo česte te se na malom rastoja- nju mogu pratiti prelazi od konglomerata preko peščara, laporaca, laporovitih krečnjaka do krečnjaka i laporca kao završne serije.

Konglomerati su sastavljeni od oblutica kvarca, mestim- ično i brečastih komada krečnjaka cementovanih kalcitom. često se može zapaziti pirit koji je relativno ravnomerno rasejan u ma- si. Peščari su izgradjeni od kvarca i liskuna a cementovani kalcitom ili laporovitom supstancom. Trošni su i brzo prelaze u pes- ak. Krečnjaci su obično slojeviti i istaknuti u reljefu fliša. Pošto imaju znatnu primesu laporovite supstance uvršćeni su u laporovite krečnjake. Na osnovu mnogobrojne faune K.Petković smatra da ove tvorevine pripadaju ksenonu.

Od magmatskih stena zastupljene su graniti (prema Š. Kapostažu (1934.) koji predstavljaju krajnji severni deo granit- skog batolita Tande. Stvarani su u toku hercinske orogene faze tako da su dejstvom endogenih procesa gnajsificirani a mestimično i uškriljeni. Strukture su granoblastične ili poikiloblastične. Ove granitoidne stene Donah. M svrstava u "alpinotipski preobra- žene" granite. Javljaju se u vidu

19

izduženog klina u kristalastim škriljcima u dolini M. Peka i spajaju morfološku granicu Severnog i Južnog revira. Prema jugu u sektoru površnskog kopa postepeno isklinjavaju.

Ispitivanjem hemijskog i mineralnog sastava kao i stepena metamorfizma, ove stene su uvrštene u granitoidne gnajseve. Glavni sastojci su undulatorni kvarc (45%), plagioklasi (4%), or- toklas (39%) i biotit 9 (%). Sporedni su cirkon, rutil i magnetit. U zoni orudnjenja dominiraju kalijski feldspati, hidrotermalni biotit, sericit i kvarc. Istočno od granitoidnioh gnajseva, a na granici sa kristalastim škriljcima, nalazi se uzani dajk serpentinita. Stene su zelene boje i intenzivno alterisane. Glavni sastojci su serpentin (koji dominira) i talk. Akcesorni su magnetit i hromit. Moćnost serpentinita je oko 10m.

Vulkaniti gornje krede raskidaju kristalaste škriljce anfibolitske facije, stene facije "zelenih škriljaca), krečnjake titon-valendina i delimično konglomerate gornje krede. Preovlada- vaju andeziti anfibolsko - biotitskog sastava a javljaju se i am-

fibolsko-piroksenski andeziti i daciti. Sve ove stene mestimično prate tufovi, tufiti i andezitske breče.

Andeziti su holomikro do hipokristalasto - porfirske strukture. Fenokristali su plagioklasi, hornblenda i biotit. Po- red andezita i prelaznih stena izmedju andezita i dacita javljaju se i pravi daciti koji se razlikuju od andezita što imaju kao fe- nokristale još i kvarc.

Dioriti i kvarcdiorit-porfiriti javljaju se u vidu dajkova debljine nekoliko desetina metara. Utvrdjeni su na vieše mesta na Severnom i Južnom reviru.

Prema mineraloškom i hemijskom sastavu ove stene su slične andezitima. Prema Spasovu ove male intruzije vrše konta- ktnu metamorfozu, vulkanita gornje krede i on ih kao najmladje vulkanske stene tretira produktima laramijskog plutonizma.

2.2. OPIS LEžIŠTA

Rudna zona Majdanpečkog ležišta duga je oko 5 km, srednje širine oko 300m, dok je po dubini praćena nekoliko stotina metara. Prema današnjem stepenu saznanja predpostavlja se da je ležište Majdanpek stvoreno u hipoabisalnom nivou (1km dubine). Genetski je vezano za dublju diferencijaciju rstvora hipoabisal- nih intruzija. Pitanje uslova stvaranja ležišta proveravano je i novim naučnim metodama (metoda dekriptacije). Na taj način ut- vrdjene su dve glavne etape stvaranja ležista u Majdanpeku i to:- Kontaktno pneumatolitska etapa (skarnovska),

20

- HidrotermalnaKontaktno - pneumatolitska (skarnovska) etapa

stvaranja lešišta u Majdanpeku je razvijena na kontaktu dajkova anfibolskog - biotitskih andenzita i laramijskih plutonita sa krečnjacima. Ogleda se u stvaranju magnetitsih rudnih tela skarnovskog tipa sa granatima grosular-andraditdskog niza, epidotom, kalijskim fe- ldspatom i hloritom. Magnetit je glavni rudni mineral a prate ga sfalerit sa izdvajanjima halkopirita, lamelarni hematit, pirhotin i halkopirit sa zvezdicama sfalerita.

Hidrotermalna etapa je vezana za tektonski zdrobljene zone koje su omogućile cirkulaciju hidrotermalnih rastvora i deponovanje kvarca i sulfidnih minerala. Za nju je vezana glavna mineralizacija bakra štokverkno - impregnacionog tipa. Deponovanje ekonomski značajnih koncentracija bakra izvršeno je u mezoepiter- malnoj fazi u temperaturnim granicama od 200 - 300 a samo neznatno na nižim temperaturama od 200. Mineralne parageneze hidrote- rmalne etape stvarane su u četiri stadijuma. Prvi je vezan za odlaganje kvarca i molibdena, drugi kvarca i pirita, treći kvarca i halkopirita a četvrti kvarca, sfalerita i galenita.

U rudnom rejonu Majdanpek utvrdjeni su sledeći genetski tipovi ležišta:1. Skarnovska ležišta magnetita2. Hidrotermalna ležišta 2.1. Mezo - epitermalna ležišta pirita.2.2. žiočno - impregnacijska mezo epitermalna ležišta bakra i pirita.2.3. Epitermalna ležišišta sfalerita i galenita.3. Ležišta raspadanja u oksidacionoj zoni

Skarnovska magnetitska rudna tela su nepravilnog oblika ili sočivasto izdužena, promenljive moćnosti od nekoliko cm. do više metara. Najčešće su paralelna glavnim strukturama sa pruža- njem sever - jug. Nastaju metasomatskim dejstvom visokotemperat- urnih rastvora na krečnjake i javljaju se na kontaktu dajkova anfibolsko-biotitskih andezita sa krečnjacima. Magnetit je glavni rudni mineral i stariji je od svih sulfidnih minerala.

Mezo-epitermalna ležišta pirita se nalaze na kontaktu andezita i laramijskih plutonita sa krečnjacima koji krovinski naležu na njih a najčešće na sučeljavanju izrazitijih strukturnih dislokacija koje su izvršile drobljenje krečnjaka i otvaranje puteva hidrotermalnim rastvorima. To su bili preduslovi za stvaranje piritnih rudnih tela infiltrtacijonom metasomatozom krečnja- ka.

21

Metasomatski procesi ne zahvataju samo krečnjake već i andezite različitim intenzitetom. Pored intenzivne piritne mineralizacije u vidu prostorno ograničenih rudnih tela, pirit se najčešće javlja u vidu inpregnacija ili žilica u neposrednoj blizini glavnih i sporednih dislokacija.

žično impregnacijska mezo-epitermalna ležišta bakra i pirita najviše su zastupljena u anfibolsko biotitskim andezitima u zonama oko štokverknih polja a javljaju se i u laramijskim plu- tonitima i gnajsevima, (sporadično). Najpoznatija štokverkna polja su zapadno od Švajca (J:Revir) i Starice. Ona su u obliku so- čiva dosta nepravilnog oblika a izdužena u pravcu mineralizovane zone. Dominantan rudni mineral je pirit i halkopirit a pirhotin je vrlo podredjen.

Epitermalna ležišta sfalerita i galenita stvarana su posle žično-inpregnacijskih mezoepitermalnih ležišta bakra i pirita. Tektonski polomljene, kontaktne zone krečnjaka i andezita bile su najpovoljnije sredine za deponovanje metasomatskih olovo-cinkovih rudnih tela. Ovakva rudna tela su nepravilnog oblika male moćnosti najčešće subvertikalna, mada se javljaju i pečurkas- tog oblika. Prema dubini naglo isklinjavaju. Pravac pružanja sfaleritsko-galenitskih rudnih tela je sever-jug, sever-severozapad i jug-jugoistok što odgovara glavnim razlomnim strukturama duž kojih se utiskivala magma. Ova ležšta se oblikuju raznovrsnom i kompleksnom mineraloškom gradjom. Pored pirita i sfalerita zastupljeni su i galenit, halkopirit, enargit, samorodno zlato, mi-

nerali srebra, stefani i polibazit, magnetit, pirhotin...Zbog visokog sadržaja Au, Ag i Cu u epitermalnim leži-

štima sfalerita i galenita, živković P. sa saradnicima ovu grupu ležišta tretira kao "Zlatonosno - srebronosna pirit polimetalična Zn-Pb-Cu ležišta" i pridaje im poseban značaj u ukupnoj valoriza- ciji rude na severnom reviru. Pojave metasomatskih olovo - cinkovih orudnjenja srećemo i u južnom i u severnom reviru ali značaj- nije orudnjenje pronadjeno je na području Tenke, severni deo Sev- ernog revira.

Ležišta raspadanja u oksidacionoj zoni nastaju oksida- cijom primarnih ruda u rudnom polju. U kontaktnim delovima gde se nalaze piritna rudna tela i krečnjaci stvaraju se limonitna rudna tela koja su ponekad industrijske vrednosti. Limonitisanje je izrazito na kontaktu vulkanita gornje krede i malih intruzija sa krečnjacima i duž dislokacija većeg opsega a mestimično i u škriljcima.

2.3. MINERALNI SASTAV RUDNOG LEžIŠTA

22

Uže područje ležišta karakteriše se različitim mineral- nim paragenezama u zavisnosti od stabilnosti mineralnih formi na dejstvo odredjenih procesa. U gornjim delovima intenzivne oksidacije srećemo visokootporna ili novoformirana stabilna jedinjenja. Idući od površine prema dubini rudnog ležišta, pored oksidacione zone, izdvaja se supergena zona i zona primarne sulfidne mineralizacije.

- Oksidaciona zonaKarakteistika zone oksidacije je da u njoj

preovladjuju jedinjenja bogata kiseonikom. Debljina ove zone je različita ali najčešće ne prelazi 35 m. U ovoj zoni glavni mineral je limonit a podredjeno se javljaju i azurit, malahit, samorodni bakar, cer- uzit, smitsonit, jarozit, kuprit, a hemijski je dokazano prisustvo zlata i srebra.

Limonit je najzastupljeniji mineral i veoma često je od značaja za odredjivanje prvobitnog tipa mineralizacije. Javlja se u vidu inpregnacija ili prevlaka u kvarcnim skeletima ili zrn- astih i praškastih nagomilanja nepravilnih polja.

Malahit i azurit se lokalno sreću u vidu prevlaka nepravilno razmeštenih i to u apikalnim delovima zona oksidacije. Nastali su u uslovima uzajamnog dejstva CuSO4 i CaCo3 uz prisustvo vode bogate CO2 komponente. Samorodni bakar se javlja u vidu rel- ikvija u kupritu ili je u zoni povećane količine halkozina duž pukotina i prslina kada je dendritičan. - Supergena zona

Supergena zona je mestimično razvijena i to obično bli-

zu površine (od 15 do 50 metar) a u obodnim delovima prema kreč- njacima nalazi se i na većoj dubini od 100 metara. Moćnosti je od 5 do 10 metara.Glavni minerali su halkoizin, kovelin, bornit i idait.

Halkozin se javlja u vidu sitnih nepravilnih polja, redje je taložen u vidu koloida zajedno sa markasitom i piritom. Produkt je rekristalizacije halkopirita u površinskim uslovinma, najčešće je lamelaran a izgradjen je od belog i plavog halkozina. Kovelin je čest pratilac halkozina i kao najmladji vrši njegovo potiskivanje. Najčešće je zastupljen u vidu tankih prstenastih nepravilnih polja.

Bornit je podredjen i manjeg je zInačaja u bakrovoj ru- dnoj paragenezi. Javlja se samostalno ili zajedno sa halkopiritom i magnetitom. Mestimično vrši potiskivanje halkopirita naročitso u supergenezi kada obično rekristališe u idaist.

- Zona primarne sulfidne mineralizacije

23

Zona primarne sulfidne mineralizacije predstavlja poli- mineralnu zajednicu sa dominacijom pirita i halkopirita koje podredjeno prate svi ostali minerali.

Pirit se javlja u skoro svim paragenezama. Stvaran je u tri stadijuma:

Pirit I - Stvaran je u najranijem stadijumi kristalizacije obično nepravilnog oblika sa poikilitnim izdvajanjima pirhotina, bornita, halkopirita i samorodnog bizmusta.

Pirit II - Vrlo često je idijomorfan (Javlja se u vidu kocke i pentagon dodekaedra) ili je zastupljen u vidu sitnozrnih agregata udružen sa baritom (Kada izgradjuje rudna tela metasomatskog porekla). Obično je kompaktan i bez izdvajanja minerala bakra. Veli- čina zrna je vrlo promenljiva.

Pirit III- Predstavlja mladju fazu koja potiskuje meljikovit - Pirit.

Pirit je zapažen i u vidu pseudomorfoza po anfibolima. Obično je žute boje sa velikom tvrdinom. Spada u minerale sa srednjim intenzitetom odbijanja svetlosti. Stvaran je u mezo i epit- ermalnom stadijumu. Menljikovit - pirit je gelna struktura pirita. Mladji je od pirita I i pirita II. Mestimično je zapažen u vidu tipičnih prstenastih tvorevina.

Halkopirit ulazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela magnetita, piritnih rudnih tela krečnjačkih breča a najčešće se nalazi u zoni porfirake mineralizacije u vidu impregnacija. Obično je neprdavilan ili krpast. Halkopirit je glavni rudni mineral koji je ekstenzivno zastupljen u rudnom polju a javlja se kao samo- stalan mineral ili sporadično kao sraslac sa piritom, magnetitom i sfaleritom.

Veličina zrna varira od 20 do 300 mikrona. Mestimično u agregatima halkopirit je krupnolamelaran. Učešće halkopirita u celom ležištu iznosi oko 2,5%. česte su parageneze halkopirita sa sfaleritom i galenitom.

Halkopirit se javlja i kao sraslac sa mineralima jalovine (oko 2%) i u vdu žilica (oko 1 %).

Halkopirit je štapičast odnosno vretenast a retko idio morfan. Idiomorfni oblici su najčešće vezani za kvarcne stubove zajednoi sa kvarcom ili je razvijen na kristalnim pločicasma barita. Pojava halkopirita preko baritskih kristala ukazuje na mladju fazu niskotemperaturnih halkopirita.

Izdvajaju se četiri faze halkopirtita od kojih je naj- značajniji halkopirit II.

Magnetit II je podredjeno zastupljen u zonama tipične porfirske mineralizacije bakra. On je sitnozrn i često potisnut

24

kalcitom i drugim mineralima jalovine. U zrnima magnetita nalazi se često uključenja halkopirita i bornita. Mladja faza magnetita je pseudomorfoza po Hematitu I. Stvaran je na kontaktu andezitsko - dacitskih stena i kristalastih škriljaca sa reliktima hematita.

Hematit se javlja relativno retko. On je mineral koji prati kontaktna rudna tela u zajednici sa magnetitom ili kao produkt rekristalizacije magnetita. Stvaran je u tri generacije: He- matit I, II i III. često je uklopjen u piritu u vidu idiomorfnih oblika. Podredjeno se javljaju pseudomorfoze hematita po magneti- tu.

Tetraedriti su najčešće u paragenezi sa halkopiritom i bornitom u porfirskoj mineralizaciji a redje sa galenitom. Stvarani su u dve generacije:Tetraedrit I - Najčešće je potisnut halkopiritom kada se ustisku- je duž katakliziranih zrna pirita u vidu tankih žilica ili se javlja kao sraslac sa halkopiritom.

Tetraedrit II - Pokazuje zonarnu gradju a mestimično u svom sastavu ima sulfosoli antimona.

Minerali srebra su vezani za grupu bakronosnih tetraedrita (Tenatita) i galenit I generacije. Bakronosni Tetraedrit (Kompleksne soli bakra, antimona i sumpora) su delimično plaviča- sto zelenkaste boje i udruženi sa halkopiritom. U njima su soli antimona često potpuno ili delimično zamenjene arsenom i srebrom. Izdvajanja tetraedrita u galenitu I imaju pravilnu orijentaciju duž pravca ceplivosti. Ona se javljaju u dva medjusobno upravna pravcas. Zlato se najvećim delom nalazi kao samorodno u halkopiritu ili u arsenopiritu. U halkopiritu ono je u vidu samostalnih zrna. čestice samorodnog Zlasta su najčešće veličine od 3 do 20 mikronaI. Ono sadrži i nešto srebra. Najkčešće se javlja u jedrom halkopiritu sa magnetitom ili moćnim kvarcnim žicama sa halkopiritom.

Zlato se delimično nalazi i u piritu. Takodje je utvr- djeno da je sadržaj zlata najveći u sfaleritsko -galenitssko -

arsenopiritako - pirotinskoj paragenezi, nešto manji u halkopiritu i najmanji u piritu.

Sfalerit se javlja u malim količinama a izgradjuje skarnovska ležiša žice sa galenitom, markasitom, kvarcom i bornitom ili brečaste zone. Stvaran je u dve generacije.

Sfalerit I - Mrke je bojer sa orijentisanim izdvajanjima halkopirita duž pravaca cepljivosti ili su kristalne individue halkopirita izdvojene u vidu emulzija takodje orijentoisane duž pravaca ceplivosti kristalne rešetke. česta su i sićušna izdvajanja po obodu zrna sfalerita koja najverovatnije odgovaraju pirho- tinu.

Sfalerit I - Je svetlo plavičasto - mrke boje.

25

Izdvaja- nja nisu zapažena. Sfaleriti obe generacije su izotropni.

Galenit se javlja u dve generacije:Galenit I - Sadrži izdvajanja srebronosnih tetraedrita

duž ravni ceplljivosti.Galenit II - Pripada mladjoj generaciji i ne sadrži

izdvajanja.Obe generacije galenita ispunjavaju kvarcne žice u za-

jednici sa sfaleritom, pirhotinom, piritom, halkopiritom i baritom.

