elbookers.comelbookers.comelbookers.com

ОДАБРАНА ДЕЛА СВЕТСКИХ КЛАСИКА

А.П. ЧЕХОВА.П. ЧЕХОВА.П. ЧЕХОВ

СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 1САБРАНА ДЕЛА - књига1САБРАНА ДЕЛА - књига1САБРАНА ДЕЛА - књига1

Избори предговорДрМИЛОСАВ БАБОВИЋ

2

САДРЖАЈСАДРЖАЈСАДРЖАЈПриповетка и драма А. П. ЧеховаПисмоученомесуседу(Превепа: Вида Стевановић)Кодва зеца гони, ниједног неулови (Превео: МилосавБабовић)Сеоски Ескулапи (Превео: Милосав Бабовић)Који одтројице(Превео: Милосав Бабовић)Жива роба (Превела: Вида Стевановић)Прерушени (Превела: Марија Стојиљковић)Радост(Превео: Милосав Бабовић)Двојица уједном(Превела: Вида Стевановић)Исповест(Превела: Вида Стевановић)На хипнотизерскојприредби (Превео: Милосав Бабовић)Отишла је(Превела: Вида Стевановић)На ексеру(Превела: Вида Стевановић)У берберници (Превео: Милосав Бабовић)Жена безпредрасуда (Превела: Вида Стевановић)Мекушац(Превела: Вида Стевановић)Победников тријумф(Превео: Миодраг М. Пешић)Брат(Превела: Вида Стевановић)Случајизсудскепраксе(Превела: Вида Стевановић)Загонетна природа (Превео: Милосав Бабовић)Лопов (Превела: Вида Стевановић)Речи, речи и речи (Превела: Вида Стевановић)Закуска (Превела: Вида Стевановић)Случајскласиком(Превела: Вида Стевановић)Летећа острва (Превела: Вида Стевановић)Какосамступиоузаконитбрак (Превео: Милосав Бабовић)Чиновникова смрт(Превео: Милосав Бабовић)Мали неваљалац(Превео: Милосав Бабовић)Мираз(Превела: Вида Стевановић)Кћи Албиона (Превео: Милосав Бабовић)Протекција (Превела: Вида Стевановић)У јесен(Превела: Вида Стевановић)Дебели и мршави (Превео: Милосав Бабовић)Трагичар(Превео: Миодраг М. Пешић)Знамењевремена (Превео: Милосав Бабовић)

3

У Москви на Трубнојпијаци (Превео: Миодраг М.Пешић)Клевета (Превела: Вида Стевановић)Схватиоје(Превела: Вида Стевановић)Шведска шибица (Превео: Милосав Бабовић)Ноћуочи Божића (Превела: Вида Стевановић)Либерал (Превела: Вида Стевановић)Орден(Превео: Милосав Бабовић)Комичар(Превела: Вида Стевановић)Женска освета (Превео: Милосав Бабовић)Кочијаш(Превела: Марида Стојиљковић)О, жене, жене(Превела: Вида Стевановић)Појци (Превела: Вида Стевановић)Књига жалби (Превео: Милосав Бабовић)PERPETUUM MOBILE (Превео: Миодраг М. Пешић)Читање(Превела: Косара Цветковић;ред. М.М. Пешић)Посвађаосеса женом(Превела: Вида Стевановић)Лутањеумова (Превела: Вида Стевановић)Водвиљ(Превела: Вида Стевановић)Испитза унапређење(Превео: Милосав Бабовић)Руски угаљ(Превела: Вида Стевановић)Хирургија (Превео: Милосав Бабовић)Невиђенесузе(Превела: Вида Стевановић)Камелеон(Превео: Милосав Бабовић)Са зла на горе(Превео: Миодраг М. Пешић)Санитарна инспекција (Превео: Милосав Бабовић)Винт(Превео: Милосав Бабовић)ПомрачењеМесеца (Превео: Милосав Бабовић)Маска (Превео: Миодраг М. Пешић)И лепомора имати границе(Превела: Вида Стевановић)Брак израчуна (Превео: Милосав Бабовић)Говори каиш(Превела: Вида Стевановић)Остриге(Превела: Вида Стевановић)Генерал на свадби (Превела: Вида Стевановић)Либерална душица (Превела: Вида Стевановић)Страшна ноћ(Превела: Вида Стевановић)Нерасположенје(Превела: Вида Стевановић)У туђини (Превео: Милосав Бабовић)

4

Подушје(Превео: Милосав Бабовић)

ПРИПОВЕТКА И ДРАМА А. П. ЧЕХОВАПРИПОВЕТКА И ДРАМА А. П. ЧЕХОВАПРИПОВЕТКА И ДРАМА А. П. ЧЕХОВАУ векукоји једаоРусији многевизионаре, борце, сликаре,

чаробњакезвука и речи, Чехов једошаопоследњи, да завршизапочето Пушкиновим генијем и песмом. Последњем нијенајлакше, њемујенајтеже. Били сувећстворени ЈевгенијОње-гин, Мртведуше, Обломов, Очеви и деца, Рати мир, Ана Каре-њина, Злочини казна, Идиот, Браћа Карамазови. Пантеонру-скекњижевности биоједовршени његови зидови исликанимонументалнимкомпозицијама. Остали сумалени кутови до-вратака и белинеизнадпрозора. Имаосеутисак да јесвеисприповеданооРусији и животу. Да сепослеДостојевског ипоредживог Толстоја, нема шта новорећи очовековојприро-ди и судбини. Чеховљев таленатјеипак казаосвојумисаоосветуи казаојена својначин.

АнтонПавловичЧехов јерођен17. јануара 1860. уТаганро-гу. Отацмујебиоситанбакалин, чудак непословног духа, за-љубљенуцрквенопојање;мати Јевгенија, кћи трговца Морозо-ва, кротка жена добра срца. Каснијећесинрећи: „Таленатсмонаследили одоца, а добротуодмајке."Ипак јеживотупородици бионесређени мучан. „У детињству, нисамимаоде-тињства", жалиосетворацСтепе. Доиста, онјебиои ђак, ишегртуочевојбакалници, и појацуцрквеномхору, и репети-торслабихученика. Са гађењемјепричаода јемораонаучитивештинуситног закидања на мери. Такојеодмалена, урођенојкући и најближојоколини, осетиодухмалограђанштине, ба-налностсвакодневности, и одбојностпрема њима. Године1869. уписаосеутаганрошкугимназију, која јетакођеносилапечатпровинцијалнеприземности духа. Описаћејесарка-стично у познатојприповеци Човек у футроли. Као ђакчетвртог разреда почињеда сарађујеушколскомрукописномчасописуи открива одмахједнубитнуособинуталента: да на-смејеи исмеје. Ранојепочеода сесвети Бељиковима. Тихго-дина сеиспољила још једна страст: љубав према позоришту.Кадјеуправа школезабрањивала песетепозоришту, маскираосеи одлазиона представе. Глумиојеса успехомна ђачким

5

приредбама Градоначелника уРевизоруи Несрећковића уШуми Островског.

Кадје1875. очева радња пропала, породица сепреселила уМоскву. Кућа јепродата. АнтонјеостаоуТаганрогуда завршигимназију. Доживеојетешкедане: живеојеурођенојкући као— станар, осетиошта значи етикета „детеизпропалекуће",наслушаосекакоћифтеисмевајуњеговог оца. А мораоједасебриненесамоосеби већи омлађембрату. Даваојечасоведеци избогатихпородица и осетиоувредуодпогледа на њего-воизношеноодело. Одатлевукукоренњегова затвореностиуздржљивост. Истотакои санонезависности. Јермати јеписа-ла изМоскве: „Добили смоодтебедва писма пуна шала, а мисмотада имали самочетири копејкеза хлеб;чекали смонећеш ли нам ти послати новац. Маша нема бунде, а јаципела, па седимокодкуће..."И Чехов јеодсвојемалезарадеодвајаои слаопородици.

Кадјезавршиогимназију1879, добиојестипендијуод25рубаља месечно и уписао се на медицински факултетуМоскви. Изабраојенајтежестудије, али јехтеопрофесијукојаћегарантовати материјалнунезависност. На изборзанимањајеутицала вишесиротиња негољубав. Чехов студира и почињесарадњуусатиричнимлистовима. Његови хонорари постајуглавни изворсредстава за животпородице. Учиојеи писаоутесномстану, гдесевечитопричалеи свађало. Писаојемногои својесмешнепричепотписиваонајчешћеименемАнтошаЧехонте. Тихгодина јеи упропастиоздравље. Завршиојесту-дије1884, и истегодинепропљуваокрв. „Оноштосуписциплемићи добијали бадава, разночинци1 купујупоценусвојемладости"— писаојеса гневом. Добиојеместоуболнициграда Воскресенска, близуМоскве. Рекапитулирајући своједе-тињствои младост, писаојеСуворину: „Напишитеприповеткуотомекакомладић, кметов син, бивши шегртудућану, појацуцрквеномхору, гимназисти студент, кога суваспитавали дапоштујестаријепочину, да љуби свештеникуруку, да секлањатуђиммислима, да будезахваланза сваки залогајхлеба, кога

1 Интелигенција неплемићког порекла.

6

сумногопута шибали, који јеишаона часовебезкаљача, во-леода руча кодбогатихрођака, биолицемери према богуипрема људима... једино од сазнања својеништавности, —напишитекакотајмладићистискујеизсебекаппокапроба икада сепробуди једног дана, осећа да уњеговимжилама нетечеропска, већправа људска крв..."

Чехов јеимаомањесрећеодсвојихпретходника и затоштонијеимаовеликог критичарасавременика. Поредтога, Пушкинјебиосавременик декабриста, Достојевски — петрашеваца,Њекрасов и Тургењев —народњака, Толстојјеимаосвојупро-повед. Сви суони знали за горчинупораза, али и за срећувереуидеју, срећунађеног идеала. Чехов писацје, на жалост,проживеовек углуводоба, измеђупораза народњака и прверускереволуције, којуниједоживео. Кадјеонулазиоукњи-жевност, забрањени су„Отаџбински записи", а времечасописа—идејнихтрибина „Савременика", „Рускеречи"билоједавнапрошлост. Процватдоживљавајумалограђанска штампа, кичишунд. Помажући разне „Будилнике", „Иверје", „Вилинекоњице", држава и цензура сусмишљеноуроњавалесвеетчиталачкепубликеуомамузабаве, одвајајући јеодозбиљнемисли оважнимпроблемима. Типичанпредставник журнали-стикетог времена биојеЛејкин, уредник „Иверја", укомејеЧехов почеосарадњу. Уредник јетражиоодЧехова приче—снимкеживота, са комичномпоентом. И Чехов једугописаотаквепричекојеимајусамоједанциљ—да забаве. Међутим,онјебезвидљивог отпора, тихо, рушиоЛејкинов концепткрат-кеприче;уместода забавља и насмеје, Чехов утесни оквирскицеулива озбиљнупроблематику— цеоживот, и безмани-феста врши револуционаранпреображајовог приповедногжанра.

За седамгодина објавиојепетзбирки, са преко170 припо-ведака. Критика нијепомогла младомписцуда схвати вред-ностсвог талента. Напротив, Михајловски га напада за „без-идејност", а Скабичевски мупроричеда ће„умрети пијанзаплотом". И тада је, упролеће1886, Чехов примиописмоодД.Григоровича, који мујесаветоваода нерасипа својталенатнаситнице. ТописмојеизазвалопреокретуЧеховљевомствара-

7

лаштву: „Вашеписмо, добри мојанђелевесниче, дошлојекаогромизведра неба. Умалонисамзаплакао... Акоимамталентакоји треба ценити, ја га, кајемсепредчистотомвашег срца,нисамдосада ценно. Осећаосамда га имам, али самбиона-викаода га сматрамбезначајним... Сви који суми блиски гле-дали суса висинена мојеписањеи сталноми саветовали даправупрофесијунезамењујемпискарањем..."Преломсеосе-тиоуконачномопредељењуза књижевности упромењеномодносупрема хумору: смехостајеприсутануњеговомприпо-ведању, али сеЧехов невраћа на типичнохумористичнупричу.

Његова пета збирка приповедака, објављена 1888, донеламујеПушкиновунаграду. Тојебиловеликопризнање, алиЧехов сада поставља питања: Шта да ради?Чемуда служи ње-гов таленат?Јели онкористанчитаоцу?Дошаоједосазнањада велики писци имајуциљкомеидуи куда зовучитаоца. А ње-гововременијеималовеликеидеје: „Осимживота какав јесте,ви осећатекакав би требалода будеи товасочарава. А мисликаможивотонакав какав је, и даље—ни корака!Ми нема-мони ближихни даљихциљева и унашојдуши зјапи праз-нина."У писмуПлешчејеву, онседесолидаришеса свимпо-знатимструјањима: „Ја нисамни либерал, ни конзервативац,ни присталица реформиста, ни индиферентист...", али овониједоказбезидејности или равнодушности уметникове, већда јесвепоменутеидејнополитичкеставовенадрастао. Превазишаојеи Толстојева схватања, очемусведочи његовописмоиз1894: „Толстојев морализам вишеменеузбуђује, удубинидушеја саммунепријатељ... У мени течесељачка крв и мененеможешизненадити сељачкимврлинама. Ја самјошудетињ-ствуповероваоупрогрес... разборитости праведностми гово-реда јеуелектрицитетуи пари вишељубави према човекуне-гоууздржавањуодмеса."Такопрогрес, „неминовна, поштенаистина"и љубав према човекупостајуњегов кредо. Али не-правда света укомејеживеосталнога јеносила ка обали про-теста. Његова одлука да 1890. посети Сахалин, на комесута-мновали најтежи преступници, усуштини једемонстрацијаграђанина и уметника Чехова. Одбацујући Суворинов саветда

8

неиде, писаоје: „Изкњига којесампрочитаовиди седа суунашимтамницама иструнули због насмилиони људи, ми смоихуништили дивљачки;терали смопозими окованељудедесе-тинама хиљада врста, заразили смо их... умножавализлочинце, и свутукривицусваљивали смона црвеноносетамничкенадзорнике... Нисукриви надзорници, већсви ми,али нассетонетиче..."Сахалинпостајемерилострадања,симбол неправдеједног света. Сада ЧеховупатњеописанеуКројцеровојсонати изгледају„смешнеи бесмислене". ПослеМртвог дома Достојевског, ЧеховљевоОстрееСахалинјенај-неопозивија осуда света тамница. Она јеукидала равнодуш-ности мирењеса тамничарима.

Послепута на Сахалиндонеојеодлукуда живи ближена-родуи преселиосеуселоМелихово. Да јеодлука била ипринципијеланстав, сведочи његовопризнање: „Акосамле-кар, потребни суми болесници и болница;акосамписац, ондајепотребнода живимународу, а нена МалојДимитровки..."Уовомпериодуњегова схватања друштвенихпроблема постајуодређенија, и сводесена два става: оеокосевишенеможежиаети и јарак семожепрескочити. Оба носемисаоомогућ-ности револуционарног преображаја Русије.

Крајем деведесетих година Чехов се зближио саХудожественимтеатром, који јебиоснажанимпулсза његоврадна драми. Управо јеово позориштесвојим сценскиминтерпретацијама показаловредности новинуЧеховљевихдрамскихтекстова и наметнулоихрепертоару, какоуРусијитакои усвету, Сусретсовимпозориштемима значаја и запишчев интимни живот: упознаојеглумицуОлгуКнипер, ко-јомсеоженио. Иакојестваралаштвообјективизација света, су-бјективни коефицијенатуметников се не сме занемарити.Чехов јесвојуљубав према Лидији МизинцевојуткаоуГалеба,а Маша издрамеТри. сестреподсећа на ОлгуКнипер. У мно-гимписмима Чехов јепрекорева за хладаноднос, за отуђе-ност. Такојебилоодпочетка, очемусведочи писмо: „Ја самвећпочеода течекам, бројимданеи сате. Немари штоси за-љубљена удругог и штоси мевећиздала, молимтесамодођи.Чујешли, псето?Јерја теволими тешкоми једа живимбезте-

9

бе."Чехов јеусамљени упородици. Оба старија брата били су

уметници: Александар—приповедач, а Николај—сликар. Уко-ликојеслава Чеховљева расла, браћа сусесвевишеотуђива-ла. Сметала имјета слава: три Чехова нисумогла постојатиистовремено. Чехова јеова суревњивостболела, али сенијемоглоништа изменити. Са оцемсутакођеодноси били самопривидноучтиви, јерАнтоннијезаборављаони бакалницу, ни„домострој". Компликовали сусеодноси и са сестромМари-јом. Она сенијеудала да би себринула оњему, памтећи да сешколовала одњеговихђачкиххонорара. Чехов тужртвунијетражио, а сестри сечинилода јежртва недовољноцењена.Судбина јеличила на угравираннатписна прстену: „Самотни-кујесвуда пустиња". Разумљивојезаштојетоликоусамљени-ка и отуђења уњеговимприповеткама.

У животуЧехов нијеумеода сештеди, а кадјеизгубиоздра-вље—нијесежалио. Каолекарзнаоједа јенеизлечивоболе-стани храбросесаживеоса мишљуосмрти. Блискима нијего-вориооопаснојбољци, али јеписао: „У млазукрви који потечеизгрла има нештозлокобно, каоуодсјајупожара."Крајемма-ја 1901. отпутоваојеуНемачкуда потражи лека. ПријатељуТелешовујеказао: „Идемда умрем."Такојеи било. Смртједошла једнејулскеноћи. ЛекарНеман, да би муолакшаому-ке, замолиога једа испијечашујаког вина. Чехов јеказао:„Значи, умирем."Сахрањенјена гробљуНоводевичјег мана-стира уМоскви. ОствaрилосепредсказањеГорког: „А кадаумреЧехов, умрећеједаноднајбољихсинова Русије, паметан,праведан, који јеволи и усвемусаосећа са њом. И Русија ћезадрхтати одтуге, и дугога нећезаборавити, и дугоћесеучити схватањуживота изњеговихкшига, обасјанихтужнимосмехомсрца пуног љубави."

У књижевнојкритици једоста честомишљењеда сеЧеховопределив за новелузатоштонијеимаоснагеда напишеро-ман. Наводи секаодоказауторовопризнање: „Неумемда пи-шемвећествари."Тврди седа јесвоју„немоћпреобразив уврлину"— довеодосавршенства краткупричу. Оваквотума-чењенијеуверљиво, простозатоштојеЧехов осведочени тале-

10

натнајвишег реда, који јемогаосвештојехтео. Треба затотражити друга објашњења његовомопредељењу. Први разлогможебити штојеруски романпрењега, уТолстојуи Достојев-ском, надмашиосвештојеутомжанрунаписанооткадчовекприповеда осеби. Управозатоштојебиомоћанталенат,Чехов јеосетиода треба избећи понављањеуизборужанра заотварањесвојевизијесвета. Други разлог јебитнији и предста-вља значајнооткриће: схватиоједа роман, ниједанњегов тип—одхроникедоепопеје, неможеизразити безброј, разнород-ности мутантностживотнихситуација. Да сеподудари са пу-нимживотнимкругом, романусмета структура, јединственисижеукомесвемора бити међузависно, а тозначи и условно.Ма колики биобројпоглавља и јунака, они немогуинкарнира-ти тоталитетљудскесудбине. Чехов јесхватиода јекраткаприча изузетнопогодна да сењомеобухвати и покријесавживотни круг ситуација. За разликуодпоглавља и сижејнихли-нија романа, приповеткесумеђусобнонезависне, али сеигрупишу око мотивских језгара у целине, и најзад, каокаменчићи умозаику, преображавајуувишејединство—умет-никовувизијусвета.

Човек и животна ситуација, тојеизворна мисаоЧеховљева,свеобухватни мотив окоместалноприповеда. Таленатсеза-правопотврдиоиновацијомпута јерсесамомоћни залећуданадмашедостигнуто.

Гогољсежалиода уРевизорукритика и гледаоци нисупри-метили позитивног јунака —смех. Чехов јена почеткуствара-лаштва схватиоснагуи значајсмеха Смешноуживотупостајеравнозначноузвишеном и трагичном, и чешћеодњих. АлиЧеховљев смехјеизнијансиран: некењеговепричесамона-смеју, другенасмејуи исмеју, многенасмеју, а затимрастуже.Такосепоприроди смеха и групишуукругове. Чехов честопростоприча смешанслучајукомесенашаочовекјунак. Теприченемајуникаквог подтекста, нити другог циља семда на-смеју. ТаквесуИсповест, Зли дечак, Чизме, Уочи суђења, Коњ-скопрезиме, Необазривост, Манић, Срећанчовек, Натезање,Советник и многедруге. Ведри смехизњихизвиреили одко-мичнеприродемотива, или одспајања неадекватнихпланова

11

и атмосфера. У причи Исповест, на пример, јунак Балдастоводлази са Зојомуоперуса намеромда јојупоетичнојатмос-фери кажеда јеволи. УззвукеГуноовеувертиремладићшапућедевојци олепоти, освојојљубави и одједном— по-чињеда штуца!Штуцањејеи посеби смешно, поготовуусредљубавнеизјаве!Смехдоливајуи репликедругихјунака: гимна-зистједобацио„бис!"а Зојинотацпрекорео: „Могли стесекодкућенаштуцати!"

У причи Зли дечак Чехов постиже комичан ефекатнеочекиваномконтаминацијомпланова приповедања: изјавељубави и савета рибарских. Лапкинговори Ани: „Драгоми јештосмовећједиомсами. Кадсамваспрви путвидео... рибавам трза... тек тада сам схватиозаштоживим... Мора дакрупна риба трза... Кадсамвасвидео, одмахсамвасзаволео.Невуцитеодмах... нека малобољезагризе.. Рецитеми, драгамоја, преклињем вас, могули сенадати... Вуците!Јунаковисказсеодвија двема линијама. Први утисак једа суупадицеулирскуисповестносиоци комичног. Међутим, прочитанесамеза себе, оненисусмешнеи делујунормативно. Емотивна лини-ја исказа јошмањејеизворсмеха. Тек изњиховог споја врцаискра смеха!Акобисмоихразјединили, уклонили бисмоизворкомичног.

Други поступак примењујеуметник упричи Чизме—уместоједног, ствара низкомичнихзаплета. Први јеутомештојехотелски слуга чизмеклавирштимера Муркина грешкомунеоудругусобу. Други —штоМуркинбосидеглумици и објашњавакакосусењеговечизменашлеуњеномпредсобљу. Трећи —глумица избацуједвелевечизме. Четврти — штојунак целогдана мисли да сви гледајууњеговелевечизме. Пети —Муркинувечеидеупозориштеда са глумцемБлистановомразменичизме(онјецелог дана носиодведесне). Шести —узавршномдијалогусеоткрива да јеБлистанов спаваокодглумице!Изједног заплета настаједруги, онда када јесав комични набојпрвог исцрпен. Смехсеразлива каскаднодок течеприча. Тре-ба нагласити да семотив реализујетек ууметниковомдарузакомичноприповедање. Тојеевидентноудругомзаплету. Кадаби Муркинједноставнообјасниоглумици да јеслуга нехотице

12

његовечизмеунеоуњенусобу, комични ефекатбиоби знатноумањен. Али Муркин„заузима позукаваљера који разговараса великосветскомдамам", а босје, затимприча да пати одреуматизма, да сумулекари саветовали да „ногедржи уто-плом", уноси забунуименом генералицеШевељицине, којојмора штимовати клавир, а неможеићи бос, и свимовимеле-ментима снажноинтензивира комично.

Приповетка КоњскопрезимејепримеркакоЧехов на моти-вукоји несамоштонијекомичан, чак ни неутралан, већневе-сеои везанза бол, можеда створи смешанзаплети изазовесмех. Озрачењесмехомовог мотива почињепредлогомда сезубобоља лечи враџбинама, уместолековима. Затимкомикујача ситуација да генерал, образован човек, пристаје на„шарлатанство"!Даљи степенкомичног чини факатштојеуправник имања заборавиопрезиме„чудотворца", и самопам-ти да подсећа на коњско. Зближавањељудског и коњскогувећава смешно неочекиваним спојем. Тек сада комикадосежекулминацију: тонезнанокоњскопрезимепогађајусвичланови породице, слуге, чак и децГотовохорски звучи Коби-лин, Кобилицин, Ждрепцов Доратов, Кљусински — и такоравночетрдесетваријаната!Овакав степентаутолошкихмода-литета, иакоса интервалима, ствара толикутензијусмеха, којаексплодира незадрживимкикотом. Делотворна сујошдва еле-мента: штосусвихчетрдесетпокушаја — промашаји;и штопрезиме(Овсов) нијекоњско!

У причама овог типа ауторништа неисмева већсамозасме-јава читаоцесмешнимситуацијама и „случајевима"својихју-нака. И читалацсесмејесметенојбаки и црквењаку, који ни-каконемогуда размрсекоја имена треба умолитви поменути„за здравље", а која „за упокој";осветникукоји једошаоурадњуда купи пиштољи убијеневернужену, а купиомрежузапрепелице;пастирима и свештеникукоји никаконеумејудаизвукуухваћенурибу;младожењи који јена свадбеномпуто-вањуушаоупогрешанвоз;човекукоји јеумраку, уместовот-ке, испионеколикогутљаја петролеја и уплашиоседа сеотро-вао;ђакукоји уочи испита клечи предикономуместода учи.Хетерогеностсижеа овихприча обједињава природа њиховог

13

смеха.Велик је, истотако, и циклусприча чији смехнијебезазлен,

чија намена ниједа разведре, већда исмеју. Чехов јеодсмехаствориосвојеоружјепротив ружнихпојава живота: експлози-јомсмеха онјеподривао, обезвређивао, демаскираоилузије,заблуде, укорењененавике, лажи. Отуда сеонеједномсвојомкомпонентомпреображавајууиронију. Уметник јеосетиодачиталацнајлакшенапушта исмејано, и узима на нишанмало-грађанина, примитиву, предрасуде, паланачки бонтон, силучинова, ордена, полтронство, мираз, брак, суд, свештенство.

