didaktika i pedagogija
Transcript of didaktika i pedagogija
![Page 1: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/1.jpg)
Тема бр.4.Тема бр.4.ЛИЧНОСТ У ЦЕНТРУ ЛИЧНОСТ У ЦЕНТРУ
ВАСПИТАЊАВАСПИТАЊА
Др Драго Бранковић
Филозофски факултет
Бања Лука
![Page 2: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/2.jpg)
Питања: Питања:
1. Психолошко-педагошка одређења појма личност
2. Биологистичке теорије личности3. Персоналистичке теорије личности 4. Социјалне теорије личности
![Page 3: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/3.jpg)
1. Психолошко-педагошка одређења појма 1. Психолошко-педагошка одређења појма личностличност
1. Постоји велики број различитих терминолошко-појмовних одређења појма личност (Олпорт је прикупио преко 50 група различитих дефиниција),
2. Поједине дефиниције одређују личност само са правног, филозофског или теолошког аспекта,
3. Термин “ЛИЧНОСТ” означава “изглед некога” – постоји и синоним за термин личност – “персона”,
4. Поједине дефиниције личности обухватају само унутрашњу страну личности,
![Page 4: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/4.jpg)
5. Неке дефиниције узимају у обзир само мотиве, друге навике, треће мотивационе особине и особине темперамента, четврте способности,
6. Критичка анализа таквих дефиницја показује да су у њима уграђена три момента:
а) ЈЕДИНСТВО (интегритет личности),
б) ЈЕДИНСТВЕНОСТ (особеност личности) и
в) релативна ДОСЉЕДНОСТ У ПОНАШАЊУ.
![Page 5: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/5.jpg)
Најпознатије психолошке дефиниције личностиНајпознатије психолошке дефиниције личности
1. ПЕЈРОНОВА дефиниција – личност је интегративно јединство човјека са свим његовим трајним диференцираним карактеристикама (интелигенција, карактер, темперамент, конституција).
2. АЈЗЕНКОВА дефиниција – личност је мање-више чврста и трајна организација карактера, темперамента, интелекта и физичке конституције појединца која одређује његово специфично прилагођавање средини.
![Page 6: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/6.jpg)
3. ОЛПОРТОВА дефиниција – личност је динамичка организација оних психофизичких система појединца који одређују његове особне начине прилагођавања средини. Под системом Олпорт подразумијева релативно трајне карактеристике појединца које имају и своју физиолошку основу.
4. НИКОЛА РОТ одређује личност као ЈЕДИНСТВЕНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ОСОБИНА КОЈА СЕ ФОРМИРА УЗАЈАМНИМ ДЈЕЛОВАЊЕМ ОРГАНИЗМА И СОЦИЈАЛНЕ СРЕДИНЕ.
![Page 7: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/7.jpg)
ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ
С обзиром на схватања о структури, динамици и развитку личности постоје три групе теорија: 1.БИОЛОГИСТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ, 2.ПЕРСОНАЛИСТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ, 3.СОЦИЈАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ЛИЧНОСТИ.
![Page 8: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/8.jpg)
2. Биологистичке теорије личности 2. Биологистичке теорије личности
Најпознатија биологистичка теорија је ФРОЈДОВА теорија личности.
Фројд је покушао објаснити суштину личности помоћу НЕСВЈЕСНОГ – Психички живот човјека налик је леденом бријегу који плови морем. Као што само мали дио бријега вири изнад површине, а његова огромна маса се налази под водом, тако је и од психичких процеса само незнатан дио свјестан а огроман дио припада области несвјесног (потиснуте идеје, жеље, представе).
![Page 9: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/9.jpg)
* ДИНАМИКА ЛИЧНОСТИ – то је по Фројду покретачка снага, а чине ју урођени инстинкти. Постоје двије групе инстиката:
1.Инстинкти живота (глад, жеђ и сексуални инстинкт),
2.Инстинкт смрти или деструктивни инстикт (разарачки инстикт).
* СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ – према Фројду структуру личности чине:
1. ИД (оно) – тражи задовољавање инстиката по сваку цијену. Ту спадају рефлекси (урођене аутоматске радње).
2. ЕГО – структурни дио личности који омогућава задовољавање онога чему ид тежи (извршилац оног чему ид тежи).
3. СУПЕРЕГО ИЛИ НАД-ЈА се састоји од принципа, норми, моралних прописа, идеала.
Фројд сматра да су ова три структурна дијела личности међусобно повезана. БИОЛОШКУ КОМПОНЕНТУ чини ИД, ПСИХОЛОШКУ КОМПОНЕНТУ чини ЕГО, а СОЦИЈАЛНУ КОМПОНЕНТУ СУПЕРЕГО. Између ове три компоненте долази и до “сукоба”.
![Page 10: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/10.jpg)
* РАЗВИТАК ЛИЧНОСТИ – Личност у развитку пролази кроз одређене стадијуме (данас ти Фројдови стадијуми нису прихватљиви).
ЗНАЧАЈ ФРОЈДОВЕ ТЕОРИЈЕ:
1.Истакнут је динамички карактер личности,
2.Откривени су одбрамбени механизми.
СЛАБОСТИ ФРОЈДОВЕ ТЕОРИЈЕ:
1.Претјерано пренаглашавање улоге насљеђа (занемарују средину и социјалне факторе),
2.Заблуде око постојања инстинкта смрти (уништавање себе и других).