Molibdenit se javlja veom podredjeno. Najčešće se nalazi po obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju andezita i gnajseva ili u žicama zajedno sa halkopiritom, sfaleritom i galenitom. Javlja se u vidu tankih prevlaka a redje u vidu žica moć- nosti od 4 mm. Postoje tri generacije molibdenita.

Pirhotin je redak mineral. Zastupljen je u porfirskoj rudi a javlja se najčešće u zajdnici sa magnetitom (skarnovska mineralizacija) ili je udružen sa piritom (u kvarcnim žicama). često je nepravilno vlaknast ili zrnast a retko se javlja kao idiomorfan. Kao metastabilan mineral sa povećanom količinom sumpora običnio rekristališe u pirit i markasit.

Markasit je takodje redak mineral. Najčešće je zastupljen u zonama sa povećanom količinom kalcita i barita. češće se javlja u zoni porfirske mineralizacije nego u piritnim rudnim te- lima. Najčeršće je nepravilnog oblika kada se javlja u pseudomo- rfozama po pirotinu. Može biti i nepravilno vlaknast ili kuglast. Boje je svetložute sa jakim intenzitetom refleksije.

2.4. GENEZA LEžIŠTA

Posebne strukturne specifičnosti rejona Majdanpek omog- ućile su odlaganje orudnjenja sa bakrom. Ove specifičnosti se is- poljavaju u obnavljanju magmatizma kroz različite epohe čime je dokazano postojanje dislokacije regionalnih razmera pravca pruž- anja sever - jug (dubinski razlomi II reda).

U herecinskoj orogenoj epohi utiskivasne su stene baz- ičnih i intermedijarnih magma. Od rudnih formacija utvrdjena je zlatonosno - kvarc - piritska pojave. Zlatonosno - kvarc - piritska rudna formacija predstavljena je mezotermalnim ležištima zlata na kontaktu kristalastih škriljaca anfibolitske facije i stena facije u "zelenim škriljcima" Orudnjenje se nalazi u kvarcnim ži- cama ili sočivima. Kvarcne

26

žice su sastavljene od kvarca, sfaler- ista, pirita, galenita sa izdvajanjima srebronosnih minerala i zlata koje se javlja u kvarcu u obliku samostalih zrna (do 9μ).

U alpskoj orogenoj epohi došlo je do obnavljanja magmatizma u kome dominiraju vulkanogene tvorevine ili efuzije stvarane relativno plitko tako da su hercinske strukture pretežno aplikativnog karaktera ponovo obnavljane i date u novom obliku. Ove stene su probijene mladjim stenama najčeće u obliku dajkova duž pretežno longitudinalnih dislokacija. Te male intruzije (dioriti, kvarc dioriti i odgovarajući ekvivalenti) uslovile su stvaranje ležišta bakra porfirskog tipa. Pouzdano se zna da su od diferen- cijata malih intruzija nastala ležišta bakra ali se još nezna koja je od njih rudna magma. Rudna polja se nalaze u području defo- rmisane antiklinale formirane verovatno već u hercinu koja je kasnije obnavljana i konačno formirana u alpskoj orogenoj epohi. Zbir svih ovih elemenata u Majdanpečkom rejonu omogućuje stvaranje više vrsta rudnih ležišta koja su stvarana u različitm temperaturnim intervalima. Stvorene su sledečće rudne formacije:- Magnetitna rudna formacija- Piritno - bakronosna rudna formacija- Halkopiritsko - sericit - kvarcna rudna formacija- Galenitska - srebronosno - cinkova rudna formacija

Ležišta magnetitne rudne formacije (prema Cissarzu A.) odlagana su u "subvulkanskom nivou) koji je imao "Dublji nivo". Hidrotermalna etapa je označena visokotemperaturnim paragenezama od kojih su zastupljeni vretenasti oblici halkopirita u bornitu, kao produkti raspadanja molibdenita i visokotemperaturnog sfalerita čija je temperatura veća od 300. Oni su često potisnuti ili uklopljeni u piritu u vidu poikilitskih uključenja. Ovaj stadijum mineralizacije je veoma ekstenzivan ali nema ekonomski značaj. Mlada sulfidna etapa počinje stvarajnem pirita I sa uključenjima samorodnog bizmuta. Zatim je odložen pirit II koji je stvoren posle minerala kaolinske grupe ali pre hidrotermalnog biotita i sericita to jest u većini slučajeva odložen je u mezotermalnom stadijumu. Halkopirit ekonomskog značaja stvaran je posle hidrobio- tita i sericita a pre zonarnog tetraedrita i galenita sa srebro- nosnim tetraedritima čime je pouzdano utvrdjen mezotermalni stadijum. Ostali minerali koji prate porfirska ležišta bakra kao i halkopirit III i IV stvarani su u epitermalnoj sredini.

2.5. TEKTONSKI SKLOP LEžIŠTA

27

Opis strukturne gradje i tektonskog sklopa ležišta, kao i šire okoline Majdanpeka nalaze se u radovima mnogih istraživa- ča. Osnovne postavke strukturna gradje šire i uže okoline daje Petković K. u svojoj studiji " Majdanpek i okolina". Po Pertko- viću kroz Majdabnpečku oblast prolazi jedna od triju glavnih dislokacija koja je podelila ovu oblast na dva dela - "na zapadni" i "istočni". Zapadni deo pripada navlaci Rtnja i Kučaja a istočni Porečkoj iz čega se vidi da se po sredini Majdanpečke rudne oblasti sustižu i preklapaju dve glavne velike navlake istočne Srbi- je. On je takodje zaključio da u užem rejonu Majdanpeka postoje tri tektonska pojasa meridijanskog pravca koji svaki za sebe predstavlja po jednu zasebnu tektonsku jedinicu.- Zapadni pojas kristalastih škriljaca je kao čelo kraljušti koja se nalazi na granici sa mezozojskim krečnjacima. Pošto krečnjaci i škriljci padaju pod uglom od 35 smatra da krečnjaci Starice tonu ispod kristalastioh škriljaca I grupe.- Drugi tektonski pojas predstavlja prvobitne krečnjake antikli- nala Starice koja je razdvojena Pećko - Svrljiškom dislokacijom u dva dela.- Ksenonski sedimenti u ovom pojasu pogurani su kao celina nešto više u istočnom pravcu zajedno sa svojom podlogom to jest kreč- njacima krečnjačke ploče Konjske glavice. Potpunije razumevanje uslova stvaranja ležišta moguće je ako se proces rudnog obrazovanja prati u isto vreme sa razvojem strukturnog uobličavanja i magmatizma.

Prema kriterijumu Krajtera mogu se izdvojiti tri etape strukturnog oblikovanja u Majdanpečkom ležištu i tio:- Prerudnu- Intrarudnu- Postrudnu

Prerudni tektonski pokreti se odlikuju strukturama aplikativnog i disjunkstivnog karaktera. Oni su svoje oblikovanje započeli u hercinskoj i završili u alpskoj orogenoj fazi. U me- djustrukture aplikativnog karaktera spadaju ubiranja kristalastih škriljaca amfibolske facije i facije "Zelenih škriljaca" koja su izvršena u paleozoiku i kasnije u mezozoiku kao i ubiranja krečnjaka u alpskoj orogenoj fazi.

Medju strukturama disjunktivnog karaktera od posebnog je značaja stara dislokacija regionalnih razmera pravca pružanaja sever jug koja je u toku geološke istorije ovog područja višest- ruko obnavljana. Ona je započela svoje oblikovanje u paleozoiku za vreme hercinske orogeneze kada je bio predisponiran put za intrudovanje bazičnih i granitoidnih magmi. U alpskoj orogenoj fazi dolazi do obnavljanja te strukture i utiskivanja vulkanita gornje kree i laramijskih instruzija. Utiskivanju laramijskih intruzija predhodilo je intenzivno razlamanje i medjublokovsko raz-

28

micanje u predelu već utisnutih vulkanita i gnajs granita.Intrarudni tektonski pokreti se odlikuju strukturama

lineamentnog karaktera. Utiskivanje intruzivnih stena laramijske orogene faze bilo je propraćeno intenzivnim razlamanjem okolnih stena (naročito vulkanita i podredjeno gnajsgranistima i gnajsevima) i stvaranjem sistema pukotina i prslina a mestimično i bre- častih zona (na konstaktu sa krečnjacima). Te tektonski zdrobljene zone predisponirale su put hidrotermalnim ratvorima i omogući- li delovanje metasomatskih procesa. Odlaganje bakrove mineralizacije vršeno je uglavnom oreolno oko dajkova intruzivnih stena a delimuično i u njima. Na taj način su stvorena štokverkna rudna polja a samostalne žice ispunjene kvarcom i sulfidnim mineralima. Postrudni tektonski pokreti predstavljaju završno i de- finitivno oblikovnje strukturne gradje Majdanpečkog rudišta. Oni se ogledaju u razlamanju već stvorenog rudnog polja sa vertikalnim i horizontalnim kretanjima i stvaranjem polja drobljenja sa izrazitom parketnom strukturom.

Grubić A. smatra da se u širem području Majdanpeka javljaju tri krupne tektonske celine. Zapadno od pravca Debeli lug -Majdanpek - Kožica predstavljenog istočnodivergentnom reversnom dislokacijom, otkrivena je Kučajska zona. Idući prema Dunavu ist- očno od predhodne javlja se Porečko - Staroplaninska zona a izmedju njih u prostoru južno od tilva Tome umeće se u vidu klina, Timočka zona.

Na osnovu satelitskih snimaka i morfostrukturne analize Petković M. izdvaja megastrukturu Majdanpek koja po svojim dimen- zijama i metalogenetskom značaju odgovara rudnom rejonu. U okviru rudnog rejona Majdanpek izdvaja se prstenasta struktura rudnog polja Majdanpek a u njoj prstenasta struktura rudnog ležišta. Do sad poznata rudna tela - Severni i Južni revir - deponovana su u krajnjem zapadnom delu strukture ležišta uslovljene sistemima longistudinalnih raseda koji imaju regionalni karakter i koji su višestruko oživljavani, utiskivale su se magmatske stene i proti- cali hidrotermalni rastvori. U postrudnoj fazi obnavljana su kretanja po rasedima longitudnalne i dijagonalne orijentacije. Tada su nastala i razlamanja duž pravaca istok - zapad, i naročito in- tenzivna u pravcu severozapad - jugoistok.

2.6. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEžIŠTA

Hidrogeološku problematiku ovog rudnog ležišta istraži- vali su i dali u svojim radovima stručnjaci grupe za hidrogeolo- giju RGF-a iz Beograda.

U okviru rudnog ležišta i njegove šire okoline, na osnovu tipa poroznosti, izdvojeni su zbijeni, pukotinski i karsni

29

tip izdani.

Zbijeni tip izdamni ima rasprostranjenje u okviru alu- vijalnih naslaga M. Peka i njegovih protoka, deluvijalnih naslaga i veštačkih tvorevina nastalih u procesu eksploatacije i prerade bakrovih ruda. Na osanovu uslova formiranja i kvalitativno-kvan- titativnih svojstava podzemnih voda, u okviru ovog tipa izdani izdvojeni su sledeći podtipovi: Zbijeni tip izdani veće izdašno- sti i zbijeni tip manje izdašnosti.

Zbijeni tip, izdani veće izdašnosti formiran je u alu- vijalnim naslagama M.Peka i njegovih pritoka. Karakteristika ovog tipa izdani je da se nivo podzemnih voda nalazi neposredno ispod površine terena, kao i dobra hidraulička veza podzemnih sa površ- inskim vodama.

Zbijeni tip izdani manje izdašnosti ima rasprostranjenje u deluvijalnim naslagama, siparima u podnožju Starice i u okviru rudnog i flotacijskosg jalovišta . Zbijeni tip izdani u okviru rudnog i flotacijskog jalovišta ima poseban značaj s obzirom na rasprostranjenje, karakter naslaga, specifičnosti u formiranja hemijskog sastava podzemnih voda, njihopv uticaaj na izmenu hemijskog sastava podzemnih voda izdani sa kojima je u kontaktu.

Jalovišta su formirana u dolini Šaške reke i Bugarskog potoka, preko kojih se i drenira. Ukupne količine podzemnih voda koje ističu iz jalovišta kreće se u minimumu oko 10 do 15 l/s. kada je u pitanju granulometrijski sastav jalovišta treba reći da se veličina odlomaka kreće od 200 do 1000 mm.

Flotacijsko jalovište je formirano u okviru slepe doline Valja fundate. Zapunjavanje jalovinom ove doline, odvija se od početka rada flotacije u Majdanpeku. Jalovina je pretežno iz- gradjena od mešavine peska i prašine. Prihranjivanje izdani u ja- lovištu vrši se prirodnim putem na račun infiltracije atmosferskih i površinskih voda i veštački, ispuštanjem voda u procesu flotiranja rude. Podzemne vode iz ove izdani dreniraju se preko krečnjaka na koje naleže jalovište, odnosno preko izvora iz peći- na Valja fundata, zajedno sa delom karstni izdanskih voda. Pukotinski tip izdani zastupljen je u stenama sa puko- tinskom poroznošću, kristalastim škriljcima, andezitima, hidrote- rmalno izmenjenim stenama, konglomeratima i peščarima. Kristala- sti škriljci su u površinskom delu zahvaćemi procesom raspadanja usled čega dolazi do zapunjavanja otvorenih pukotina a samim tim i do smanjenja poroznosti odnosno vodopropusnosti. Dreniranje izdani vrši se putem izvora izdašnosti manje od 0,1 l/s ili di- rektno u rečne tokove ili veštačkim isticanjem u rudarske radove. Pukotine u andezitima su usled tektonskih pokreta i hemijskog raspadanja minerala pod uticajem vode najčešće razglinjene i zbog toga

30

slabo vodopropustne.Karstni tip izdani formiran je u okviru titanvolentin-

skih krečnjaka koji imaju znatno rasprostranjenje u samom rudnom polju, u okviru masiva Starice i Švajca.

Karstni tip izdani u krečnjacima masiva Starice ima ve-

liki hidrogeološki značaj sa obzirom na položaj u odnosu na rudarske radove, kako u Severnom tako i u Južnom reviru. Hranjenje izdani vrši se na račun infiltracije atmosferskih voda i delom površinskih voda iz Malog peka i potoka Tenke. Prirodno dreniranje izdani vrši se preko vrela Basčao koje se javlja na kontaktu sa paleozojskim škriljcima i čija izdašnost ukazuje na karakter pravog karstnog vrela ( 1,3 - 34,0 l/s). pored vrela Baščao, kar- stna izdan Starice, drenira se i putem nekoliko manjih izvora po obodu masiva. Veštačko dreniranje karstne izdani Starice, vrši se putem isticanja u istražne rudarske radove i direktnim isticanjem u gravitaciono područje površinskog kopa Severnog i Južnog revira.

2.6.1. OVODNJENOST KOSINA

Hidrogeološki uslovi i prisustvo vode u postojećim kosinama kopa su najmanje ispitivani i o postojećem stanju ovodnjenosti kosina ne postoje adekvatni podaci, pa ne postoje i podaci i za prognozu uslova ovodnjenosti u kojima će egzistirati budiće kosine kopa. Zbog toga je kod ove provere stabilnosti kosina uticaj vode na stabilnost kosine kpopa usvojen sa sledećim predpos- tavkama:- Prisustvo vode u kosinama kopa usvojeno je u obliku levka depresije; - Sa severo-zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je fil- tracija vode iz reke Mali pek odnosno u proračunu je usvojeno da levak depresije izbija na nivo reke Mali pek;- Sa jugoistočne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na nivou površine flotacijskog jalovišta.- Za ostale delove kopa gde se na osnovu terenskih uslova nije mogao sagledati maksimalno mogući nivo podzemnih voda, usvojeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na 100 metara ispod povr- šne kosine;

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI HAC-a

31

Fizičko mehaničke osobine stenskih masa na površ- inskom kopu Južni revir RBM - a analizirane su u više studija i elaborata. Svi raspoloživi podaci sistematizovani su u studiji R.I. Beograd "Istraživanje parametara radne sredine i tehnologije eksploatacije bitnih za konačan zahvat na površinskim kopovima ležišta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god."

U ovoj studiji stenske mase površinskog kopa Južni revir podelj- ene su u pet grupa i to: A, B, C, D i E.

A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc-muskovitski škriljci.B: Zelena serija - zeleni škriljci. U nekim slučajevima

ove dve sredine bi moglo posmatrati zajedno.C: Andeziti.D: Krečnjaci, lijaski peščari i konglomerati.E: Filiti.

Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima srednje veličine sa diskontinuitetima.

Deo kopa na kome će se vršiti eksploatacija sastavljen je od stena iz grupa "A" i "C".

3.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima

Ispitivanje je izvršeno na malim uzorcima oblika cilin- dra prečnika i visine 42 mm. Laboratorijski dobiveni rezultati su obradjeni statistički i prikazani u tabelama 3.01. 3.02.

OSOBINE RADNE SREDINE "A" Tabela br. 3.01.──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.težina čvrst.na prit. čvrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Srednja vrednost X 27,332 67299,895 7399,421 51,869 12446,953

Varijansa σ2 0,452 1,054*108 4,689*106 16,019 5,390*106

Standardna devijacija σ 0,673 10267,702 2165,432 4,002 2321,551

Standardna greška SK 0,154 2355,572 496,784 0,918 531,600

Koeficijent varijacije 2,461 15,257 29,265 7,716 18,625

Broj članova n 19 19 19 19 19

Σ x 519,30 1,279*106 1,406*105 985,517 2,368*105

Σ x2 14201,43 8,795*1010 1,125*109 51406,399 3,049*109

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────-

OSOBINE RADNE SREDINE "C" Tabela br. 3.02.