Јунак причеРадостсрећанјештосењеговоимепојавилоуновинама. Онзна да „новинепишусамоознаменитимљу-дима"и хвали седа „сада за њега цела Русија зна". А разлогњеговерадости јебелешчица да га упијаномстањуумалонијепрегазиокочијаш!Нескладповода и узбуђења јунаковог изази-ва смех. Али посел смеха остајеталог сазнања: каквоубоштводуха. Читалацсенеможеуздржати одсмеха, али сада јење-гов смех—подсмех.

Прича Неуспехисмева паланачкенарави. СмешнојештоПеплови нису„упецали"младожењукћери;штостарица Пе-плова ужурби уместоиконескида портретЛажечњикова;штојеШчукинпобегао. Али послепрвог утиска јављајусемисли изапажања који нису нимало весели: родитељи којиприслушкујуи вребајумладожењу;понижавајући положајде-војке;погледи на брак укојима непостоји појамљубав;младо-жења који јеговориоољубави —и побегао. Свејетоистото-ликојадноколикои смешно. Њојјесродна прича Брак изра-чуна. Самојебаналностдоведена добизарности. Поднапититастнапада електричносветлои тражи „натуралнуватру", а те-леграфист„брани"сијалицу!Невеста Даша, којојсу„на лицунаписанесвеврлине, осим способности да мисли"негодујепротив њега, јер„хоћеда покажесвојеобразованиеи говоринеразумљиво". Мизерни конфликтдостижеврхунацкада мла-дожења тера госта са свадбе, и каквимтоном: „Изволитеизаћинапоље!"Телеграфисти јежаосвадбеног ручка и постављауслов: да мувратетри рубље, којеимјепозајмио. И смешнојеи одвратно, каода сепредчитаоцемтукупигмеји. Чехов исме-

14

ва бедудуха докраја. И сугерира мисао: баналностможеоса-катити човека каои тиранија.

Уопште узев, код Чехова мали човек изгледа битнодругачијенегокодкласика претходника. АкосуПушкинов Ви-рин, Њекрасовљев Влас, Толстојев Поликушка, ДевушкинДо-стојевског изазивали симпатијеи поштовање, Чеховљев Фен-дриков изпричеИспитза унапређењенема ни поштења, ни до-стојанства. Онништа незна, али хоћеда положи;уместодаодговара, мољака — „Будитемилостиви". А када секомисијасмиловала, жали штојеучиои оно„штонијеупрограму".Истина, мотивација његовог понашања јејасна: Фендриковживи усветугдејечин—све. Средина га нецени каоличност,већпозвању: човек —тојечин!На симболичанначинЧеховтоказујеупричи Винт, укојојчиновници уместошпила каратаупотребљавајуфотографијеслужбеника градскихустанова.Вредносткартеодговара чину, а боје— рангунадлештва.Лествица хијерархијејетачноодмерена. Људскодруштвоје—шпил карата и каоштоуигри јача „туче"слабију, такои уљуд-ским односима нема равноправности ни другог односа семсубординације. Пересолина ова игра његовихчиновника нијеувредила, затоштојеушпилу— ас, каоштојеуживоту—државни саветник. Смехјеупричи присутан, али једоминантаезоповскимјезикомказана мисао: личностјезамењена чином.

Фетишчина исмева Чехов упричи Укинули, којујецензуразабранила. Онузима најнижи чин, заставника, и показуједа итоима чари властнаддушоммалограђанина. Спахија Вивер-тов јеживеоодимања, али ипак укидањезаставничког чинадоживљава каодраму: „Акоја нисамзаставник, шта самонда?Ништа. Нула!"Јунак сеосећа каода јењегова егзистенцијауништена. Доводећи смехдосарказма, Чехов показујекакоВивертов са страхомпогледа унебо„да нисуи сунцеукинули".Светсерушиоса заставничкимчином!

Да чиноманија неодређујесамољудскеодносевећпро-жима свесфереживота, Чехов казујепричама Одломак и Де-бели и мршави. Јунак првеприповеткена питањеда ли бижелеода мусеврати младост, одговара „Не, небихжелео, јернебихимао овајчин!"Реплика одмерава степен људске

15

девијације. Друга прича јеправоремекдело. Изразитократка,грађена попринципу— краткоћа јесестра талента. У њенетеснеоквиреЧехов улива целусудбинуљудску, дајући умаломи обичном— великудраму. На маргини приповеданог токаосећа сепритајена комична нота, тачније, какосукомичноитужноуживотублизу. Фабула јеЧеховски једноставна: нажелезничкојстаници срећуседва друга са универзитета. Уме-стопортрета Чехов даједвеконтрастнеодреднице: дебели имршави, који упочеткусамотои значе. Каснијећеоткритидруги смисао, прави. Прича има два дела, упадљивосупротнапотону. У првом, разговарајушколски другови, пријатељи измладости, када је човек најчистији; дијалог је озаренприродношћуи топлином. Али када јеМиша саоmптиоПо-рфиријуда јепостаотајни саветник и да јеодликованса двезвезде, тосаопштењесечепричу. Да секодПорфирија појави-ла завист, да јеповређена сујета изазвала ружна осећања, свеби тобилоприроднијеи чак људскије. Међутим, кадјечуоречи тајни саветник и звезде, за Порфирија нестаједругМиша, а остајесамо— велможа. И мали чинсепресамитиопредвисокимчином. Вишенеразговарајушколски другови,чак ни људи, већчиновници, једанса дна, а други са врхалествице. Једанбогати задовољан, друга сиромах—дебели имршави!Атрибути постајусимболични знаци животнихсуд-бина. Субјективна доброта Мишина неможеништа да измени.Онсенесамонеразмећечином, већнастоји да уклони свакупомисаоонеједнакости, али свеетонеједнакости јетакомоћна да сенеможеникакоукинути. Шпил карата намећесвојулогику, која детерминишемисли, емоције, понашање.

Сила чина рађа камелеонство. Овајмотив јевеома значајануЧеховљевомприповедању. Инспирисаога једа напишеПре-рушене, Двојеуједном, Отишла, Исповест, Маску, Силулантеи, незаборавног Камелеона. Канцеларија, касарна, школа,улица, чак и породица, формирајунеопходностмимикрије. ЗаЧехова камелеонствонијесамодијагноза карактера већи из-разегзистенцијалног нагона да сеодржи. Чиновник ИванКапитоничсеизванкруга канцеларијепонаша нормално: рас-правља оГамбети и Бизмарку, оеманципацији жене, оправу

16

човековомна слободу. Али довољнојебилода чујепознатисмех, смехсвог старешине, па да одмахнавучемаску: „Препо-знаојемојсмехи... његова селеђа одмахпогнуше, лицепо-стаденевесело, гласзамре, рукенизбедра, ногесесавише... Јели могућеда овајчовечуљак умеда изговори такверечи као...слобода?"Ма какојунаковопонашањеизгледалојадно, изаподсмеха настаје питање: зашто постоји такав карактер?Објашњењејеузавршнојреченици цитиранереплике. Док годстарешинама буденевероватнода Капитоничи могуизговара-ти речслобода, јаснојезаштоони морајуживети подмаском.Социјална мота вација појаве, наравио, неоправдава каме-леоне, нитiихбрани одподсмеха, напротив, уподсмехуи је-стеосуда.

Прича Маска показујекамелеонствокаомасовнупојаву. Ју-нак подмаскомсупротстављенјеосталојсредини —директорубанке Жестјакову, интелектуалцу Белебухину, начелникуполицијеСпиридоновичу, сведоцима конфликта — и свеихвређа. Али и они протестују, прете, бранесвоједостојанство.Атмосфера сеоштромења када је„инкогнито"скинуомаскуисви суугледали милионера Пјатигорова. У томтренуткусвиостали навлачемаске, преображавајусеуоноштонисупосуштини и јесупонужди. Каоштојењиховонегодовањеиска-заоречју„викали су", такосада поновоњиховопонашањеуметник своди на заједнички именитељ: „безречи суизашлина врховима прстију". Колективносекајуштосусесвађали,колективносебојеосвете, колективносерадујуштосемилио-нер„нијенаљутио". Уметник јенесамоосветлиопојавувећиоткриода исти узрок рађа свемоћи немоћ, самовољуи каме-леонство.

Причеокамелеонствуостављајуутисак скица којејеумет-ник радиода би коначнооствариолик —симбол Очумелова уКамелеону. Очумелов јеупиоусебесвештојетипскоупона-шањујунака изосталихприча. На три странетекста, онћешестпута променити мишљењеи држање. За разликуодМа-ске, овденосилацмоћи нијеприсутан. Присутнојесамоимегенералово, али сила чина јетолика да Очумелова неинтере-сујеутврђивањекривице, већкакода седодвори генераловом

17

кувару. Логика жандарма Очумелова јеудевизи: којемоћан,тајјеуправу!Камелеонствојеи кодњега истовременоилична особина и стање духа, детерминисано системомљудскиходноса. Истина, системсеодражава умногима, алинеусвима. Постоји могућностотпора и избора.

Пратећи Очумеловљевопонашањеи реаговање, откривамоњеговупсихологију. Онидепрекопијацеважаннесамозбогновог шињела већзбог самосвести да јевласт. Кадјезачуога-ламу, неокрећесе, већсамо„упола окрећеглаву". Његовере-пликесукохерентнеспољнимзнацима важности: Ниједнопи-тањеупућеноокушвенојгомили нијезавршена реченица. Тојеи знак ограничености, али истовременои изразуверења да онможеда говори какохоће, а они морајуда га разумеју. Али узависности одпретпоставкеда псетоможебити генералово,или одсумњеда није, мења сеи његов изгледлица, и самоосе-ћање, и тонговора —часпретећи, часудворички. Када сенакрајуутврдилода јепсетогенераловог брата, „његоволицесинуусхићенимосмехом", мења серегистаргласа, лексика:појавилосемногодеминутива, тепања. Лик који јена почеткуприче оставио утисак ограничености поражава на крајуспособношћуакомодирања ситуацији и одсуствол личности.Оннема ни портрета, ни биографије, ни допунскихосветља-вања, али јеипак вечни лик;надживеојевремеи надрастаосрединукоји суга родили. Највишеипак задивљујекакојеЧехов одситног уличног случаја, минималним средствима,створиоовумикрокомедију, укојојсеговореозбиљнеи вели-кеистинеочовекуи свету.

Сила чина рађа и пришибејевштину, феноменкоји јеЧехововековечио упричи Подофицир Пришибејев. Јунак причеперсонифицира апсолутизам снажније од ГогољевогДержимордеи Шчедриновихгубернатора, јеронје„преко-бројни чуварпоретка". ЈунаковуживотнупараболуЧехов по-казујеоригинално— смењивањемуниформи: подофицирска,жандармеријска, ватрогасна, чувара школе. Али увек јебионеки мундиркоји јеформирао, тачнијесакатиоличност. Њего-ва неизлечива навика једа командује, а са психолошкогстановишта представља девијантнупојавујеррезултира изне-

18

реалневереда јеон„стубдржаве". У свакомслучају, оннеумеда сеодреди према светуизванкасарне, субординације,наредби. Оннезна шта јеутомсветудозвољено, а шта није,јерјеукасарни билосведозвољено. Његова питања судији утокусаслушања —„покаквомтозакону"индикација суда неправи разликеизмеђузакона и својевоље, и свештонијепоњеговојвољи, нијени узакону, а његова воља тежи да сена-метнекаозакон. Затомештани који ноћудугоседеузсветлостили певају, доспевајуна његов приватни индекс!Степенњего-веосакаћености уметник иницира управоодносомпрема пе-сми. За срединукоја нема додира са суптилнијимсферамауметности, песма је равнозначна представи о лепоти, аПришибејев сечудећи пита: „А шта има лепоутојпесми?"

За Пришибејева каодруштвени феномени књижевни лик јенајбитнија, иаконијенајуочљивија, особина: страхпреддина-микомживота. Његов идеал јетишина и тама (заторатујепро-тив певања и светлости). Њега плаши свака емоција и свакобдење. Светјенајлепши уставумирно!А акосевећмора кре-тати, онда подкомандоми уколони!И такав бизарани агреси-ванонживи каосимбол апсолутизма уфеудалнојРусији, али исвакетупесилекоја тежи да животпретвори укасарну.

Каои камелеонство, пришибејевштина такођеима својеви-довеи варијанте. Приповетка Човек уфутроли сведочи даодређена друштвена атмосфера ствара Пришибејевенесамоукасарни и канцеларији већи ушколи, која би природнотреба-лода будеогњиштепросвећености, култивисања добра и лепо-те. Бељиков јеоствариооноза чимјеПришибејев чезнуо: градјезамроустраху, „бојали суседа пишуписма, да сеупознају,да читајукњиге, да помажусиромахе, да учедецуписмено-сти". Његова победа чуди утоликовишештооннијеагресиванкаоПришибејев, напротив, онјекрајњебојажљив тип. Поредтога, Бељиков јесмешан, затоњегов портретподсећа на кари-катуру. Снага сатиреи јестеутомештосетаква личностнамет-нула средини каоарбитарунормама понашања. Али Чехов да-јеузњеговуличности једнучињеницукоја многообјашњава:онједенунцијант. Истина, Бељиков тонечини изкористи, већкао„добровољни чуварпоретка"и утоликоњегов лик делује

19

одбојније.Основни мовенс његовог понашања је — страх пред

животом. Реплика којунајчешћеизговара гласи: „Ах, самодасенештонедеси!"Занимљивоједа јеБељиков одсвојепсихичкедоминантествориои главносвојеоружјеутицаја насредину: сталнимпонављањемсвог страховања, оншири тајстрахи на људе. Футрола језа њега заштита одживота, а по-треба за њомодајеслабуличност. Уметник показуједа сусвањегова чула заштићена некомфутроломоднепосредног доди-ра са животом. И мисаоњегова јебежала одсавремености —уокамењени грчки језик. Такав изборпрофесијеиницира мисаода јемогаобити близак самофеноменима који сенемењају.Аверзијупрема менама одајеи његов начинодевања: безоб-зира на време, онјеносиоувек истоодело. Томожеоткриватии скривенупотребуда сеуживи уилузијуда јеконачносвепо-сталоодређено, заувек. Описњегова лица на самртномодру,којеизгледа анормативно, „весело", каода је„достигаоиде-ал", Чеховујесредствода сугерира закључак: Бељикови суи заживота —миможивота, умртвљујуживотокосебе, каомитскачудовишта одчијихсепогледа свекамени. Најпоразнији језа-кључак приче, која уверава да смртнијеослободила градоддуха Бељикова, јерјеоставионаследнике, многе, иакодеценијеимао.

Човек уфутроли јеповезанса причомОгрозд—истимјуна-цима и истиммислима. Акојеизстраха предживотомБељи-ков постаонаказа, јунак Огрозда јепобегаоусаноекономскојнезависности. Послечетрдесетгодина одрицања, женидбеизрачуна, купиојеимањеи осамиосеодљуди. У томснуна из-гледнема ничега ружног: за тешкозарађени новацчовек купу-јеимање. Међутим, уметник суштиномслика показујеналичјеуспеха. Пресвега, усвим његовим сневањима фигурира иогрочд, каонеки симбол плодова рада. Кадјепрви роддозрео—биојекисео. Имплицитноказивањејекохерентноса експли-цитнимсудовима, којима приповедачконстатуједа сејунакпроменионагоре: охолопонавља да јеплемић, мада муједеда биокмет, а отацвојник. Говориојетономчовека који неможе погрешити, а усвојио је најконзервативнији начин

20

мишљења. Дакле, плодови субили кисели. АкосамНиколајневиди коликојењегов успехситани баналан, уметник тооткри-ва једнимописомутисака његовог брата: домоставља утисакситости у којојсе и пас, и куварица, и сам „господар"преображавају у — свињу. Сан о ситости је исто такоопустошиоличност, понизиоједоанималности. Основни сми-саопричејеутомештојунак доживл,ава препорододсусретаса братомспахијом. Онсада види удругојсветлости и „срећнепојединце", и друштвоуцелини. Ти срећни нисумањеопаснии ружни одПришибејева и Бељикова. У томејесмисаотекста:„Треба иза врата сваког срећног да стоји некоса чекићеми дага лупајући подсећа да постојеи несрећни."Најдалекосежнијијеи најзначајнији његов закључак да се„срећни лепоосећајузатоштонесрећни својебременосећутке". Чеховујебилопо-требнода изрази протест, затоупричи судови готовопотискујуслику, штојенеобичноза његов проседе.

Најпотреснији видприсутности несрећнихпотврђујемотивпроституцијеуЧеховљевимприповеткама. Пала жена непатисамоодсистема односа, већи одмалихљуди, којима и самаприпада. Кротка и јадна везиља Ањута јепроменила петстуде-ната, којима јепомагала да завршешколу, и сви сујезабора-вили. У тренуткуприповедања ауторпоказујењенеодносесамедицинаром Клочковим и сликарем Фетистовим. Клочковахрани својимвезовима, а Фетистовуслужи каомодел. Већиз-боромпрофесија, —лекари уметник —Чехов јејунакеобаве-заона хуманодноспрема људима. Међутим, Клочков на ње-ном грудном кошупроверава своја знања изанатомије, непримећујући да Ањута дрхти одхладноће. А сликардолази даје„позајми на два сата", јернеможебезмодела да слика. Оннепита њу, пристајели, онсеобраћа Клочкову, каода тражинекустварна позајмицу, а лекарсетакођепонаша каодаствардаје, и никонепримећујекакодоступа, а Ањута неуменишта да ради семда заплаче.

У причи Познати мушкарац, Ванда јејошугоремположају— мора да тражи милостињу од бившег клијента. Причадостиженајдраматичнији обртутренуткукадјунакиња долазидосазнања да јујелекарФинкел заборавмо, и да би оправда-

21

ла посету—извадила језуб. Иакојесваки испљувак крви гово-риоо„њеноммучноми ружномживоту", Ванда сенавикла исутраданјеипак „играла уРенесанси".

У приповеци »Напад«Васиљев доживљава драмуусусретуса светомпалихжена, али несамозбог њиховог понижења,већзбог људскеравнодушности и њиховог понашања каоданормалноживе. Јунак неможеда сеослободи мисли: „Какосеможеза рубљукупити жив човек", а окоњеговог човечног не-спокоја шири серавнодушностнавике. Ни музичари који уве-сељавајупосетиоце, ни проститутке, ни Мејери и Рибникови невидеутомештораденишта необично. Онјебарочекиваоиз-разпатње, свеетопонижењу, аковећнема стида, али јенасвакомлицу„читаосамотупи изразбаналнедосадеи задовољ-ства". У причи Чехов дајеМосквузаогрнутухермелиномпрвогснега. Белина контрастира прљавштини улицесрама и изазивамисао: „Какоможепадати снег уовојуличици?"

У свимприповеткама овог тематског круга посебнојезани-мљив ауторов став. Чехов утретманумотива ненаставља ниЊекрасова и Достојевског, ни Толстоја. Овдепатња неличи наСоњинупатњуи патњуКаћушеМаслове, чија сустрадања саореоломбола свељудског. Страдањејена одређенначинпо-етизовано. А предВандом и Аmутом сенећемопоклонитипатњи целог човечанства!КодЧехова страхота патњејеуобичности, убаналности драме. Ужассеразоткрива прекорав-нодушности примања тривијалности. Али устрадањуљудском,свакодневном, безореола, нијемање, аконијевише, осудесвета укомесеза рубљуможекупити жив човек.

„Акосамписац, треба да живимународу, а нена МалојДи-митровки", говориојеЧехов објашњавајући евојуодлукуда сенастани уселуМелихову. Међутим, тема сељаштва јавља сеуњеговомстварањупремелиховског периода. Природнонаста-јепитање: шта jеЧехов могаода кажеотеми окојојседужеодпола века интензивнописало?Суштина одговора јеутомештојеЧехов другачијеписаооселу. АкосеупСеоски ескула-пи смејаои пацијентима и њиховимвидарима, уЗлочинуспредумишљајем. већјепостављенозбиљандруштвени про-блем. Иза једноставнефабулеокривици сељака Дениса Гри-

22

горјева, који јеодвртаозавртњеса шина да би правиопретегза удицу, иза његовиходговора који комичнозвуче, назиресеједна средина невероватнозаостала духовно, која неличи наТургењевљевеЛовчевезаписе, а јошмањена Толстојевог Пла-тона Каратајева и сељака Мареја Достојевског. Суштинаисприповеданог одвија сена социјалноми етичкомплану: акојеДенисправнои крив, онсвојомбезазленошћупримитивцаизазива саосећање, а затими осудустварности укојојусловиживота доводедоидиотизма. Ипак, дубинска уметникова по-рука упозорава да Григорјеви ипак јесудруштвена опасност. Утомејесимболични смисаошина и воза упричи: друштвокојепо законима својих односа репродукује Григорјеве тешкоможеизбећи да његов вознедоживи катастрофу.

Идејним планом јевезана за селои позната приповетка»Домса мецанином«. Њени јунаци суинтелектуалци, учијимразговорима и полемикама сеизричувеома значајни судови осудбини руског сељака. Основни заплетјеконфликтЛизеВолчањинове и сликара око просветитељског програмауједињаваша напреднеинтелигенције. У почеткуизгледа да јеЛиза управу, јердати школеи болницерускомселузначи нео-спорнупомоћ. Тајутисак помажеи чињеница штојесликарпејзажисг и „неслика народненевоље". Међутим, његовиискази доводедозакључка да уметник стоји и иза њега. Слика-ра мучи питање: какав смисаоможеимати уметностународукоји уследсвог примитивизма неможеостварити никакав кон-тактса уметношћу?Шта ћеписменостсељакуакоможедачита самофирмена крчмама, а књигунећеразумети?СудоЛизиномнародњачко-просветитељскомпрограмугласи: „На-родјеокованвеликимланцем, а ви тајланацнекидатевећдо-дајетеновекарике". У постојећемсистемудруштвениходносаамбуланте, библиотеке, основнешколеслужесамопоробља-вању. Сликарева теза: треба лечити узрокеболести, блиска јеиаутору.

Акосеконфликтодиграона социјалномплану, драма седоживљава на интимном. Сликарева лирска љубав настала усусретуса Жењом, чини други мотив приповетке. Њенлик јетакопоетизовани открива да јеауторбиоличновезанза њега,

23

тачнијеза прототиплика. У Жењиномпортретујенаглашенамладост: крупна очи, детињезачуђене, поверењеуљуде, по-слушностстаријима. Новости којеона саопштава сликару—дасезапалила чађудимњакуи да јеслуга ухватиовеликурибу—говореда ниједорасла за другеразговоре, да јејошготоводе-те. Када шета са сликарем, истрчава и гледа мууочи, каошторадедеца. И каоконтрастњенојмладости, приповедачистичеда јесвеокоЖењестаро: стара јеалеја која води дому, старајеи кућа, стара јемати, чак и птицукоја пева убашти ауторназива „старица".

Мотив љубави уструктури приченијесамосталан, већду-бински повезанса друштвеним. Са тананомсетомЧехов причаонеостваренојљубави, опромашености: самоједненоћиЖења јешетала са сликаремпоалеји. И тајпочетак биојеикрај. Несамозатоштолепоти нијесуђенода дуготраје, већштосеЛиза умешала и удаљила Жењу. Везупланова приповет-кеостварујелогичкопитање: какомогуљуди Лизиног типа дабринуосрећи далекихљуди када рушесрећунајближих?Одлучујуза њихбезњиховесагласности!ОвугрубостмешањаутуђесудбинеЧехов јеоваплотиоизванредномсликомфина-ла. Док сликарнеслутећи ништа лошечека да чујеЖењингласи кораке, изненада тишинуцепа Лизинглас, која описмењаваслужавкуДашуи диктира јојпрви стихизбасне: ,,Послаобоггавранукомадсира". Има нештозлослутноузвучањуречи га-вран. И доиста уследила језла вестда јеЖења отпутовала и дасенећевратити.

Атмосфера сликејеисткивана оддвојакихнити;отуда дваразнородна тона: лирски чежњивосликаревоћутањеи грубоуплиташебаналнефразебасне. Басна укида лирику, каога-врановограктањесутонскутишину. Друга слика јеистотаколирична, самобогатија симболиком. Када јесликарпрви путдолазиоВолчањиновима, искласалуражјеобасјаваозалазаксунца.

Када јеодлазећи оддома смецаниномпоследњи путпрола-зиотуда — „На њиви гдејетада класала ражи гласкалесепрепелице, сада супострњикулуњали спутани коњи". Та сликанечег покошеног и изгаженог персонифицира судбинупо-

24

етичнељубави и душа Ромеа и Јулије. Истина, овдесесимбо-лика причедодирујеса нечим трајнијим: онеоствареностиљудског сна, опропадањулепоте, окроткима који увек страда-јуодбезобзирних. Ова питања формирајуфилозофски планприповедања, који надраста времеи простор.

Изборомсликара за главног јунака, Чехов сеобавезаодасвевиди и транспонујеочима његовим. Доиста, пејзаж, сутони,ентеријери, портрети одајуредак дарперцепције, смисаозабоју, светлости сенку. Таленатпотврђујеи структура приче:Чехов јеразвиои довришоприпоsедањена неразвијеноммо-тиву: јерљубав јепрекинута на самомпочетку—први састанакјеи последњи.

Иакојеидејни планвеома значајан, лирски сижедужетрајеучитаоцуи чини већи удеоууметничкојимпресији текста.

Најпознатија Чеховљева приповетка овог тематског циклусасуСељаци. Мада јецензура приликомњеног публикована ин-тервенисала и избацила нека места, приповетка јеоставила не-патворен утисак. Чехову су писали уметници, глумци,књижевници, лекари. Часопис„Северни весник"је писао:„Одавноноводелонијеималотакав успехкаоСељаци. Тајуспехподсећа на времекада сусепојављивали романи Турге-њева и Достојевског."АкосуЧеховљевеприповеткеовихго-дина изгубилеведрину, уСељацима доминирајутмурни то-нови. Нарочитојемногоцрнине. У Жуковусецрнебрвнаре,кровови, ограде, таванице, крчма, руке, лица, и хлебјецрнкаоземља. У успоменама издетињства Чикиљдејевујеселоизгле-далосветлои радосно, а када сепоследугеодсутности вратиоузавичаj, уплашиосеоднечистоће, тескобе, таме, беде. СликаЧеховљева делујенатуралистички: пособи —бубашвабеи му-ве;побрвнима уместоукраса залепљененовине;осмородецепрљаве, неписмене, која „ни Оченашнезнају";снахеникаданисубилеуграду;децутуку;мачка јеоглувела одбатина;отаци мати, већцрни одстарости, радетешкепољскерадове;једухлебквасећи га уводи, и сви једуизистезделе;посудовимамилебубе. Тоужасава Николаја, који долази изМоскве, аостали сутоликонавикли на прљавштинуи нередда и непримећују, а акои примећују, несмета имсвето.