![Page 11: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/11.jpg)
4. Персоналистичке теорије личности 4. Персоналистичке теорије личности
Најпознатији представник ових теорија је Олпорт. У суштини Олпортова теорија изражава посебност (особеност) сваког појединца. - ОЛПОРТОВА СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ – личност је организација особина (својстава, црта). Особине се манифестују у понашању или у томе што појединац на сличне ситуације реагује на сличан начин. Олпорт разликује индивидуалне и опште особине личности. - ДИНАМИКА ЛИЧНОСТИ – особине личности имају мотивациони карактер. Поред особина потребно је познавати интенције појединца, његове жеље, аспирације, планове. Олпорт посебан значај придаје појму “ЈА” или “проприум” (властитост) – идентификовање себе у различитим ситуацијама, свијест о себи, самопоштовање, рационално мишљење. - Биолошки мотиви представљају регулаторе понашања код дјетета. Постоје и функционални мотиви (ловац).
![Page 12: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/12.jpg)
-РАЗВИТАК ЛИЧНОСТИ – Личност се постепено развија процесом диференцијације, интеграције, матурације (зрења), имитације и других видова учења. - Зрелу личност према Олпорту карактерише:
1.Проширење његовог “ја”,
2.Објективизација личности (процјењује и разумије себе) и
3.Јединствена животна филозофија.
Позитивне одреднице Олпортове теорије:
1.Истицање значаја и улоге свјесних фактора,
2.Сложеност мотивације и
3.Релативна досљедност у понашању.
Слабости Олпортове теорије:
1.Запостављање улоге средине и социјалних услова,
2.Негирање повезаности између понашања дјетета и одраслог човјека,
3.Запостављање заједничког у личности а пренаглашавање особености,
4.Пренаглашавање појма осамостаљености мотива.
![Page 13: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/13.jpg)
4. Социјалне теорије личности 4. Социјалне теорије личности
- Новија педагошко-психолошко-социолошка истраживања показују да социјална средина има знатан утицај на формирање личности, - Тај фактор у конституисању теорија личности у први план истичу социјалне теорије, - Постоји више социјалних теорија личности, најпознатије су АДЛЕРОВА теорија и ФРОМОВА теорија личности.
![Page 14: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/14.jpg)
4.1. Адлерова теорија личности 4.1. Адлерова теорија личности
- Ова теорија заснована је на Адлеровом схватању да је основна тежња личности тежња за СУПЕРИОРНОШЋУ или, како је Адлер писао, вољом за моћи. - Адлер сматра да је социјални интерес урођен и није стечен. - Појединац стално осјећа своју несавршеност и неразвијеност па зато и тежи да преовладава своју беспомоћност. То код личности у социјалном окружењу развија ОСЈЕЋАЊЕ ИНФЕРИОРНОСТИ. - Појам инфериорности је један од најбитнијих Адлерових појмова. - Он истиче да та инфериорност не мора бити само негативна, јер може бити снажна покретачка снага и појединца и човјечанства у цјелини. - Осјећање инфериорности може се претворити у “комплексе инфериорности” што је тада негативна особина.
![Page 15: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/15.jpg)
-Личност је одређена у дјетињству. На то није пресудно утицало насљеђе већ социјални фактори. - Сваки појединац представља организацију мотива, својстава, интереса и вриједности управљених према одређеном циљу. Управо то Адлер назива “стваралачко ја” и истиче јединственост понашања појединца. -Адлер посебно наглашава да је човјек свјесно биће. - Адлерова теорија не представља повезан систем у схватању човјека. Она нема много нових идеја али има доста неодређених термина. - Адлерова теорија имала је велик утицај на даљње токове развоја теорија личности, а посебно његово схватање да је човјек по природи социјално биће, спремно на сарадњу, на помоћ другима, али и биће које се свјесно бори за властиту судбину.
![Page 16: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/16.jpg)
4.2. Фромова теорија личности 4.2. Фромова теорија личности
-Фром мисли да је основно осјећање човјека осјећање осамљености и изолованости које је настало удаљавањем човјека од природе. - Фром наглашава да је човјек истовремено дио природе и да је одвојен од ње, да је биће које има заједничког са животињским прецима, али истовремено и специфично људско биће. - У конципирању своје теорије Фром је пошао од потреба и утврдио да постоји пет основних људских потреба: 1.Потреба за везаношћу, 2.Потреба за превазилажењем биолошке, животињске природе или потреба за стваралаштвом и стварањем, 3.Потреба да се буде конкретна личност, да има свој идентитет и да изражава јединственост. 4.Потреба да човјек нађе своје мјесто и своју улогу у свијету (да буде дио друштва). 5.Потреба за основном оријентацијом (стални начин опажања, разумијевања и објашњавања свијета).
![Page 17: didaktika i pedagogija](https://reader034.fdocuments.mx/reader034/viewer/2022052120/55945f1a1a28ab184e8b45f6/html5/thumbnails/17.jpg)
-Свака личност представља компромис између људских потреба и захтијева друштва. - Отуда Фром сматра да суштину личности чини КАРАКТЕР који се формира прилагођавањем условима живота у одређеном друштву. - Према Фрому постоје двије врсте карактера: а) индивидуални и б) социјални карактер.
Значај Фромове теорије:Фром је дао једно филозофско и социолошко тумачење личности. У његовој теорији доминира социјални фактор у формирању личности.