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.težina čvrst.na prit. čvrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija

(kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)

32

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Srednja vrednost X 26,350 97056,714 10664,0 51,871 17963,859

Varijansa σ2 0,052 2,158*108 5,079*106 7,220 7,146*106

Standardna devijacija σ 0,228 14690,534 2253,566 2,687 2673,166

Standardna greška SK 0,061 3926,210 602,291 0,718 714,434

Koeficijent varijacije 0,865 15,136 21,132 5,180 14,881

Broj članova n 14 14 14 14 14

Σ x 368,900 1,359*106 1,439*105 726,200 2,515*105

Σ x2 9721,19 1,347*1011 1,658*1089 37762,895 4,611*109

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Kako stvarna raspodela vrednosti za osobine uzorka ne odgovara normalnoj raspodeli po kojoj je izvršena statistička obrada rezultata, izvršena je korekcija statističkih vrednosti iz pomenutih tabela te dobivene srednje vrednosti za pojedine osobine monolit- nih uzoraka iznose:

grupa A:- čvrstoća na pritisak c = 62.227,16 kN/m- čvrstoća na istezanje σi = 5.329,62 kN/m- Ugao unutrašnjeg trenja = 49,89 - Kohezija C = 11.318,02 kN/m

grupa C:- čvrstoća na pritisak c = 89.635 kN/m- čvrstoća na istezanje σi = 9.525,50 kN/m- Ugao unutrašnjeg trenja = 50,51 - Kohezija C = 16.613 kN/m

Predhodni podaci su dobiveni na monolitnim stenskim uzorcima u laboratoriji. Da bi podaci mogli biti upotreblji- vi u praksi potrebno je da budu prevedeni na masiv. Prevodjenje laboratorijskih vrednosti parametara kohezije na masiv vrši se po formuli Fisenka:

CnC = ─────────────────────

H 1 + a * ln ─────

L

gde je:Cn - Kohezija dobivena laboratorijskia - Koeficijent zavistan od čvrstoće stena i

raspucalosti. Uzima se iz tablica.H - Maksimalna visina zahvata otkopa.L - Dužina elementarnog bloka.

33

Stene grupe "A":

11.318,02 CA = ─────────────────── = 476,25 kN/m 395 1 + 3 * ln ───── 0,20

Stene grupe "C": 16.613,37 CC = ─────────────────── = 529,88 kN/m 395 1 + 4 * ln ───── 0,20

Elementi unutrašnjeg otpora stenskog masiva se prevode

sa laboratorijske vrednosti na masiv pomoću formule:

tg tgtgm = ─────── odnosno m = arc tg ─────

k k gde je:

- Ugao unutrašnjeg trenja pojedinih stenak - Koeficijent k = k1 * k2 * k3 * k4 * k5k1 - Greška ispitivanja k1 = 1,05k2 - Greška odredjivanja srednje vrednosti k2 = 1,1k3 - Koef. vremenskog smanjenja čvrstoće k3 = 1,1k4 - Prirodna uslojenost masiva k4 = 1,05k5 - Koeficijent seizmičnosti k5 = 1,2

k = 1,05 * 1,1 * 1,1 * 1,05 * 1,2 = 1,6

Stene grupe "A":

tg 49,89 tgm = ──────────── = 0,74195

1,6

m = 36,57 stepena

CA 476,25 Cm = ──────= ───────── = 297,66 kN/m

k 1,6

Stene grupe "C":

34

tg 50,51tgm = ──────────── = 0,7584

1,6

m = 37,17 stepena

CC 529,88Cm = ────── = ─────────= 331,18 kn/m

1,6 1,6

Tabela br. 3.03. ──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena elementi otpora masiva na bazi malih uzoraka

──────────────────────────────────────── m () Cm (kN/m)

──────────────────────────────────────────────────────A 36,57 297,66C 37,17 331,18

──────────────────────────────────────────────────────

3.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima

Ispitivanje na smicanje na srednjim uzorcima sa diskontinuitetima vršeno je direktnim smicanjem po pukotini. Is- pitivanja su vršena na uzorcima gde je minimalna površina smicanja 40 cm i to na po tri uzorka za svaku vrstu stene pri čemu je opit izvodjen sa vertikalnim naponima 1.000, 2.000 i 4.000 kN/m. U toku opita merene su sledeće veliči- ne: normalni napon, smičući napon i horizontalno pomeranje . Iz ovih podataka konst- ruisan je σ - τ dijagram iz kojeg je zatim uradjen τ - σn dijagram. Dobiveni rezultati za elemente unutrašnjeg otpora smicanja dati su u tabeli br. 3.04.

ELEMENTI UNUTRAŠNJEG OTPORA UZORKA SMICANIH PO DISKONTINUITETU Tabela br. 3.04.──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

V r š n a č v r s t o ć a R e z i d u a l n a č v r s t o ć a Red. ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────── broj () C (kN/m2) () C (kN/m2)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

1. Kvarcliskunski škriljac KŠ "A" 2305' 1075,0 1917' 510,0

35

2. Gnajs-5 "A" 3401' 1415,00 3830' 720,0

3. Granitski gnajs GG "A" 2131' 1585,0 2154' 925,0

4. Zelena serija ZS-18, RS-4 "B" 2810' 283,0 - 140,0

5. Andezit AN-33 "C" 5905' 713,0 5823' 345,0

6. Filit Fi-48 "E" 3620' 2940,0 2423' 1645,0

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Primenjujući korekcioni koeficijent po Fisenku za smicanje po diskontinuitetu za otpor koji otpada na koheziju Kk

= 0,2 dobija se vrednost kohezije koja se može upotrebiti za analizu stabilnosti u uslovima stenskih masa sa vrlo promenljivim karakteristikama. U pogledu korekcije dela čvrstoće na smicanje

koji otpada na trenje, korekcija je izvršena samo kod Andezita. S' obzirom na veliku vrednost njegove moguće degradacije usvojen je k = 0,5.

Na osnovu izvršenih korekcija dobivene vrednosti unutrašnjeg otpora za masiv unesene su u tabelu br. 3.05.

Tabela br. 3.05.──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena (sten) C (kN/m)──────────────────────────────────────────────────────

A 23 05' 271,6C 29 05' 142,6

──────────────────────────────────────────────────────

3.3. Parametri unutrašnjeg otpora masiva

Na osnovu napred prikazanih rezultata usvojeni su parametri unutrašnjeg otpora masiva po vrstama stena i prikazani u tabeli br. 3.06. Ovi će parametri nadalje biti korišćeni za da- lju analizu u ovom projektu.

Tabela br. 3.06. ──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena usvojeni parametri───────────────────────────────────────

γ (kN/m3) () Cm (kN/m)──────────────────────────────────────────────────────

A 27 23 270C 26 37 140

──────────────────────────────────────────────────────

36

3.4. Raspucalost masiva

Stenski masiv koji čini radnu sredinu površinskog kopa Južni revir je raznim diskontinuitetima, različitog porekla, isp- rekidan i razdeljen u blokove različitih dimenzija. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva može se oceniti preko procentualnog učešća pojedinih veličina blokova u masivu.

Tabela br. 3.07. prikazuje procentualno učešće pojedinih veličina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog sistema III.)

Tabela br. 3.07.────────────────────────────────────────────────────── Sadržaj bloka (%)Veličina bloka ─────────────────────────────────

mm krečnjak andezit gnajs────────────────────────────────────────────────────── - - 200 87,2 40,1 49,3 200 - 200 2,3 5,0 2,5 300 - 400 2,1 13,3 9,4 400 - 500 2,4 12,7 7,0 500 - 1000 3,0 20,9 24,1više od 1000 2,0 8,0 7,7──────────────────────────────────────────────────────

3.5. čvrstoća masiva

Na osnovu vrednosti datih u tabeli br. 3.06. za stene iz grupa "A" i "C" usvojeni parametri čvrstoće su:

Tabela br. 3.08.───────────────────────────────────────────────────────

parametar grupa stena ───────────────────────

A C ─────────────────────────────────────────────────────── Zapreminska težina γ (kN/m3) 27 26

Kohezija Cm (kN/m) 270 140 Ugao unutrašnjeg trenja () 23 37

37

───────────────────────────────────────────────────────

Ovako navedeni parametri podrazumevaju homogenu sredinu. Medjutim, stenska masa je izdrobljena blokovita sredina gde pojedini blokovi izmedju sebe imaju slabe veze a unutrašnja čvrstoća im je znatno veća. Za izdrobljenu čvrstu stensku masu prof. Hoek je dao preporuku za utvrdjivanje granične čvrstoće. Za raspucale stene iz grupe "A" sa bloko- vima dimenzija 30 - 50 cm kriterijum granične čvrstoće po Hoeku odredjuje se prema izrazu:

σ 0,686 τ = 0,203 * σ p * ( ───── + 0,0001) (kN/m) σp

gde je: σp = 62.227 (kN/m) Usvojena čvrstoća na pritisak σ = (kN/m) Normalni napon τ = (kN/m) čvrstoća na smicanje

Na slici br. 3.5.02. dat je uporedni grafički prikaz kriterijuma granične čvrstoće:

1. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "A".

2. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "B".

3. Krivolinijski kriterijum prema preporuci prof. Hoeka.

Za potrebe projektovanja radnih etaža i zavrŠnih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Uzimajući u obzir inženjerijsko geolo- ške prilike na kosinama kopa, vrstu stena kao i uslove produblji- vanja kopa, stručnjaci rudnika Majdanpek u saradnji sa osobljem instituta iz Tusona, izradili su program geomehaničkih istraži- vanja. Poseban naglasak u tim istraživanjima dat je uslovima smicanja po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg tre-

nja. U tom cilju, izdvojeni su reprezenti karakterističnih vrsta stena, merodavnih u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

1. - Škriljac - 8 reprezenata

38

2. - Krečnjak - 8 reprezenata3. - Andezit - 8 reprezenata4. - Gnajs - 8 reprezenata

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine:

1. gnajs2. andezit3. krečnjak4. škriljac

Na svakom od ovih uzoraka su obavljena neophodna ispitivanja da se utvrde parametri smicanja po diskontinuitetima. Korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini, prikupljeni su podaci koji su tabelarno i grafički obradjeni. U toku opita, kao i kasnije pri interpretaciji podataka, insistiralo se na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabeli 5 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vrednosti vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja za gnajs. U tabeli 6. vrednosti koje su prikazane odnose se na andezit. U tabeli 7 prikazane su vrednosti ugla unutsrašnjeg trenja i kohezije za krečnjak . U tabeli 8. prikazani su rezultati ispitivanja osam reprezenata škriljca.

Prosečne vrednosti ugla unutranjeg trenja i kohezije (vršne i rezidualne) za ispitsivane stene prikazane su u tabeli 3.09.

Tabela 3.09.────────────────────────────────────────────────────────────── Srednje vrednosti parametara smicanja ────────────────────────────────────────── Vrsta Zaprem. Vršne vrednosti Rezidualne vrednosti sena masa ──────────────────── ──────────────────── C C' ' kN/cm3 daN/cm2 daN/cm2 ───────────────────────────────────────────────────────────── Gnajs 27,39 0,85 29,34 0,42 27,75 Andezit 26,90 1,49 26,30 1,05 22,94 Krečnjak 26,50 1,275 33,56 0,94 31,69 Škriljac 26,90 0,375 26,30 0,24 24,81 ─────────────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir da je za svaku ispitivanu vrstu

stena ispitano po osam reprezenata, kao i metodu i korektnost sprovedenih opita, može se zaključiti da je pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja vrlo visoka.

39

4.0. STABILNOST KOSINA

Ovaj Dopunski rudarski projekat obuhvata otkopavanje na severnom delu Južnog revira u zoni HAC-a izmedju profila 0 i 7. Stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg obrušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Generalna kosina severne strane kopa je takodje daleko ispod projektovane i dobro se drži te se ni za ovaj deo kopa neće vršiti posebna provera stabilnosti.Sredina istočne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).

Što se zapadne strane kopa tiče stvar je dosta složena. Krajem 1998 i početkom tekuće godine na severnom delu ove strane kopa, izmedju profila 0 i 3, pojavilo se klizište, prilog br. 4.08. Ovde se radi o delimičnom klizanju boka kopa po diskontinuitetu odnosno po sistemu paralelnih pukotina. Pored ovog klizišta i na jugozapadnom delu kopa na kontaktu limonit-krečnjak još od ranije postoji klizište, medjutim kako ovaj deo kopa nije bitan za aktuelni zahvat to u ovom Projektu neće biti razmatran. Sredina zapadnog boka kopa je stabilna. Što se ove strane kopa tiče provera stabilnosti će biti izvršena u zoni kli- zišta na severu i na sredini kopa na profilima 6 i 8.

Za proračun stabilnosti bokova Površinskog kopa Južni revir uglavnom su korišćene četiri studije:- "Studija stabilnosti završnih kosina za površinsski kop koju je uradio MOUNTAN STATE MINERALENTERPRISES; INC, TUSON, ARIZONA, USA, 1990. god."- "Studija stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa Južni revir RBM-a za dubinu otkopavanja do kote +125m." koju je uradio RI Beograd i IB-Bor 1990. god."- Studija laboratorije za mehaniku stena na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. - "Dopunski rudarski projekat otkopavanja na J.reviru do kote +80m."

Iz prve studije su korišćeni geološki profili gde su definisane granice poijedinih stenskih masa na sadašnjem stanju kopa.

4.1. METODE PROVERE STABILNOSTI

Na osnovu položaja kosina kopa na profilima i pol- ožaja pukotinskih sistema u odgovarajućim strukturnim

40

zonama,

primenom Schmidt-ovih polarnih dijagrama, ispitivan je mogući uticaj prisutnih pukotinskih sistema na kosinu kopa. Na osnovu toga ocenjeno je kakv se oblik loma kosine može očekivati.

Za moguće slučajeve ravnog loma po jednom pukotin- skom sistemu vršen je proračun po metodi Hoeka. U slučajevima provere na ravan lom kada nema pukotinskog sistema, tražen je kritičan nagib ravni loma kroz stensku masu.

U slučajevima ravnog stepenastog loma po dva pukotinska sistema proračun je vršen za ravan lom za dva sistema. Pri tome je proračunom utvrdjen kritičan generalni nagib ravni loma (β), položaj i dubina zatezne pukotine i ostali potrebni parametri za proračun faktora stabilnosti pri klizanju po dva pukotinska sistema. Proračun faktora sigurnosti za stepenast lom vršen je po sledećem izrazu:

H - Z sin(γ2 - β) (Wcosγ1 - U - Vsinγ1) * tg + C * ───── * ───────────── sinβ sin(γ2 - γ1)Fs = ─────────────────────────────────────────────────────── Wsin γ1 + Vcos γ1

U slučajkevima mogućeg loma po dva i više pukost- inska sistema koji daju drugačiji oblik loma od predhodno opisa- nih, za poračun je korišćena takozvana generalna metoda ravnote- žnog stanja.

U odredjenim slučajevima gde je rastojanje izmedju pukotina u pojedinim pukotinskim sistemima dovoljno malo da se može predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdrobljena da om- ogući pojavu kružnog loma, proračun stabilnosti izvršen je po metodi Bishop-a.

4.2. PROVERA STABILNOSTI PO PROFILIMA

4.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa

Kako je napred rečeno stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg ob- rušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Sredina

41

istočne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).

4.2.1.1. Profil 4-istok

Generalna kosina kopa na profilu 4-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.02, sa elementima pada 270/31. Pro- fil 4-istok pada najvećim delom u strukturnoj zoni severoistok-škriljci. Analizom odnosa kosine kopa i pojedinih pukotinskih sistema sa Šmitovog dijagramu, može se zaključiti sledeće:- Postoje pukotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji može ugroziti stabilnost generalne kosine i pukotinski sistemi koji čine presek u pravcu kosine kopa sa elementima 225/49. Ovaj presek je sa većim nagibom od kosine kopa i on može da izazove samo lokalne lomove. Iz napred iznetih razloga je izvršena provera stabilnosti generalne kosine kopa na stepenasti lom po ova dva pukotinska sistema i provera na poligonu ravni klizanja po ova dva sistema;- Zbog velike gustine pukotine po pojedinim sistemima i relativno male čvrstoće škriljaca, na ovom profilu je vršena provera i na kružni lom.

Proračun stabilnosti kosine za stepenasti lom───────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 4-istok─────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 385,0Ugao nagiba kosine () 31,0

STENA: Vrsta stene: Š k r i l j a cZapreminska težina stene (kN/m3) 26,90Kohezija (kN/m2) 35,00Ugao unutrašnjeg trenja () 26,37

SPOLJAŠNJI UTICAJI:Koeficijent seizmičnosti 0,00

REZULTATI PRORAčUNA: Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 280,00Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 168,24Radijus lefka depresije (Rd) (m) 903,96Konstanta parabole depresije: 2.499,1

Generalni nagib klizanja (β) () 27,0Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 0,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 85,5Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

42

Težina kliznog tela (W) (kN/m) 504.353Sila potiska (U) (kN/m) 45.190Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0

Nagib pukotina klizanja (γ1) () 21,3Nagib pukotina (γ2) () 52,5────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,26

Obzirom na slobodno predpostavljenu ovodnjenost kosine na ovom profilu, može se zaključiti da je faktor stabilnosti kosine iznad Fs = 1,15, što u odnosu na karakter kosine po ovom projektu, zadovoljava potrebnu sigurnost.


Generalnba kosina kopa na profilu 6-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.03, sa elementima pada 270/33. Pro- fil 6-istok većim delom kosine pada u strukturnu zonu označenu kao istočni škriljci.

Analizom prostornog položaja pukotinskih sistema i kosine kopa na Šmit-ovom Dijagramu može se zaključiti sledeće: - Pad prema kosini kopa ima samo jedan od izdvojenih pukotinskih sistema sa elementima 260,5/42,5. Ovaj pukotinski sistem ima veći prosečan nagib od kosine kopa, pa prema tome nebi trebalo da izazove lom generalne kosine ali ima manji nagib od nagiba etažnih kosina što može da izazove lokalne ravne lomove etažnih kosina. - Svi ostali pukotinski sistemi imaju pad suprotan nagibu generalne kosine kopa, pa se nemože očekivati pojava loma kosine po jednom ili kombinacija više pukotinskih sistema.- S obzirom na gustinu pukotinskih sistema (razmak izmedju pukotina je od 0,2 do 0,6 metara) i parametara čvrstoće škriljaca, može se očekivati kružni lom, pa je provera stabilnosti generalne kosine kopa vršena po kružnom lomu.