25

Нијесветлија слика ни на планупородичниходноса. Нико-лајусенисуобрадовали;немајусаосећања према његовојбо-лести. Примитивна снаха Фјокла злурадокаже: „Видећемоштаћетеви овдејести, господомосковска."Чак и родитељи безустручавања говореда ћемлађег брата ослободити извојскекадНиколајумре. Истотакојегрубодноспрема старцима:прекоревајуихда многоједу, да предугоживе, да јевремедаумру!Односи убракуодговарајуопштим приликама: „Обеснахенисуволелесвојемужеве."Кирјак зверски тучеМарју;одтринаестородеце, седморојеумрло, и она сечак радујекадјојдеца умиру!Чехов наглашава да сесељаци нисубојалисмрти подвлачећи имплицитнода такав животи незаслужуједа сежали. Највећа радостјекрчма. У Жуковусеништа недешава: једина два тренутка која реметедремежсудолазакпорезника и пожар. Инертности крајњунеспособиостсељачхемасеЧехов показујеусцени пожара: никонијезнаошта да по-чне, никонијеумеода ради, стајали суи гледали. А кадсепо-жаругасио, зажалили сујерипак једеловаокаоразонода.

Доказкрајњеочајног положаја села јефакатштопочињедасежали за временемкметства. Идеализирајуга упричањима:да јеусвемубиоред— ураду, јелуи спавању. Мотивацијаоваквог понашања једвојака: Окретањепрошлости јеизразне-задовољства реформом;а прошлостизгледа лепша затоштојетада постојала надо, да ћедобити земљу. Сада вишенема нитеилузијеи животизгледа сиромашнији.

Тургењев сетруднода докажеда јесељак посвои моралуидушевномскладувисокоизнадсвојихгосподара. Њекрасов јепеваода је„спасеноуропствуснародно— злато". Достојев-ски јевероваода народчува високеетичкезавете. Толстојјечак позиваорускуинтелигенцијуда сеодсељака научи мудро-сти живота. И насупротњима, Чеховљева слика насуверава дасељак у својојдуховнојбеди превазилази еве, да немастабилнихморалнихнорми, да никог и ничемунеможенаучи-ти. Још јеважнијештоовесудовеЧехов казујеауторскомречју: „Кодржи крчмуи опија народ?Сељак. Кокрадесуседа,изазива паљевину, лажносведочи на суду?Сељак. Кона зем-скимскуповима први устајепротив сељака?Сељак."Завршном

26

реченицом уметник ипак мотивишењиховопонашаше: „Сањима јестрашноживети, али ипак они суљуди... и уњиховомживотунема ничег чемусенеможенаћи оправдања."

И структура Сељака јекохерентна општемутискусиромаш-тва: има самоједанплан—социјални. У зависности одреалијахабитуса средине, приповедањесенијемоглоодвијати на дру-гимплановима: аконеумејуда мислени ообичнимстварима,природна јеодсутностмисаоног плана. Акоживе„безтренуткакад могуда помисле о души", не може бити развијеногпсихолошког плана. Светопотврђујеорганскувезусадржинеи формеуметничког дела.

Пејзажјеконстантноконтрастанприповедању. Тмастимисуримбојама села уметник супротставља благозеленилоли-вада, белинуоблака и јата, позлаћена кубета, небо„каквони-каднијеуМоскви". Пејзажствара ујунакуилузијусреће, „алитребалојесамоокренути сеселу, и чарсрећејеодмахнеста-јао". Иманентна мисаотекста је: несрећа нијеуприроди, већуисторији. Мајсторским уплитањем детаља — часовника којипогрешнооткуцава време, првопет, а затимтри сата —умет-ник говори да Жуковонеидека будућности, већнатрашке, капримитивизмукоји сеграничи са анималношћу. Истовременоосећамоколика јепремоћсликенадсудом. Судзвучи стан-дардно, саткоји натрашкеоткуцава времесепамти!

Приповетка Нова вила језанимљива порецидивима кмет-ства усвести и психи сељачкемасе. ИнжењерКучеров јеузо-рантипруског интелектуалца племића — покајника, добар,хуман, просвећенчовек. Његова жена настоји да сезближи сасељанкама истичући својеплебејскопорекло, васпитава својудецуда животпосветенароду. А сељаци ломесадницеуњиховојбашти, разваљујуограду, секушуму. Да напакосте,скинули суимточковеса кочија. ПоштоКучерови недајуни-каква повода за оваквепоступке, конфликтсеможеобјаснитичињеницомда сељаци уњима виденовеспахије. И посилистаре, вековнемржње, понашајусенепријатељски. ЛичностКучерова такомалозначи да би могла изменити вековнеми-сли и емоцијепотчињеног према господи!Њихта древкамржња тера да неприхватепредлог да имподигнешколу, да

27

невидекористодновог пута и моста. РепликомдобродушнеСтепаниде, која теши госпођу, аутороткрива примарни разлогконфликтнеситуације: „Госпођодрага, богатом јеи на томсветудобро. Богати свећепали, молитвеи обредеслужи, сиро-тињи дајемилостињу, а сељак?Оннема времена да сепрекр-сти, и самјепросјак... И грехова јемногоодсиротиње, одне-воље, лепуречнеможеморећи. Значи нема намсрећени натомсвету. Сва срећа јеприпала богатим."

Истина, постоји јошједанузрочник: Кучерови и селосудвасвета!Сељаци несхватајуда га вређајувећсамимтимштогаидентификујуса спахијом. На веома инвентиванначинумет-ник остварујемисаода ова два света немајузаједнички језик,чак ни убуквалномсмислу. Кучеров уочајањукажесељацима:„Ја и жена поступамоса вама каоса људима, а ви?Вероватноћесесвезавршити тимеда ћемопочета да васпрезиремо."КовачРодионјењеговеречи разумеои пренеожени овако:„Ја и жена ћемосебринути отеби". Чехов јетимеимплицитноговориокакојетешкоњима да сеспоразумеју.

Године1900. објављена јеприповетка У ували, којуЧеховназива „последњомизнародног живота". Јунаци сучлановипородице Цибукина, који нису само ограничени и сарецидивима кметства упсихи, већморалнопосрнули људи —шверцери, фалсификатори, лопови, злочинци. И међуњимадобра душа — Липа. Чехов неговори да суподлаци, онсамосугерира, какојетоприметноГорки, да они „добри и зли живезаједно, управо онако како живе устварности". Суштинусоцијалног плана чини новац, властпоседовања, страстбога-ћења. И управозбог тога етички пландобија доминантанзна-чај. Стари Цибукинјеизградиостав: „Којеза шта створен", астав својомприродоминицира осећањегреха, јертрговина јекрађа. СинОнисим, полицајаци фалсификатор, оставља ути-сак сасвимморалнопропалеличности. Међутим, некењеговерепликеоткривајусложеностлика и ауторски судоњему. Ани-симтврди да свезлоусветунастајезатогдтоуљудима немасавести: „Такоцеоданидеши ни једног човека са савешћу". Усцени венчања уцркви, Анисимусеплаче, сећа седетињства,када јебиочисти осећа кајање. Наравно, тога нећезаустави-

28

ти да сеи даљебави фалсификовањемновца, сведохапшењаи прогонства уСибир. Али Чехов нећеда прећути ништа штозна очовеку, макари рђавом.

Чланови породицеседелена двегрупе: једни учествујууобманама, поткрадању, шверцу, а други седистанцирајуодгреха. Тек штосеудала за Цибукина, Варвара почињеда паликандило. У њенојсоби свејечистои бело. Инсистирањеауто-ровона белини и светлости кандила одајејунакињиноосећањепрљавштинеи преступа окосебе. Цибукинјојнебрани дапомажепросјаке, сиротињу, унади да тимезаслужи опроштај.Међутим, коначносеотуђила јединоЛипа. Она спава уку-хињи, ушупи, и овајподатак да нема сталног свог кутка, иакоби могла да га има, сведочи њеннеспокоји слутњупривреме-ности боравка утомдому!Одпрвихдана она сепонаша каослуга, добровољноперепатосе, затоштохоћехлебда зарадии да ни учемунеучествује. У разговорукажеКостиљу: „Онибогатоживе, самострашнојекодњих... Страшно!"Карактери-стичноједа она говори они и кодњих, а неми и коднас. Ова-кав односомогућава Липи да безжаљења напусти доми одеунадничење. А душевнојеспасава вера да „ма какоуживотубиловеликозло, ипак на светупостоји правда".

Вишепута Чехов уприповедањуприбегава колективномсудуосвету. За времесвадбе, на којујеЦибукинпотрошио2000 рубаља, полупијана, безимена, сељанка виче: „Напилистесенашекрви, крвопије, цркли дабогда."Увређена свекро-вомодлукомда имањезавешта Липиномсинчићу, зла Аксињаговори: „Сви стеви иста банда. Пљачкали стеког стестигли. Акојевоткубездозволепродавао?А фалсификовани новац?"Ауторујепотребнода тобудеказанопредсведоцима, затосеокоотворенекапијеокупила маса, такосуддобија значењеко-лективног чина.

Можесестећи утисак да јеЧехов приповеткузавршиоускладуса етичкимциљем: да злобудекажњено. Анисимјеосу-ђен на робију. А стари Цибукин, који је стицао имање,доживеоједа га Аскиња истера изкућеи да на паперти црквеседи немоћани гладан. Казна је, међутим, утомештоонстрада безљудског сажаљења: самомујеЛипа дала комад

29

хлеба, каопросјаку!Међутим, има многоразлога да сефина-леприповеткесхвати другачије. ЈерЦибукинпреступник јепо-страдаооддругог преступника, Аскиње, јошодлучнијег узлу.Поштојеона унесрећила и Липу, кључаломводомубила дете,можесетврдити да јеЧеховљева порука друга: да уУклејевунема правде, да језлојаче. Аскиња остајепобедник, а она језло. Затојеуметник упортретуупоређујеса змијом. Чеховразвија идејуда доброта и лепота имајутрагичнусудбинунасвету: Липинулепотусуна силудали полицајцуАнисиму, руго-би телесноји душевној. Тусудбинудели и Аксиња: њена лепо-та једопала глувом Степану, „који сеништа неразумеуженскојлепоти". Доброта Липина јејоштрагичнија: нијеуме-ла да сезаштити одзла. Тонезначи: нијеумела да себори даостанеукући Цибукиновој, јерона тонијени желела, већнијеумела да сачува дете— јединусвојурадост. И свештојојживотможепружити каоутехујесуречи старог робијаша: „Дугјеживот, бићејоши добра и зла, свега ћебити."

Овајморално посрнули светима занимљива психичкастања.

СтарацЦибукиннијеволеосељаке. Томотивишечињеницаштојеонсељак који сеобогатиои настоји да сеприближи све-туизнадсебе, затожели да сезаборави његовопореклои тру-ди седа прекинесвевезe. Његова драма има још једанпсихички вид: неможеда разликујеправи новацодлажног.Човек који јецелог века обмањиваосада незна вишешта јеправо, а шта фалсификат. Тоизазива ужасанстраходконтро-ле. А са другестране, изазива и пасивност: свепрепушта Ак-сињи.

Низподатака ствара кодчитаоца уверењеда јеВарвара по-зитиванчовек. Међутим, уједномтренуткуона сепонаша не-адекватноовомосновномутиску. КадјеАскиња истерала ста-рог Цибукина, она га нештити. Чак га и сама запоставља —го-вори „равнодушно": ,,газда јеопетлегаобезвечере!"Кадсугаистерали, нијепошла са њим, већостала и „јошвишесеугоjи-ла и побелела". А и даље чини добра дела. То откриваконцепцијуљудскеличности, која подсећа на тезуДостојев-ског: „Човек јебићекојесена свенавикава."Липа, која на

30

такоужасанначингуби синчића и постајенадничарка, узавр-шнојсцени причеидена челутруперадница и —пева!

Стварајући портретејунака, Чехов достижеизванреднупла-стичност, иаковеома економишесредствима објективизације.ТакојеАнисимимао„незанимљивуспољашњост... образи сумубили пуни, каода ихјенадувао. Очи нисутрепталеи по-гледјебиопродоран". Посебносена лицуистичуочи којенетрепћуи поглед. Њихов изгледјекохерентандушевномстању,уњима серефлектујуи карактери професија: полицајацобу-зетманијомда сеобогати. Та фиксидеја јескопчана са ризи-ком, отуда унутрашњи страхделуједа очи будуувек отворене,да нетремицемотре. Такосеспољашњи и унутарњи портретлика сједињавају.

У стварањуАксињиног лика уметник јепримениометодсеанси. У почетку каже да је „лепа, стасита жена, сашеширом". Тајпрви обрисдоцртаваћекасније. За свадбујесашила „светлозеленухаљинуса жутимгрудима". Оведвебоједобићеправозначењекасније, када једовршаваоњенолице:„Имала јеграорастеочи, наивне, којесуреткотрептале, и налицунаиваносмех. И уочима, и умаленојглави на дугомвра-ту, и стасубилојенештозмијолико... гледала јекаоштоупролећезмија гледа измладеражи пролазника."Бојехаљинеодговарајубоји ражи и жућкастекрљушти змије. Паралелизамјеовдесредствоконкретизацијепортрета, али и разоткривањадушевног садржаја јунакиње. Паралелизамћесепоновити уприповедањујошдва пута, и читалацћеузАксињупамтити измију;паралелизампрераста усимболичнуслику: Аксињазми-ја. Свештојеоњојказаноутврђујеоснованости смисаопоре-ђења. Истоовакобрижљивоуметник објективизира и месторадње. Селоједобилонеобичноиме—Уклејево. Затимсеопи-сомпродубљујеова необичност: налази сеуували и невидисе, као што би било нормално. Видесесамо звонара идимњаци фабрике. Дескрипција има симболични смисао: селокаода јепотонулоунекомтектонскомпотресу;асоцијативнимнизомсевезујеза библијскеградовеСодомуи Гомору, про-клетезбог преступа и блуда. ДаљеЧехов узимесела везујеједнуузречицу, каонадимак: тоје„селогдејецрквењак на

31

даћи сав кавијарпојео". Затимуописудогађаја узречица пре-раста услику. Завршнуфазуобјективизациједајесадржинаприповетке. Сума свиховихелемената чини Уклејевонечимконкретнимна географскојкарти Русијеи типскомсрединомједног света.

Мотив власти новца занимао је руску књижевностодПушкиновихвремена. Чехов јетакођеусвомприповедањуго-вориода копејка дехуманизује. Али какооннијепонављаоничијумисао, и ова тема једобила самосвојантретман. Затосуза насзанимл,ивијеонењеговеприповеткеукојима онпо-казуједа милиони срећа веома честонестојеухармоничнојпропорцији. Лепоте, спокоја, смисла живљења јемалои усве-тубуржоазије, очемусведочепричеЖенскоцарство, Три го-дине, и Случајизпраксе. Ана Глагољева, јунакиња првеприпо-ветке, власница металуршког завода, наследила јебогатство. Идок јењенотац, стваралац, осећаорадостодуспеха, Ана нијесрећна. Богатствојечини усамљеном. Заправо, богатствопресвега дајемоћ, али наличјетемоћи јеосећањезависности сре-дине. Зависна околина неможебити искрена и њенопона-шањеуглавном мотивишемисаоокористи. Чак и кадтоганема, Глагољевојсечини да јетако. Затои поредсвепажњекојом јеокружена, каже: „Ја сам усамљена каомесецнанебу."Да би раскинула тајсудбоносни круг, носи семишљудасеуда за мајстора Пименова. Свесезавршилосазнањемда њуодПименова свераздваја, и напротив, средина капиталиста,адвоката, свештеника, лакеја, рођака који живеодњенемило-сти, и поредодвратности којуосећа према њима, ипак јењеннајближи свет.

Оноза чимејеГлагољева чезнула привиднојеоствариоЛаптев, јунак другеприповетке. Онволи. Али два момента ње-говесвести и психеподсећајуна Глагољеву: и оносећа аверзи-јупрема свои послу, према пословности, својојканцеларији.Међутим, Чеховљевоосећањеза реалностјеузорно: доминан-тујунаковеличности чини осећањеда „можесвекупите".Одавдерезултира односњегов према светуи света према ње-му. Животузвраћа моћи — драмом. Јулија сеудајеза њега,иакојеравнодушна. „Суштина јебила утоме—кажеЧехов —

32

штојеонкуповао, а она сепродавала."ДубинупородичнедрамеЧехов дискретнооткрива сценомна изложби. Одсвихслика Јулија бира једну, предкојом једугостајала. Мотив:мостићпрекорекеи путкоји прекошириневоди хоризонту,гдезвездесјајенадшумом. Њеноузбуђењеизазива слика сапугол и мостол прекореке(која језнак препреке);тооткривапотајнужељуда побегнеизсвог животног окружења. Изобиљеусфери материјалнихдобара, дакле, негарантујесрећу.

У трећојприповеци нека уметникова схватања сунајодређе-није изражена. Основу сижеа налазимо у Чеховљевојбележници: „Фабрика. Хиљадурадника. Ноћ. Стражародбијасате. Маса труда и маса патње— и светоза ништаријукојавлада фабриком!Глупа мати, гувернанта, кћи..."Акоречи ма-ти, гувернанта, кћи заменимо именима јунака: Љаљикова,Христина Дмитријевна, Лиза, видећемода сеуметник строгодржаонацрта конструишући фабулу. Најважнијеје, међутим,којим јесредствима ауторреализоваозамисао. Пресвегаупадљивоједа Чехов фабрикунизомдескриптивнихелемена-та зближава са тамницом. Радничкумасудајенекакоиздаљеинеиздвајајући ни једнолице. Али са два детаља показујеизму-чености утученостмасе: оделоодајенечистоћу, ход—пијан-ство, нервозу, изгубљеност. Друго, „клањали сусекоњима којисувозили Корољова". Текстнезвучи каопонижење, већизази-ва сажаљење: радници незнајукојеукочијама, они сенекла-њајуличности, јерсунавикли да секлањајукадгодвидекочијевласницефабрике.

Ништавиловласника остварујесликама породичнихпортре-та којелекарКорољов гледа укући Љаљикове: „Ниједног ле-пог, интересантног лица. КодЛизиног оца нискочелои самоза-довољнолице... на грудима медаља и значка црвеног крста."Ичелои значка передмедаљеодајуограниченост, неукус, бедудуха. Прелазећи одпортрета на живевласнике, Корољов видиисто. Лиза је„ружна, налик на мајку, има истотакомалеочи инеумереноразвијенудоњувилицу". Уметник наглашава насвимлицима нештозаједничко: ограничено, полуидиотско. Иза тугрупицупаразита хиљадурадника живи убеди, ради одјутра домрака, пијанчи одјада и беса. А надњима стотину

33

наредбодаваца заповеда, одређујеглобе, кажњава. Чеховљевановина третмана темејеутомештовласницефабрика нисусрећне, страхимсмета да живе!А страхсепојавиоодсазнањада бесправноживеодтуђег труда. Истина, Чехов доста уви-јеноговори остраху: „Мислимда нисамболесна —кажеЛиза— већосећамстрахзатоштотакомора бити."Смисаозаго-нетнерепликеје: страхвласника одрадничкемасејенор-мална појава.

Има симболикеутомештојеЛизина болестопштесталешкаи штојеКорољов поузданопоставив дијагнозу„Ви иматепо-штенунесаницу... она једобарзнак."У преписивањулека, ме-ђутим, докторнијепоуздан, јерни ауторнијезнаокакоћесерешити криза. Претпоставка да ће Љаљикови, мучениосећањемда немајуправа, добровољнонапустити своја богат-ства је чиста утопија. У животу су се ствари одиграледругачије!

Јунаци свих ових приповедака осећају мањкавостсвогживота, потребуда га промене, али никонијеучиниоодлучникорак да изађеизсвог окружења. Тоћеучинити тек јунакињапознатеприповеткеВереница, којујеЧехов завршиогодинудана пресмрти. Нађа јеобична девојка својесредине: одшеснаестегодинесањала јеоудаји;мислила једа јењена ма-ти необична жена;свиђаојојсеАндреј, њенбудући вереник.Животни путјебиотрасиранпонорми. ИзменепочињукадаЧехов уводи урадњуСашу, студента, који јеНађупостепеноодвајаоодсрединеи подизаодосвог становишта, са кога јеживотизгледаодругачије. У једнојодредакција Веренице,Саша јеубедиоНађуда сеопредели за револуционарнуделат-ност: „Нећетепожалити, нити ћетесепокајати, кунемвамсе.Нека и будетежртва, али безжртвесенеможе, безнајнижегстепеника нема степеница. Затоћевамунуци и праунуци рећихвала." Иако је овајтекст Чехов изостазпо у коначнојредакцији приповетке, он има фундаменталан значајзасхватањедела. Мада уНађиномодвајањунема наглог заокре-та, њенодноспрема средини серадикалноизменио. Сада сечудила какојемогла поштовати мајку, која никада ништа па-метнонијемислила;какојемогла волети Андреја, који јеглуп;

34

његовурукуокосвог паса осећала је„каогвоздени обруч". Исав смисаоживота сеусредсредиона мисаообекству, остуди-рању. Саши говори: „Какосаммогла ранијеживети овде, немогуда схватим... Вереника презирем, презиреми себе, прези-ремсав овајпаразитски, бесмислени живот... Поведитемесасобом, молимвас."А светозначи да јеусвојила Сашиногесло:„Главноје— преокренути својживот."Овим ставом Чеховзавршава полемику са Толстојевом концепцијом непроти-вљења злунасиљем, започетуцелудеценијуранијеузнамени-тојприповеци Павиљонбројшест.

Појава Павиљона узбудила јецелуРусију. О њојсуписалинесамокритичари Михајловски и Скабичевски већи писциЉесков и Корољенкои сликарРјепин. Иакојеприповеткадужа, бројјунака јеминималан—лекарРагини душевни бо-лесник Громов. У спореднимулогама сејављајуРагинов по-моћник Хоботов и болнички стражар Никита. ПремаЧеховљевом опису, болничка зграда се не разликује одтамнице: опасана зидомса гвозденимшиљцима поободу. Свиреквизити дескрипцијеговореооронулости. Болница ћебитасцена на којојсеодиграва драма главнихјунака. НесвршенистудентГромов, образованчовек, пати одманијегоњења. Ат-мосфера бељиковштинесепродужујеуњеговојсудбини. Уствари, оннијеимаоникаквекривице, али његовемисли осре-дини билесувеома јеретичке, и тутреба тражити коренњего-вог страха и болести. Безпонирања удубине, којесретамокодДостојевског и Толстоја, Чехов јепроследиофазеобољења.Послесусрета са двојицомробијаша, кодГромова сепојавиламисаода и њега могуухапсити и оковати. ЗначајнојештојеЧеховљев јунак судаки чиновник: онзна да једовољна клевета,или судска грешка!Страхједобиобизарнеразмере: усвакомпролазникуи саговорникугледаојеуходу. Завршилосетимештојеузанатлијама који судошли да оправепећвидеопреру-шенежандармеи побегаоодкуће. И такосеудушевнојболници среоса Рагином. Рагинјекомплексантип: добар, па-метан, али безвољан. Онвиди свенедостаткеболнице, алиништа неспречава. Његовоодсуствоактивности Чехов јеока-рактерисаодивномопаском: понашаосе„каода једаозакле-

35

твуда никада неупотребљава заповедни начин"!У атмосфери провинцијалнечамеРагинсезаљубиоукњиге;

његова мисао се бави питањима бесмртности, зависностичовековеслободеодобјективнихоколности, осећања бола.Одговорена сва ова питања оннетражи уегзактнимнаукамавећуидеалистичкојфилозофији: „Видети бесмртностураз-мени материја истотакојечуднокаопрорицати футролисјајну будућност пошто се виолина сломила." Слободачовекова независи одобјективног света, већодњеговог осе-ћања: „Диогенјеживеоубачви, а биојесрећнији одсвихцарева земаљских."Најзад, човек можесвојомвољомда побе-ди бол. Позивајући сена Марка Аурелија, Рагинтврди: „Бол јесамопредстава оболу, учини напорда измеништупредставуи бола ћенестати."

Безобзира на болеет, Громов има тренуткеприсебности и уразговорима са Рагиномоповргава нгова схватања. Бићереа-гујена надражај, утомејесуштина његовог односа са светом:„На бол ја реагујемврискоми сузама, на подлост— негоду-јем."„Ви презиретестрадањеи ничемусенечудитеизпростогразлога... тојенајпогоднија филозофија за руског лењивца...Насдржеиза решетака, муче, али тојеразумно, затоштоиз-међу болнице и топлог кабинета нема никакве разлике."КонцепцијеРагиновесувећовдедоживелепораз, али онтонијеосетио. Осетићетокасније, када муживотбуденанеопо-раз: средини ћебити сумњивоњеговодружењеса Громовом,прогласићега лудими затворити. Рагинјепокушаода нађеослонца усвојимранијимсхватањима, али „таквемисли нисупомагале". Осетиојеи страх, и бол, и потребуда сеосветиХоботовуи Никита, а светозначи одрицањеодранијихубе-ђења. А истовременои Чеховљеводистанцирањеодвеликогбунтовника изЈаснеПољане.

„Знамда ћесеГогољна томсветунаљутити на мене, јеронје у нашојкњижевности степски цар", писао је ЧеховГригоровичуувременастајаља замисли Степе. Кадсезна да јеЧехов са лакоћомписаопричеза дан, радна Степи текаојеспоро— неколикомесеци. У ствари, Степа јесамопрви деоуметниковезамисли, јерјеимаонамеруда напишеи други

36

део. Приповестјеизазвала многа тумачења. Сви суистицалилепотуслике, али сунеки сматрали да јекомпозиција лоша;други супрекоревали аутора за безидејност. Михајловски јеписаода му„ауторСтепеличи на снажна човека, али који незна ни куда иде, ни на шта троши енагу"!Њен текстјеодушевиопеснике, сликареи музичаре, — Плешчејева, Рје-пина, Чајковског, који јетражиоодЧехова сагласностданапишеоперуна мотивеСтепе. Горки јеуказиваода сена Сте-пи треба учити писању.