Profil 8-istok, prilog br. 4.04, ima istu orijentaciju kosine kopa i pada u istu strukturnu zonu kao i profil 6-istok, pa u pogledu odnosa kosine kopa i prisutnih pukotinskih

43

sistema važe isti zaključci kao i za profil 6-istok.- Pukostinski sistemi mogu da izazovu lokalne ravne lomove etaž- nih kosina. Zbog većeg nagibnog ugla od nagiba generalne kosine kopa nebi trebalo da izazove veći lom. Veliki deo kosine na ovom profilu nalazi se u škriljcu pod velikim nagibom od 38,5 što je kritičan deo kosine na ovom profilu zbog toga je provera stabilnosti kosine vršena za deo kosine u škriljcu iznad kote +122m (najstrmiji deo). Provera je izvršena na ravan lom kroz stensku masu za krističan nagib ravni loma.

Proračun stabilnosti kosine za ravan lom──────────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-istok (Deo kosine u škriljcu)────────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 300,0Ugao nagiba kosine () 34

STENA: Vrsta stene: Š k r i l j a cZapreminska težina stene (kN/m3) 26,9čvrstoća na pritisak (kN/m2) 51.080,0

Parametri Hoek kriterijuma loma:"s" 0,00001"m" 0,050"A" 0,179"B" 0,692


REZULTATI PRORAčUNA:Nagib ravni klizanja () 29,5Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 70,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 47,0Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Težina kliznog tela (W) (kN/m) 565.200Sila potiska (U) (kN/m) 0Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0──────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,185

44

4.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa

Provera će biti izvršena za srednji deo kopa za profile br. 8 i 6 gde je kop relativno stabilan i na severnom delu u zoni klizišta (izmedju profila 0 i 1). Za profile 6 i 8 provera će da bude izvršena na smicanje za stepenasti lom a u zoni klizišta na smicanje po diskontinuitetu.

4.2.2.1. Profil 8-zapad

Kosina kopa na profilu 8-zapad, prilog br. 4.05, ima elemente pada 090/36, a nalazi se delom u krečnjaku i preseca peščar i andezit a najvećim delom je u gnajsu. Pada u strukturne zone zapadni krečnjak i severozapad-gnajs. Mogu se zapaziti dva pukotinska sistema.

- Prvi pukotinski sistem je orijentisan u pravcu kosine sa elementima pada 092/72, koji može da prouzrokuje ravan lom etažnih kosina.- Drugi pukotinski sistem čini presek sa kosinom sa elementima pada 100/31 čime stvara predispoziciju za klinast lom generalne kosine u krečnjaku.

Na severozapadnom delu u gnajsu postoje tri pukotinska sistema:- Prvi je u pravcu kosine kopa i ima gotovo iste elemente pada kao i sistem u krečnjaku, što znači da je to jedinstven sistem koji zahvata celu kosinu kopa, i može da uslovi ravan lom etažnih kosina;- Drugi pukotinski sistem ima podudaran pravac pada sa kosinom kopa što može usloviti stepenast lom generalne kosine kopa sa azimutom pada 49.- Treći pukotinski sistem čini presek sa elementima pada 056/24, koji stvara predispoziciju za klinasti lom generalne kosine, ali je klinast lom manje kritičan od stepenastog loma;

Proračun stabilnosti kosine za stepenasti lom────────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-zapad──────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 315,0Ugao nagiba kosine () 36,0

STENA:Vrsta stene: G n a j s

45

Zapreminska težina stene (kN/m3) 27,40Kohezija (kN/m2) 88,00Ugao unutrašnjeg trenja () 30,06


REZULTATI PRORAčUNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 245,0Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 179,9Radijus lefka depresije (Rd) (m) 630,0Konstanta parabole depresije: 1.304,2


Težina kliznog tela (W) (kN/m) 384.208Sila potiska (U) (kN/m) 65.194Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0

Nagib pukotina klizanja (γ1) () 25,0Nagib pukotina (γ2) () 72,0────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,486

Dobijeni faktori sigurnosti ukazuju na zadovolj- avajuću sigurnost ove kosine.

4.2.2.2. Profil 6-zapad

Profil 6-zapad, prilog br. 4.06, je paralelan profilu 8-zapad i sličan po geološkom sastavu, nalazi se u istim strukturnim zonama ima manji generalni nagib kosine. Iz obvoga proizilazi da je kosina kopa na ovom profilu ugrožena od istih pukotinskih sistema kao i kosina na profilu 8, pa je i provera stabilnosti izvršena na isti način: - Na stepenast lom po pukotinskim sistemima u krečnjaku i u gnajsu i na kritičan nagib generalne ravni klizanja. Pošto veći deo ravni loma pri ovoj proveri prolazi kroz gnajs, proračun je izvr- šen kao da je cela kosina u gnajsu.- Na smicasnje po pukotinskim sistemima u krečnjaku .- Na kružnmi lom, pri čemu je ispitivana cela visina kosine.

46

Provera stabilnosti kosine za stepenast lom───────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 6-zapad─────────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 308,0Ugao nagiba kosine () 33,0

STENA:Vrsta stene: G n a j s Zapreminska težina stene (kN/m3) 27,40Kohezija (kN/m2) 88,00Ugao unutrašnjeg trenja () 30,06


REZULTATI PRORAčUNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 240,0Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 247,36Radijus lefka depresije (Rd) (m) 600,05Konstanta parabole depresije: 1.190,6


Težina kliznog tela (W) (kN/m) 227.391Sila potiska (U) (kN/m) 36.636 Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0 Seizmička sila (S) (kN/m) 0 Nagib pukotina klizanja (γ1) () 25,0Nagib pukotina (γ2) () 72,0─────────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,485

Iz dobivenog faktora sigurnosti se može reći da ne postoji posebna opasnost od klizanja na ovom delu kopa.

4.2.2.3. Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni klizišta na severu (izmedju profila 0 i 2)

Kako je napred izneto, najkritičnije mesto po pitanju stabilnosti je na severnom delu zapadne strane kopa u zoni klizišta (izmedju profila 0 i 2), prilozi br. 4.08 i 4.09. Sistem paralelnih pukotina obrazije ravan klizanja paralelan

47

boku kopa koji ima pružanje približno sever-jug a po visini se može zapaziti od nivoa +248m pa do vrha kopa na nivou +364m. Problem uslož- njava to što je klizna ravan delom ovodnjena. Izviraje vode se može zapaziti na dnu klizišta. Jedan deo vode potiče od atmosfe- rilija a drugi je najverovatnije iz reke M. Pek. Početkom tekuće godine, kada je priliv vode bio veliki, odnosno ovodnjenost klizne ravni velika, došlo je do većih pomeranja. Nailaskom suvog perioda dolazi do isušenja klizne ravni a time i do povećanja otpora klizanja, kohezije i unutrašnjeg trenja po diskontinuitetu što je rezultovalo smirivanjem klizišta. Kako se prema usvojenom planu očekuje da radovi na ovom delu kopa budu završeni do kraja godine, odnosno u suvom periodu to se u pomenutom periodu ne očekuje ponovno pokretanje klizišta.

Manifestacije klizišta u obliku manjih i većih pukotina koje obrazuju sistem se mogu jasno vizuelno zapaziti na površini, prilog br. 4.08, te je moguće predpostaviti kliznu ravan odnosno odrediti njene konture i nagib, pored ovoga moguće je definisati i klizni blok. Kako je napred rečeno, na vrhu kliziš- ta, pukotine se zapažaju po platou nivoa +364m i po kosom putu +353/+290. Na obe lokacije sistem pukotina je približno paralelan i imaju pravac pružanja sever jug. Što se padnog ugla tiče, pukotine po nivou +364m su vertikalne pa čak na pojedinim mestima mogu biti i par stepeni sa padom ka zapadu. Sve pukotine po kosom putu +353/+290 imaju pad ka istoku i to sa padnim uglovima koji se kreću od 65-75. Da bi se dobio reprezentativni padni ugao klizne ravni izvršeno je snimanje pukotina na 18 različitih mesta. Iz ponderisane sredine 18 uzoraka sledi ugao klizne ravni od 69,28.

Napred izneti parametri klizišta navode na zaklju- čak da se ovde radi o delimičnom klizanju boka kopa po diskontinuitetu koji čini sistem pukotina gde je klizna ravan kružni luk, prilozi br. 4.08 i 4.10. Definisanjem klizne ravni i poznavanjem stanja terena moguće je odrediti oblik i dimenzije kliznog bloka.

Ovakav sistem smicanja je proučavan 1990. god. na uzorcima u laboratoriji za mehaniku stena na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu. Rezultati istraživanja su dati u studiji

"Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.

Elementi za proveru stabilnosti kliznog bloka na severnomdelu zapadne strane kopa izmedju profila 0 i 2

Tabela br. 4.2.01.───────────────────────────────────────────────────────────── E l e m e n t vrednost─────────────────────────────────────────────────────────────

48

Visina kliznog bloka "H" 116 m Površina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" 242,95 m Maksimalna površina preseka kliznog bloka "P" 6.340 m Masa kliznog bloka "Wb" po 1m 171.180 KN Ugao unutrašnjeg trenja za vršne vrednosti "" 29,34 Ugao unutrašnjeg trenja za rezid. vrednosti "" 27,75 Kohezija za parametre vršne vrednosti "C" 85 KN/m2

Kohezija za parametre rezid. vrednosti "C" 42 KN/m2

Zapreminska masa "γ" 27 KN/m3

Kosficijent seizmičnosti Ks 0,87 Nagib prave kroz nožicu i vrh klizišta "αs" 30 Ugao kosine terena na mestu klizišta "α" 35─────────────────────────────────────────────────────────────

Napomene o usvojenim parametrima iz predhodne tabele:

- Visina kliznog bloka "H" je sračunata iz nadmorskih visina nožice i vrha kliznog bloka.- Površina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" dobivena je iz dužine

kliznog luka i širine segmenta od 1m.- Maksimalna površina preseka kliznog bloka "P" je izmerena

planimetrom na preseku bloka.- Masa kliznog bloka "Wb" je dobivena računski kao blok sa osnovom čija je površina maksimalna površina kroz klizni blok i visina od 1 m.- Ugao unutrašnjeg trenja "" i kohezija "C" su usvojeni iz studije

"La- boratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.- Zapreminska masa "γ"je usvojena iz studije Rudarskog instituta Beo- grad.- Koeficijent seizmičnosti Ks. Seizmički koeficijent za VII stepen

seiz- mičnosti po Merkaliju je Ks = 0,87. - Nagib prave koja prolazi kroz nožicu i vrh klizišta αs je izmeren sa

profila.- Ugao kosine terena "α" - (generalna kosina kopa) je izmeren sa

profila.

Stabilnost kosine zapadne strane kopa na severnom delu u zoni klizišta će biti proverena po Švedskoj metodi momenta prema preporuci H.R.Reynoldsa i P.P.Protopapadakisa (prilog br. 4.10.). Metoda se svodi na odredjivanje koeficijenta sigurnosti "F". Ranije je smatrano da koeficijent sigurnosti treba da se kreće u granicama od 1,5 do 2 pri čemu se smatralo da je za vrednosti manje od 1,5 kosina nestabilna a za veće od 2 kosina nera- cionalna. Poslednjih tridesetak godina se uzima da se faktor sigurnosti kreće u granicama od 1,2 do 1,5. Kod privremenih radova i radova koji se završavaju u kraćem vremenskom periodu ovaj faktor se uzima u granicama od 1,15 do 1,3.- Centar kritičnog kruga je odredjen prema Felleniusovoj tablici. - Klizni blok je podeljen u 10 lamela širine od po 20m.

49

- Dužina kosine klizišta "lk" iznosi:

H 116lk = ─────── = ────────── = 232.0 m

sin αs sin 30gde je:

H - Visina kliznog bloka i iznosi:H = (+364) - (+248) = 116m

αs = 30 - Nagib prave koja prolazi kroz nožicu i vrh kli- zišta

- Poluprečnik kritičnog kruga je: lk 232,0

R = ──────────────── = ────────────────── = 232 m 2 * cos(90-αs) 2 * cos(90-30)

U tabeli br. 4.2.02. prikazane su površine pojedinih lamela na kritčnom mestu, mase po 1 m lamele i tangencijalne i normalne komponente sila.

Tabela br. 4.2.02.───────────────────────────────────────────────────Lamela Površina Masa 1m Tangenc. Normalnabroj lamele lamele komponenta komponenta (m2) (kN) (kN) (kN)───────────────────────────────────────────────────

1 200 5.400 4.400 3.100 2 440 11.880 8.700 8.000

3 700 18.900 12.300 14.400 4 1.000 27.000 15.200 22.300 5 920 24.840 11.800 21.900 6 880 23.760 9.200 21.900 7 840 22.680 7.000 21.600 8 720 19.440 4.300 19.100 9 480 12.960 1.700 12.90010 160 4.320 240 4.300───────────────────────────────────────────────────Ukupno: 6.340 171.180 74.840 149.500

- Koeficijent sigurnosti:

L * C + ΣN * tg F = ───────────────────── * Ks

ΣT

gde je:L - Dužina kliznog luka

R * π * δ 232 * 3,1416 * 60L = ───────────── = ──────────────────── = 242,95 m

180 180

50

- Za parametre vršne vrednosti:

Gde je:δ = 60 - Ugao kružnog luka

C = 85 kN/m2 - Kohezija ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.) = 29,34 - Ugao unutrašnjeg trenja

ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)Ks = 0,87 - Koeficijent seizmičnosti po Merkaliju

242,95 * 85 + 149.500 * tg 29,34F = ─────────────────────────────────── * 0,87 = 1,217

74.840

- Za parametre rezidualne vrednosti:

Gde je:δ = 60 - Ugao kružnog luka

C = 42 kN/m2 - Kohezija ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.) = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)Ks = 0,87 - Koeficijent seizmičnosti po Merkaliju

242,95 * 42 + 149.500 * tg 27,75F = ─────────────────────────────────── * 0,87 = 1,033

74.840

Kako se iz predhodnog proračuna vidi koficijent sigurnosti se kreće u granicama predloženog te se smatra da će kop imati odgovarajuću sigurnost.

Prema prof. Cimbareviču za usvojene parametre stena i data opterećenja dubina kopa do koje se može ići računa se po formuli:

2 K * sin αk * cos H = ────────────────────── αk - sin2 (─────────) 2

gde je: K - Koeficijent kohezije koji predstavlja odnos izmedju

51

kohezije i zapreminske težine. αk = 37 - Planirana generalna kosina kopa u zahvatu zone HAC-a ispod nivia +170m. = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja masiva

42 2 * ──── * sin 37 * cos 27,75 27 H = ────────────────────────────────── = 1.177m 37 - 27,75 sin2 (──────────────) 2

Dubina kopa dobivena po ovoj formuli je veća od

dubine koja se na ovom mestu predvidja prema dinamici ot-kopavanja što daje odredjenu sigurnost.

Proveru stabilnosti na ovom delu kopa (profili 1 i 2 na zapadu) izvršio je i prof. Dr. Milenko Savić u "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja ležišta Južni revir zona HAC-a u RBM-u za zahvat do K+140". On je izvršio geomehaničku klasifika- ciju stena na ovom području prema najnovijem Hoeck-ovom kriterijumu za GSI. Na osnovu usvojene klasifikacije dobio je parametre čvrstoće masiva na smicanje po Maksimoviću. Za oba profila je predpostavljena voda sa levkom depresije koji izbija na nivo reke Mali Pek. Za ovako predpostavljene uslove izvršen je proračun stabilnosti za kritični lom (za oba profila) i lom po nepravilnoj ravni smicanja (za profil 2). Proračun je vršen za postojeće i projektovano stanje kopa. Program kojim je vršen proračun je BGSLOPE. Rezultati proračuna su dati u tabeli br. 4.2.03.

Tabela br. 4.2.03.──────────────────────────────────────────────────────────────Kružni lom Postojeće stanje Projektovano stanje────────────────────────────────────────────────────────────── Profil 1 2,74 2,36 Profil 2 2,199 1,923Bezijerova kriva (Prof.2) 2,077 1,852──────────────────────────────────────────────────────────────

Prof. Savić na kraju proračuna konstantuje da su faktori sigurnosti zadovoljavajući.

Na osnovu napred datih proračina može se reći da kosina ima zadovoljavajuću sigurnost te da u planiranom periodu, uz pažljivo vodjenje bušačko minerskih radova, nebi trebalo oče-

52

kivati bitna pomeranja klizišta. Uzimajući u obzir sve napred izneto može se očekivati da će se radovi na pomenutom radilištu bezbedno okončati bez posebnog saniranja klizišta.

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A

Otkopavanje rude na Površinskom kopu Južni revir u području zone HAC-a će biti vršeno površinski postojećom teh- nologijom i mehanizacijom.

Ovaj Dopunski rudarski projekat je uskladjen sa "Dopunskim rudarskim projektom površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125" i uputstvima za rad na Južnom reviru.

U okviru otkopavanja u užem smislu mogu se izdvojiti sledeće tehnološke operacije : priprema terena, bušenje, oprobavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje jalovine, prat- eći radovi, rudarsko održavanje kopa i odvodnjavanje.

Jalovina na ovom delu je mala i predstavlja vlažan materijal i nanos koji nemože da se preradi i obrušeni materijal sa viših etaža koji je deponovan na kosini a koji je često dosta oksidisao.

Na na proizvodnji rude će se raditi u sve tri smene. Primarno usitnjavanje će biti vršeno bušačko minerskim radovima. Bušenje će biti vršeno bušilicom BE- 45R interne oznaka BE-7. Miniranje će se vršiti AN-FO i SL- URRY eksplozivima. Utovar će biti vršen bagerom kašikarom MARION 182 interne oznake M-2. Transport jalovine do deponije ili do TS-1 će biti kamionski. Transport rude do Primarnog drobljenja je takodje kamionski. Za transport su usvojeni kamioni WABCO nosivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i

53

održavanje puteva, rudarsko održa- vanje kopa i pomoćni radovi će biti vršeni postojećom pomoćnom mehanizacijom. Odvodnjavanje radilišta će biti vršeno prema pos- tojećem projektu odvodnjavanja.

5.1. Elementi površinskog kopa

Polazni elementi za projektovanje kopa su generalna kosina kopa i visina etaža, prilog br. 5.01.

5.1.1. Generalna kosina kopa

Ispitivanje osobina stena Majdanpečkog ležišta u cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vršena u više navrata od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz višegodišnji rad pro- veravani na terenu. Ostvareni elementi se redovno evidentiraju

u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa i pažljivo analiziraju.Prema geotehničkim ispitivanjima koja je izvršio

institut "Jaroslav černi" iz Beograda kosine kopa do dubine od 700 metara su: (tabela br. 5.1.01.)

Tabela br. 5.1.01. ──────────────────────────────────────────────────────────── Dubina kopa Pregled prosečnih vrednosti uglova H (m) kosina za radnu sredinu A B C D ──────────────────────────────────────────────────────────── 50 72 39' 61 12' 67 00' 74 30' 75 54 09' 51 00' 57 41' 66 02' 100 47 39' 45 00' 52 05' 60 38'

125 43 15' 41 30' 47 47' 56 26'150 40 15' 39 18' 44 17' 52 38'175 38 15' 37 24' 42 29' 50 02'200 36 33' 35 36' 40 29' 47 26'250 34 27' 32 24' 39 17' 44 26'300 32 45' 30 36' 34 53' 42 14'350 31 39' 29 12' 33 05' 40 26'400 30 39' 28 06' 31 41' 38 50'500 28 51' 26 30' 29 53' 36 14'550 28 09' 26 00' 28 30' 35 30'600 27 33' 25 40' 28 20' 35 00'650 26 39' 25 10' 28 10' 34 32'

54

700 26 00' 25 00' 28 00' 34 00'────────────────────────────────────────────────────────────

Ispitivanje parametara čvrstoće stenske mase je vršila i Američka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc". Rezulta- ti ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY ANALYSIS OPEN PIT JUžNI REVIR". U istoj studiji data je preporuka za pro- sečne elemente kopa i etaža prema pojedinim vrstama stena (Tabe- la br. 5.1.02.).

Tabela br. 5.1.02.─────────────────────────────────────────────────────────── bez dreniranja sa dreniranjem ──────────────────── ─────────────────── proseč. horiz. prosečni horiz. ugao rastojanje ugao rastojanje Vrsta stene kosine od nožice kosine od nožice kopa do nožice kopa do nožice () (m) () (m)───────────────────────────────────────────────────────────Sz. andezit 40 17,9 45 15,0Jz. andezit 40 17,9 45 15,0J. andezit 45 15,0 45 15,0Ji. andezit 40 17,9 40 17,9I. gnajs 40 17,9 40 17,9Sz. gnajs 40 17,9 45 15,0S. gnajs 45 15,0 45 15,0Jz. gnajs 40 17,9 45 15,0Ji. krečnjak 42 16,65 42 16,65Jz. krečnjak 45 15,0 45 15,0Z. krečnjak 45 15,0 45 15,0I. škriljac 34 22,25 36 20,65───────────────────────────────────────────────────────────

Za potrebe projektovanja radnih etaža i zavrŠnih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Program geomehaničkih istraživanja su izradili stručnjaci RBM-a u saradnji sa stručnjacima instituta iz Tusona. Poseban naglasak u tom programu dat je smicanju po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja. U cilju ispitivanja izdvojeno je po osam reprezenata karakterističnih vrsta stena i to za škriljac, za krečnjak, za andezit i za gnajs. Reprezenti su tako odabrani da mogu biti merodavni u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

55

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine i to: gnajs, andezit, krečnjak i škriljac.

Na svakom od ovih uzoraka su utvrdjeni parametri smicanja po diskontinuitetima. Podaci su dobiveni korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini a prikazani su tabelarno i grafički. U toku opita i interpreta- cije podataka posebna pažnja se obraćala na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabelama 5, 6, 7, 8 i 9 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja.

činjenica da je za svaku vrstu stene ispitano po osam reprezenata, da je metoda odgovarajuća i da je ispitivanje izvršeno korektno, daje pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja te se u projektovanju ovi parametri mogu koristiti kao vrlo pouzdani. Može se zaključiti i to da do sada ostvareni parametri kopa kao i usvojeni parametri za projektovanje u "Dop- unskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra do kotse 125" imaju zadovoljavajuću sigurnost.

U Dopunskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125 usvojene su sled- eće generalne kosine kopa (tabela br. 5.1.03.).

Tabela br. 5.1.03.─────────────────────────────────────────────────────────────

v r s t a s t e n a generalna kosina kopa (α)─────────────────────────────────────────────────────────────

"A" (gnajs) 36,34"B" (škriljac, filit) 30,00"C" (andezit) 37,10"D" (krečnjaIk) 42,34

─────────────────────────────────────────────────────────────

U Tehničkoj pripremi Površinskog kopa RBM-a se redovno vodi evidencija o ostvarenim parametrima kopa. Ostvareni elementi prema vrstama stena, a koji su se u praksi tokom dugogodišnjeg rada pokazali kao zadovoljavajući, su dati u tabeli br. 5.1.04.

Tabela br. 5.1.04.──────────────────────────────────────────────────────────── radna sredina

Parametar ──────────────────────── A B C D────────────────────────────────────────────────────────────

56

Radni ugao etaže (stepen) 75 75 75 75Završni ugao etaže (stepen) 65 43 56 73Završni ugao kosine kopa (stepen) 36 30 37 42Min. radna širina etažne ravni (m) 58 58 58 58Zona mog. obrušavanja etaže (m) 3 12 6 1Min. završ. širina etaž. ravni (m) 9 22 15 3Širina transportnih puteva (m) 22 31 25 20────────────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir sva napred izneta razmatranja i iskustva koja tretiraju stabilnost kosina, usvojena je i u Dop- unskom rudrskom projektu otkopavanja rude na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +158m generalna kosina kopa α= 37.

5.1.2. Visina etaža

Prema razradjenoj tehnologiji u dosadašnjem radu otkopavanje na Površinskom kopu Južnog revira se vrši u etažama visine od po 15 m. Prema tome i u Dopunskom rudarskom projektu za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +158m biće usvojeno otkopavanje sa etažama od po h=15m.

5.2. Elementi etaža površinskog kopa

Polazni podaci za proračun elemenata etaža su usvojena generalna kosina kopa od α = 37 i visina etaže od 15m.

5.2.1. Korak etaže "lu"

Ova veličina predstavlja zbir širine radne kosine etaže, širine zone mogućeg obrušavanja i sigurnosne širine etažne ravni (Prilog br. 5.01.)

h 15lu = ──────── = ───────── = 19,91 m

tg α tg 37

gdeje:

h = 15 m - Usvojerna visina etaže α = 37 - Generalna kosina kopa

Radi lakše grafičke interpretaija usvaja se korak etaže lu = 20,0 m.

57

5.2.2. Radni ugao kosine etaže "αr"

Radni ugao kosine etaže zavisi od više faktora kao na primer: Fizičko mehaničkih karakteristika stenskih masa, visine etaža, nagiba minskih bušotina i primene utovrne mehannizaci- je. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove može za radni ugao kosine etaža uzeti ugao bušenja odnosno αr = 75 (Prilog br. 5.01.).

5.2.3. Širina radne kosine etaže "lr"

Širina kosine etaže (Prilog br. 5.01.) je u funkciji od visine i nagiba radne kosine etaža i iznosi:

h 15lr = ─────── = ───────── = 4,0 m

tg αr tg 75

5.2.4. Širina etažne reavni pri radnoj kosini etaže

Ova veličina predstavlja radnu širinu etažne ravni odnosno širinu etažne ravni u vremenu dok još nije počelo ob- rušavanje iz zone mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.).

le = lu - lr = 20 - 4 = 16 m

5.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže "αs" i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala "αp"

Radni ugao kosine etaža je odredjen nagibom buše- nja, odnosno za mekše stene to je ugao koji etaža dobije pri za-

vršetku utovara. Posle kraćeg ili dužeg stajanja (Prilog br. 5.01.) usled različitih faktora dolazi do raspadanja stena, osi- panja i klizanja iz bloka mogućeg obrušavanja. Materijal se deponuje na etažnoj ravni. Nakon izvesnog vremena koje može biti vrlo različito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina etaže zauzme ugao stabilnog držanja a obrušeni materijal ugao prirodnog drža- nja obrušenog materijala. Prema tome kako su se

58

ponašale slične stene na Majdanpečkim površinskim kopovima smatra se da se ugao stabilnog držanja etaže kreće oko 56 a ugao prirodnog držanja obrušenog materijala oko 38.

5.2.6. Zona mogućeg obrušavanja "lo"

Zona mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.) je definisana radnim uglom, uglom stabilnog držanja i visinom etaža. Za usvojeni radni ugao αr = 75, ugao stabilnog držanja etaža αs = 56 i visinu etaža od h = 15m zona mogućeg obrušavanja iznosi:

lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 56 - ctg 75)lo = 6,1 m

5.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala "lm"

Površina bloka mogućeg obrušavanja "S" (Prilog br. 5.01.) je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog držanja i visinom etaže i ona iznosi: h2 152

S = ──── * (ctg αs - ctg αr) = ──── * (ctg 56 - ctg 75) 2 2

S = 45,74 m2

Kako je napred rečeno, raspadnuta stena iz bloka mogu- ćeg obrušavanja se deponuje na etažnoj ravni preko nožice etaže. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje ovog materijala iznosi: ───────────────────────────────────── / 2 * S * Kr

lm = / ──────────────────────────────────── / (sin αp)2

sin αp * cos αp + ─────────────── tg (αs - αp)

gde je:S = 45,74 m2 - Površina bloka mogućeg obrušavanjaKr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obrušenog materijala.

αp = 38 - Ugao prirodnog držanja obrušenog materijala.αs = 56 - Ugao stabilnog držanja kosine etaže.

59

───────────────────────────────────── / 2 * 45,74 * 1.45 lm = / ──────────────────────────────────── / (sin 38)2

sin 38 * cos 38 + ─────────────── tg (56 - 38)

lm = 9 m

5.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni "ls"

Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu stabilnog držanja etaže i visini etaže (Prilog br. 5.01.) širina etažne ravni iznosi:

ls = lu - lr - lo = 20 - 4 - 6,1 = 9,9 m

gde je:lu = 20,0 m - Korak etaže.lr = 4,0 m - Širina radne kosine etaže.lo = 6,1 m - Širina zone mogućeg obrušavanja.

Kako je prema predhodnoj tački potrebna širina et- ažne ravni za deponovanje obrušenog materijala lm = 9 m to sraču- nata širina etažne ravni od ls = 9,9 m zadovoljva.

5.2.9. Elementi puta

Glavni transportni putevi iznad nivoa +140m će biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Putevi po radnim etažama će takodje biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Konačni put +140/ +125 po zapadnoj srani će biti dvosmeran sa jednom kolovoznom trakom.

Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transportnih puteva je 10 %.

Širina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake (Prilog br. 5.02.) iznosi:

Šdve = lo + lb + 2D + ld + lk + nŠdve = 6,1 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 2,0 + 0,4 = 25,5 m

gde je:- lo = 6,1 m - Širina zone mogućeg obrušavanja

- lb = 2,0 m - Širina zaštitne berme

60

- D = 7,0 m - Maksimalna širina vozila- d = 1,0 m - Slobodna širina puta za mimoilaženje vozila- lk = 2,0 m - Širina kanala- n = 0,4 m - Ostojanje nožice etaže od ivice kanala

Širina puta sa jednom kolovoznom trakom (Prilog br. 5.03.) iznosi:

Šjed = lo + lb + db + D + dk + lk + n Šjed = 6,1 + 1 + 1 + 7 + 1 + 1,5 + 0,4 = 18 mgde je:

- db = 1m - Rastojanje izmedju kolovozne trake i zaštitne berme.

- dk = 1m Rastojanje izmedju kolovozne trake i kanala.- lk = 1,5 m Širina kanala.

Napred proračunati i usvojeni glavni paramatri kopa i etaža u okviru poglavlja 5. ovog Dopunskog rudarskog projekta dati su u tabeli br. 5.2.02. Na osnovu ovih parametara uradjen je Plan otkopavanja, prilog br. 5.04.

Tabela br. 5.2.02.───────────────────────────────────────────────────────────

e l e m e n t vrednost───────────────────────────────────────────────────────────Visina etaže "h"(m) 15Korak etaže lu (m) 20Radni ugao kosine etaže "αr"() 75Radna širina kosine etaže "lr"(m) 4Ugao stabil. drž. kos. etaže "αs"() 56Zona mog. obrušavanja kosine "lo"(m) 6,1Ugao prir.drž. obruš. mater. "αp"() 38Min. radna širina. etaž. ravni "le"(m) 16Potrebna širina etaž. ravni za zadrž. obrušenog materijala "lm"(m) 9,0Završ. širina etaž. ravni "ls"(m) 9,9Min. širina puteva sa dve kolovoz.trake "Š2"(m) 25,5Min. širina puteva sa jednom kolovoz.trakom "Š1"(m) 18,0────────────────────────────────────────────────────────────

61

6.0. REZERVE RUDE I METALA

6.1.1. Geološke rezerve rude

Orudnjenje se nalazi u gnajsu, gnajsgranitu i delom slabo silifikovanom andezitu. Sadržaji svih korisnih metala rastu sa porastom silifikacije. Po svojim fizičko mehaničkim karakteristikama ruda je tvrda do srednje tvrda.

Konstrukcija kopa, prilog br. 5.04, i obračun geo- loških rezervi za zahvat HAC ispod nivoa +158m su vršeni na situ- acionom planu na stanje 01.11.1999. godine. Granični sadržaj konture je 0,1% Cu. Količina rude po etažama data je u tabeli br. 6.01.

Geološke rezerve rude u zoni HAC-a Tabela br. 6.01.──────────────────────────────────────────────────────────── Etaža Ruda (t)──────────────────────────────────────────────────────────── 140 185.000 125 160.000 110 95.000 ─────────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 440.000

6.1.2. Količina metala u geološkim rezervama

Kao podloga za obračun metala korišćeni su etažni planovi sadržaja metala koji se čuvaju i redovno ažuriraju u Teh- ničkoj pripremi površinskog kopa RBM-a. Prilozi br. 6.01, 6.02. i 6.03. (etažni planovi sadržaja metala) precrtani su sa napred pomenutih etažnih planova sadržaja metala.

Količine metala u geološkim rezervama po etažama prikazane su u tabeli br. 6.02.

Metal u geološkim rezervama Tabela br. 6.02.─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Vlažna ruda Bakar Zlato SrebroEtaža ───────────────── ──────────────── ─────────────── (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg)─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 140 185.000 0,312 577 0,279 52 1,173 236 125 160.000 0,363 581 0,186 30 1,224 196

62

110 95.000 0,344 327 0,341 32 1,347 128───────────────────────────────────────────────────────────────────────────Ukupno: 440.000 0,338 1.485 0,259 114 1,273 560

6.2. Eksploatacione rezerve

Kako je napred rečeno otkopavanje se vrši u sredini rudnog tela koje nema proslojke jalovine i dajkove te neće biti eksploatacionih gubitaka ni osiromašenja. Jalovina na etaža- ma 140 i 125 je beznačajna i predstavlja vlažnu i blatnjavu rudu u iznosu od oko 2.000t koja nemože da se preradi i pridošao materijal sa viših etaža. Jalovina na etaaži 110 je nanos (blatnjava ruda koja se nemože preraditi) u iznosu od oko 18.000 t. Prema tome, u ovom slučaju eksploatacione rezerve rude će biti jednake geološkim rezervama a prikazane su u tabeli br. 6.03. Metal u eksploatacionim rezervama rude će biti prikazan u tabeli 6.04. a dinamika otkopavanja metala u 7.02.

Eksploatacione rezerve rude u zoni HAC-a Tabela br. 6.03.──────────────────────────────────────────────────────────── Etaža Ruda (t)──────────────────────────────────────────────────────────── 140 185.000 125 160.000 110 95.000 ─────────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 440.000

Metal u eksploatacionim rezervama Tabela br. 6.04.─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Vlažna ruda Bakar Zlato SrebroEtaža ───────────────── ──────────────── ─────────────── (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg)─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 140 185.000 0,312 577 0,279 52 1,173 236 125 160.000 0,363 581 0,186 30 1,224 196 110 95.000 0,344 327 0,341 32 1,347 128───────────────────────────────────────────────────────────────────────────Ukupno: 440.000 0,338 1.485 0,259 114 1,273 560

63

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

Iz tačke 6.2. tabela br. 6.02. se vidi da ukupne eksploatacione rezerve na ovom delu kopa iznose 440.000 t. Prema izmeni godišnjeg plana za 1999. god. predvidjeno je da se sa Juž- nog revira iz zone HAC-a za novembar i decembar daje po 150.000 t. Ostatak rude od 140.000t čiji se veći deo nalazi na etaži 110 će biti dat u 2.000. godini. Kako je etaža 110 vrlo specifična, naime po ispumpavanju vode na ovoj etaži će ostati oko 18.000t nanosa koji se pre otkopavanja rude mora ukloniti a radovi će se odvijati niskopno u useku to se mora pri otkopavanju pomenute et- aže računati sa smanjenom proizvodnjom. Smatra se da će u januaru 2.000. god. moći da se da preostalih 45.000 t rude sa etaže 125, ukloniti nanos sa etaže 110 u iznosu od oko 15.000t. i sa iste dati rudu od oko 25.000t. U februaru 2.000 godine sa etaže 110 trebalo bi ukloniti nanos u iznosu od oko 3.000 t i dati rudu od 70.000t. Iz predhodnog proizilazi dinamika otkopavanja data u tabeli 7.01. Dinamika metala iz eksploatacionih rezervi je prikaza- na u tabeli br. 7.02.