Фабула јечеховски једноставна: „Ја сликамравнину, азурнудаљину, чобане овчаре, попове, трговце, ноћне непогоде,успутнестанице, караване, степскептице. Свака глава пред-ставља причуза себе, а свесуповезанекаолица укадрилу."Повезана су поглавља и главним јунаком: све је виђеноЈегорушкинимочима, сва збивања и сусрети доживљени суње-говомдушом.

Читаоцејепресвега задивила слика природе. То ниједескрипција у обичном смислу, већ перманентнопрекорачивањеграница прозног казивања — преображавањеречи убоју, уобјекат, умелодију. Кадна првојстрани старифијакер крене из провинцијалног градића сапутницимајунацима, понесеи читаоца. Онгуби осећањедачита: онгледа, слуша, доживљава. Илузијупутовања уметникостварујена два начина. Експлицитно—уинтервалима Чеховпомињекочијекојесукренулеизграда, којејурепутеми оста-вљајупозади разнеобјекте. Имплицитно— сменомобјеката,њиховог изгледа, узависности одсветла, и категоријомвре-мена. Свеје, дакле, удинамици, несамозатоштостепа жививећштоми путујемои свевидимоупролазу. Већизборобјека-та почетнеслике—затвор, ковачница, гробље—сугерира ути-сак окрајуграда. Смена боја, белог зида, црнихковачница, изеленила, објективизира додирнуцртуурбанесрединеи при-роде. Какоауторсавладава статичностобјекта самог посебипоказујеслика гробља. И појмовнои ликовногробљејенеди-намично. Али Чехов га упочеткуоцртава издалека —удвебо-је: зелено—бело. Затимдаједвепројекције: пролећни изглед,кадјесвеуцвету, и летњи, кадплодови зрелихвишања по-

37

прскајубелинумермернихплоча. Такосепројицирањемистогобјекта уразна годишња доба остварујединамизамслике.

Сама посеби, степа можеделовати монотоно. Чехов јество-риопејзажизузетног колористичког богатства и варијабилно-сти видова. Слика се остварује разноврсном техником. Упочетку, ни равнина степе, ни кургани, ни пут, ни хоризонтни-суодређени бојом—датјесамообрис, цртеж, каоразблаже-нимтушем. Тек сеузсунчев зрак први путпомињејаркожутабоја. Онћесада свепоменутеобјектеколористички конкрети-зовати. Затимћедугинспектарросестепскеи златножутудо-минантусменити мрки, пепељасти, бледозелетонови. И на кра-ју, живи акварел ћесепоновопреобразити уцртеж, кадсунцезађе. Динамика сликереализована јеколорнимметаморфо-зама. И светоимплицитноусловљава доживљајприродеуразна доба данапреизгревања сунца видесесамоформе;сунчев зрак каода изнова открива теоблике;суток ћеизбриса-ти бојеи остаћеобјекти оцртани сенчењем. Даље, уноћи пред-мети напуштајусвојереалнеформеи преображавајусеуфан-тастичне: „Свеизгледа другачијенегоштојеуствари."Таконитама ноћи неукида динамикупејзажа, а тимени илузијукре-тања прекостепе.

За Чеховљев стваралачки поступак карактеристичнојеод-ступањеодреалистичкихнорми сликања. Тачније, ствара-лачкопревазилажењетрадиционалног проседеа. У Степи јеимпресија заменила објекат. Тимесеи мотивишеизбордечаказа главног јунака приповедања: Јегорушка јеминимумспозна-јеосвету, и дајемогућностза максимумимпресије, укојојсветдоживљава и таквеметаморфозекојесунемогућезасвеети доживљајодраслог човека. Сликајући степу, Чеховкажеда јенадњомбило„изврнутонебо... скамењеноодтуге".Тусуевидентнеразлике: реалиста можеупотребити свеко-лорнеатрибутеза небо, и пратилачкеобјекте—облаке, сунце,месец, звезде—али нећемењати координатеположаја премаземљи, и нећемупридавати људска својства —„скамењеноодтуге". Чехов чини и једнои другопотврђујући тимеда га им-пресија ообјектуинтересујевишеодсамог објекта. У овомконтекступостајејаснопомерањедимензија песничкеслике.

38

Уметников циљједа оствари утисак ширинепростора и топостижена разненачине. Прво, доживљајемвремена: „Чинилосекаода јеодјутра прошлостогодина."Ова хиперболаширења дока доразмера века поасоцијативномнизустварапредставубескраја пространства. Даље, писан, слика путстеп-ски. Размичући његовеивицена неколикодесетина хвати, на„богатирскедимензије", усеца усвестсазнањеда јетакав путмогућунесагледивојширини. Најзад, ветрењача која „очајномашерукама"јесама;сами сугробови погинулихкириџија;самјестепски поточић;и степски ораосамује;и дивна тополапонавља „целог века —сама, сама". И човек, његове„мисли идуша сливајусеусазнањеусамљености". Усамљеношћусвихобјеката сликеуметник неодољивосугерира осећањебескрајапростора, јерутескоби нема осаме.

Тако је Чехов остварио синтезу реалистичког иимпресионистичког проседеа у сликању пејзажа. О томесведочеелементи слике: односмеђубојама јебитнији одод-носа међу објектима;светлост открива свет;слика нијеилустрација теме;изузетна брига оатмосферскимтренуцима исветлоснимефектима;суштина јеоноштосевиди, а неоноштосезна овиђеном;отуда јеслика оноштосепружа окуутренутку, —ефемерни изгледсвета. А светоконституишепри-нциппримата импресијенадобјектом.

Степа није само поема о лепоти природе. Иза дивногпејзажа откривамољудскедраме, којечинедруштвеноетичкипланприповетке. Упознајући сељаке—возаре, слушајући њи-ховеисповести, Јегорушка чита првулекцијуосложеностиживота. Пантелеј, Васја, Јемељан, безимена сељанка, сви сунесрећни. Свеихјеживотпообарао. Узроци драмесуразличи-ти: пожар, болест, случај, и нисукрупни, али судовољни заљудскутрагедију. У степи свеизгледа старозаветно, али низподатака говореда и овдевлада копејка!Кузмичовунесилазиса лица брига како да заради новац. Жеђ зараде је исвештеника Сиријског претворила утрговца. Контрастомпози-ва и занимања Чехов јеимплицитепоказаомоћновца. Самоза тренутак ауторизводи на сценубогаташа Варламова, али тоједовољнода сеосети да јеонвладарстепе. И Кузмичов. и

39

грофица Драњицка понављајуистопитање: „Јели пролазиоВарламов?"откривајући тимесвојузависностодњега.

Какорубља одређујељудскеодносепостајејасноиздијало-га укрчми. На питањешта ради, Соломонодговара: „Истоштои сви... Видите, ја самлакејкодсвог брата, братјелакејкодго-стију, гости сулакеји кодВарламова, а кадбихимаодесетми-лиона, Варламов би биомојлакеј... јернема таквог господина,или милионера, који неби за копејкулизаорукушугавомЈе-врејину."

Ова свакодневена проблематика прераста уконцепцијуољудскојсудбини и песникова мисаонијеоптимистичка. ПесмакојуЈегорушка слуша уствари јежалба на судбину—степа сејада штоњена лепота пропада. И нештопатничкосједињујељудеи њихов животни оквир. Али ма какоживотбиосирома-шансрећоми маћехински према лепоти, ипак сесвеживоузњега жудноприбија. Мали Јегорушка „за себеличнониједопуштаомогућностда умре". Истотакојеуприповедачевојвизији „степи страшножаода изгуби махартренутак живота".И постојањељудско, и небројенихврста, трајеузједнусво-јеврсну симфонију. Ту страну приповедања је и осетиоЧајковски, када јепожелеода текстпреведена језик музике.Свесеоваплоћава својимгласом, каообликоми бојом: кочијаводи немушти разговорса друмом;гласкајусеутрави гнезда;ветартугујеукруни самотног јаблана;гргољи степски извор;плачувивци истерани изшевара;јастребкликћенадширином;чујесечовекова реч, човекова песма и плач. И свепокрива гр-мљава и хука плахог пљуска.

СветстепеЧехов јетоналнооствариваоса вишеначинакомбинација. Пресвега, ређањемгласова бића и ствари, којиу нама изазивају утисак звучања више него значења.Кондензацијомономатопејскихелемената речи. Типомкази-вања, укомесепроза прожима квалитетима стиховности: рит-мам, унутрашњомримом, крњими потпунимтропама. Ми зна-мода вивци неплачу, да семишеви недозивају, да попци незапочињусвирку, али намништа несмета уовимсинтагмама,јерихнепримамоупримарном, већупреносномзначењу—ми слушамогласовестепе. Овакав доживљајтекста нарочито

40

детерминише учестаност ономатопејских елемената:стварајући сликукосача, Чехов пише: „Шесткосача стојена-преди замахујукосама, а косевеселосевајуи свезаједноод-звањајузвукомвжи, вжи."Веззавршног понављања имали би-смонепотпунуалитерацију: од13 речи у12 сеређајуси з.Крај, међутим, удара ономатопејски печатна целуфразуи ни-зањесизпретвара удоживљајзвучања коса узамаху.

Јошвећа јекондензација ономатопеја уописугрмљавине,гдеуметник настоји да свепренесегласовним скупинама:Уплашени Јегорушка дозива и Пантелејсеодазива, али свесепретвара уа... в .. а, а .. а . ва. Чехов неговори да седозиви иодазивањенисуразумели, већтонепосреднонастоји да одра-зи гласовнимскупинама „Трах, тахтахтахотчеканивал гром,катилсяпонебу, спотыкалсяи сваливалсясоотрывыс-тымтрра."И даље: „Трахтахтах, понеслосьнадегоголовой, упалоподвози разорвалось—ррра... Егорушка быстрообернулся...закричал. Пантелей, дед!Трахтахтахответилоемунебо."Светри реченицедескрипцијеимајуистуструктуру: почетак и крајсуономатопејски, уоквирујуекспресивна поређења срединеиорганизујуготовосверечи уунисонозвучање. Тоуметник на-рочиточестоостварујеалитерацијама: „Вдруг рванул ветери стакой силой, что едва не выхватил у Егорушки рогожу;встрепенувшисьрогожа рвануласьвовсестороныи захлюпалапо лицу Егорушки. Ветер со свистом понесся по степи,беспорядочнозакружилсяи поднял стравою такойшум, чтонебылослышнони грома ни скрипа колес..."Целоместоседржи на понављању, уасиметричниминтервалима, гласова: с,р, иi, л. Њихов бројни односодговара релацијама звукова коједочаравају, тачнијереципрочанјеснази природнихзвукова: р—грмљавини, с,ш, —фијукуветра, л —лијењукише. Најчешћета понављања су распоређена тако да имају функцијуунутаршеримеили рефрена, због тога сетексти можеделитина ритмичкепериоде, којезвучекаобели стих, а понекадикаонормативни стих. Због свиховихособености текстСтепеседоживљава каопосебанвидпрозе, изчијихлирскихелеменатаизвиремелодиознобогатствоказивања. У њима јеЧајковскиосетиосроднустихијуи могућностда сеЧеховљевоприпове-

41

дањепреведена језик симфоније.У Степи јеприсутанјошједанмотив —туга лепотекоја про-

пада — мотив који ћенарочитоинтересовати Чехова крајемдеведесетихгодина и касније. Овајмотив постаједоминантануприповеткама Ветропир, Дама скученцетоми Јонич. Јуна-киња првепри поветкеиспуњена јежељомда проживи животу сфери његове највеће лепоте — у близини уметникастваралаца. ПомишљењуОлгеИвановне, њенкруг чине„нео-бични људи", даровити и познати. Та средина јенаметнула сво-јускалувредновања људскихвредности. Поњој, Димов јепро-сечанлекар, човек кога сељуди сететек када суболесни. Такомужи жена живеудвема сферама неподударними формалнои суштински. Привидноблиски и стварнодалеки. Тек посленесреће, када сеДимов лечећи малишана самзаразнои уми-ре, Олги Ивановнојпостајејаснокојебиоњенмуж. Тачније,улогуоцењивања Димова аутор даје лекаруКоростељову:„Умирезатоштосежртвовао... Какав губитак за науку!Кадсесви ми са њимупоредимо, постајејаснода јеонбиовелики,необичанчовек... А каква морална снага!Добра, чиста душакоја воли". Свеоведарове, интелектуалнеи моралне, Димовунајближи човек нијеприметно!Олга јетражила великои лепо-тууизузетном, а лепота и величина супостојалеуобичном.ТакоОлга Ивановна постајевиновник Димовљевеинтимнедраме. Међутим, и јунакиња јетрагичанлик: одосећања про-машености на крајуприповетке, одосећања кривице, одсве-сти да јемеђусвимљудима којејезнала јединоДимов бионе-обичнодаровити необична морална снага, и да севишеништанеможеизменити — да једуховна лепота неповратнопро-пала. Олга Ивановна сена крајуприченалази уположајуАнеКарењине: љубавник јењуотеомужу, али јеи љубав отеламужа. Свесезавршилотимештојеостала и безмужа и безљу-бави.

У приповеци Дама скученцетомауторјеиспричаосудбинулепотекојујеживот, стицајем околности, даолакеју. У тојчињеници јемотивација трагизма: лепота сепреобраћа уружно. Ана Сергејевна неможеугушити усеби свеетда језаслуживала другачијусудбину. Али бежећи ододвратности

42

припадања лакеју, она истовременодеградира својулепоту,јерњенеможебити безсазнања оморалнојчистоти. Она воли„частанживоти грехјојјеодвратан", али греши. И долази достања самопрезира: „Ја самрђава, ниска жена;ја презиремсе-беи немислимна опроштај."

Године 1892. Чехов пише кратку причу Случајједногпредузећа, која такођеприпада овојтематскојгрупи припове-дака. Њенјунак Сидоров, млади честитчовек, одлучиоједасвоје наследство корисно искористи и отвори упровинцијалномградукњижару. Жели да књига уђеуживотњеговихсуграђана и изведеихизпустињs примитивизма.„Идеја, штовишеидеја"— тојелозинка овог просветитеља.Књижара, међутим, нијепостала светионик. Незатоштоби јевласти забраниле, или конзервативци организовали бојкот, већштојемалограђанинсвојомтупошћуи тамомпочеода гасињен пламен. Прича сезавршава символичном сликом: докњижаресеналазила бакалиица;Сидоров јеоткупиолокал и узидукоји једелиозградепробиоврата и такоихповезао. Онсада „продајепосуђе, катран, дуван, сапун, ђевреке, коже, га-лантерију... Књиге, којесунекадлежалена полицама, одавносупродатепорубљуи петкопејки за пуд!"Такојебакалницапобедила књижару. Али победнојеи бакалинпросветитеља.Када Сидорова питајуда ли јечитаонајновији број„ВесникаЕвропе", он„играјући седебелимзлатнимланцем"одговарада нијечитаои да то„њега неинтересује".

Такодоброту, кориснузамисао, лепоту, сублимноосећањеуживотувреба пораз. И штојеувредљивије, свесетонедешава послесиловитихконфликата, већнехаконеопажено,подмукло—баналностбезбиткеодноси победу.

„Какоселотеприрода мати поиграва са човекоми какојеболнотосазнати"—ова мисаомогла би бити мотоприповеткеЈонич. Пореддруштвеноисторијскихфактора, лепотунепо-штедноништејош два џелата: старости смрт. У човекуосе-ћања имајусвојевреме, кадцветајуи прецветавају. Јоничјекаомладлекар, и поредтешког рада, чезнуоза лепотомиуметношћу, затојеи биочестгостукући Туркиних, гдесусеприређивалекњижевневечери и концерти. Каћа, којујезаво-

43

лео, обузета сномда студира конзерваториј, нијесехтела уда-ти за њега. Срећа ниједошла, каони девојка на уговорени са-станак;значајнојештојебиозаказанна гробљу. Пресвегазатоштосимболизуеда јеЈоничева љубав осуђена да умре. Апоредтога, штодајеауторумогућностда развијемисаоопро-лазноети лепотепреднеумитношћусмрти: „Коликојеовде, утимгробовима, сахрањенодевојака којесубилезаноснолепе,којесуволелеи ноћуизгаралеодстрасти..."мисли јунак.

Када сепослечетири годинеКаћа вратила са сазнањемданема дара, љубав сенијемогла наставити јерјеЈоничсада биодруги човек. Ова промена нијерезултатдубокихразочарења идушевнихломова —свесеодигралообичнои неопажено: вре-меснажнихемоција јепрошло. Када јеКаћа отишла уМоскву,изЈоничевог живота јенесталоснагекоја га јебранила одба-налности провинцијалног живљења, мамила унекаквувисину.Са годинама онсеодвикаваоодчежњи и навикаваона спокојсвакодневности. У суштини, свеседесилозатоштомалограђа-ниннеподноси ништа штојеизванњеговог схватања света.Малограђанин једобродушно створењесамо док са њимиграшкартеили пијуцкаши ћаскаш. „Али чимса њимпочнешразговоронечемштосенеједе, ополитици или науци, онзау-зима став одбојности."Према Чеховљевомуверењу, малогра-ђанинјенајопаснији противник свакомпрогресу. Загледанусвојузделуи својновчаник, оннепризнајеникаквудругувред-ност. Усамљени Јоничнијемогаоса њима да разговара очемујежелео, већјемораода слуша оноочемусуони могли ихтели да говоре. И тако се под утицајем објективних исубјективнихузрока личностдепоетизовала. И какоједуховносиромашио, такојерастаоулог на његовојчековнојкњижици,— постаојекућевласник. Поновни сусретса Каћомпоказујењеговуопустошеност: они суопетуврту, гдејенекада говориоосвојимосећањима, опетјемесечина, али уЈоничунема вишешта да сезапали, да плане. Судбинујунака Чехов завршаваконстатацијом: „Онјесам;живи досадно;ништа га незанима."Јоничсе, дакле, поистоветиоса средином. Свелепо— мла-дост, вера уталенат, љубав —прошлоје. Остала јенепобедивабаналност.

44

Чеховљева приповетка постала јепојамукњижевнојтеори-ји и књижевнојкритици. Местоновелеурускојкњижевностибило је битно другачије: озбиљни часописи су је нерадоштампали;озбиљни таленти сусереткоуњојогледали. Чеховјеафирмисаоовунепопуларнукњижевнуврстутимештојеуњојоствариосвоја ремекдела. Саображавајући приповедањеструктури малеприче, уметник јемораостворити самосвојансистем казивања, који карактерише, пре свега, богатствосадржаја у задивљујућојконцизности саопштавања. КодЧехова јетоизразестетичкеконцепције, казанеса два афо-ризма, која имајувредносттеоретскихставова: „Краткоћа јесестра талента"и „Писати треба такода речима будетесно, амислима широко."

Пресвега, уметник јеригорозносузиооквирприповедањаокосижеа. Смисаоприповедања јенајкраћи начинразоткри-вања суштине. Тургењевљева приповетка Хори Калининјешира од теме кметства. Јунаци не егзистирају само нарелацији односа слуге— господари. Чеховљев Очумелов имасамоједнукомпонентуљудскости: камелеонство. Оквирпричесетачнопоклапа са разоткривањемфеномена камелеонства,пришибејевштине, бељиковштине. Друго, Чехов у краткојпричи неследи линијуразвитка јунака, већихузима уједномтренутку. Причањеза тренутак осветл,ава јунаков живот. АлиЧехов бира такав фрагменатживотнелинијеукомеселичностнајдубљеразоткрива. Ми невидимокакосусеформиралиОчумелов, Пришибејев, Червјаков, —уметник дајеконачнере-зултатељудскихједначина. Међутим, резултати имајуретроак-тивнуфункцију: поњима можемореконструисати узрокеипронес, чија суони последица. Читалацосећа укаквојсукли-ми настали камелеон, људи уфутроли, Јоничи Пришибејев.Треће, Чехов сеукраткојпричи одрекаопортрета усликањујунака. Тојенезамисливоза нормекласичног приповедања, укомејепортретбиоосновносредствообјективизацијејунака.Уместопортрета, јунак има самоиме. Понекадсеусловноможеговорити опортрету: тада узиместоји атрибуткојиизражава визуелнупредставуојунаку—мршави и дебгли, ду-гоwоси, дугоноги, ћелави.

45

Задивљујефакатда Чехов ниједаваопортретечак. ни јуна-ка који живеусвести читалаца каосасвимодређени типови.Наиме, уметник јеостављаослободучиталачкојмашти да до-црта лик. Његова мала прича перманентнозахтева одчитаоцастваралачки однос. Затосвакона својначинвиди Очумелова,Пришибејева, Јону и Червјакова. Четврто, у причи немадескрипцијеместа радше. Ми невидимокакоизгледа судницаукојојстоји ДенисГригорјев, ни гледалиштеукомесеналазиЧервјаков, ни пијацукојомпролази Очумелов. Чехов самопо-јмовполоцира збивања: судница, пијаца, други редфотеља, итакодаље, али нема ни објеката нити појединости који би пла-стичнообјективизирали судницу, пијацу, гледалиште. Пето,Чеховљева прича нема експозиције, —казивањепочињенепо-средно: „На Николајевскојстаници срела седва пријатеља: је-данмршав, а други дебео";„Прекопијацеидеполицијски над-зорник Очумелов";„Предсудским иследником стоји мален,мршав сељак..."Шесто, ткивоЧеховљевепричепретежночинидијалог без пратилачкгiх ломената: пејзажа, дигресија,секундарнихлинија. Тоје, природно, утицалона структурууметниковог казивања: уњемујесвесрчика. Каода јесло-женуреченицуупорнопрецртавао, док нијеосталосамоонобез чега се не може. Ипак изненађује какво богатствосадржаја носи усеби та крајњеједноставна Чеховљева фраза.Седмо, крајпричејекодЧехова упринципуоштросрезан:„Кадједошаокући, легаојенескидајући мундири —умро";„Светројесубили пријатнозапањени";„Народе, разилази се!"Најзад, усистемумотивација понашања јунака, Чехов сеодре-каопсихолошкеанализе. Свакосеразоткрива поступком, ре-пликом, односом. Мењањеммишљења, Очумелов показујесво-јукамелеонскуприроду. Писацнеговори да судска казна нијемогла исправити Пришибејева;тоговори имплицитноњеговповик којимсезавршава прича. У Чеховљевојпричи сретамоисти феноменкоји сеобичнонаглашава кадсеговори оњего-вимдрамама: подводки ток. Оноштонијеказаноречима, јерје речима тесно, ми доживимо, јер је уметник усмериочитаочевумисаои активираоједостваралачког односа.

46

IIIIIIИакославанусветукаоновелист, Чехов јеистотаковелик

као драмски писац. Дошао јепослеГрибоједова, Гогоља,Островског и Толстоја, али њега одпретходника недели самовреме, нити средине које слика, већ пре свега што јепревазишаотрадицијуи створионовудрамуурускојкњижев-ности. У овомстваралачкомподвигуонсе, природно, насла-њаона европскумодерну— Ибзена, Хауптмана, Метерлинка—али суњеговедраметрајнијеприсутнена репертоарусвет-скесцене, а тозначи да ихјестваралачки надмашио. Времекада сепочеобавити драмомбилојевремекризеурускомпозоришту. На сцени су господарили Виктор Крилов иШпажински, својимводвиљима који нисуимали другенаменесемда забавемалограђанина. И Чехов почињеводвиљем, алиса циљемда га преобрази. Онсматра да „измеђуједночинкеиправедрамепостоји самоквантитативна разлика", штозначида сеуводвиљумогутретирати и проблеми који чинеосновузаплета нормативнедраме.

Средином осамдесетихгодина написаојепрвудраму—Иванов, 1887. Слава једошла тек са Галебом, 1896. Годинудана каснијебиојезавршенУјка Вања. У последњихшестго-дина живота насталесујошдведраме, Три сестре, 1900, и Ви-гињик, 1903.

У првојдрами спонеса традицијомнисусасвимпокидане.Тосеосећа изауторовог писма, укомесекажеда јеИвано-вомжелео„да сумира свештојеписаноољудима који тугујуижалесе, и да својимИвановомучини крајтомписању". Тради-ционална је и мотивација драме главног јунака: поразнародњачког покрета, укомејеучествовао. Истина, осећа сеиновина: јунак јеједанодмногих, обичанчовек, штосугерира ињеговопрезиме. У томесенаслућујеполемичанстав према са-временимдраматичарима, који „пунесвојекомадеискључивоанђелима, или подлацима и лакрдијашима... Ја самхтеода бу-деморигиналан: нисамувеоурадњуниједног злочинца, нијед-ног анђела,... никог нисамосудио, никог ни оправдао". Новојеи тоштосвевезаноса активношћујунаковомупериодупо-

47

хода ународостајеизо. сцене, оносесамоосећа упсихи јуна-ковој, упонашањучовека који јепреживеопораз. Новојеиодрицање од театралности, стишавање драматизма,тенденција да себогатстворадње, збивања, карактеристичноза класичнудраму, замени богатствомемоција и сменомрас-положења. Али свећеоводоћи допуног изражаја тек уГале-бу.

Овудрамуписаојеодјесени 1895. дојесени 1896. Послеисправки које је захтевала цензура, објављена је удецембарском броју„Рускемисли"за 1896. ГалебједонеоЧеховумного горкихчасова. Прво извођење, 17. октобра1896, уАлександријскомпозориштууПетрограду, завршилосепотпунимфијаском. Разлози субројни, али сунајбитнијатри: Галеб је био нова драма, саздана на одступању одсценскихтрадиционалнихнорми. Позоришни ансамбл који јеизводиокомаднијемогаосхватити духдраме. Публика, васпи-тана на водвиљуи традиционалнојдрами, нијемогла да сеуживи и доживи овакав драмски текст.