Dinamika otkopavanja zone HAC-a Tabela br. 7.01.──────────────────────────────────────────────────────────── Period Ruda (t) Jalovina (t)──────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 1999. god. 150.000 - Decembar 1999. god. 150.000 2.000 Januar 2000. god. 70.000 15.000 Februar 2000. god. 70.000 3.000──────────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 440.000 20.000

Dinamika metala u eksploatacionim rezervama Tabela br. 7.02.─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Bakar Zlato SrebroMesec/Godina Etaža Vlažna ruda ───────────── ───────────── ───────────── (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg)───────────────────────────────────────────────────────────────────────────Novemb.1999. 140 150.000 0,300 450 0,285 43 1,295 194─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 140 35.000 0,363 127 0,257 9 1,200 42

64

Decemb.1999. 125 115.000 0,340 391 0,187 22 1,225 141 ─────────────────────────────────────────────────────────────── Ukupno: 150.000 0,345 518 0,207 31 1,220 183─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── 125 45.000 0,422 190 0,178 8 1,222 55Januar 2000. 110 25.000 0,348 87 0,320 8 1,360 34 ─────────────────────────────────────────────────────────────── Ukupno: 70.000 0,396 277 0,229 16 1,271 89───────────────────────────────────────────────────────────────────────────Februar 2000. 110 70.000 0,343 240 0,340 24 1,346 94─────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Ceo zahvat: 440.000 0,338 1.485 0,259 114 1,273 560

8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

8.1.0. BUŠENJE

Na ovom delu kopa bušenje minskih bušotina za primarno miniranje do 24. oktobra tekuće godine vršeno je bušilicom BE-45R interne oznake BE-7 kada je došlo do njenog kvara. Do osposobljenja ove bušilice bušenje će biti vršeno bušilicom BE-60R interne oznake BE-9. Glavne karakteristike pomenutih bušilica su:

──────────────────────────────────────────────────────────── Karakteristika BE-45R BE-60R──────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine (mm) 229 311 Dužina bušaće šipke (m) 9,98 10 Broj šipki u magacinu (kom.) 1 1 Maksimalna dubina bušenja (m) 19 19 Mogućnost bušenja pod uglom od () 0-90 0-90────────────────────────────────────────────────────────────

Ostale karakteristike bušilica su date u prilzima br. 8.01. i 8.02.

Na osnovu dosadašnjeg rada za period od 10 godina (1973.-1982.) ostvarene brzine bušenja u najzastupljenijim stenama su sledeće:

Tabela br. 8.1.01.─────────────────────────────────────────────────────────────Vrsta stene BE-45R (m/ef.h) BE-60R (m/ef.h)─────────────────────────────────────────────────────────────Andezit 14 13Krečnjak 11 10

65

Ruda 12,5 11,5─────────────────────────────────────────────────────────────

Ostvarena geometrija bušenja je zavisna od vrste stenske mase i za pojedine vrste stena data je u tabeli:

Tabela br. 8.1.02.──────────────────────────────────────────────────────────── BE-45R BE-60RVrsta stene ──────────── ──────────── a (m) W (m) a (m) W (m)──────────────────────────────────────────────────────────── Andezit 7 6 9 7 Krečnjak 6 5 8 6 Gnajs 8 7 10 8 Ruda 7 6 9 7────────────────────────────────────────────────────────────

Gde je:a - Rastojanje izmedju bušotina (m)W - Linija najmanjeg otpora (m)

8.1.1. Kapacitet bušilice BE-45R

Smenski kapacitet:

QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:v - Brzina bušenja u rudi.Kr - Koeficijent raspoloživosti bušiliceKef - Iskorišćenje radnog vremena.q - Učinak (t/m).

QS = 12,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 130 = 5.070 t/sm.

Dnevni kapacitet:

Pošto se rad odvija u tri smene dnevni kapacitet će biti:

QD = QS * 3 = 5.070 * 3 = 15.210 t/dan

Mesečni kapacitet je:

66

Za 30 dana rada mesečno kapacitet će biti:

QM = QD * 30 = 15.210 * 30 = 456.300 t/mes.

Godišnji kapacitet je:

Pošto se u rudniku radi 365 dana godišnje, godiš- nji kapacitet će biti:

QG = QD * 365 = 15.210 * 365 = 5.551.650 t/god.

Prema usvojenom planu otkopavanje na ovom radiliš- tu će se vršiti sa maksimalno 150.000 t/mes. što je daleko ispod mesečnog kapaciteta za jednu bušilicu tipa BE45R.

- Dnevno treba izbušiti maksimalno: QMD 5.500

lD = ────── = ────────── 43 m U 130gde je:

QMD = 5.500 t - Maksimalna dnevna proizvodnjaU = 130 t/m' - Učinak bušotine

- Mesečno treba izbušiti maksimalno:

QMM 150.000lM = ────── = ────────── 1.153,8 m

U 130gde je:

QMM = 150.000 t - Maksimalna mesečna proizvodnjaU = 130 t/m' - Učinak bušotine

- U toku dana treba izbušiti: lD 43

NBD = ───── = ────── 2,53 bušotine LH 17gde je:

LH = 17 m - dubina jedne bušotine sa probušenjem.

Iz napred iznetog proračuna se vidi da je za usvojenu mesečnu proizvodnju od 150.000 t rude i nešto malo prateće jalo-

67

vine dovoljna jedna bušilica.Pošto se radi o maloj proizvodnji a velikom kapacitetu

bušilice na bušenju će se usvojiti takav način rada da se bušenje vrši u drugoj smeni a samo prema potrebi u ostalim smenama. U prvoj smeni bi se vršilo održavanje bušilice i sklanjanje za miniranje. Potreban smenski učinak bušilice bi bio:

lD 43lS = ──── = ─────── = 43 m/sm.

Ns 1gde je:

lD = 43 m - Potreban dnevni učinak bušiliceNS = 1 smena - Dnevni broj smena za bušenje

Potrebno mesečno efektivno vreme je: lM 1.153,8 hEF = ──────── = ─────────── = 92,3 (h) vh 12,5gde je:

lM = 1.153,8 (m) - Mesečna dužina bušotinavh = 12,5 (m/ef.h) - Brzina bušenja u rudi za BE-45R

Potrebno mesečno raspoloživo vreme je:

hEF 92,3hRM = ────── = ────────── = 109 (h)

kR 0,85

gde je: hEF = 92,3 (h) - Potrebno efektivno vreme kR = 0,85 - Koeficijent iskorišćenja raspoloživog radnog

vremena.

Za bušenje etažnih pragova i blokova većih gaba- rita će biti upotrebljena bušilica za sekundarno bušenje.

8.1.2. Kapacitet bušilice BE-60R

Smenski kapacitet:

QS = v * 8 * Kr * Kef * q

68

Gde je:v - Brzina bušenja u rudi.Kr - Koeficijent raspoloživosti bušiliceKef - Iskorišćenje radnog vremena.q - Učinak (t/m).

QS = 11,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 180 = 6.458 t/sm.

Dnevni kapacitet:

Pošto se rad odvija u tri smene dnevni kapacitet će biti:

QD = QS * 3 = 6.458 * 3 = 19.374 t/dan

Mesečni kapacitet je:

Za 30 dana rada mesečno kapacitet će biti:

QM = QD * 30 = 19.374 * 30 = 581.222 t/mes.

Godišnji kapacitet je:

Pošto se u rudniku radi 365 dana godišnje, godiš- nji kapacitet će biti:

QG = QD * 365 = 19.374 * 365 = 7.071.510 t/god.

Prema usvojenom planu otkopavanje na ovom radiliš- tu će se vršiti sa maksimalno 150.000 t/mes. što je daleko ispod mesečnog kapaciteta za ovaj tip bušilice.

- Dnevno treba izbušiti maksimalno: QMD 5.500

lD = ────── = ────────── 31 m U 180gde je:

QMD = 5.500 t - Maksimalna dnevna proizvodnjaU = 180 t/m' - Učinak bušotine

- Mesečno treba izbušiti maksimalno:

69

QMM 150.000lM = ────── = ────────── 833,3 m

U 180gde je:

QMM = 150.000 t - Maksimalna mesečna proizvodnjaU = 180 t/m' - Učinak bušotine BE-60R

- U toku dana treba izbušiti: lD 31

NBD = ───── = ────── 2 bušotine LH 17gde je:

LH = 17 m - dubina jedne bušotine sa probušenjem.

Iz napred iznetog proračuna se vidi da je za usvojenu mesečnu proizvodnju od 150.000 t rude i nešto malo prateće jalovine dovoljna jedna bušilica.

Pošto se radi o maloj usvojenoj proizvodnji a velikom kapacitetu bušilice na bušenju će se usvojiti takav način rada da se bušenje vrši u drugoj smeni a samo prema potrebi u ostalim smenama. U prvoj smeni bi se vršilo održavanje bušilice i sklanj-

anje za miniranje. Potreban smenski učinak bušilice bi bio:

lD 31lS = ──── = ─────── = 31 m/sm.

Ns 1gde je:

lD = 31 m - Potreban dnevni učinak bušiliceNS = 1 smene - Dnevni broj smena za bušenje

Potrebno mesečno efektivno vreme je: lM 833,3 hEF = ──────── = ───────── = 72,5 (h) vh 11,5gde je:

lM = 833,3 (m) - Mesečna dužina bušotinavh = 11,5 (m/ef.h) - Brzina bušenja u rudi

Potrebno mesečno raspoloživo vreme je:

70

hEF 72,5hRM = ────── = ────────── = 85,3 (h)

kR 0,85

gde je: hEF = 72,5 (h) - Potrebno mesečno efektivno vreme kR = 0,85 - Koeficijent iskorišćenja raspoloživog radnog

vremena.

Za bušenje etažnih pragova i blokova većih gaba- rita će biti upotrebljena bušilica za sekundarno bušenje.

8.2.0. OPROBAVANJE

Ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog dela nabušenog materijala iz bušotina primarnog bušenja. Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentir-ati a na osnovu njih usmeravati radove.

8.3.0. MINIRANJE

Miniranje na površinskim kopovima Severnog i Juž- nog revira RBM-a vrši se prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na površinskom kopu RBM-a" i "Dopu- nskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na površinskim kopovima RBM-a".

Planom otkopavanja na površinskom kopu J.revir predvidjeno je da se sa zone HAC-a otkopaju etaže 140, 125 i 110. Etaže se nalaze na dnu severnog dela kopa Južni revir. Pomenuto radilište je u neposrednoj blizini pa čak i jednim delom ispod klizišta. Pored ovoga u neposrednoj blizini radilišta se nalazi industrijski objekt (TS-1), reka Mali Pek i urbano naselje (grad Majdanpek).

Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kra- tkom vremenskom periodu oslobadja velika količina energije. Jedan deo oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazi- vanju seizmičkih pomeranja.

71

Kako miniranje od svih tehnoloških operacija ima najveći udeo na održanje stabilnosti bokova kopa i okolnih objekata, u cilju smanjenja štetnih seizmičkih efekata a istovremeno većeg iskorišćenja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je odrediti optimalne parametre bušačko minerskih radova.

Uticaj seizmičkog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u više navrata. Najpouzdanije ispitivanje je ob- avljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizičkog zavoda i Ruda- rskog instituta iz Beograda. Koristeći njihova merenja i istraži- vanja kao i stečeno iskustvo usvojiće se parametri za obavljanje bušačko minerskih radova na pomenutom radiližtu.

8.3.1. Parametri bušačko minerskih radova

8.3.2. Otvaranja etaže 140

Etaža 140 je otvorena i dobar deo radova je na njoj obavljen. Dalje radove treba nastaviti na zapadnoj strani useka otvaranja (prilog br. 5.04) severnije od x=19.300 kako bi se stiglo do planiranog stanja na zapadu. Kako na ovom delu nije ostvaren planirani pad useka otvaranja to treba ponovo krenuti sa radovima (prilog br. 8.03.) od x=19.296 sa nivoa +147m niskopno sa pdaom od 8,8% ka jugu. Kraj useka otvaranja je nivo +140m na x=19.214. Horizontalna dužina useka otvaranja je 80m. Dalje radove na otkopavanju ove etaže nastaviti prema planu otkopavanja prilog br. 5.04.

Miniranje useka izvršiti u više serija. Minske bu- šotine će biti paralelne osi useka sa usmerenjem bušotina u prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih bušotina kod svih serija će biti približno jug-sever. Bušotine bušiti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Deto- litom PE i to količinama koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice a koje nesmeju preći 400 kg po bušotini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva će se vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje vršiti sa dva bustera i to oba sa dna.

72

8.3.3. Otvaranje etaže 125

Otvaranje etaže 125, prilog br. 5.04, će biti del- imično u useku a delimično u zaseku. Početak useka otvaranja je x=19.214 na nivou +140m. Kraj otvaranja je x=19.070 na nivou +125m. Pad useka otvaranja je 10% ka jugu. Horizontalna dužina useka otvaranja je 150m. Podatke za otvaranje koristiti iz priloga br. 5.04, 8.04.

Miniranje useka i zaseka izvršiti u više serija. Minske bušotine treba da budu paralelne osi useka sa usmerenjem bušotina u prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih bušotina kod svih serija će biti približno jug-sever. Bušotine bušiti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina će se vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Detolitom PE i to količinama koje koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice a koje nesmeju preći 400 kg po bušotini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje vršiti sa dva bustera i to oba sa dna.

8.3.4. Otvaranje etaže 110

Otvaranje etaže 110, prilog br. 5.04, će se izvr- šiti usekom otvaranja niskopno sa padom od 8,8% ka jugu. Početak useka je x=19.070 na nivou +125m. Kraj useka je x=18.900 na nivou

+110m. Dužina useka je 170m. Podatke za otvaranje koristiti iz priloga br. 5.04. i 8.05.

Miniranje useka izvršiti u više serija. Minske bu- šotine treba da budu paralelne osi useka sa usmerenjem bušotina u prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih bušotina kod svih serija će biti približno jug-sever. Bušotine bušiti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina će se vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Detolitom PE i to količinama koje koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice a koje nesmeju preći 400 kg po bušotini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina

73

preko 13 m iniciranje vr- šiti sa dva bustera i to oba sa dna.

8.3.5. Miniranje za visine etaža od 15m

Ovo poglavlje obuhvata otvorene etaže gde je visina etaža 15 m. Zbog blizine grada, dubine kopa i blizine klizi- šta miniranje vršiti smanjenom količinom eksploziva od najviše 5.000 kg eksploziva po seriji odnosno 400 kg eksploziva po intervalu. Miniranje vršiti sa najviše dva reda bušotina po seriji. Serije sa dva reda bušotina u prvom redu treba da imaju 6 a u drugom 5 bušotina. Kada se minira jednoredna serija ona može da ima najviše 12 bušotina. Raspored i dubinu bušotina u seriji, prema konkretnim uslovima, treba da odredi stručno lice.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Deto- litom PE i to količinama koje su date u tabeli br. 8.3.01. sa ma- ksimalnim količinama po bušotini od 400 kg. Iniciranje eksploziva će se vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje će se vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje će se vršiti sa dva bustera i to oba sa dna. Za bušotine koje imaju usmerenje upravno na osu kopa količine eksploziva treba smanjiti za 20 %. Da nebi došlo do nepredvidjenih prekida ili premoštenja unutar bušotina ili izmedju bušotina u seriji a samim tim došlo do neželjenih posledica treba za iniciranje i aktiviranje minskih serija koristiti sredstva priznatih svetskih proizvodjača koja su sigurna i proverena.

Parametri bušačko minerskih radova za otvorenu etažu Tabela br. 8.3.01────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine 229 mm ───────────────────────── Za seriju I red II red ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────Visina etaže, H (m) 15 15 15 Ugao bušenja, α () 75 75 75 Rastoj.prvog reda od ivice, b (m) 6 - - Rastoj.izmedju bušotina, a (m) 7 7 - Rastoj.izmedju redova, c (m) - 6 - Probušenje, lp (m) 1 1 1 Dubina bušotine, lb (m) 16 16 16 Dužina stuba eksp.punjenja, Lp (m) 9 9 9 Min.dužina začepa, lč (m) 7 7 7 Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg) 400 400 400 Broj.bušotina u redu 6 5 11 Usmerenje bušotine Upravno na bermuMax.količ.eksp.u seriji (kg) 5.000

74

Max.kol.ekspl.po interv (kg) 400 400 400 Interval usporenja (ms) 50 50 50 Vrsta stenskog materijala andezit andezit andezitVreme traj.eksplozije (ms) 250 250 500 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Parametri bušačko minerskih radova za otvorenu etažu Tabela br. 8.3.02────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine 311 mm ───────────────────────── Za seriju I red II red ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────Visina etaže, H (m) 15 15 15 Ugao bušenja, α () 75 75 75 Rastoj.prvog reda od ivice, b (m) 7 - - Rastoj.izmedju bušotina, a (m) 8 8 - Rastoj.izmedju redova, c (m) - 7 - Probušenje, lp (m) 1 1 1 Dubina bušotine, lb (m) 16 16 16 Dužina stuba eksp.punjenja, Lp (m) 6 6 6 Min.dužina začepa, lč (m) 10 10 10 Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg) 600 600 600 Broj.bušotina u redu 4 3 7 Usmerenje bušotine Upravno na bermuMax.količ.eksp.u seriji (kg) 4.200Max.kol.ekspl.po interv (kg) 600 600 600 Interval usporenja (ms) 50 50 50 Vrsta stenskog materijala andezit andezit andezitVreme traj.eksplozije (ms) 150 150 300 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Primena bušilice sa prečnikom bušebja od 311mm za očekivane uslove rada i dubine veće od 10m se ne preporučuje, s' toga će bušilica BE-9 biti upotrebljena samo kao nužna mera do popravke BE-7. Pošto će uslovi na terenu često zahtevati da se miniranje vrši jednorednom serijom, netrba ići sa većim brojem bušotina od 6 po seriji. Bušotine treba aktivirati pojedinačno u nizu.

8.4.0. UTOVAR

8.4.1. Izbor mehanizacije

Za utovar stenskog materijala na površinskim kopovima RBM-a trenutno je u uopotrebi sledeća utovarna mehanizacija: bageri kašikari MARION 182, MARION 191, MARION 191II i BE 395. Pored bagera u upotrebi je i jedan utovarivač LETAUERNAU.

75

Na delu kopa u zoni HAC-a do 15. oktobra ove godine radio je bager M-182 interne oznake M-2 kada je došlo do većeg kvara. Zbog ovoga je na pomenuto radilište prebačen bager M-191II interne oznake M-11. Planira se da M-11 radi do 01. decembra tekuće godine do kada se očekuje da bude osposobljen M-2.

8.4.2. Proračun utovarnih kapaciteta

Rad bagera će se odvijati u dva režima. U prvom režimu bageri će raditi na otvaranju etaže. Radiće se na izradi useka otvaranja ili kosog puta otvaranja u boku kopa. U ovom slu- čaju kapacitet bagera, zbog uslova rada, će biti daleko ispod ek- sploatacionog i promenljiv u funkciji od visine serije. U početku rada na putu ili useku otvaranja, dok je visina odminiranog materijala mala, kapacitet bagera će biti dosta mali. Sa povećavanjem visine odminiranog materijala kapacitet bagera će rasti.