Још док јеписао, Чехов јебиосвестанда превазилажењетрадицијеноси усеби ризик. У писмуСуворинукаже: „Пишемса задовољством, мада страшноодступамоднорми сцене. Ко-медија... четири чина, пејзаж;многоразговора окњижевности,малорадње, петпудова љубави..."Овдејеуглавномназначентипдрамеи два основна извора конфликта: љубав и литањауметности. Истина, круг проблема јешири. Нина Заречна гово-ри Тригорину: „Судбина људска јеразличита. Једни једва вукусвојдосадни животи сви сунесрећни;другима једопао, каоВама, занимљив и значајанживот."Питањесрећејепримарно;онозанима свејунаке, док проблемуметности постајесекун-даран, иакосеоњемумногоразговара.

Мотив љубави је основна спона међу јунацима, и негрупишеактереупарове, већутроуглове: Трепљов—Нина—Тригорин;Аркадина—Тригорин—Нина;Трепљов—Маша—Ме-дведев;Шамрајев—Полина—Дорн. Овакво груписање нијепоследица неморала, већштосусви распети чежњомза онимчега немајуи притиснути осећањемпромашености. ДвеМа-шинерепликеимајутипскозначење. Објашњавајући зашто

48

увек идеуцрнини, она каже: „Носимцрнинуза животом;не-срећна сам."Њуволи Медведенко, честитчовек, али она можесамода мукаже: „Ваша љубав једирљива, али немогуда од-говоримна њуи тојесве."Овурепликуби могаода поновиТрепљов, јерневоли МашувећНину;и Нина Трепљову, јерјенеодољивопокорава осећањепрема Тригорину. Овакви одно-си откривајуи ауторовуконцепдијуљудскеличности;никонепоступа разумно;никонеможеда заволи оног коњега воли,већприма мукучежњеза онимконеможеда узврати љубав.Чеховљев третманљубави сугерира јошједанзакључак: У томесусви људи подједнакоегоисти. Никонемисли да ли јесвојимпоступкомповредиодругог. Чак и веома уравнотежени Триго-ринпоступа неконтролисано, чак аморално: тражи одАрка-динесагласностда сезближи са НиномЗаречном!

Свимглавнимјунацима уметностјеживотни позив. Триго-рини Трепљов суписци, а Аркадина и Заречна глумице. Усхватањима уметности нисујединствени. Ауторјетоискори-стиокаоједанодизвора конфликтности. Њихов сукобдаојеуметникумогућностда изрази и својуконцепцијуоодносууметности према стварности, и уметника према стваралаштву.Трепљов јепротагониста декадентнихправаца деведесетихго-дина и ствара уочевидномотпорупрема традицији. За старусценуироничноговори: „соба са три зида"и сматра себенова-тором. „Потребнесуновеформе, а акоњихнема, онда ништаније потребно"— то је његов кредо. У складу са овомконцепцијом, онсценуза својудрамуизентеријера преноси уприроду: уместокулиса, фончинејезерои околни пејзаж. Утомеима симболике: враћања сценеприроди, ослобађањедрамеодтрадиционалнеусловности, враћања драмебитнимљудскимпроблемима, природи ствари. Али, каоштоувек бивауватри полемике, Трепљов губи осећањемере. У отпорунор-мама критичког реализма, који једрамскеконфликтеградиона друштвенојпроблематици, тражиоангажованости актуел-ност, његова драма изазовнотематски нијевезана ни за про-шлост, ни за садашњост, ни за будућност, а ситуирана јеувре-ме„када ћесеохладити земља"и када ће„јадни месецузалудпалити својфењер". Основни мотив комада јеборба духа и

49

материје, а главни јунаци светска душа и ђаво, који тугујезачовеком. Тоодговара његовојконцепцији уметности, покојој„треба сликати животнеонакав какав је, ни онакав какав битребалода буде, већонакав какав намсејавља усновима".Очевиднојемаксималноудаљавањеодкласичног реализма иисповедањепоетикесимволизма. Међутим, доводећи животнефеноменедосимбола, Трепљов сеутапа уапстракционизам.ЗатоЗаречна, која тумачи лик светскедушеуњеговомкомаду,каже: „У вашојдрами јетешкоиграти;уњојнема живихлично-сти."

Тригоринјеуметник традиционалнихсхватања. Истина, онсеексплицитнонедекларише, али сењегова схватања откри-вају у стваралачком поступку. За њега је живот изворинспирацијеи сижеа, затосенеодваја одбележнице. Свакаживотна појава за њега има значаја самоуколикоможепоста-ти књижевна тема!Или барматеријал за ткивоприче. „Ето, јасеса вама узбуђујем—кажеонЗаречној—а сваког тренуткамислимда мечека незавршена приповетка. Еновидимоблакналик на клавир. Мислим: треба негдеуприповеци споменутида јепловиооблак сличанклавиру. Миришецвеће. Одмахка-жемсеби: миристреба употреби™ при описулетњевечери.Хватамсебеи васна свакојречи и журимда светострпамусвојкњижевни амбар..."У даљемразговору, онуспутнооткри-ва својеконцепцијепозива уметника. Највишеволи да сликаприроду, али „ја нисамсамопејзажист, ја сами грађанин, во-лимотаџбину, народ, осећам: акосамписац, онда самобаве-занда пишемонароду, оњеговимпатњама, оњеговојбудућ-ности, оправима човека... и ја освемутомепишем, са свихстрана метерајуи ја јурим тамоамо, каолисица којугонехртови;. ИзТригориновог исказа упадљива јеразлика његовихсхватања места писца удруштвуодсхватања Трепљова, којинепризнајеникаквеобавезенесамопрема друштвувећнипрема реалномсвету, који нијењегова тема. Тонествара самоконфликтуглобалномпланудраме, већи усамомТригорину,раздвојеномизмеђуличневокацијеи друштвенихобавеза.

На исти начинћеауторразвити конфликти уТрепљову, ко-ји учетвртом чину, последвегодине, доживљава тренутке

50

очајања, затоштојепрестаода верујеусвоја ранија схватањауметности. „Ја свевишедолазимдоуверења да суштина нијеустарим и новим формама, већ утомеда човек пишенемислећи ни окаквимформама, пишезатоштосетослободноизлива изњеговедуше!"Тако аутор успоставља дистанцупрема оба табора успору. НовеформеТрепљова нисуафир-мисале, каоштостареформеписања нисудовеледопоразаТригорина, који нијеноватор, али једаровит. Суштина ствара-лаштва јеуталенту!Међутим, управона ТригориновојсудбиниЧехов показуједа таленатнијесвеза уметника, који има пре-тензија да буде„лесник и грађанин". Иакојепопроседеуузо-ранреалист, Тригоринова тематска везаностза стварностнегарантујехуманистичкууметност. Управотимештосуза Триго-рина свељудскесудбине„сижеза причу", ауторговори оњего-вомотуђењу. Два пута га упоређујеса Тургењевоми Толстојеми оба пута на његовуштету. Онистотаколепопише, али уње-говојорнаменталнојпрози нема бола за човека, зато ћечиталацрећи: „Лепо, даровито, али сенеможепоредити саТолстојем"или „Дивна ствар, али суТургењевљеви Очеви идеца бољи".

Главни недостатак Тригориновепозицијејестенескладиз-међуписања и живљења. Долазећи изМоскве, онговори Тре-пљову: „Поздрављајувасваши поштоваоци... У Москви и Пе-троградусеуопштеинтересујуза вас."Ми поверујемотомсуду, док каснијеТрепљов непримети: „Својуприповеткујепрочитао, а мојуне, чак нијени разрезаостранечасописа!"Ова неискреностпрема људима ћеседаљевишеструкопотвр-ђивати. Таксонсвојезближавањеса Заречноммотивишепо-требомда упозна девојкуњенихгодина, какоби избегаонеу-верљивостсликања деветнаестогодишњејунакиње. У ствари, ичиталаци гледалацосећајуда сењемуНина допада, и такопримећујуњеговунеискреност. У Галебусенапоредоразвијајуњегови односи са Заречноми замисаода напишекраткупричуодевојци „слободнојкаогалеб". Обесижејнелинијеосветља-вајуједна другуи заједно—личностТригорина.

У другомчинусретамосценуукојојТрепљов убија галеба иставља га предногеЗаречној. У следећојсцени Тригоринјеви-

51

деомртвог галеба и записаоубележницу: „Сижеза малупричу: на обали језера живи млада девојка, воли језерокаога-леб, срећна јеи слободна каогалеб. Али случајноједошаочовек, видеојујеи издосадеупропастио, каоовог галеба."Упрвимсценама четвртог чина Трепљов прича Дорнудаљусуд-бинуЗаречне: „Побегла јеодкућеи живела са Тригорином.Имала једете. Детејеумрло. Тригоринјепрестаода јеволи ивратиосестарим љубавима..."У завршнојсцени последњегчина сама Заречна допуњава причуоТригориновомодносупрема себи: оннијевероваоуњенталенат, исмеваојује, иона јетакођепрестала да верујеусебе: „Ви несхвататетостање, када осећашда играшужасно... Ја самгалеб. Не, нијето, сећатели се, ви стеубили галеба?Случајноједошаочовек,видеога јеи оддосадеупропастио... Сижеза малупричу."

Тригоринједошаода обнови споменена местогдејенаста-ла замисаоовог сижеа. Моглоби сеочекивати да јепрогово-рила савести да ћеприча бити — самоосуда. Међутим, кадамуШамрајев доноси препарираног галеба, одкога потичеза-мисао, Тригоринга уверава да сеничег несећа!Упадљивоједа уопштеНинунеспомиње. Одњенељубави, њенепатње,чији јеонвиновник, остаојесамо„сижеза малупричу". А тојесведочанствоостепенудехуманизацијеуметникове, и чакпсихичкедевијације!

И Аркадининуличносткарактеришенескладизмеђуглумеиживљења. Синкажеза њу: „Неоспорнојеталентована, па-метна, можеда плаченадкњигом, зна напаметцелог Њекра-сова... али покушајсамода предњом похвалитЕлеоноруДузе!"Шта је, међутим, позориштеза ову„неоспорноталенто-вану"глумицу?У четвртомчинуона прича: „Људи моји, какосумедочекали уХаркову!Студента суми приредили овације...Три корпецвећа, два венца... Ја самимала диванкостим..."Запажамода она неговори ни оделукојејеизвођено, ни оуспехупредставе, већсамоосеби!И какосебевиди?У спо-љашњим реквизитама: бројвенаца, корпи цвећа, брош. Некажечак ни какојесама играла, већкакојебила одевена. Цеонизподатака сугерира мисаооспољашњем, површномприла-зусцени и уметности. А све то дискредитује овакав тип

52

„жреца"уметности, који упозориштувиди самотрибинузаличнуславуи, уствари, невиди суштинуодспољњихреквизи-та.

ЈошвишедискредитујеАркадинуодноспрема синуи брату.Обојица суутешкомположајуи тражеодњепомоћ, али незасебелично, већједанза другог. Она јебогата, али одбија да дановац. Када јебрат, послеразговора са њом, паоунесвест,она каже: „Ах, какомејеуплашио!"Некажесестра: „Какосамсеуплатила за њега"!Када Трепљов говори да можезапла-кати надкњигом, ми тајподатак примамокаознак осећајно-сти и душевности уметнице. Послесазнања оњенимодносимапрема синуи брату, овајподатак добија другозначење: знаксузаната и афектације, примернесклада измеђуиграња улогана сцени и понашања уживоту. И топрема најближима!ТакосеАркадина и Тригоринсводена заједнички именитељ. Ипактреба рећи да јеЧехов оствариоуњима два комплексна лика,и створиоихпопринципу: ни анђели, ни подлаци.

Окосница Чеховљеведраме, њенпсихолошки план, настајеодстања јунака, тачнијеодњиховихтраума и понашања уме-ђусобним односима. Анормативностпоступака Аркадининихевидентна јеуодносупрема сину. Трагањеза мотивима таквогодноса доводи дозакључка да ова личностноси усеби двакомплекса: страходстарења и страхда неизгуби Тригорина.За глумицукоја перманентноиступа на сцени одпресуднејеважности да буделепа. А старостотима лепоту. Отуда њенастална битка да изгледа младалачки. Тосеоткрива уначинуодевања. Шамрајев јојтимповодомговори: „Ми сви стари-мо... а ви, многопоштована, ви стејошмлади... светла блуза,грациозност..."уреплипи сеосећа иронична нота: младостњенуонвезујеза бојуодела, и држање, наиме, за привид. Ар-кадиаи јеизузетносталода усредини сталнопотврђујеутисакосвојојмладости. Већна почеткудругог чина она стајепоредМаше—којојједвадесетдвегодине—и пита Дорна: „Јевгени-јеСергејичу, кооднасмлађеизгледа?"И добија одговор: „На-равно, ви."Она зна да је„готоводвапутстарија"одМаше, алижели да провери утисак. Сина, каднијенервозна, назива „мојмалишан", и та ситница треба да сугерира утисак да јемати

53

млада. А њојјетопотребнода би Тригорина везала за себе.Трепљов осећа да материнодноспрема њемузависи оддвакомплекса и да га мати неволи. У тренуткуискрености онсежали: „Менемоја мати неволи. А и какоби!Она хоћедаживи, да воли, да носи светлеблузе, а мени јевећдвадесетпетгодина и ја јесталноопомињемда вишенијемлада."

Извесни Тригоринови поступци откривајусложености деви-јантностњеговеличности. Жеђза насладомјенајразумљивија,јер се јавља као израз потребе за компензацијомнезадовољенихжеља умладости, када јебиосиромах. Зани-мљивијејењеговопонашањеса ореоломславног писца. У дра-ми нема ниједног тренутка када би онказаоосеби нештоуАр-кадинином стилу — „Људи моји, како су ме дочекали уХаркову". Напротив, онсепонаша изразитоједноставно. Алиподупадљивом скромношћуи бекством одславеипак сеосећа притајена сујета. У дијалогуса Заречномонговори отруду, оналичјуславе, онеразумевању, оопседнутости моти-вима. А чезнеда јеосвоји!Смисаооваквог понашања јеуна-стојањуда избегнестандардност, да небудекаодруги. Са сво-јом скромношћуонпостајенеобичнији и привлачнији негокада би серазметаославом. КаоАркадина. Овакоонјачеплени Заречну, а истовременотежња за важењемнашла јесу-блимнијусатисфакцију.

На психолошкомпланујепосебнозанимљив факат: заштојезаборавиомртвог галеба?Томожебити тумаченона вишеначина. Пресвега, њемујенепријатноштоШамрајев почињеразговорогалебу, јертоподсећа на Заречну, на њиховеодно-се, који супознати присутним;можда посебнозбог Трепљоважели да избегнеразговор, и затопонавља: „Несећамсе". Да-лекоје, међутим, психоаналитички понорнијетумачити јунако-вопонашањеуданомтренуткукаознак оптерећенесавести.Јер„сижеза малупричу"подсећа на дивнудевојкукојујеон,да серазоноди, упропастио. Подпретпоставкомда јејунакзамишљенеприченормалан, одсуствомотива за почињенипреступнедајемуникаквутачкуослонца!(Раскољников је, например, имаоидејуи мржњупрема „зломпауку"зеленашици).Управоодсуствомотива одузима могућносталибија. И зато

54

оноштога најтежеморалнотерети најдубљејепотиснутоуподсвест, узабораs, да би сеослободиоосећаља кривицеисамоказне.

Најзад, моглоби сеТригориновопонашањетумачити и наследећи начин. На медаљонукоји јеЗаречна поклонила слав-номписцуугравирана јепорука: „Акоти некадзатреба мојживот, дођи и узми га."На основуовог податка можесерезо-новати да јеон, поценужртвекојујесама понудила, пружиоНини жељенусрећуда осети чарњеговеблизинеи славе. Тоби могаобити аргуменатда Заречна нема права на оптужбу, аТригоринразлога за кајање. Истина, овакворезоновањенијеускладуса Чеховљевимсхватањеми сликањемљудскелично-сти: ни анђео, ни подлац.

Трепљов јесав упротестуи одрицањустареуметности.Психолошки мотиви његовепобуне, уствари другачијеосвет-љавајуњеговопонашање;онноси усеби дубокоосећањеин-фериорности. Онјебезодређеног места уживоту, а окружензнаменитимличностима. Осећањеда јеонсамосинпознатеглумицепостајемовенсњеговеагресивности, потребеда сеафирмише управо на одмеравању и обрачуну са тимвеличинама.

А усуштини тои јестевидкомпензацијекомплекса нижевредности.

Нина Заречна језанимљив примерукојојмери снови иомашкеоткривајуличност. У сусретуса Трепљовимона при-знаједа јежелела да га види затоштојепрогони једансан:„Свакеноћи сањамда мегледатеи непознајетеме."Сани по-реденигматичности, сведочи оосећањукривице. ТоштојеТрепљов непрепознаје, а гледа је, она доживљава каоодмаздуза тоштопијепрепознала лепотуњеговељубави, већјепро-шла мимоњега — Тригорину. Сандоживљава каоосветузатоштоосећа потребуда јесенекосећа, поштојујеТригоринна-пустио. Истовременосанможебити симболичанизразнео-стваренежељеза славом. Јерона јеотишла уавантуруса не-скривеномжељомда постанеславна глумица: „За таквусрећупретрпела бихмржњублиских, немаштину, разочарења, јелабихражани хлеб... али бихтражила праву, бучнуславу..."

55

Животтакву славу није дао: она се враћа као незнана,прозинцијална глумица. Уместода јепофотографијама знацела Русија, њунепознајени човек који јујеволео!У томејесмисаосна.

У дијалогуса Трепљовом, учетвртомчину, осећајуседвесу-протнетенденције: да призна пораз, и да делујеоптимистички.Отуда сеуњенимрепликама јављајудва лајтмотива: ја, самга-леби ја самглулица, Одтога комеселајтмотивуда приматза-виси да ли јеНина трагичанлик или није. Јермилов тврди дасуштинуњеног душевног стања изражава други лајтмотив. Ње-говотумачењеима својеразлоге, али мусемогуставитиозбиљни приговори. Пресвега, акоједруга синтагма суштинањенихдушевнихстања, настајепитање: укида ли сетимепро-шлост, претрпљеноразочарењеи патња, смртдетета, неуспесиуљубави и на сцени?Можели светоишчезнути?Друго, учемујесмисаоњенереплике: „Лепојеовде, топло, удобно, чујетели ветар!"А затимсећањена Руђина. Човек који јеуспеоииспуњеноптимизмомнећеприметити топлусобу, и поготовунећетопонављати и, напротив, таква опсервација јеприродназа човека који нема свог кутка. Заштосебашсећа Руђина?По-редтоликихликова издрама!Затоштоутомбескућникуи са-њару, чији суснови доживели пораз, има нештоодњенесуд-бине.

Најзад, шта јеправа садржина исказа ја самглумица?За-штоби онбиоаргуменатоптимизма?Треба га размотрити уконтекстуосталихреплика. Она кажеТрепљову: „Дакле, поста-ли степисац... Ви писаца ја глумица..."Први деотврдњејесамоформалнотачан. ЈерТрепљов нијепостаописац, нијесеродиода будеписац. Нема талента. У томејењегова трагика ипримарни разлог за самоубиство. Други деоисказа такођејеуслован. Јерда јепостала права гљумица, добила би ангажманунекомодвеликихградова Русије, а неуЈелцу!Конкретно,она сама открива својположај: „Сутра раноморампутовати уЈелец, увагонутрећекласе, са сељацима, а уЈелцућетрговцидосађивати са комплиментима. Грубјеживот!..."У целомиска-зунема ни једнеоптимистичкеноте. Напротив, акоби и билоискрено њено признање да „игра са насладом, са

56

одушевљењем, да јеигра опија на сцени"тимесеништа немења уњеномположајуу„грубомживоту". Значајанјекрајовереплике, којим сетврди да ууметничком позиву„нијеглавнослава, већумети трпети. Умејносити својкрсти веруј".Акоигра са насладом, онда сетонеможеускладити са увере-њем да је у позиву уметника главно умети трпети. Јерусхићење, опијањена сцени, и крстнеидузаједно. Према то-ме, други деоисказа јеуствари омашка која дезавуишеоптимистички интониранутираду.

Предрастанак са Трепљовом, Нина сејош једном жали:„Већјекасно. Једва стојимна ногама... Исцрпена сам, јелабих..."У овомисказупостоји упадљивосродствоса претход-ним: уморна, простогладна, недозвољава Трепљовуда јеот-прати да неби видеода јенечека фијакер, да једошла пешке,зато је тако уморна да једва стоји, глумица коју чекапровинцијална сцена и у којој сваки трговац гледапотенцијалнуметресу, — таква судбина доиста и јестекрстијединоспасењејестеумети носити својкрст.

У суштини, цеоњендијалог учетвртомчинуодајенесамонесрећну, већдевојкупомеренесвести, која неможеда држиподконтролемсвојеизјаве. И управоутимтренуцима, када сеоноштосведочи оњеномбродоломуи штоби она желела дасакријеотима увидуомашки открива сеправоњенодушевностање: тужни неспокојчовека који јеуглуми нашаоухљебијеисмисаопостојања, горак каопатња и крст, али који ипак спаса-ва одбесмисла.

Чехов понекад мотивише понашање јунака интуицијом.ТакоМаша својодноспрема лекаруДорнуобјашњава: „Ја неволимоца, али ви ми лежитена срцу. Понечемусвомдушомосећамда стеми блиски."Изреплика њеиемајкеможесеза-кључити да јеМаша лекарева ванбрачна кћи. И интуитивноде-војка тослути. Истотако, Чехов открива односеувођењемуметничкихтекстова који асоцијативнимнизовима, подводнимтоком, остварују адекватну атмосферу и воде потребномзакључку. У драми је упадљиво често присуство стиховаЖуковског, Пушкина, Фета: њима сеалудира на односемеђуактерима. Дорнје, на пример, потајнозаљубљенуАркадинуи

57

певушењестихова романеи, љубавнихпесама, има тајсми-саони подтекст. Типичанпримероваквог поступка представљаувођењереплика изШекспировог Хамлета, којепонављајуАр-кадина и Трепљов. Сретамотовећупрвојсцени првог чина,али мутада не откривамо прави смисао. У токуразвојадрамскихзбивања смисаони подтекстсеразоткрива: односиизмеђусина и мајкесуслични, анормални, прожети мржњом.И разлог јехамлетовски: мржња због оца и љубавника. Овак-вимпаралелама Чехов ствара средствоизраза. Смисаоподтек-ста, који носи ауторски суд, разоткрива сепосродности са по-знатим.

Значајпсихолошког плана јеутомештобогати драмукон-фликтнимпотенцијалом. Разоткривенеизнутра, личности делу-јунесрећнијеи квалитативномењајукомад. Јерсамзаплетнаљубавнимодносима, који јецентрални, упочеткуделујекаодајепреузетизводвиља: коловолиневоли!Понашањејунака мо-тивисано њиховим психичким стањима чини да се Галебпреображава удрамуо„различитимсудбинама људским", саизразитимакцентомтрагизма.

ДрамскоказивашеуГалебукарактеришеодрицањеодтеа-тралности. И најдраматичнијествари сесаопштавајунагла-шеноједноставнои тихо. Примерза тосудва факта: најбурни-јусеквенцуживота Заречне, двегодинеса Тригорином, умет-ник јепотиснуоиза сцене, иакојебогатствомконфликата идраматичнимдоживљајемдавала изванреднемогућности ин-тензивирањудраматике. Чехов тоочевиднонијехтео, затојесвепрепричаноутридесетак редака. Јошочевиднији примерјефинална сцена драме. За разликуодИванова, самоубиствоглавног јунака сенедешава на сцени, и онојеудаљеноодочијугледаоца. Поредтога, вестда сеТрепљов убиоДорнса-општава готовошапатом, учемујејасна тенденција да сенеискористи драматски набојвести. И реплика јетакосрочена:„ОдведитеИринуНиколајевну. СтварјеутомештосеКон-стантин Гавриловичубио..."Нема чак ни ускличника, већтачкице. Животсенаставља послеспуштања завесе. Тојеути-сак који ауторжели да сугерира гледаоцу, за разликуодкла-сичнедрамечији јеидеал ефектанфинале.

58

У казивањуима доста симболике. Нина јеупрвомчинусваубелом, а учетвртом—уцрномшепiируи пелерини. Симбо-лична јефункција сценеупочетноми завршномчину: она по-везујетрагизмоми аутора комада, и глумицуглавнеулоге, —каоштојеи њихов почетак биозаједнички на тојсцени. Најза-нимљивијејенастајањеи функција симбола галеба. Насловдраменемора имати за настаквозначење. Нећемога осетитини уреплици Заречне: „Менепривлачи овамо, језеру, каога-леба", казанојупрвојсцени. Тек каснијећеовопоређењедо-бити други смисао. Симболикуосећамотек удругом чину,када Трепљов убијеног галеба стазља предногеЗаречној.Истина, његов коментар— „ускороћуовакоубити себе"—ствара утисак да симболика нијеповезана са ликомЗаречне.Међутим, смисаогеста и мртвог галеба потпуносеразоткрива-јуутрећеми четвртомчину. Прво, узаписаномТригориновом„сижеуза малупричу"лик Нинини убијени галебпрожимајусенаслућеномтрагиком, која сејошниједесила. Да седесила,сазнајемоупоследњемчину, изТрепљовљевепричеДорну, иизНининог монолога. Сазнајемода јеписма потписивала сагалеб, уместоимена. Тои лајтмотив умонологупотврђујуда јеубwјени галебамблемњенесудбине. Постајејасани трагичнисмисаосимвола. И уповратномдејетвуи наслов постајесим-бол, који прожима и држи на окупуцелоткиводраме.

Композиција Галеба има неколико особености. Прво,Трешбовљева драма јеуграђена уЧеховљеву. Друго, сценесузамењенеконтинуиранимсликама, одвојенимсамопаузама.Треће, иакоима четири чина, двефармалноиспуштенегодинеглавних актера — Нина—Тригорин—Аркадина — преконарације, алузија, слутњи, подводнимтокомсеинкорпорирајууткиводраме, каочии који и непостоји и постоји. Онјеизасцене, али јеприсутанусудбинама јунака, а прекотога усве-сти читаоца и гледаоца.

„Сав смисаои сва драма човекова јеунутра, а неуспољаш-њимманифестацијама", говориојеЧехов глумици Буровој, по-водомизвођења Ујка Вање. Овимауторскимисказомјеформу-лисанједанодосновнихпринципа Чеховљеведраме: разот-кривањесвета и човека незбивањима, већдоживљавањем,

59

осветљавањемизнутри. Поредтога, исказсугерира приступиначинанализе"Ујка Вање, каодрамско-сценскеструктуре:смисаоказивања, свакекомпонентеусистемусредстава јеуиманентнојвредности и дијалектичкојвези.

Изауторовепрепискезнамода јеУјка Вања написан1890,и да јенастаопрерадомкомада Шумар, који јеЧехов завр-гпиогодинудана раније. Објављена је1897. укњизи ДрамеА.Чехова. Критика је залазила две особености дела: сликуживота безхероике, и драмусвакодневног живота. Новембра1898. Горки пишеЧеховуда је„Ујка Вања нова врста драмскеуметности, укојојсереализамуздижедопродуховљеног сим-бола..."Први путјеизведена уМХАТуоктобра 1899. године. Идоданассеодржала на позоришномрепертоарууцеломсве-ту.

Каои осталеЧеховљеведраме, Ујка Вања. има сложену,вишеплануструктуру. Иванов јеучешћем главног јунака ународњачком покрету повезан са традиционалном рускомреалистичкомдрамом. У Галебуједнуоддоминантнихкомпо-нената чини конфликтдвејуконцепција уметности. А какоуметностувек има друштвенуфункцију, и схватањеуметностијевид идејног опредељења, то седруштвени план драменаслаша на традицијукритичког реализма. У УјкаВањv. дошлоједоизраза Чеховљевотрагањеза новим изворима драма-тизма. У овојдрами Чехов непоставља друштвенепроблеменоминално. Али изисказа актера и њиховиходноса настајеиманентна присутностљудских проблема трајног значења.Проблеми сенеизлажуугроплану, већизсаопштенихфакатаизраста визија живота Русијескраја пропiлог века.

Већупрвојсцени Астров сеисповеда да објасни заштопије:„Трећенедељевеликог поста отишаосамуМалицко, гдејеби-ла епидемија... Пегавац... У кућама свележи... Прљавштина,смрад, дим, теладна подузаједноса болеснима... тусуисвиње. Цеодансамрадио, нисамсео, нисамништа окусио, акадсамдошаокући — довезли суса пругескретничара. Ста-виосамга на стода га оперишем, а онми умреподопојем..."Бизарностсликененастајетоликоодизузетнеатмосфере, епи-демије, већодконстантнихелемената описа сеоскекуће: што

60

сустока и људи заједно. Други моменатјеважнији: умрлискретничароптерећујеАстровљевусавести чини га несрећ-ним. Одприсутнихчињеница мисаосеокрећезакључцима: дајепостојала болница, обел,удскесудбинеби седругачијеод-вијале, обетрагедијебилеби избегнуте.

У атмосфери угрожености, сељаштво се понаша каорушилачка стихија, „када озебли, гладни човек, да би остаоуживоту, да би спасаосвојудецу, да би сеогрејао, граби свечиме се може утолити глад, и руши све не мислећи осутрашњици". Ова реплика има значењесуда, који јеистовре-менои протестштовећина народа живи животомМалицког.Проблемјестари, али јеЧеховљев третманнов: њемуједо-вољна једна реплика за проблемкомесудруги посвећивалицелудраму.

У таквојживотнојатмосфери нијечудноштоони мало-бројни који имајунесрећуда немислесамоосеби већи осве-ту, постајучудаци. Астров отомеговори два пута, са дадиљоми са Јеленомкада дајемотивацијучовековомотуђењу. Наиме,малограђанска средина сваки покушајличности да нађесми-саоизванкруга њенихнорми квалификујечудаштвом. Исто-времено, уразговоруса ујка ВањомАстров формулишеставда јеутаквомживотунемогућеостати нормалан;такоживотсакати најбоље: ,,У целомсрезубила судва добра, интели-гентна човека, ја и ти. Али за некихдесетгодина презрени ма-лограђански животјеи насповукао... и ми смопостали истотакобанални каои сви остали."ПоводомАстрова, Јелена гово-ри Соњи осудбини талента уРусији: „Схвати, драга моја, онјеталенат... Онпије, грубје, али шта мари?Талентованчовек уРусији неможебити чистунац. Помисли самокакав јеживоттог доктора!"Ова реплика са сценезвучала јекаоссуда светаукомејеталенатбиоосуђенна оваквусудбину. Такоизовихреплика израста проблемсудбинерускеинтелигенције.

Трећи проблемсоцијалног плана драмејебрак Серебрјако-ва. На њемусеосећа разлика измеђуЧехова и његовихпретходника. Тема брака јеинспирисала за романе, — траге-дијеПушкина, Тургењева, Толстоја. Трагизамјенастајаоизне-слободеизбора, билода суродитељи бирали вереника, или су

61

сиромаштвои другеоколности тералеубрак безљубави. Је-лена, међутим, кажеСоњи: ,,Аковерујешклетви, кунемти сеудала самсеза њега изљубави."Али њена драма нијемањанегода сеудала одбедеили против својевоље. Чак њенадрама делујетеже, јернема ореола жртве. Јелена нема кога дакриви, ни против кога да дижебуну. Међутим, иаконијеусло-вљена објективнимузроцима, драма Јелениног брака постаједруштвени проблемјерлична драма јеи друштвена драма, јернеможебити срећнодруштвоакосууњемуљуди несрећни,макари због субјективнихразлога. Отуда седрама Јеленинапоравнава са несрећама ТатјанеЛаринеи АнеКарењине.

У овомконтекстутреба посматрати и сукобујкаВаљинса Се-ребрјаковом. Овденегони са имања спахија управпика, већзет планираном продајом имања угрожава егзистенцијушурака. Није, дакле, речокласномсукобу, већопородичнојсвађи, али ипак драма људска одтога негуби ништа одсвогбола, нити драмски конфликтодинтензитета.

У драми суприсутни и етички проблеми. Везујусеза поступ-кеСеребрјакова, за ауторов став усхватањулепоте, за Соњинмонолог уфиналнојсцени.

Серебрјакова моралноквалификујеодлука да прода имање.Са његовог становишта одлука има својеразлоге: старје, каонаучник навикаона престонички живот, кабинет, библиотеку,а сада мора да живи на селу. „Мени јенемогућеда и даљеживим на селу. За село ми нисмо створени", каже онправдајући својплан. Али његова егоистичностдолази досве-сти читаоца изујкаВањиног питања: „А куда ћуја са староммајкоми са Соњом?"Послеовереплике, гледалацстоји настрани ујкаВањиној, каои аутор, штосеосећа изчињеницеданиједна реплика Серебрјакова неделујеубедљиво, и крајњејеконфузноформулисана. Када би билоречи ољудима који ганисузадужили, и утомслучајуби предлог опродаји компро-митоваоСеребрјакова. Поготовуга такав поступак оптужујепослесазнања да суујка Вања, мати и Соња многожртвовалипомажући муунаучномраду. Када би Серебрјаков биочовекдругепрофесије, онда би његов поступак мањечудио, али онјекаопрофесоруметности, тумачећи је, говорионесамооле-

62

поти већи оетичкимвредностима. И тога уочима гледалацаобавезујена другачијепонашање, а утврђујеи мишљењеДанаучна истина, каои свака истина, нисунезависнеодморала!

На оваквосхватањесенадовезујеи Астровљева мисаооЈе-лени Андрејевној: „У човекусветреба да буделепо: и лице, иодело, и душа и мисли. Она Јелепа, нема говора, али она самоједе, спава, шета, очаРава нассвојом лепотом — и ништавише. Она нема никаквихобавеза, за њурадедруги... А животбезпосла неможебити чист!"Астров сугерира закључак да ле-пота, аконијеморална, нијеправа лепота.

Уметника занима питањеодноса лепотеи срећеи односаетичког принципа и концепцијечовековеличности. Тосевезу-језа Соњинлик. Њена драма јепосебневрете, тежа однерав-ноправности удруштвенимодносима. Јерпоробљени сусеуисторији ослобађали одтираније, враћали отето, узимали кор-миловласти. Али ружна девојка јеусвакомсистемуљудскиходноса имала мањешанси на срећуодлепе!Чехов јеудрамиконфронтираолепотулица и лепотудуше. Јелена семлепоглица и стаса нема ништа лепоусеби: ниједаровита —сама засебекажеда јеусвему, и умузици, и убраку, била епизоднолице—изразитојелења, себична је. Соња једушевна, вредна,паметна, предана, —самојеружна. Астров, који овдепредста-вља мушки род, понаша сенормативно, и передсвихлошихсазнања оЈелени, заљубиосеуњу, а неуСоњу. ОвденијеречсамооАстрову, већоконцепцији човековеличности: заштоле-пота тела има таквувластнадчовеком?Шта говори онамаАстровљевоопредељење?Каква јенаша морална вредностакосамозбог лепог лица бирамосвегореа одбацујемосвебољесамозбог ружног лица?Каквесушансеза мењањеусловаостварења л,удскесрећеуоваквојдатости људскеприроде?Можели сеона битномењати"Чехов тонијепоказаојернај-даровитији, најпоетичнији, најпаметнији јунак понаша секаоисвака осредњост: лепота лица га вишепривлачи одлепотедуше!

Астров јељудски противречан. Самјепоставив захтев да учовекусветреба да буделепо, а Јеленунаводи на искушењеиужељи насладепонаша секаотелесник, сладострасник. Речи

63

којеЈелена упућујеујкаВањи, увећојмери сеодносена Астро-ва:.....И ускоро, захваљујући вама, на земљи нећеостати ниверности, ни чистоте, ни способности пожртвовања. Заштонеможетеравнодушногледати женуаконијеваша?Затоштосвиноситеусеби рушилачког демона."Неможебити сумњеда супобројаневредности — лепота. Мамећи Јеленуна неверство,Астров једоводи уискушењеда осиромаши својуљудскост. И,неприметно, далековишесиромаши самсвојулепоту!

Ујка Вања јеунајвећојмери психолошка драма. Основниконфликти сума драматизма остварујусена психолошкомплану. Сви главни јунаци сузанимљиви каоваријантеживотногпонашања и видови психичкеоптерећености. Поредразноврс-ности, која јерезултатживотнихреалија и уметничкеиндивидуа лизације, они имајуједнузаједничкуцрту: сви носеосећањепромашености. У другомчинуСоња пита Јелену: „Реци ми каопријатељ... Јеси ли срећна?"Јелена категорички одговара:„Не."На овопитањесви јунаци би могли да одговореовако.Заправо, са далековишеразлога, јерЈеленусматрајусрећномзатоштојелепа. Акојеи она несрећна, онда јејаснода суостали, који јој завиде, далеко несрећнији. Из збираиндивидуалнихнесрећа настајеглобална драматика дела. Онапочињеодтренутка сазнања својепромашености. Долазак Се-ребрјакова и Јеленеје, каонека буктиња, осветлиоживотеосталихи учиниода видекакосуњиховесудбинедалекоодсреће.

Већупрвојсцени првог чина ујка Вања говори оСеребрја-кову: „Врућина је, загушљиво, а нашвелики научник јеукапу-туи каљачама, са кишобраноми урукавицама..."Изњеговогисказа осећа сепоразна сличностлика са „човекомуфутро-ли". Интонација репликеодајетенденцијуда омаловажи, а тосведочи да неволи Серебрјакова. Заштосеујка Вања такопонаша?Нека јеСеребрјаков и лошнаучник, ујка Вања унауч-нимпитањима неможебити арбитар, према томеза оваквопонашањенемогубити разлози његовоуверењеда је„онну-ла"унауци и да је„заузимаотуђеместо". Међутим, уистомтренуткуонкажеоЈелени: „А какојеона лепа!Какојелепа!Целог века нисамвидеолепшужену."Ова друга реплика даје

64

могућностда сеоткријускривени мотиви нетолерантног одно-са према Серебрјакову. Дивљењепрема Јелени нијеобјек-тивносуђењењенелепоте. Онојеказанотономзаљубљеногчовека. Према томе, онзавиди Серебрјакову. Потајна љубавпрема његовојжени изазива мржњупрема њему.

УјкаВањинодноспрема Јелени има двефазе. У почетку, докјеимаонекенадена узајамност, оннеочајава, и настоји даласкањем и својом тугом наведе Јелену на кршењепатријархалнихморалнихнорми. Али она одговара: „Када миговоритеосвојојљубави, ја некакоотупими незнамшта дакажем."Нештокасније, она ћеипак одређенорећи: „Оставитеме. Тоје, најзад, одвратно!"Послеоверепликеи сазнања даузајамности неможебити, почињењегова драма свести опро-машености. Онразмишља нiта јемогаоимати и шта језаувекизгубио—љубав, породицу, децу.

Постоји, међутим, јошједанразлог за драму: јунак јеизгу-биоидеал. „О, какосампреварен!Ја самобожаваоовог про-фесора, овог јадног подагрика!"Психолошка мотивација јеутомештоидеал мора бити далеко. Серебрјаков, који мора даживи на имањусвојепокојнежене, да будесвакодневнопредујка Вањим очима, када севидесвесклоности, недостачи,ситнице, — неможеостати идеал. Са растојања онјевидеопрофесора универзитета, објављенерадове, признања. Садавиди самосаможивог старца, увређеног штога мањепоштујуи, штојеважније, љубоморног. У свакомслучају, изгубљениидеал појачава осећањепустоши и бесмисла живљења. Таконаступа фаза самоубилачкихрасположена. Она сенаслућујевећудругомчину, када ујка Вања говори Соњи оњенојмајци:„Сестра моја... драга сестра моја... гдејеона сада?Када биона знала!Ах, када би она знала!"На Соњинопитање: „Кадаби шта знала, ујко?"он, уствари, неодговара: „Тешкоми је,лоше... Ништа, ништа... Идемја..."

ОвуујкаВањинурепликуауторјечак и графички истакао. Атозначи да јехтеода нагласи њензначај. Значајсеможеот-крити анализомјунаковихстања када јеизговориореплику. Усвађи онговори мајци: „Ја ноћима неславамодбеса штосамтакоглупопроћердаовреме, када саммогаоимати свештоми

65

сада онемогућава моја старост."На Јеленинуопаскуда једи-вновреме, Вања одговара: „Кадјеоваквовреме, доброби себилообесити."Оберепликеговореобезнађуи очајању. Ујка-Вањи сеучинилода јебољенеживети, и тада јепозавидеомр-твојсестра. Али тешкојесаопштавати таквемисли, затоонпрекида разговорса Соњоми одлази.

Са психолошког становишта, Соњинопонашањејенајопор-тунијепосматрати уодносима према Астровуи према Јелени.И то унајужојвези. Астров јењена чежња. Са његовомличношћуповезани суњени девојачки снови. Срећа —тојепо-стати Астровљева жена. Она сенада да можепробудити уње-муљубав и својим понашањем настоји да мусугерира штаосећа према њемуи шта чека одњега. Већупрвомразговоруса Астровоми Јеленомушуми, уњенимрепликама назиресеразоткривањеосећања: обожавања свега штоАстров ради инота отпора према Јелени. Јелена признајеујка Вањи: „Соњасељути на мене, већ двенедељенеразговара са њом."Очевидноједа она умаћехи осећа опасностза својенаде, јеринтуитивнослути оноштоћејојАстров нетактичнопризнатина крајудругог чина: „Када би Јелена Андрејевна хтела, моглаби ми завртети паметза једандан."Љутња на маћехујемоти-висана тиме. Истовремено, Соња настоји да штопреодредиАстровљев односпрема себи, и претвори га уизвеснуморалнуобавезу. Она жели да сестара оњему, моли га да непије, го-вори муда једиван, и светочини са таквомтоплином, изкојенијетешконаслутити њена осећања и очекивања. Астров, ме-ђутим, ставља јојдознања да јенеможезаволети, истина увидуопштеконстатације: „Ја никог неволими нећувишезаво-лети."У тренуткукада сесетиомртвог скретничара и одболапокриорукама лице, Соња јепоставила последњепитање:„Када бихимала сеструили другарицуи када бистесазнали давасволи, какобистетопримили?"И добија одговор: „Незнам.Вероватно, никако... Даобихјојдознања да јенемогузаволе-ти..."

Цео дијалог се ипак одвија у алузијама: она низомнаговештаја говори освојојљубави, Астров, истотако, онемо-гућности да језаволи.

66

ПослеАстровљевог одласка, Соња изговара монолог укомесузначајна три факта: тврдња „онменијеразумео";осећањесреће;патња одсвести да јеружна.

Монолог говори остепенуњенељубави. Чак и тоштосутре-нутак били сами, поразговарали, за њујеразлог да будесрећна. Мада би требалода будеразочарана. Јеруправотасцена, која упочеткуствара штимунг да гледалацочекујеизја-вуљубави, завршава сенеиспуњеним очекивањем. Драмањена једрама добре, паметнеи ружнедевојке. Да ниједобра,неби билосвести овредности;да нијепаметна, неби моглобити трезвеног „погледа са стране."Утоликонеобичниједелујењенотврђење—„Онменијеразумео". Она јетоликопаметнада схвати суштинуАстровљевихалузија. Али тонечини. Нечини затоштоподсвеснонежели да секоначнолиши наденасрећу. Тосепотврђујеукаснијемразговоруса Јеленом: она ижели да сазна Астровљеву одлуку, и боји се да сазна.Намучила јујенеодређеност, али јеи она боља одконачногсазнања онеуспеху. Затона Јеленинеречи: „Истина нијестрашна као неизвесност", одговара: „Не, неизвесностјебоља... Ипак постоји нада."

ЦелоСоњинопонашањеодсрединетрећег чина сведочи дајеобузета безнађем. Астровљев алегорични исказопутникуко-ји ноћуидешумом, грањега шиба полицу, али оннеосећа јервиди предсобомсветлостудаљини, и признањеда јењегованесрећа утоме„штонема светлости"односи сеи на Соњу.Она би свеподнела када би имала бардалекунаду. Али њенема. И такоњена интимна драма досежедоправог трагизма,нарочитоприсутног уфиналноммонологу. Њимесепоказујеприрода Соњинерелигиозности. Већутрећемчинуона говорио својојљубави, којуАстров „непримећује": „То јетакоболно... (У очајању) О боже, пошаљи ми снаге... Свуноћсамсемолила..."Овонијерелигиозностпримитивца, нити фанатика,већнесрећнедевојкекоја малаксава подбременем личнедраме. Ауторјеремарком нагласиода јунакиња говори уочајању, којејеразумљиво, па према томеи њенотражењепотпоретамогдега увек очајни траже. Понашањеима уверљи-вупсихолошкумотивацију: „Каднема правог живота, онда

67

човек живи уобманама. Ипак јебољенегоништа."Јеленина драма сеслажеизвишеелемената, одкојихсудо-

минантни осећањеинфериорности, несрећанбрак и одсуствоснагеза одлучанкорак. Комплексинфериорности она откривапризнањемда је„усвимроманима, свуда, била епизодна лич-ност". У студијама музикенијепоказала дари остала јеједанодонихмузичара који имајудиплому, али немајупозива ниуспеха. Тоосећањеусловилоједа „усвимроманима"останена маргини партнеровог доживљаја. А тојеи довелода бракаса Серебрјаковом: осећањенесигурности гонилојуједа сеудаза неког којојсводимдруштвенимположајемможебити сигу-ранослонацуживоту. Међутим, утаквомбракунијемоглоби-ти среће, штојош продубљујењенодушевнонезадовољство.Разлог је једноставан: постала је предмет сажаљења —„несрећница, има старог мужа". Занимљивоједа Јелени чакни лепота непомажеда савлада осећањеинфериорности и дасеизвучеизнезавиднеситуације. Потајноона жели да про-мени животи топризнајеудва маха. На Соњинопитањеда либи желела да има младог мужа, одговара безограде: „На-равне, желела бих(Смејесе)". Јошјаснијесепотајна жеља ма-нифестујеупризнањусеби да јојсеАстров допада: „Да, мениједосаднобезњега... Ја се, ево, осмехујемкадмислимна ње-га... Али ја самплашљива, стидљива... Намучићемесавест."

Заштонеоствари бекствоса ујка Вањом, јасноје: онјенепривлачи. Поредтога, и онјестар. Најзад, послетаквог по-ступка неби могла живети са Соњомподистимкровом. Ализаштонеодговори на Астровљев позив?Она узима његовуоловкуза успомену, признајемуда се„малозанела"и најзад,нашла сеуњеговомзагрљају. Изодговора Вањи, моглоби сезакључити да суморални разлози упитању. У ствари, она узви-шенупреданостморалнимнормама користи каоштитпремаујкаВањи, затоштојенепривлачи. Тенормејојнесметајудасепрема Астровупонаша другачије. Разговорса Астровомзбог Соње, она јесама смислила и предложила. Послењеговогпризнања да мусеСоња несвиђа, Јелена говори да јује„не-пријатни разговорузбудио": „Чак самсва поцрвенела". И узбу-ђењеи руменилоодајуњенепотајнемисли: Наиме, аконево-

68

ли Соњу, онда њена морална одговорностзбог кокетовања сањимнијетаква каода јеодговориоса „да". Поредтога, она сеобрадовала том„не"и затопоруменела. Акојесвеовако, ондасенамећепитањезаштојезахтевала одАстрова да недолази?У ствари, она жели да ондолази („Да, мени јебезњега до-садно"), и сада хоћеда провери колика јеснага уплива њенелепотена Астрова. Акооннеодржи речи опетдође, онда јетопотврда неодољивости њеног чара. Међутим, десилосеоноодчега јеона стрепела: Астров јеназива „грабљивицом", „лука-вимстворењем"и води разговордрско, баналнимтоном, небирајући речи, штојеимплицитнооткривалода јенепоштује.

Њено реаговање: „Полудели сте... О, ја сам боља иузвишенија негоштомислите!Кунемвамсе!"уствари разот-крива њенемотиве. Наиме, она зна да јојприрода, семфизичкелепоте, другониједала. Отуда изискуства зна да јекодљуди могла да буди страст, зли неправуљубав. Тојеиза-звала и кодАстрова. А она јечезнула да уњојнегледајусамолепужену, и затосебрани клетвама да јебоља и суптилнија. АтоштојенудиоАстров доиста нијемоглобити утеха њенојчежњи. Затонијени пристала на његов позив. Најзад, ауторни-јежелеода банализујеовајлик „романом"са Астровом, већда покажеједанвидљудскедраме, мотивисани објективнимисубјективнимфакторима. И непоправљивудраму, која због то-га и добија размеретрагике.

Астровљевопонашањејеегземпларанвидотуђења. Онизсвоје професије бежи у шумарство, а из незадовољствастварношћу—упијанство. Корени сујасни: и онјечовек којисеразувериоуидеал. Када онСоњи говори да јењегованесрећа утомештонема свог „пламичка", тосугерира мисаода јенекадимаопредсобом„светлост". Да јемлади лекаримаосвојумисију, која мујебила духовни ослонац. Међутим,идеал — народи идеал — херојкоји чини радни подвиг, ти-пичноуверењедемократски настројеног руског интелектуалца,нисуиздржали пробу. Такоје„пламичак"згаснуо. И радсесвеона рутинуи терет. Међутим, тешкојемирити сеса мишљуда ниси вредани користаи. ЗатосеАстров уизвеснимтрену-цима враћа на стања која јеиживео, — истина кадјепијан,

69

„тада не изгледам себи чудак и верујем да доносимчовечанствуогромнукорист, огромну... Тада имамсвојупо-себнуфилозофију, и сви ви, браћо, личитеми на некебубе..."Управозавршна реченица исказа представља рецидив свестикоја јељудеделила на херојеи масу. Али када јетрезан, онједалекоодовеутопијеи затопунбезнађа. Бекствомубригуошуми ониживљава људски стваралачки нагон, који семанифе-стујенесамоукорисномвећи удодируса лепотом. И штојенеобично, уприроди онинтервенишеи брани лепоту, а исто-временоЈеленуи себемами на баналанпут. Драма, међутим,и јестеутомештојечовек комејелепота била идеал и вјерују,постаобаналан.

Соњинмонолог уепилогудрамеупотпуности сеодноси ина Астрова. Ни оннема шта да очекујеодживота. И њемујераддрога, да сеодбрани одочајања бесмисла живљења. Такосеинтимнедрамеглавнихјунака сабирајуусвеукупнудраму.Једини који непримећујесвојунесрећујејадни Тељегин. Алиуправоњегова функција уделуи јестеутомеда, остварујућиконтраст, имплицитноизрази ауторовупозицију. Акочовек ко-ји живи на туђемхлебу, комедруги чак ни именепамте, осећа„блаженство", док окоњега добри, лепи, мудри пате, тодаједрами јунака ореол људског достојанства, јерутом животусамонишчи духомживебездраме.

Ујка Вања има примернуструктурупсихолошке, лирскедра-ме. Особености јенајопортунијеутврдити упоређивањем сакласичномрускомдрамом. Основуконфликта драмског Нево-љеодпамети, Бориса Годунова, Ревизора, Банкрота и Олујечини друштвена проблематика. У УјкаВањи конфликтнема никласни карактер, нити јесукобидеја, већсегради на личномплану: љубави, старости, срећеи несреће, а самоизвесни ас-пекта тог плана чинеприсутноми друштвенупроблематику.Истина, Чехов личнудрамусматра и третира каодрамуљудскезаједнице.

Чехов једругачијерешаваои заплет, и ток сценскихзби-вања, и расплет. За класикејекарактеристична брига за ефект-нимпочеткоми брзимотварањемдрамскерадње. Каоузорсеузима Гогољев Ревизор, гдесествара заплети радња почиње

70

без експозиције, првом репликом: Градоначелник говориокугtљенимчиновницима: „Позваосамвас, господо, да вамса-општимврлонепријатнувест. Долази намревизор."ПоАри-стотеловојестетици, почетак јеоночемуништа непретходи,чименештоновопочиње. Почетак Ревизора јетакав: тојетре-нутак када животни ток срединенапушта својнормативни ко-лосек. О томесведочи реаговањечиновника: „Какоревизор"—питајуистовременодвојица јунака;Лука Лукичвиче: „Госпо-дебоже!И јошса тајниминструкцијама."Овакосеможереа-говати на нештонеочекивано, несвакидашње, шторемети сва-кодневни ток ствари и изазива шок кодљуди. Вестјепала каобомба!