Za rad u prvom režimu rada proračun eksploatacionih kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta, zbog rada u specifičnim uslovima, neće biti vršen. Reg- ulisanje kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta će biti prepušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to čini.

U drugom režimu bageri će raditi na razradjenom radilištu pri punoj visini etaže. U ovom režimu bageri će ostva- rivati svoj puni eksploatacioni kapacitet.

8.4.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182

Tehničke karakteristike bagera M-182 su date u prilogu br. 8.06.

- Teoretski kapacitet

Odražava samo konstruktivne karakteristike bagera i ra- čuna se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb (m3/h)

Tct

76

gde je :n = 2,4 - Konstruktivno - računski broj ciklusa u minutiTct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 7,6 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

3600Qt = ───────── 7,6 = 1.094 (m3/h)

25

-Tehnički kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehnički kapacitet odražava još i uticaj fizičko mehaničkih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i računa se prema obrascu: 3.600 * qb * Kz

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc

odnosno:gde je:

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske kašike Tc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U

ovom slučaju uslovi rada su vrlo teški. Bager će dobar deo vremena provesti radeći na usecima i zasecima

otvaranja gde je širina radnog čela vrlo mala Što izizkuje veliki radijus okretanja, visina odminiranog materijala je mala, radiće se po padu, zbog smanjenog probušenja bušotina često će se javljati i etažni pragovi. često će pad useka morati naknadno da se dovodi u planirane granice. Iz svega napred iznetog rezultovalo je ovako visoko usvojeno vreme za ciklus rada bagera.

3.600 * 7,6 * 0.80Qh = ────────────────────── = 486,4 (m3/h)

45

odnosno:Qh = 486,4 * γ/Kr = 486,4 * 2,7/1.45 = 905,7 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska težina stenskog materijala

Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

77

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehnički kapacitet odražava još i uticaj održavanja i organizacije rada.

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Tehnički kapacitettsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloživosti bagera. Zbog

istroše- nosti bagera održavanje je dosta otežano te je ovaj koeficijent dosta nizak.

Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 905,7 * 8 * 0,6 * 0,81 = 3.521,4 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 3.521,4 * 3 = 10.564,2 (t/dan)

- Mesečni kapacitet

Qm = Qd * dm

78

gde je:Dd = 10.564,2 (t/dan) - Dnevni kapacitetdm = 30 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 10.564,2 * 30 = 316.926 (t)

Iz napred datog proračuna se vidi da je mesečni eksploatacioni kapacitet bagera Qm = 316.926 t daleko veći od maksimalno usvojene proizvodnje sa datog radilištu koja iznodi 152.000 t. Radi ravnomernosti ukupnog sadržaja i specifičnostikoje postoje na datom radilištu neophodno je računati sa optimal- nim časovnim kapacitetom za usvojenu proizvodnju koji iznosi:

QM 152.000QO = ────────────── = ───────────────── = 503 (t/h)

dm * 24 * ki 30 * 24 * 0,42

gde je:QM = 152.000 t - Maksimalna mesečna proizvodnjadm = 30 dana - Planirani broj dana za rad u toku mesecaki = 0,42 - Koeficijent iskorišćenja mogućeg vremena

8.4.2.2. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 191II

Tehničke karakteristike bagera M-191II su date u prilogu br. 8.07.

- Teoretski kapacitet

Odražava samo konstruktivne karakteristike bagera i ra- čuna se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb = (m3/h)

Tct

gde je :Tct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 15,3 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

3600Qt = ───────── 15,3 = 1.967 (m3/h)

28

79

-Tehnički kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehnički kapacitet odražava još i uticaj fizičko mehaničkih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i računa se prema obrascu: 3.600 * qb * Kz

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc

gde je: qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske kašike Tc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U

ovom slučaju uslovi rada su vrlo teški. Bager će dobar deo vremena provesti radeći na usecima i zasecima

otvaranja gde je širina radnog čela vrlo mala Što izizkuje veliki radijus okretanja, visina odminiranog materijala je mala, radiće se po padu, zbog smanjenog probušenja bušotina često će se javljati i etažni pragovi. često će pad useka morati naknadno da se dovodi u planirane granice. Iz svega napred iznetog rezultovalo je ovako visoko usvojeno vreme za ciklus rada bagera.

3.600 * 15,3 * 0.80Qh = ───────────────────── = 979,2 (m3/ef.h)

45

odnosno:Qh = 979,2 * γ/Kr = 979,2 * 2,7/1,45 = 1.823,3 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska težina stenskog materijala.

Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehnički kapacitet odražava još i uticaj održavanja i organizacije rada.

- Smenski kapacitet:

80

Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Tehnički kapacitet

tsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloživosti bagera. Zbog

istroše- nosti bagera održavanje je dosta otežano te je ovaj koeficijent dosta nizak.

Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 1823,3 * 8 * 0,6 * 0,81 = 7,089 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 7.089 * 3 = 21.267 (t/dan)

- Mesečni kapacitet

Qm = Qd * dm

gde je:Dd = 21.267 (t/dan) - Dnevni kapacitetdm = 30 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 21.267 * 30 = 638.010 (t)

Iz napred datog proračuna se vidi da je mesečni eksploatacioni kapacitet bagera M-191II Qm = 638.010 t daleko ve- ći od maksimalno usvojene proizvodnje sa datog radilišta koja iznodi 152.000 t. Radi ravnomernosti ukupnog sadržaja i specifično- sti koje postoje na datom radilištu neophodno je

81

računati sa opt- imalnim časovnim kapacitetom za usvojenu proizvodnju koji iznosi:

QM 152.000QO = ────────────── = ──────────────── = 503 (t/h)

dm * 24 * ki 30 * 24 * 0,42

gde je:QM = 152.000 t - Maksimalna mesečna proizvodnjadm = 30 dana - Planirani broj dana za rad u toku mesecaki = 0,42 - Koeficijent iskorišćenja mogućeg vremena

8.5.0. TRANSPORT

U okviru transporta treba razlikovati dva sluča- ja: transport rude i transport jalovine.

8.5.1. Transport jalovine

Pošto se radovi odvijaju u sredini rudnog tela gde orudnjenje ima svoj kontinuitet i u kome nema proslojaka, ne treba očekivati veliku količinu jalovine. Jalovina je obrušeni materijal iz viših etaža koji je deponovan na ivici etaže, vlažan i blatnjavi materijal na eaži 125 u iznosu od oko 2.000t koji nemo- že da se preradi i nanos na etaži 110 u iznosu od oko 18.000t. Ovaj materijal će najvećim delom biti vožen na deponiju.

8.5.2. Transport rude

Ruda sa ovog radilišta će biti transportovana do Primarnog drobljenja. Transport će se obavljati kamionski. Za transport će biti korišćeni postojeći kamioni.

8.5.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta

82

Kapacitet transporta će biti proračunavan samo za drugi slučaj utovara (kada se radi na razradjenom radilištu i pri punoj visini etaže). Uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta pri otvaranju etaže i radu na utovaru jalovine će biti pre- pušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to či- ni. Transport iskopina na ovom radilištu će se vršiti dizel-električnim vozilima tipa WABCO model " HAULPAK" 630 E. Karak- teristike usvojenih kamiona su date na prilogu br. 8.08.

8.5.3.1. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182

- Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona računa se po obrascu:

Vk

nk = ─────────────── qb * Kz * Krv

gde je : Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrv = 1,07 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala

u korpi vozila.

93nk = ──────────────────── = 14,3 (kašike)

7,6 * 0,80 * 1,07

Za dalji proračun se usvaja 14 kašika bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predlaže 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Iz ovoga sledi da bager tipa M -182 ne zadovoljava taj uslov, medjutim kako se jedno vreme jedino on nalazio na ovom delu kopa a i zbog specifičnosti uslova ovaj bager najviše odgovara te se on i usvaja. Pošto je trenutno neispravan, poslove utovara do njegovog osposobljenja će obavljati M-11

- Težina iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t)

83

Krb

gde je: nk = 14 - Broj kašika za utovar jednog vozilaqb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

kašiki bageraγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska težina materijala u masivu

7,6 * 0,80Qv = 14 * ─────────────── * 2,7 = 159 (t)

1,45

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona računa se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 14 + 20) / 60 = 10,8 min.gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 kašike bagera za date uslove rada nk - Potreban broj kašika bagera za utovar jednog vozila

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.) tu - vreme utovara 10,8 min.

tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.

tv - Vreme vožnje u oba pravca (vreme vožnje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi približno isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila će se menjati samo u funkciji od dužine transportnih puteva "s".

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom je:

s s s s 32 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── (min.)

vp vpr 14 18 252 gde je: s - Transportna dužina za aktuelno radilište

84

vp = 14 (km/h) - Brzina vožnje punog vozila

vpr = 18 (km/h) - Brzina vožnje praznog vozila

Do prosečnih brzina praznih i punih vozila se došlo računski na osnovu merenih ciklusa.

T = 10,8 + 1,5 + 1,5 + tv = 13,8 + tv (min.)

- Propračun broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluživanje bagera računa se iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk * Kn

gde je: Qhb = 905,7 (t/ef.h) - Maksimalni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u sledećoj tabeli) Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju: QO

N = ───────── Qhk * Kn

gde je:

QO = 503 (t/ef.h) - Usvojeni časovni kapacitet bagera prema maksimalnom mesečnom planu

Qhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u sledećoj tabeli) Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Tabela br. 8.5.01.───────────────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Potreb.broj Etaža dužina vozila 1 vozila vozila vozila "l" "T" "Qh" "Nmax" "N" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) (kom.)───────────────────────────────────────────────────────────── 140 4,30 46,6 204,7 4,81 2,67 125 4,35 46,9 203,4 4,84 2,69 110 4,40 47,3 201,7 4,88 2,71

85

─────────────────────────────────────────────────────────────

N a p o m e n a: U tabeli je dat maksimaln broj vozila koji može opslužiti ovaj bager i potreban broj vozila za usvojenu proizvodnju za pojedine etaže. Zbog potrebe ravnomernosti ukupnog sadržaja i zbog specifičnosti uslova u kojima će se izvoditi radovi prepusta se smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno-transportnih kapaciteta.

8.5.3.2. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 191II

- Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona računa se po obrascu:

Vk

nk = ─────────────── qb * Kz * Krv

gde je : Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera Kz = 0,85 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrv = 1,06 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala

u korpi vozila.

93nk = ───────────────────── = 7,17 (kašika)

15,3 * 0,80 * 1,06

Za dalji proračun se usvaja 7 zahvata bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predlaže 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Ovaj bager te uslove ispunjava, medjutim kako su na ovom radilištu radni uslovi specifični smatra se da bi više odgovarao bager manjih dimenzija od M-11.

- Težina iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t) Krb

86

gde je: nk = 7 - Broj zahvata kašikom za utovar jednog vozilaqb = 15,3 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

kašiki bageraγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska težina materijala u masivu

15,3 * 0,80Qv = 7 * ─────────────── * 2,7 = 159,5 (t)

1,45

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona računa se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 7 + 20) / 60 = 5,6 min.gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 zahvata bagera za date uslove rada nk - Potreban broj zahvata bagera za utovar jednog vozila

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.) tu - vreme utovara 5,6 min.

tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.

tv - Vreme vožnje u oba pravca (vreme vožnje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi približno isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila će se menjati samo u funkciji od dužine transportnih puteva "s".

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom je:

s s s s 32 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── = (min.)

vp vpr 14 18 252 gde je: s - Transportna dužina za aktuelno radilište

vp = 14 (km/h) - Brzina vožnje punog vozila

87

vpr = 18 (km/h) - Brzina vožnje praznog vozila

Do prosečnih brzina praznih i punih vozila se došlo računski na osnovu merenih ciklusa.

T = 5,6 + 1,5 + 1,5 + tv = 8,6 + tv (min.)

- Propračun broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluživanje bagera računa se iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk * Kn

gde je:

Qhb = 1.823,3 (t/ef.h) - Maksimalni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu

relaciju (dat je u sledećoj tabeli) Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju: QO

N = ───────── Qhk * Kn

gde je:

QO = 503 (t/ef.h) - časovni kapacitet bagera prema maksimalno mesečno usvojenoj proizvodnji

Qhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u sledećoj tabeli) Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Tabela br. 8.5.02.───────────────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Potreb.broj Etaža dužina vozila 1 vozila vozila vozila "l" "T" "Qh" "Nmax" "N" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) (kom.)───────────────────────────────────────────────────────────── 140 4,30 32,76 292,1 6,78 1,87 125 4,35 33,14 288,8 6,86 1,89 110 4,40 33,52 285,5 6,94 1,92─────────────────────────────────────────────────────────────

88

N a p o m e n a: U tabeli je dat maksimaln broj vozila koji može opslužiti ovaj bager i potreban broj vozila za usvojenu proizvodnju za pojedine etaže. Zbog potrebe ravnomernosti ukupnog sadržaja i zbog specifičnosti uslova u kojima će se izvoditi radovi prepusta se smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno-transportnih kapaciteta.

8.5.4. Tonkilometri

U tabelama 8.5.03. i 8.5.04. prikazani su tonkilometri na rudi i jalovini po etažama u funkciji od relacije. U tabeli br. 8.5.05. prikazani su tonkilometri za rudu i jalovinu (zbirni) po mesecima prema usvojenoj dinamici otkopavanja.

Tonkilometri na rudi Tabela br. 8.5.03.───────────────────────────────────────────────────────────── Ruda Sr.tran.dužina Tonkilometri Etaža (t) (km) (tkm)───────────────────────────────────────────────────────────── 140 185.000 4,30 795.500 125 160.000 4,35 696.000 110 95.000 4,40 418.000─────────────────────────────────────────────────────────────Ukupno: 440.000 4,34 1.909.500

Tonkilometri na jalovini Tabela br. 8.5.04.───────────────────────────────────────────────────────────── Jalovina Sr.tran.dužina Tonkilometri Etaža (t) (km) (tkm)───────────────────────────────────────────────────────────── 125 2.000 4,00 8.000 110 18.000 4,10 73.800─────────────────────────────────────────────────────────────Ukupno: 20.000 4.05 81.800

Dinamika tonkilometara (ukupno) Tabela br. 8.5.05.───────────────────────────────────────────────────────────── Proizvodnja Sr.tran.dužina Tonkilometri

89

Mesec/Godina (t) (km) (tkm)─────────────────────────────────────────────────────────────Novembar 1999. 150.000 4.30 645.000Decembar 1999. 152.000 4,33 658.750Januar 2000. 85.000 4,32 367.250Februar 2000. 73.000 4,38 320.300───────────────────────────────────────────────────────────── Ukupno: 460.000 4.33 1.991.300

9.0. ODVODNJAVANJE

Odvodnjavanje zone HAC-a će biti uklopljeno u već postojeći sistem odvodnjavanja Južnog revira koji se izvodi prema Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Južnog revira do kote +125m.

Poslednjih nekoliko godina, zbog poznate situacije u zemlji, preduzeća su se odricala ulaganja u mnoge objekte i od- ržavanja bez kojih se privremeno moglo računajući da će kasnije u povoljnijem trenutku ili pak u momentu kad se neki poslovi više nemogu prolongirati, uz veće napore i odricanja neučinjeno nado- knaditi. Tako je bilo i kod RBM-a, u nemogućnosti da odvaja dovoljno sredstava za odvodnjavanje Površinskog kopa J. revir, kao i zbog nemogućnosti nabavke potrebnih delova iz uvoza (zbog izo- lacije zemlje) i zbog neočekivano visokog priliva vode poslednjih nekoliko godina, došlo je do potapanja dna kopa odnosno povećanja nivoa vode. Sa stanjem 01. novembra tekuće godine nivo vode na Južnom reviru se popeo do kote +138m.

Bez ispumpavanja ove vode dalje otkopavanje je ne- moguće, s' toga je uložen napor i nabavljeno nešto rezervnih delova za serviranje pumpi i cevi za još jednu liniju cevovoda tako da će od 10. novembra ispumpavanje moći da se vrši sa najmanje tri linije na kritičnim delovima.

Što se tiče vremena za koje će moći da se izvrši ispumpavanje vode situacija je sledeća: Na J.reviru računajući do nivoa +138m ima 310.000 m3 vode. Srednji priliv vode za novembar i decembar dobiven iz desetogodišnjeg perioda (1985-1994) (Podaci se nalaze u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa) iznosi 181 m3/h. Uzimajući u obzir kapacitet jedne linije od 190 m3/h i efektivno vreme rada 85% mogućeg radnog vremena za savladjivanje pomenutog priliva neophodna je 1,1 linija. Za ispumpavanje akomu- lirane vode od pomenutih 310.000 m3 sa preostale 1,9 linija, ako se uzme u obzir kapacitet jedne linije od 190 m3/h i iskorišćenje radnog vremena od 85% potrebno je 859 ef.h što predstavlja period od 42 dana. Prema tome, ako se uzme usvojeni tempo ispumpavanja

90

vode sa početkom od 05. novembra treba očekivati da će sva voda sa Južnog revira biti ispumpana do 17. decembra tekuće godine.

Privremene vodosabirnike raditi prema potrebi.Za ispumpavanje vode koristiti postojeće pumpe.U vreme izrade useka otvaranja posebnu pažnju ob-

ratiti na mogućnost naglog dolaska voda od velikih kiša, iz tog razloga je neophodno da se oko useka otvaranja uradi kanal. Radi prihvatanja podzemnih voda, prema potrebi, u usecima raditi privremene vodosabirnike.

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA

Za ovo radilište će biti korišćena postojeća radna snaga zapošljena na Površinskkom kopu. Neposredni rukovodioc smene će prema trenutnoj potrebi ovog radilišta od raspoložive radne snage odrediti izvršioce. U ovom projektu će biti data samo ori- jentaciona potreba. Posebne poslove kao što su rukovodjenje radi- lištem, bušenje vangabaritnih blokova i etažnih pragova, oprobavanje, miniranje, priprema terena, održavanje radilišta, održava- nje puteva, održavanje mehanizacije, odvodnjavanje i snabdevanje elektro energijom, energentima i mazivom će obavljati posebne ili specijalizovane grupe radnika koje već postoje u RBM-u.