Овосесрета и уБорисуГодунову. Прва сцена једатирана20. фебруара 1598, даномизбора Бориса за цара. Тајдатумвећсампосеби представља историјскупрекретницу: гаси сеједна династија, царнедолази понаследству, већсебира. Духтепрекретницеосећа сеупрвојреплици, и потоговуупрвојсцени —дијалогуВоротинског и Шујског:

„Одређени смода заједночувамоград,али изгледа немамокога да пазимо:Москва јеопустела;за патријархомка манастирујеотишаосав народ.Шта мислиш, чимећесезавршити немир?.."Прва сцена ОлујепочињерепликомКулигина: „Чудо, до-

иста треба рећи чудоједно!Ево, драги мој, педесетгодина сва-ки дангледамВолгуи немогусенагледати... Необичанвидик!Лепота!Душа серадује. Самоуки механичар, необични јунакКулигин, почињедрамскоказивањеречима онеобичном, очудесноjлепоти, и то значи да јенапустио сферусвојихобичнихзанимања и обичнихречи.

И насупрот традицији, не може се ништа замислитиобичшце, каопрва реплика, одбаналнедадитефразе: „Пиј,баћушка"и Астровљевoг одговора “Нештоми сенепије."Одсамог почетна казивањедрамскоуроњава усвакодневност. То-медоприноси и амбијентпрвесцене— стоса самоваромиприборомза чаjПрвомрештакоми првомсценом, дакле, не

71

почињеништа. Каода сезавеса изненада дигла и ми застајемојунакеусвакодневном, обичном, разговору. Прва реплика, ме-ђутим, иницира укаквојћесеатмосфери одвијати свеодза-плета дофинала —усеакодневности. Чак јеи ритамназначенпочетном: послесвега четири изговоренерепликедолази пау-за —знак нединамичности.

И финаледрамепредставља узорнорешење. Класици сусестарали да завршна сцена остави трајанутисак. Последња ре-плика Бориса Годунова — вестда супобијена Годуновљевадеца —поражава гледаоца каои масународа, када јепрви путизговорена. Затозапрепашћен„народћути". И Гогољев Реви-зорсезавршава немомсценом, јерсусви актери занемели одзапањујућевести да долази прави инспектор. У финалнојсцени Олујена сцени јелешмртвеКатарине.

Чехов јеуфиналуприменив нов поступак: расплетбезре-шења проблема изкојихјерезултирала конфликтное?драме.Привидно, свеостајепостаром. Передтога, атмосфера јеистоонакоједноставна и прозаична каои упочетку: уметник јесвесноизбегаосвакосредствокојеби водилоефектности. Тасцена ипак поинтензитетудраматизма краја, безрасплета, до-води сценскоказивањедотрагизма. Јерзавршна сцена укојојби сеујка Вања убиоделовала би каопонављањекраја Галеба,а понављањерешења нијеврлина већнедостатак. Завршни Со-њинмонолог прожетсвешћуонастављањутаворења осуђенихна животбезсмисла делујеимпресивнијеодбилоког чина ко-ји би њиховупатњускратио. Онзвучи каореквијемживима, изатоостајенезаборавнији одпризора смрти на сцени. Текстјеправа лирска исповест, организована по музичкимпринципима, тезвучањепомажепреображавањесемантикеуемоцију.

Мајсторски је организовано драмско казивање измеђупочетка и финала. Већудругојсцени првог чина ујкаВањиниискази о Серебрјакову откривају нетолерантност којанаговештава конфликт. ИстовременосеоценомЈелениног бра-ка открива другожариштедраме. Издијалога Соњиног саАстровомсазнајемодвечињенице: да јеСоња заљубљена уње-га, а њемуседопада Јелена. Тоодређујењиховеодносекоје

72

карактеришеконфликтна ситуација и драматизам. Такојеупрвомчинуизвршенотрасирањеосновнихсижејнихлинија,откривени суизвори драмеи конфликата. Остваренојеоноштоћена почеткудругог чина формулисати Јелена: „Несрећајеуовојкући. Ваша мати мрзи свесемсвојихброшура и про-фесора;професорјенервозан, мени неверује, вассебоји;Соња сељути на оца, љути сеи на мене, и већдвенедељенеговори са ином;ви мрзитемог мужа... Ја самнервозна и данассамдвадесетак пута почињала да плачем... Несрећа јеуовојкући."Овим јеексплицитеисказана свеопшта конфликтнаситуација, богата побројууплетенихактера и поприродиузрока сукоба: љубав, љубомора, завист, осећањепромашено-сти.

У другомчинупостајејаснода сељубавни заплетнећераз-вити на сижејним линијама ујка Вања — Јелена, Соња —Астров, док сеистовременоназиремогућносттаквиходносаизмеђуАстрова и Јелене. У односуна први чин, овдеконфлик-ти сазревајуи нараста драматизам. Трећи чинделујекаобро-долом: сви супоражени. Пропала Серебрјаковљев план;ујкаВања пуца уСеребрјакова и — непогађа;тренутак зближењаЈелениног са Астровомистовременојеи раскид;Соња коначногуби надуи на брак са Астровом. Драматизамкулминира овде:упуцњу, урастанцима, унестанкуилузија, уосећањупрома-шености и бесциљности живота. Четврти чинје„тихи млитав",поауторовојоцени. Послебуренастајетишина осеке, а ониКОЈИ супреживели бродоломсуисцрпени и безвољни. Судећипрема двема репликама, очекивали бисмода ћесеживотукући вратити усвакодневни колосек. Стара дадиља каже:„Опетћеможивети постароме."А колосек јеужаснопрозаи-чан: „Ујутро, послеседам—чаj, последванаест—ручак, увечећемовечерати;свепореду, каокодосталог света... Одавна јагрешна нисамјела кашу."

Каоштопочињечајем, уфиналусеразговара окаши, да сенагласи проза и баналност. Али аконема среће, има барнекогреда, који подсећа на хармонију. На повратак на староупућујеи ујкаВањинообећањеСеребрјакову: „Свећебити постаром."Мећутим, управоуовомчинусеможеосетити но-

73

вина Чеховљевог поступка. Наиме, подпривидомда свеостајекаоштојеи било, да сеништа нијени десило, показујеседасесвенеповратноизменилои да сусетихоодигралемногесудбоноснествари за свејунакедраме. Никада вишеујкаВања несамода нећеобожавати већни волети Серебрјакова;никада вишенећеимати несамоидеала већни обичног сми-сла за живот;никада севишеСоња нећепонадати да ћејеза-волети Астров, или барда ћесеудати за њега;никада вишеАстров нећесрести Јелену. Никада ранијејунаци драменисубили такодалеки, такоотуђени. И нисусеизменили самоњи-хови односи већсусесви изменили сами. Многи суоткрили идошли досазнања шта сумогли имати уживотуи чега никаданећеимати: сви суосетили својупромашеиост. И несамоштониконеможепочети нов животвећсенеможени вратити устањеса почетка првог чина!Неизвесности супосталеизвесне,пламичци надесеугасили, осталоједа сеживи убезнађуичека смрт. Етозаштореплике: „Свећебити постаром"звучекао: ништа вишенеможебити постаром!У овомтихомалисуштинскоммењањуодноса и људи усамимсеби јестеособе-ностЧеховљевог начина драмског казивања, којејеСтанислав-ски назваоподводни ток. Акона површини изгледа да сеништа немења, јасносеоткрива да сесуштина изменила и ре-ка живота сеневраћа устарокорито.

Иакосеима утисак да јеритамзбивања кодЧехова недина-мичан, ток казивања има својудинамику. Њуостварује, пресвега, времедраме. Истина, ононијеексплицитноодређено,али семожеодредити на основуиманентнихподатака. У пр-вомчинуујка Вања говори да је„врућина и запара", штосуге-рира закључак да драма почињеунајтоплијемлетњеммесецу—августу. У трећемчинуЈелена каже: „Евовећи септембар."А четврти чинседешава увечеистог дана када и трећи. У ства-ри, сценсковремедраме, безпауза, трајевеома кратко: првичинпочињеутри сата поподне, а други упола једанпослепоноћи. Трећи — уједансатпоподне, а четврти тог данаувече. Такосветраједва дана и двеноћи. Други и трећи чиндели пауза. Међутим, Соња кажеЈелени: „Ја га волимвећшестгодина", такосеуорбитудрамскерадњеукључујеи товремеи

74

има својуфункцију: безсазнања отомпротекломвременунеби билојасносвештоседесилоза два дана. Ипак, сценсковреме својом краткоћом сугерира утисак о динамичномдешавању.

Традиционална драма јесматрала иајпозитивнијимквалите-том— богатстворадње. Чеховљеведрамесеодликују, премаоцени критике, сиромаштвом драмске радње. У суштини,Чехов јебогатствозбивања замениобогатствомдоживљавања,емоција, расположења, и топреношењетежишта на интимничовеков светчини драмулирском. Типичанпримеримамоудругојсцени четвртог чина —дијалог ујкаВањинса Астровом.Поспољашњимособеностима, сцена jекрајњестатична: дија-лог једуг, а актери чак и неходају, већседе. Ујка Вања првоосећа кајањезбог пуцња, затимизражава гнев и завистпремаСеребрјакову;завиди и Астрову, јерјевидеоЈеленууњеговомзагрљају;затимосућујесебеи признаједа сестиди;потомза-пада уочајање: какода проживи преосталегодинеживота?Накрајусенеочекиванојавља санонемогућем: пробудити сеиосетити да поновопочињешда живиш!

За неколикоминута, дакле, смењујусекајање, гнев, завист,самоосуда, стид, очајање, безумии сан. Њима одговарајуиАстровљевереакције. Ауторјечак ремаркама нагласиосмењи-вањерасположена: срдито, топлије, уздахнув, живахно. Докизговори петнаестак редова текста, Астров одзаповедног тонапрелази на филозофски ламент: шта ћеоњиховомнараштајумислити потомци, затим изражава безнађе, после тогасамосажаљење, и упоследшојреплици брззаокрет: опетзапо-ведни тон(захтев да ујка Вања врати флашицуморфијума).Цитирани примери имајутипскозначеше. Чехов јебогатствосценскерадње: брзомотварањузаплета, неочекиванимсусре-тима, изменама уразвојусижеа, оштримсукобима, променидекора, супротставиобогатствои динамикупсихичкихстања, ускладуса основнимпринципом: „Драма јеучовеку, а неуспољнимманифестацијама."

Када сетако посматрајуи читајутекстови Чеховљевихдрама, онда и сценесасвимнединамичне, са традиционалногаспекта, добијајудруги види значење. Тако, на пример, утре-

75

ћемчинуСоња нечујеочевопитањепоновљенодва пута. На-стала пауза очевидно„кочи радњу", али Чехова незанима товећпсихички план. Њемујепотребна управотаква пауза уко-јојсеСоња искључујеизконкретнесцене, да би гледаоцусуге-рираоутисак каквудрамупреживљава јунакиња послесаз-нања да јеАстров неможезаволети!Тајтренутак подижедра-матизам комада и богати сумудоживљавања. Да јеречопринципу, показујеследећа сцена: унајконфликтнијемтренут-кутрећег чина ујка Вања сеобраћа мајци. „Мама, ја самочајан!Мајко!... Мајко!Шта да радим?"Ова реплика скрећезбивањеса главног тока —сукоба са Серебрјаковом. Са тради-ционалног гледишта, та дигресија представља недостатак. Ме-ђутим, акосепратеинтимна преживљавања јунакова, овасцена има изванреданзначај. И поредтога штонијеса мајкомудобримодносима, утренуткуочајања онсеобраћа њојзапомоћи савет!Инстинктивно, детиње, пробилојесвеслојевесвести и посталофакторкоји одређујепонашање. И управотајнајнеочекиванији, детињи гест, максималнооткрива јунаководушевностање: беспомоћности тражењезаштите. Акотоиугрожава динамикуказивања, оноизванреднобогати садр-жинуказивања.

У суштини, сва средства казивања служетомециљу. Чеховто постиже разнообразном употребом средстава, и то одфундаменталнихдосекундарних. Нормативнефункциједија-лога суусценскомказивањупознате. Чехов ихбогати на тајначинштоседијалог можеодвијати на два плана. У дијалогуса Астровом, удругомчину, Соња свесвојеисказеситуира уљубавни план. Када Астров каже: „Одавноневолимникога", аона припита: „Никога?"они неговореоистојствари затоштонемислеуистојравни. За Астрова ова реплика извиреизње-говог разочарења, избезизлазности, јер нема светлости уноћи", затоњегов исказима мисаони подтекст. Соња, међу-тим, турепликуразумесамоуједномсмислу: неволи ниједнужену!Такосеразговородвија на неподударпимплановима,симболизујући немогућиостзближења актера.

Карактеристичнојеукаквимсвефункцијама Чехов употре-бљава паузу. Она јекомпозициони елеменаткоји замењује

76

сценеукласичнојдрами. Томновиномчинпостајекомпактни-ји, добија јединствени перманентанток. Друго, када жели данагласи сценуили реплику, ауторкористи паузу, која дајере-зонансказаномунама. Паузомсепсихолошки мотивишене-спремностактера да адекватнореагује, или изненађење. Честоима фунцијупредаха удужем монологу, да би ублажиламоторички ритамказивања. Можеда значи границуизмеђудва мотива;или променуутокумисли јунака. Увек јеонајпредахпотребанактерупреноштоизговори нештозначајно.

Чехов јеговорио: Акопушка упрвомчинувиси на зиду, онауследећем треба да опали. Тимејеинаугурисанпринципсвеопштефункционалности и везесвихелемената драмскогтекста. Такои ствари уњеговимдрамама постајусредствока-зивања. Ујка Вања, на пример, спава укабинету, иакокућаима 26 соба!На његовомрадномстолујеперед, налазесеипредмета којима тунијеместо. Овимподацима уметник желида имплицитнокажеда јунак нема свог кута, нити личног жи-вота, да сесвеи уњемуиспретуралои изгубилоред!Најбољипример, међутим, предмета уфункцији средства уметничкогсаопштавања јестегеографска карта уујкаВањиномкабинету.У ремарци секаже: „На зидукарта Африке, очевидноовдене-потребна."Квалификатив „непотребна"можда једатда изазо-веучинак превареног очекивања. Јеркарта има смисаои усцени, и учетвртомчинукаоцелини. Извесноједа Астров утојсцени преживљава тежак тренутак. Пометња душевна сеосећа усмени мотива разговора безлогичкевезе: описатмос-фереусоби, речи опроштаја, опоткивањукоња и, најзад, оАфрици. Али оАфрици нијепочеода говори штомусекартаслучајнонашла предочима. Напротив, она јеосмишљена.Астров мора да напусти домСоњин, гдеје„топлои пријатно",гдејебиоокруженљубављу. Спрема сеуевојсамотни кутакнежење, а напољујеледена јесења ноћ. ПослеЈелениног одла-ска и сазнања да овамовишенеможедолазити, уњемусеумножава осећањеусамљености, пустоши, леденеатмосфереи окосебеи усеби. И одједномјекарта измамила мисаоото-плини, илузију сунчаности, контрастне ноћнојтами, „безпламичка". Афричка врелина одражава притајенужељубек-

77

ства изреалнихоколности, а истовременосетрансформишеусимболични знак оног чега нема, за чимчезне, али штонећебити остварено.

Такобезначајни предметоправдава својепостојањеи пока-зујеЧеховљев начинда малимказујемногои трагичнозна-чајно. ЗатојеГорки биоуправукада мујеписао: „Када јеАстров почеода говори ожеги уАфрици, ја самзадрхтаоодусхићења предснагомвашег талента."

Каои уосталимдрамама, музика језначајна компонента уструктури УјкаВање. И тојеновина, јерукласичнојрускојдра-ми нема музикеуоваквојфункцији. Да јеауторпридаваозна-чајмузици уизвођењудраме, сведочи његов савет: „За улогуТељегина потребанједобаргитариста."Иакои музика уроња-ва упрозаично(гитара јена столици, напоредоса самоваром;Тељегинсвира, а дадиља ваби пилиће), она остварујеконтра-пунктопштојинтонацији драмског казивања. Јернеможебитиништа даљеодпрозесвакодневности и музике. Занимљивоје,међутим, да музика ни уједномтренуткунезвучи дуже. Лепо-ти нијесуђенода потраје. И њувребајубаналности несло-бода: или дадиља ваби пилиће, или фабрички радник упада ипита за лекара, или Серебрјаков забрањујеЈелени да свира.Самоуфиналнојсцени Тељегинсвира безпринудеи пратитрагичнозвучањеСоњиног монолога.

Одинструменталкеи вокалнемузикедалекојезначајније, иза Чехова типичније, организована текста по музичкимпринципима. Запажамода суизвеснерепликесиметричнеструктуре. И тонесамоједнеличности, штоби семоглосхватити каосредствоиндивидуализације, већмногихјунака.Тосугерира двествари: да јепосебном структуром текстауметник хтеода нагласи извеснеисказе, и друго, да јеутаквимрепликама еуфонија равнозначна семантици. Тојеособеностстиха и поезије, посебнолирике. Присуствотаквихелеменатаусценскомказивањуи јестеједанодтипичнихквалитета лир-скедраме.

Јелена говори Војњицком: „Неблагополучнов зтом доме.Ваша матьненавидитвсекромесвоихброшюри профессора;профессорраздражен, мненеверит, васбоится;Сонязлится

78

на отца, злитсяна меняи неговоритсомнюужедвенедели;выненавидитемужа и презираетесвоюмать;яраздраженна исегодняраздвадцатьпринималасьплакатв... Неблагополучнов зтомдоме."Пресвега примећујемода јереплика уоквиренаистимсклопомуфункцији акцентирања основног исказа. Од39 употребљенихречи 31 јепоновљена, или јеусазвучјусадругима. Чехов јеписаоХлопову: „Интерпункција служи каонотепри читању."Акосузнаци интерпункције—ноте, онда јечитање—мелодија. И доиста откривамовишеелемената којиостварујумелодијски ефекат. Пресвега таутологију: почетнафраза, речи матпи профессор, глаголски облици раздражен,злитса, ненеавидите. Затимунутрашњуриму—боитсн: злитса;презираете: ненавидите;говорит: верит. Парадигма л, менл,мне, сомноm, звучи каоваријација једног мотива. Паралелноса њим: вtл, вас, незавршенради разнообразности. Речпро-фессор фигурира уфигури палимогије, а облик злитсяуфункцији анафоре. Цела реплика јеостварена интонацијомасиндетона, и таjзадихани ритамоткрива душевностањејуна-киње. Истовременоима квалитетеградације: јерпочетна и за-вршна фраза, иако лексички истоветне, интонацијски суразличие. Затоштозавршна носи усеби и свеукупнусеманти-куказаног.

Да наведемојош једанпример. Соња говори оцу: „Надобытьмилосердним, папа!Яи дядяВанятак несчастиы!Надобыть, милосердным!Вспомни, когда тыбыл помоложе, дядяВаняи бабушка поночампереводили длятебл книги, перепи-сывали твои бумаги всеночи, всеночи!Яи дядяВаняработалибезотдыху, бояисьпотратитьна себякопеикуи всепосылалитебе'. Мынеели даромхлеба!Яговорюнето, нетояговорю,нотыдолженнаспонять, папа. Надобыгьмилосерднымl"

Цела реплика јеапострофа, посуштини, чија јеинтонацијаодређена бројемускличника. Почетна фраза сепонавља трипута, дели текстна извеснеинтервалеи добија функцијулајт-мотива. Тајлајтмотив сваки путзвучи убедљивијеи болније,јерга семантичкоокружењесвевишебогати смислом, којиоправдава захтев: треба бити милостив. Поновосејавља пара-дигма личне заменице у функцији тоналној. Исто тако,

79

таутолошкефигуреи леонинскериме: Я и дядяВаня.;всеночи;переводили: переписывали: работали: посылали. Поредтога, уреплици има неколикообрта: работатьбезотдьха;неестьдаромхлеб;потратитьна себякопеику, који својимпосло-вичнимзвучањемтакођеинтензивирајуекспресивносттекста.Најзад, реплика јеинтерпункцијоми свезама подељена уодре-ђенецелине, чији слоговни односговори осиметрији изкојерезултира ритам: 9:10:9: 10:11:10:11: пауза +6:14:12:8:8:12:9:9. Симетрија јеупадљива на почеткуи на кра-ју, док усредини има неуједначености. Али за утисак осиме-трији релевантни сууправопочетак и крај. Одступањеодњеусредини репликеможебити мотивисанотежњомда сеизбегнепоистовећивањеса стиховнимказивањем.

Изаспекта музичкеструктуретекста, најинтересантнија језа анализузавршна Соњина реплика — монолог;али због ду-жинетекста и неопходности подробне, минуциознеанализе,његова интерпретација мора изостати. Цил, наведенихприме-ра је да покаже како Чеховљев текст обједињујенајсуштаственијекомпонентејезика: експресијуречи и музикуречи, ближећи се тиме оптимално најсавршенијем видууметничког саопштавања —стихуи лирици.

СвојупоследњудрамуВишњик Чехов јеписао1903. године.Објављена је1904, два пута, узборнику„Знање", и упосебномиздањуА. Ф. Маркса. Премијера јебила 17. јануара 1904.

Вишњик има посебноместоуЧеховљевомдрамскомствара-лаштву. Она делујекаоуметникововраћањедруштвенојдрамикритичког реализма. Јероснова њеног сижеа јеконачнопропа-дањеплемићког гнезда. Изтога израста питањедаљесудбинеспахија и сељака —слугу, појавепреласка племићкихпоседа увласништво трговаца — капиталиста. Руска интелигенцијаодређујесвојстав према тимпитањима;прекоњеног односапрема збивањима уводи сеудрамуидеја револуције. Свејетопроблематика критичког реализма. Ипак, Вишњик остајеновадрама. Чехов уњојнетражи новеизворедраме, већдајеновусценскуинтерпретацијустарих„проклетихпитања". Акосемаксималноприближиосижејнотематски класичнојдрами, уграђењудрамскеситуације, сценскеатмосфере, примени си-

80

стема средстава, остаојена свои становишту. Док суГалебиУјка Вања стваралачки експерименатбазиранна превазила-жењукласике, Вишњик јеостварена синтеза класичнеи новедраме. Њомејеостварена јошједна синтеза: драмеизразитотрагичнихакцената и —комедије.

СтруктуруВишњика карактеришемногопланост. За разликуодранијихЧеховљевихкомада, овдесоцијални планима гото-водоминантанзначај. У суштини онсесводи на три проблема:пропадањеплемићког гнезда;судбиненеплемићкихсталежа;питања револуције. О првомпроблемуруска књижевностго-ворила јевећодМртвихдуша. Чехов показујесвеопшти крахутомпроцесупропадања: имањеГајева и Рањевскепродајесена добошзбог дугова. За уметника јеготовобитнији други видкраха: духовни. Последњи власници имања суинфантилнелич-ности. Оба вида сурезултатсистема друштвениходноса, уко-месуплемићка деца, према дивнојформулацији Доброљубо-ва, „почињала неумењемда сеобују, а завршавала неумењемда живе". Вишњева башта пропада због законитости историј-ског развоја. И инфантилностјевидзаконитости. Јеркадбиизданци старог били способни за живот, светсенеби мењао!

Инфантилностјунака ауторпоказујеи самоисказима и су-момподатака који формирајунашутисак и сазнањеоњима.Гајев кажео себи: „Говореда сам ја цело својеимањепроћердаона бомбоне."У овомсамоисказујеи судсредине:„говоре..." У његовојиронији је презир средине премаништавномбићу. Јеримањесеможепроћердати због великестрасти, или због љубави. Тоби већговорилоочовеку, пози-тивном или негативном, узависности одприродестрасти ициља, а ли ипак очовеку. Податак који аутордајеоГајевуформира утисак одетињастојособи, којојсуи упедесетојго-дини највећезадовољство—бомбоне!Податак јеистовременои дијагноза инфантилиости.

И Гајев има свог Захарку, слугуФирса. Њемујескоро90 го-дина, посенилиојеи болестан, али Гајеву, који јемлађи одње-га 40 година, несмета да муФирсслужи!Критика која јегово-рила да су Гајев и Рањевска „симпатична господа"нијетумачила духЧеховљевеконцепцијеликова. Треба нагласити

81

да они непропадајуоддоброте, већодкрајњенеспособности.АкојеГајев проћердаоимањена бомбоне, Рањевска јето-

медопринела својимавантурама. У другомчину, утренуткуискрености, она говори освојим„греховима": удавала сезапијанице, коцкаре, женскароше. Акоона дајекелнерубакшишили скитници —златник, изтога сенеможеизводити закључакоњенојдоброти. Издва разлога: прво, она сепослетихпосту-пака кајеи извињава, а акочовек помажедругима изуверења,или оддоброте, онда нема разлога за кајање. Друго, њенепо-ступкејеприроднообјаснити господскомнавикомда расипановац. „Ја самувек расипала новацкаолуда", признајеРањев-ска сама. Према томе, она сепонаша каочовек који незнаценуновцу, а незна затоштосуга други зарађивали да би гаона могла расипати. Јерутомејечаргосподства —да сераси-па. Најзад, она једетињаста и њенедетињаријенетреба меша-ти са добротом.

Чехов дајејошједанподатак који јунакињуморалноквали-фикује: Гајев оњојкажеВарји: „Она једобра, мила, ја јемно-говолим, али ма коликоизмишљаоолакшавајућеоколности.мора сепризнати: она јепорочна."Занимљивоједа Варја неопонира. ЗаштојеЧехов изабраоГајева да овокаже?Прво, онјењојбрат, најближи човек, који ћебити и најблажи усуђењу,а друго, онуинфантилности својојнеумеда скрива оноштомисли и штооРањевскојмислеи други, али ћуте.

Основни проблемококога сегрупишесоцијални пландра-мепостављенјеупрвимсценама првог чина. На Анинопи-тање, Варја одговара да мениценисуотплаћенеи „уавгустућеимањебити продато". Власници се, међутим, понашајукаоданисуугрожени, неодричући сестарихнавика, чак ни приређи-вања бала. Лопахинов предлог да сеимањеуступи за плацевевила и прима рента Рањевска одбија са аристократскомавер-зијом: „Вилеи њихови власници, тојетакобанално."И такојевишњева башта продата на лицитацији. Значаjтог факта јеутомештоЧехов показујењимеисторијскунеминовностдафеудализампропадне.