Tabela br. 10.01.──────────────────────────────────────────────────────────────── Potreban broj radnikaTehnološka operacija ─────────────────────────────────────── I smena II smena III smena Dnevno────────────────────────────────────────────────────────────────

B u š e n j e 1 VKV 1 VKV - 2 VKV 1 KV 1 KV - 2 KV────────────────────────────────────────────────────────────────

U t o v a r 1 VKV 1 VKV 1 VKV 3 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 3 KV────────────────────────────────────────────────────────────────

T r a n s p o r t 3 VKV 3 VKV 3 VKV 9 VKV────────────────────────────────────────────────────────────────

91

11.0.POTREBNA OPREMA

Za obavljanje pojedinih tehnoloških operacija biće korišćena postojeća oprema koja se već nalazi na ovom radilištu.

Tabela br. 11.01────────────────────────────────────────────────────────────────

Vrsta opreme Tip opreme Komada Int.oznaka────────────────────────────────────────────────────────────────

B u š i l i c e BE-45R 1 BE-7 BE-60R* 1 BE-9*

────────────────────────────────────────────────────────────────B a g e r i M-182 1 M-2

M-191II** 1 M-11**

────────────────────────────────────────────────────────────────V o z i l a WABCO-630E 2-3

──────────────────────────────────────────────────────────────── Buldozer*** 1

P o m o ć. m e h a n. T.traktor*** 1 Grejder*** 1────────────────────────────────────────────────────────────────

* BE-60R će raditi do osposobljenja BE-45R** M-191II će raditi do osobljenja M-182*** Postojeća mehanizacija koja će biti korišćena povremeno prema potrebi

12.0.SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGETICIMA, MAZIVOM I NORMATIVNIM MATERIJALOM

Radovi će se odvijati u okviru već razradjenog rudnika te će snabdevanje elektro energijom, energentima, mazivom i normativnim materijalom biti vršeno po već uhodanom postupku a poslove će obavljati specijalizovane grupe radnike iz pojedinih oblasti.

92

13.0. NORMATIVNI MATERIJAL

C e l a s t r a n a

93

14.0. TROŠKOVI OTKOPAVANJA

Cela strana

94

15.0. OPŠTE MERE žAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEžIŠTA "JUžNI REVIR" - "HAC-a"

15.1. Tehnička zaštita

U cilju eliminisanja štetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnološkom procesu otkopavanja rude i jalovine na Površinskom kopu "Južni revir zona HAC -a" moraju se primenjivati važeći zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

Zakon o rudarstvuZakon o zaštiti na raduZakon o žaštiti od požaraZakon o žaštiti životne sredinePravilnik o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležišta mineralnih sirovinaPravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju

eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvuZakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Takodje treba:* Da tehnočki rukovodilac uz saglasnost službe žaštite na

radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva o načinu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stručno osposobljena lica,* Da svaka mašina u proizvodnji ima knjigu primopredaje od-

nosno dnevnik rada u koji se upisuje stanje mašine pre početka rada, zapažanja u toku rada i stanje mašine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vrši pri potpunom zaustavljanju iste.

95

* Mehanizacija se mora održavati čisto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeništa i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pri- stupa Kopu,

* Pomeranje VN-kable ili šlep kable vršiti račkama ili odgo- varajućim elektrorukavicama.

15.2. Lična zaštita

U cilju otklanjanja štetnog uticaja radne sredine, sprečavanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu,

kao posledica zaprašenosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju zaštite tela odnosno organa za disanje, sluha, oči- ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju lična zaštitna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i štetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i način korišćenja ličnih sredstava od strane radnika regulišu se internim Pravilnikom o lič- nim zaštitnim sredstvima.

15.3. Protiv-požarna zaštita

Zaštitu od požara regulisati internim Pravilnikom preduzeća za protiv-požarnu zaštitu uz učešće zaposlenih i obez- bedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za sprečavanje i gašenje početnih požara. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro mašine pre- dvideti dovoljan broj protiv-požarnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obučeni iz zašite od požara a naročito o pravilnom aktiviranju protiv-požarnih aparata koji su postavljeni po mašina- ma.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-požarnih aparata vrše sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima zaštite od požara ili neposrednim rukovodiocima.

96

15.4. Mere zaštite pri bušenju

Bušač je u obavezi da obavi sledeće:* Po dolasku do bušilice pregledava stanje etaže na kojoj

se nalazi bušilica, kao i stanje nižih i viših etaža.* Traži da se plato na bušilici poravna, u koliko za tim

postoji potreba.* Vizuelno vrši pregled donjeg stroja bušilice, posebno si-

stema za putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za otprašiva- nje.

* Po stupanju na bušilicu kontroliše nivo ulja u reduktorima i hidrauličnom sistemu, ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bušaćim priborom i dr.

* Pri bušenju prvog reda minskih bušotina prema ivici etaže, bušilicu postavlja tako da njena duža osa bude približno normalna na ivicu etaže, a hidraulične stope da se nalaze najmanje na 5 m od ivice etaže.

* Dovodi bušilicu u horizontalan položaj pri minimalnoj visini.

* Režim bušenja u različitim stenskim sredinama podešava da se uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog priti- ska, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bušaćeg pribo- ra.

* Pre početka a i po završetku bušenja minske bušotine pro- verava ispravnost "konusa" bušaće krune i iste čisti od nalepljenog materijala.

* Po završetku bušenja minske bušotine, pri vadjenju bušaćih šipki iz bušotine, pustiti da se bušaće šipke okreću, vazduh ne isključivati, jer se time izbegava mogućnost zazglavljivanja istih u bušotini.

* Podignuti zavese za prašinu i spustiti bušilicu na guse- nice.

* Radi povećavanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba uvek ići zadnjim delom bušilice napred.

* Takodje, da bi se povećala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici, treba uvek ići delom bušilice napred,

* Sa "šlep" kablom rukovati pažljivo, nesme da se vuče buš- ilicom i ista se nesme držati u vodi.

* Na više mesta na bušilici mora biti obeležen broj, a i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bušilice.

* Bušač je obavezan da vodi evidentni karton bušilice,* Za vreme miniranja bušilicu treba skloniti na sigurno

97

mes- to i okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.

15.5. Mere zaštite pri miniranju

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vršiti stručno-osposobljena lica.

Početak i završetak minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sredstvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signa- lima za obaveštavanje o miniranju treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Površinskog kopa.

U minskom polju mogu se zadržati lica koja su an- gažovana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz minskog polja. Takodje, treba vidno obeležiti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bušotina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,

* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu količinu eksploziva za svaku minsku bušotinu,* Način začepljivanja minskih bušotina,* Način iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bušotina itd.) a sve u cilju sigurnog miniranja.

Pri radu sa pojačnicama detonacije (busterima) treba uraditi sledeće:

* Očistiti učešće bušotine, a posebno ukloniti ili obrušiti u bušotinu labave i viseće komade stenske mase,* Iseći detonirajući štapin potrebne dužine,* Valem sa detonirajućim štapinom udaljiti od minske bušo- tine,* Vezati pojačnike detonirajućim štapinom i iste pažljivo spuštati u minske bušotine, ali tako da kada su bušotine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna

same bušotine,* Kod samog punjenja bušotine, vozilo sa eksplozivnom smeš- om, zbog sigurnosti, treba biti što više udaljeno od

bušo- tine, crevo za punjenje nesme biti povijeno ili ukršteno i da se kod istakanja spusti što više u bušotinu kako bi se smanjila visina padanja

98

eksplozivne smeše.Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj

seriji ( eksplozivnoj smeši, vozilu i dr. ) rad treba prekinuti dok se nastala anomalija ne otkloni.

Za zaštitu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od letećih komada stena vazdušnog udara, moraju biti si- gurni prirodni ili veštački zakloni.

Posle izvršenog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvršili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i prašina ne razrede i ne budu štetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radilištu je dozvoljen pristup tek pošto lica koja su izvršila paljenje izvrše pregled rad- ilišta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sačekati još najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeležava i preduzima mere za njegovo uništenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom položaja minske bušotine i načinom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bušotina ne uniš- ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uništavanje iste.

Neeksplodirane - zatajene mine smeju se uništavati

prema uputstvu o upotrebi i uništavanju eksplozivnih sredstava.O svakom masovnom miniranju mora se voditi

dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geološ- kim profilima, brojem minskih bušotina, njihovom ukupnom dužinom, vrstom i količinom eksploziva po bušotinama i sva utrošena eksp- lozivna sredstva odnosno tačna evidencija upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.

15.6. Mere zaštite pri utovaru

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za niveletu etažne ravni, siguran rad bagera i njegovo redovno smensko održavanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne etaže, kao i stanje nižih i viših etaža zbog sigurnosti bagera,

* Na početku smene, vizuelno pregleda stanje kašike,

99

tregera katarke i užadi; provera; ispravnost sistema za putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera

za rad počinje sa radom.* Takodje na početku smene, pregleda izveštaj bageriste iz predhodne smene i unosi svoja zapažanja o radu bagera tokom smene.* Zvučnim signalom objavljuje početak rada bagera, dopušta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.* Istresanje maaterijala iz kašike u kamion vrši sa

najmanje moguće visine, ali tako da otvoreno dno kašike ne udara u korpu vozila.

* Kašikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelazi iznad kabine vozila.* Ne vrši bočno potiskivanje kašikom kod sklanjanja negaba- ritnih komada stenske mase, ili iste razbija kašikom, kao i da ne vrši stresanje nalepljenog materijala na kašiku trzanjem ili udaranjem dna kašike o korpu vozila.* Bagerom radi po poravnatoj etaži, a bilo koje kretanje - putovanje sme vršiti po poravnatom terenu.* Kod putovanja, kašiku podigne najmanje 1,5 m iznad

zemlje, dok kod uspona kašiku okrene nazad, a kod pada kašiku okrene napred.

* Bagerom ne vuče VN-kablu, a i ne vrši utovar preko iste zbog mogućeg oštećenja.* Spusti kašiku bagera na zemlju prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke, čišćenja i podmazivanja.* Bagerom ne izvodi radove za koje nije predvidjen.* Ne vrši kopanje bagerom na etažama čija je visina veća od

maksimalne visine kopanja, kao i da ne radi bagerom u zonama sklonim klizanju i obrušivanju.

Unutrašnjost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno osvetljeni.

Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i okrenuti zadnji deo prema minskoj seriji.

Na bageru mora biti vidno obeležen radni broj i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bagera.

15.7 Mere zaštite pri transportu

Rudnički putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji služe za transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati čvrstu podlogu i da se stalno održavaju kako bi odgovarali

100

svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraćaja.Rudnički putevi na spoljnoj ivici moraju imati

za- štitne pojaseve od čvrstog materijala visine min. 1 m, radi spre- čavanja pada kamiona niz kosinu.

Kod jednosmernih puteva tehnički rukovodilac kopa dužan je da propiše uputstvo za rad i režim vožnje kamiona. Uputstvo predati vozačima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

Kolovozna traka rudničkih puteva treba da bude uvek ravna i čista. U sušnim periodima kada na putevima ima praš- ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba čistiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju sprečavanja zaledjivanja.

Stalni rudnički putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u poprečnom preseku i vodovodni kanal duž unut- rašnje ivice po čitavoj dužini.

Noću po magli i danima sa intenzivnim padavinama i vejavicom zabranjeno je uključivanje u rad vozila za neispravnim svetlima, već u takvim uslovima treba držati upaljena svetla kako pri vožnji tako i pri stajanju.

Kamion se utovara samo sa bočne ili zadnje strane a zabranjuje se prenos kašike bagera iznad kabine kamiona. Kamion ne treba opterećivati iznad dozvoljene granice.

Vozač kamiona dužan je da se uveri, pre početka rada , u tehničku ispravnost vozila za rad.

Nakon utvrdjivanja tehničke ispravnosti kamiona može početi sa radom, dok se neispravnim vozilom ne sme raditi. Vozač je dužan i da:

* Startovanje i polazak kamiona objavi zvučnim signalom.* postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog mesta vrši tek po dobijanju signala od bageriste.* brzinu vozila prilagodi uslovima puta što mu omogućava

uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri čemu nesme preko- račiti propisanu brzinu za odgovarajuću deonicu puta.* Signalne i zaštitne uredjaje, osvetljenje, sve vrste koč- nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvo- djač propisao.* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu

transportnog puta.

Vozaču je zabranjeno:* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili

istovar, kao i dok je motor u radu.* da podje kamionom pre nego što se materijal potpuno ne

is- kipa iz korpe sanduka i korpu potpuno ne spupti u normalan položaj za vožnju.

* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu speci-

101

jalno zaštićeni ili da vuče kablove pod napomenom.* Da vrši kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili istovara na dužinama većim od 30 m izuzev pri izradi useka.* Da parkira kamion na nagib, osim preko potrebe ako se kamion posebno obezbedjuje za slučaj nekontrolisanog kretanja.* Da vrši preticanje vozila na stacionarnim putevima izuzev kada su u pitanju različiti tipovi vozila,* Da pri vožnji nizbrdo ubaci ručicu birača kamiona u neut- ralan položaj radi obezbedjivanja veće brzine kretanja

kamiona.

16.0.POSEBNE MERE ZAŠTITE

Kako pomenuto klizište predstavlja potencijalnu opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti sle- deće posebne mere zaštite:- Stalno geodetsko praćenje klizišta na četiri profila od strane Geodetske službe RBM-a i stalno dostavljanje izveštaja o kretanju opažanih tačaka tehničkom rukovodiocu Površinskog kopa.- Prilikom miniranja maksimalna količina eksploziva po intervalu usporenja nesme da predje 500 kg.- Smensko rukovodstvo dužno je da upozna sve radnike na radilištu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate pažnju i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.- Smensko rukovodstvo je dužno da najmanje dva puta u toku smene a po potrebi i više puta obidje zonu klizišta.

- Prilikom rada noću i pri smanjenoj vidljivosti odrediti signa- listu koji će vizuelno pratiti ponašanje zone klizišta. U slučaju zapaženih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.- U slučaju većih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju skloniti na bezbedno mesto.

Zbog specifičnosti poslova i povećane opasnosti na ovom radilištu neophodna je strožija kontrola obavljanja radova. Smensko rukovodstvo je dužno da u toku smene najmanje dva a po potrebi i više puta obidje ovo radilište.

Pošto se prilikom izrade useka otvaranja miniranje vrši u stešnjenoj ili u delimićno stešnjenoj sredini, kako se radi na dnu kopa, kako postoji opasnost od klizišta i

102

kako je grad u neposrednoj blizini, to je neophodno posebnu pažnju posvetiti ovoj tehnološkoj operaciji kako ne bi došlo do većih potresa i neželjenih posledica.

Obezbediti uslove da se utovar vozila vrši sa leve strane bagera.

Vozači moraju biti upozoreni na posebne opasnosti na ovom radilištu. Posevnu pažnju obraćati na opasnost od materijala iz viših etaža.

Pošto postoji opasnost od klizišta i obrušavanja materijala sa viših etaža, neophodno je da se sa većom pažnjom prati ponašanje bokova kopa kako od strane izvršioca radova tako i od strane neposrednih rukovodioca.

Pri izradi useka otvaranja prema potrebi izradji- vati privremene vodosavirnike iz kojih bi se ispumpavala voda.

U slučaju da se priliv vode ne bude mogao savla- dati pumpama, obustaviti rad na ovom radilištu i bager i ostalu mehanizaciju izvući na višu etažu.

U koliko prilikom izrade useka otvaranja bude potrebno da bager ili neka druga mašina bude duže vreme van rada, treba je izvući na višu etažu.

U koliko bude pretila opasnost od naglog prodora bilo površinskih ili podzemnih voda u usek otvranja, mehanizaciju treba izvući na višu etažu.

Da bi se zaštitio usek od prodora površinskih voda obavezno oko useka otvaranja uraditi zaštitni bedem i kanal.

Obezbediti napajanje bagera i pumpi preko dva nez- avisna izvora kako bi se u sličaju opasnosti bager mogao skloniti.

Pri izradi useka otvaranja treba se pridržavati svih važećih projekata, planova, uputstava i propisa.

Zbog specifičnosti poslova oko izrde useka i zaseka otvaranja većina naredbi i uputstava za rad će prema konkretnim uslovima biti davana usmeno od strane ovlašćenih lica.

17.0. EKOLOGIJA

Ekološka zaštita okoline na kopu Južni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata očuvanja kvaliteta voda, vazduha i rekultivacije

103

de- gradiranih površina zemljišta.Ekološka zaštita reke Mali Pek od odpadnih voda

sa rudnika i odlagališta detaljno je obradjena u Idejno-tehnološ- 2kom projektu zaštite reke Mali Ppek od otpadnih voda sa kopova Južni i Severni revir i odlagališta Bugarski potok.

Na osnovu hemijskih i mikro-bioloških ispitivanja otpadnih voda sa kopova Jušni i Severni revir i odlagališt Bugar- ski potok, koja su vršena u periodu April '95. godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su zagadjivači reke Mali Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispuštaju otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad već zagadjena i van svoje treće kategorije rudničke vode prema pravilniku o opasnim materijama o vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadrže nečistoće kao što su bakar, cink, gvoždje, kadmijum, magnezijum, sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad maksimalno dozvoljenih i iste se pre ispuštanja u vodotok moraju prečistiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih delova kopova, medjutim, kao zagadjivač se javljaju i vode sa slivnih površina izvan i iz zahvata kopova i iz brdskih delova kopova. Ove vode zbog kratkog vremena kontakta sa rudnim mineralima ne sadrže hemijske elemente kao zagadjivače iznad MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su bujičave i sa većom snagom erodovanja.

Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:

* Tehnološko hemijski tretman za ispumpavanje vode i* odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.

Razmatrajući napred iznetu problematiku može se reći da ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje bi se moralo prestati sa radom. Svi problemi oko zagadjivanja će mo- ći da se rešavaju u hodu. Pošto postoji većina uradjenih projekata njihova realizacija će se vršiti deo po deo prema onome kako za to budu pristizala sredstva.

djovanovic.files.wordpress.com · Web viewMoćnosti je od 5 do 10 metara.Glavni minerali su...

Documents

Transcript of djovanovic.files.wordpress.com · Web viewMoćnosti je od 5 do 10 metara.Glavni minerali su...