Уметник топоказујена вишеначина: репликама Фирсовим,исказима ПећеТрофимова, поступком Лопахиновим. Фирс,

82

који најдужепамти летописовог дома, кажеповодомприређе-ног бала: „Некада сукоднасна баловима играли генерали, ба-рони, адмирали, а сада шаљемопопоштанског чиновника ишефа железничкестанице, па и они нерадодолазе."Овопоре-ђењеочигледнопоказуједокојесемересрозалоплемићкогнездо. Друга реплика Фирсова јејошзначајнија: „Раније, пречетрдесетпедесетгодина, вишњесусушили, правили водницу,слатко... и сушенувишњусуодвозили уМоскву, уХарков. Па-ра јебило!Тада сузнали начин..."Стари слуга уовомописууствари помињевремефеудалнеекономије, када јевишњевабашта била рентабилна јерсувишњебрале, сушиле, продавалеи новацдоносилесељачкеруке. А сада вишенема кметова, иимањебезњиховог рада мора да пропадне.

Историјска неминовностпропадања јемного јаснија изречи студента Трофимова. Каоинтелектуалац, КОЈИ језбогсвојихреволуционарнихуверења неколикопута искључивансауниверзитета, Трофимов је најквалификованији јунак даискажессудукметства. Међутим, његов циљнијебиода будесамоадвокатисторије, већда Ању, млади нараштајплемићкоггнезда, одвоји одстарине, одпривилегија и предрасуда. Да јеувери унеправедносттог света и да јетакоспасе. У томејесмисаоњеговихречи упоследњојсцени другог чина. Убедљи-востњеговеоценеварварскеприродефеудализма јетакоочевидна да Ања престаједа воли својегнездо: „Шта стевиучинили одмене, Пећа, заштоја вишеневолим вишњевубаштукаораније?"Пећина језаслуга штојеона одлучила данапусти кућуи да одеда учи.

Извршитељ историјске пресуде је Лопахин: он налицитацији купујеимањеГајева. Факатједвострукозначајан.Прво, онјепотомак кметова на томимању. Друго, вишњевубаштукупујечовек који има намеруда јепосечедокорена. Утомејесимболика краја једног света. Има утомеи некеосве-те, и релативнеправде, али највишеисторијскелогике.

Иакосудва израза осудеплемићког гнезда, Трофимов и Ло-пахинсупосхватањима истотакодалеко, каои према Рањев-ској. Разлика јеутомештоЛопахинсечувишњика сматра за-логомновог живота, који језа њега еквиваленатсреће. Трофи-

83

мов, међутим, види неминовностда нестаневишњева башта,али нема илузија да ћеЛопахиностварити срећуза људе. Одсамог почетна уњиховимодносима сеосећа нетрпељивост. НаЛопахинов захтев да мукажешта мисли оњему, Трофимов од-говара: „Ја, ЈермолајеАлексејичу, овакомислим: ви стебогатчовек, бићетеускоромилионер. Каоштојеза разменуматери-јепотребанграбљиви звер, који прождиресвена шта наиђе,такоси и ти потребан."Трофимов је, уствари, овомрепликомодредиограбљивуприродукапитализма. Али и пореднегатив-кеоценеуреплици јеприсутна свеетозаконитости његовепо-јавеи корисности: да прогута феудалнулешину. Значајнији јењихов дијалог упоследњемчину. Лопахинби желеозближење,којеТрофимов неприхвата. Уместотога даомујесавет: „Неразмахујрукама", који јемањевезанза његовумануупона-шању, а вишеза његовепланове, за размахексплоатације. Утом

саветукаода јеауторова вера да ћеТрофимови, тј. револу-ционарни покрет, стати на путЛопахинуи везати муруке.

Чињеница да јеЧехов сликаоплемићкусрединууоваквомтренуткуиницира представуо значајупсихолошког планаВишњика. Први проблемјеодносЛопахинов према Рањевској.Иакосукласни непријатељи, кодњихнема ни конфликта, нимржње, на којима би сеградили сукоби драме. КодГајева по-стоји самопрезирпрема бившем свои робу, и тајпрезиризражава унадимку„простак". Међутим, Лопахинкаода на-стоји да очува некублискостса Рањевском: „Мојотацјебиокметкодвашег оца и деде, али ви стенекада учинили за менетакомногода самја свезаборавиои волимваскаорођену."Реплика језначајна и заслужуједа сеиспита да ли сењеговадушевна стања подударајуса овимисказом?

Пресвега, примећујемода измеђуовеизјавеи поступакаЛопахиновихпостоји упадљиви несклад. Какода се, на при-мер, објасни податак iнтојеуместода дочека на станици Ра-њевску—заспао?Заштосусви остали, чак и стари и болесниФирс, отишли да једочекају, а он, који је„специјалнодопуто-ваода једочека"— преспавао?Најлакшејеовообјаснитислучајношћу. Али тада не би било богатства психичког

84

доживљавања, учемујесуштина Чеховљеведраме— „Драмајеучовеку..."— затосмодужни да потражимодругемотивеовомслучају. Уопштеузев, саниницира подсвеснустрепњуодсусрета, и подсвеснужељуда сесусретодгоди. Акојесанвидбекства, онда значи да Лопахиннијетајочекивани сусретдоживљаваокаонештопријатно. Чега сеонсећа уочекивањуРањевске?Сећа секакога јепијани отацзверски истукао,какомујекрв текла износа а Рашевска мујепомогла да сеумијеи рекла: „Немари, сељачићу, зарашћедосвадбе!"Се-ћање, очевидно, није пријатно. Речи које памти имајуочевиданподсмешљив смисао.

Можда онжели да сесретнеса њом, нена станици, већуистојсоби гдемујенекадодрпаноми увређеномпрала крвавиноскакоби разлика била упадљивија и према томе, остваренаизвесна компензација. Одласком на станицу он би сеизједначиоса осталима, па такои својживотни успехучинионеупадљивијим. Сан, према томе, можебити изразподсвеснежељеда сеиздвоји одосталих, обслугу, да сеискаженезави-санположај!

Други мотив, и свакаковажнији, јеутомештоонвећпо-тајно носи у себи један план. Наиме, врхунац његовогживотног успеха нијеумилионувећутомеда милионбудесредствоостварења једног сна: да постаневласник имања накомесуњегови преци били робови!Наравне, остварењетогсна јенемогућеакосестари господари неистисну. Њиховопропадањејединоможепружити приликуда Лопахиностварисвојсан. Затоисподњеговог предлога лежи притајена нада дага Рањевска нећеприхватити. Када тога неби било, Лопахинби могаоуместопредлога, који језа Рањевскунеприхватљив,понудити зајам, или самотплатити менице. Али оннечини ниједно, ни друго!У ствари, његов предлог, који делујекаопоку-шајпомоћи, самојеначинда сеузштомањеотпора остварициљ. Онслути да када би предложив да купи имање, власницинеби пристали. За њихјебезболниједа имањекупи неки непо-знатбогаташ. А страхота пораза јестеутомештоихизроднекућеистискујебивши роб, каоштојеза бившег роба највећаафирмација да постанегазда тамогдесуњегови преци веко-

85

вима били слуге. Он говори: „Ја сам свезаборавио...", усуштини, негдеуднубића, ништа нијезаборављено: ни детињ-ство, ни преци!Топотврђујењегов исказутрећемчину, послекуповинеимања: тонликовања и посебаннагласак —„Када биотаци деда изгроба могли видети да јењихов Јермолашка, бо-си и неписмени, постаовласник имања, гдењихнисучак ни укухињупуштали".

Такосеможерадовати самочовек који јеоствариоживотнисан. Да тонијеупитању, Лопахинсенеби неразумноналицитацији такмичиоса познатим богаташем Деригановом.Дериганов јебогатији, али одустаје, jерза њега вишњевабашта нијебила оноштоза Лопахина. Лопахиндајевишенегобогатији одњега затоштојепоседовањевишњевебаштеза ње-га —остварени животни циљ. Она вероватнотоликоневреди,штоДериганов види, али за Лопахина вреди, јерза њега значинештодруга.

Сада јејаснозаштосечовек са оваквимпотајнимжељама ипланомпонаша онакоупочетноjсцени драме. Међутим, Лопа-хиннијесамозверкоји треба да поједежртву, већи човек, онима и извесносаосећањепрема људима који пропадају, и тачињеница такођеутичена његовопонашање. Али јежеља даоствари санјача!Тосенарочитоосећа утрећемчину: Онсенијемогаоуздржати одликовања;поготовуби могаознати дајемузика утомтренуткунеумесна, јернетреба многопаметида сесхвати да његова радостњима задајебол. Али осећањеуспеха јејачеодљудскихобзира, и затооннаређује: „Еј,музичари, свирајте, ја хоћуда васслушам... Иденови влас-ник..."И онхоћеда свебудепоњеговојвољи јер„свеможедаплати". Свестомоћи новца утомсветуствара самосвестосво-јојмоћи и вредности, и такођеодређујепонашање.

У понашањуРањевскеи Гајева језанимљивокаковезаностза традицијупостајеупсихи људскојсила, која имсмета даживе. Чак и њима, и порединфантилности, јасноједа јеимањепрезадуженои да немајудругог излаза сем продајеплацева. Међутим, они непристајуи — пропадају. У првомчинуопажамода сусверепликеРањевскеизразитоелоцио-палне. У сусретуса „дечјомсобом"она узвикује: „Ја самовде

86

спавала кадсамбила мала (плаче). Ја сами садкаодете..."Поредузбуђења, репликеоткривајуизвесновраћањеудетињ-ство. И понашањеједетињасто. Зарима смисла говорити првуфразукада сви који јеслушајутознају?Зарнеби билопри-родниједа семати усусретуса „дечјомсобом"сети покојногсинчића?Уместотога, она љуби присутне, и понеколикопута.ТимпоновљенимгестомЧехов дискретноподвлачи детињастопонашање. Истовременоовопонашањеодајестепенвезаностидушевнеза вишњевубашту. У ствари, Рањевска нема разлогада каже„Нећупреживети овурадост", јерјенајвишеразлогаза бригу. Али неадекватностреалнеситуацијеи њеног по-наишња оцртава типсангвиника, детињастоегзалтиранеособе.Њена халуцинантна визија мајке, на крајупрвог чина, такођејеизразпотребевраћања удетињство, „када сесрећа свакогјутра будила заједноса њом". Психолошка мотивација јеуто-мештојеусвести детињствонеодвојивоодспомена на мајку,а поредтога, за личносткоја сеуовомтренуткупонаша недо-расло, каодете, визија мајкејенеминовна.

Везаностза својегнездосеексплицитноразоткрива утре-ћемчину, када на саветТрофимова да сенетреба заваравати,већ„барједномуживотупогледати истини правоуочи", Ра-њевска одговара:.....Ви стесмелији, честитији, паметнији однас, али размислите, будитевеликодушии... поштедитеме. Јерја самсеродила овде, овдесуживели моји отаци мати, мојдеда, ја волимовајдом, безвишњевебаштенемогуда зами-слимсвојживот, и акосемора продавати, онда мепродајтеза-једноса баштом... (плаче)."Поштосенеможезамислитиживотизвантог миљеа, онда је, пореднепрактичности и неспо-собности, и подсвесна жеља да се, аконеизбегне, онобародложи судбоносни тренутак, условила паралисаностуњеномпонашању. Сила везаности за кућу, имање, предање, детињ-ство, свејетотакоосвојилоРањевскуда сепретворилоусметњуда билокакодругачијеорганизујеживот. Међутим,Чехов показуједа они нисукадри ни за великутугу. У четвртомчинуГајев кажеда сусепослепродајеимања „сви умирили,чак постали веселији". И Рањевска признаје: „Да, са нервимајебоље. Ја доброспавам."Свеовозначи и да јевезаностза

87

животјача одљубави према вишњевојбашти.Чехов јеинсистираона судуда јењеговоделоближекоме-

дији негоправојдрами и тврдиода Станиславски и Данченко„нисупажљивопрочитали његов текст". У ствари, овденијеречсамооквантитативномодносукомичног и тужног (мада и тајодноспредставља једанпроблемдраме), већоуметниковојконцепцији историјског развитка. Чехов јежелеода сугериразакључак: нема трагике у томе што одживело силази сажизотнесцене, јерјетоликопреживелода јеизгубилоправона драму. И тојенека законитостисторије-да сечовекнајлакшерастајеса онимштојевећпосталосмешно.

Вишњева башта неодражава самоједантренутак уразвојуРусије. Њенјерезонансвећи и трајнији. Одржала сена сценизатоштоноси усеби нештоодвечнедрамекраја. У томејеисмисаорепликеСимеонова-Пишчика: „Свемуна овомсветубива крај."Чеховљев комадпоказујеоно„колосудбине"—уз-дизања и падања друштвенихсталежа и вредности. Показуједијалектику развоја, у коме се извесни феноменипреображавајуусвојесупротности. Тако, на пример, нор-мативногледано, богатствојециљљудског стварања, богатствокаоеквиваленатблагостања. Њемутежеи појединаци друш-тво. ТекстВишњика, тачнијесудбинењенихглавнихјунака, на-води на мисаоонегативнимефектима постигнутог циља: по-следњи господари суаргуменатда богатствоупропаштава.Оноствара условеукојима они који га поседујунеморајура-дити. А човек и његоверукесустворенеза рад. Историја јепо-веетчовековихоблика рада уосвајањууслова егзистенцијеуприроди. Човек јеи постаочовек —радом. Затојељудска је-динка одвојена одрада већосуђена на поразуживоту, јерјетонеприродна позиција. Нерадводи непознавањуживота, а тонезнањенеминовноизазива неадекватностпонашања. За светкоји неумеда размиiшва озаконитостима историје, тодобијавидетичкеодмазде: богатствостеченотуђимтрудомсвети сетимештопостајеузрок неспособности и пропасти.

ЗначајЛопахиновог лика је. поредосталог, и утомештојепоказао да је смисао рада не само у томе да побединемаштинувећи да докажеда јерадчовекова историјска

88

шанса да потврди својувредност. РадомјеЛопахинодробапостаогосподарвишњевебаште. РадјеАрхимедова полуга ко-јомчовек преображава свет.

КаосвеЧеховљеведраме, Вишњик има четири чина. Времеи простордрамеимајусимволичнозначењеи функцију. Тричина сеодигравајууспахијскомдому, а самодруги —упољу,Први и четврти удечјојсоби. Символика јеутомештоудечјојсоби нема деце, уњојсустарци, „завршиосеживотуовомдо-му". Истовременоиницира мисаода сујунаци људи који суостали деца, иакосувећседи!У ремарки четвртог чина секаже: „декорацијеизпрвог чина". У овомвраћањуна први чинјезатеарањекруга.

Други чинседешава упољу, али јена сцени толикообјекатакоји сугерирајупропаст: стара, давнозапуштена капела, ка-мење— старенадгробиеплоче, стара клупа. Види сепутзаимањеГајева. Уметник очевидноинсистира на старости свегаштосевиди, и на гробљанскојатмосфери. А топредсказујеодумирање. Затосепутнедоживи нормативно, већкаодаодживели спахилук тимпутемтреба да сепресели на гробље!

Трећи чинјелоциранусоби за госте. Онјепростороми ат-мосферомупрошлости. Затојесада „свеуневреме", наро-читобал. У оквирпростора драмеулазеи железничка станицаи воз. У првојсцени јунаци долазеса станице, узавршнојодла-зена станицу. Мотив воза јеовдесимбол нестабилности и про-лазности: сав животљудски јеизмеђудоласка и одласка. Исто-ријска судбина класа јеиста: Рањевска и Гајев одлазе, а Лопа-хиндолази. Дијалектички моменатјеутомештоЈекрајједнеепохеистовременои почетак друге.

И времејеуфункцији симболичног смисла збивања. Првичинседешава умају, а четврти уоктобру. Времеима двеусме-рености: одпролећњег цветања ка јесењемвенењу. Први чинпочињеусвитање(„скороћеизаћи сунце"), други —озаласкусунца („скороћезаћи сунце");трећи —ноћу, и завршава сеупоноћ. Четврти чиннема тачноодређеновреме, и тонијеслу-чајно. У ствари, драма вишњевебаiптесезавршава са трећимчином—купопродајоми доживљавањемтекупопродаје. Тојеи крајплемићког гнезда. Четврти чинседешава послетога и

89

извантога, али јелогичка последица ранијихзбивања. Времен-ски циклусдрамскерадњејеусмеренодсвитања ка заласку.Симболика јеусумракуплемства и њиховихгнезда.

Драмски ток сеодпрвог чина зачињеокодва мотива: суд-биневишњевебаштеи мотива љубави. Атмосфера катастрофенараста удругомчину, када Рањевска изговара реплику: „Јасталночекамнешто, каода ћесекућа на нассрушити."Светоочекивано, страшно, дешава сеутрећемчину. Лопахиновоса-општењеда јекупиоимањеи његов монолог представљајукулминацијудраматике. Послетога севишеништа битнонезбива, тачнијесвесесаморасштаћепоинерцији. Други мотивдобија својзамахтек удругомчину, на сижејнојлинији Тро-фимов —Ања. Она јеједини знак оптимизма удрами. Трофи-мов, који изговара пресудустаромсветуизговара и поздравновом: „Здравонови животе!"Тајнови животсесагледава каоживотрада. Последњи изданак племићког гнезда, који јера-скинуоса традицијом, изговара значајнеречи: „Ја ћурадити!"

За одређивањеструктуредрамеоптимистички тон, везанзаовусижејнулинију, важанјекаоконтрастпесимизмусудбиневишњеве баште. Такс се поларитети још једномуравнотежавају, каои комичнои трагично.

Поредтипова и средстава драмског казивања, којесматра-мо стандардним за Чехова, у Вишњику сретамо и некеиновације. Прва јетипизирањејунака репликом, која сепона-вља. Такосеза Јепиходова неотуђивовезујереплика „двадесетдвенесреће...", за Гајева — фразеизбилијарскеигре. Друга,упадљиво честа варијанта казивања је реплика —рекапитулација. То су, у суштини, мале исповести, којенајчешћеудрамскозбивањеуводепрошлост. Као, на пример,реплика Рањевске, која почињекајањем: „О моја младости, омоји грехови..."Типична јеЛопахинова реплика — монолог утрећемчину, укомесенови власник вишњевебаштесећа си-ротињског детињства. Иакосесведешава изванепицентрадраме, свеипак мотивишефиналедраме. Можда Чехов то-ликопута удрамскоказивањеуводи прошлостзатоштојевишњева башта ирошлост, која мора да прођејерсенеложеуградити убудућност.

90

Трећа новина јеукидањереплике, каосредствода сеизразидушевностањејунака. Примерза тојеРањевска, која утре-ћемчину, послеЛопахиновихречи „Ја самкупио...", докрајачина неизговара ниједнуреч. Одсуствомрепликеуметник бо-љеизражава њенутугу, кадзанеми одочајања, негода јепочела да говори о свом очајању. Исто тако, Чехов заизражавањеатмосферекористи празнусцену. Понормамакласичнедраме, сцена јефункционална кадсена њојодвијарадња, кадсена њојчујереч. Безприсуства глумца и његовереплике, сцена каода непостоји. Чехов је, међутим, и празнусценунатераода будеречита. Ауторова ремарка: „Сцена јепу-ста", усуштини говори осудбинама јунака: опустоши уду-шама. Истовремено, аутороставља гледаоца очи уочи са томпустоши, да би јеи визуелнои душевнодоживео. Такопуларепликеи неангажованостсценепостајусредства драмског ка-зивања.

Чехов са лакоћомзапоставља уобичајенеметодекласичнедраме и ствара нове. На пример, он није искористиомогућпостконфликта измеђуЛопахина и Гајевих. Драматикакомада нерезултира изкласног сукоба, чак ни изличног, већизисторијскенеминовности: „Свемуна светубива крај."Истотако, онусценски арсенал средстава уводи боје, остварујућињиховомсимболикоматмосферу, каои заплетем, ситуацијом,репликом. Уводи наглашеномузику, инструменталну, вокалну,оркестрацијутекста, која јепрвенственопесничкосредство,посебноулирици. Симетрична рима, фреквенција понављањаречи, присуствотропа уреплици, светодрамскоказивањеближи стиховном. Такомузика постајеједна одтипскихобли-ка лирскедраме.

Каои уосталимЧеховљевимдрамама, уВишњикумузика јеприсутна уразнимвидовима. За улогуЈепиходова вреди истоштоза Тељегина: она захтева доброг гитаристу. Тоистоважи иза јеврејски оркестар. Музика звучи вишепута колоришући ат-мосферуна начинкоји одговара тренутку. Тако, на пример,оркестарсечујетри пута, и сваки путса посебномфункцијом.У другомчину, његова музика сечујеиздалека, послеиспове-сти Рањевскеосвојим греховима, и такотихода семора

91

ослушкивати. Тајфакат, каои питањеРањевске: „Зарон(орке-стар) јошпостоји?"дајемупечатгласа прошлости, нечег дале-ког и одживелог, отуда кохерентнозвучи са казанимрепли-кама и њиховимсмислом.

У трећемчинуоркестарзвучи два пута: на балуи утренуткуЛопахиновог саопштења да јекупиоиман.е. Слушајући Вар-јинуреплику: „Ангажовали смомузичаре, а немамочимедаплатимо", веселозвучањеоркестра претвара бал утрагикоме-дију. У тренуткуЛопахиновог саопштења, звучањеоркестра седоживљава на два начина: за Рањевскуонојетужно, каопо-гребна музика —за Лопахина ведрои радосно. И слушалацгадоживљава каоистовременозвучањереквијела вишњевојбаш-ти, и каохимпупобеди једног новог света.

И звучањемузикеима својраспоред, кометреба откритисмисао. Први чинсезавршава ремарком: „Далеко, за баштом,пастирсвира на фрули."Звук свиралеуопштојоркестрацијидрамеделујенаивнои бедно. Ипак, онјеудухусмисла првогчина. Свирала значи пасторалност, наивност, дечјурадост. Атојеуправокарактеристичноза понашањевласника вишњевебаште.

Предкрајдругог чина, када Гајев говори: „Господо, сунцејезашло", док сви седе„замишљени", у„тишини": „Одједномсезачуодалеки звук, управокаоснеба, звук прекинутеструне,тужани који замире."Онјеизазваоузбуђењеи коментаре, алимуниконијеоткриопореклонити смисао. НајближејеистиниФирс, који каже: „Такоистосечулопреднесрећу."У следећемчинуодиграћесефиналенесрећеГајевих. Прави смисаоовогзвука ми схватамотек на крајудраме: када сепонавља. Звукпрекинутеструнезначи прекиднечега, неког континуитета,крајегзистирања старог света. Према томе, упрвомзвучањуонјепредсказиsањетог краја. Оносепродужујеи утапа уаритмичнулупусекирепостаблима: извршењеисторијскепре-судејеувизији Чехова амузикално, симболизујући рушењеједног система ствари. Такозвук нествара самоатмосферувећ постајетумачдуха драме. И музика добија функцијутумача суштинедела.

Готовопола века Чехов је, посмртно, постојаоусенци

92

великихрускихлесника и романсијера. Критици и читалачкојпублици јетребалодужевремена да уписцукраткихприча идрама „сиромашнихрадњом"откријугенијалног уметника.Али суштина талента је, поредосталог, и утомештонадживипредрасудесавременика и дочека праведнуоценусвојеснагеи вредности. У нашевреме, интересовањеза Чеховљевоства-ралаштво је необично интензивно и у осетном порасту.Краткоћа приповедања је призната као сестра талента;а„несценични"комади —проглашени за нов виддрамскеумет-ности. АуторКамелеона, Јаруге, Степеи Туге, УјкаВањеиВишњика справомсеубраја унајдаровитијеуметникекојејеруска књижевностдала свету—стоји узПушкина, Гогоља, До-стојевског и Толстоја.

ДрМилосав БАБОВИЋ

* * ** * ** * *

ПРИПОВЕТКЕПРИПОВЕТКЕПРИПОВЕТКЕ

ПИСМО УЧЕНОМЕ СУСЕДУПИСМО УЧЕНОМЕ СУСЕДУПИСМО УЧЕНОМЕ СУСЕДУ (1)(1)(1)Драги комшија!Максим... (заборавиосамкаковамбешеимепооцу, из-

вин'тевеликодушно!) Извин'теи опроститемени, чичи старомеи глупојдуши човечјојза тоштосеусуђујемда Васузнемиримсвојимништавнимписменимбрбљањем. Већјепрошла целагодина какостеизволели да сенаселитеунашојстрани света—усуседствуса мном—сићушнимчовечуљком—а ја Васјошнепознајем, а ни Ви мене—јадног црва —непознајете. Дозво-лите, драгоцени комшија, да семакарпомоћуовихстарачкиххијероглифа упознамсВама, да Вамумислима стегнемученурукуи да Вамчеститамдолазак изСанктПетербурга унашне-достојни континент, насељенсељацима и тежачкимнародом,односноплебејскимелементом. Ја самодавнотражиоприликуда сеупознамсВама, жудеосамзатоштојенаука у, извесном

93

смислу, мајка наша рођена, истокаои цивилизација, и затоштоискренопоштујемонељудечијеимеи звањеовенчаноореолом популарнеславе, ловорикама, признањима, орде-њем, лентама и сведоџбама грми каогром и муња усвимчастима овог света, видљивог и невидљивог, тојестподСунцеми Месецом. Ја ватрено волим астрономе, песнике,метафизичаре, приватнедоценте, хемичареи другежрецена-уке, укојеВи себеубрајатезбог својихмудрихдела и научнихдостигнућа, тојестзбог продуката и плодова Ваших. Кажудастемногокњига штампали док стекапали надцевима, топло-мерима и гомиломстранихкњига спримамљивимцртежима.Недавнојеумојмизерни посед, уруинеи развалинемоје,свратиомојсуседГерасимов и са својствениммуфанатизмомгрдиои порицаоВашемисли и идеје, штосетичупореклачовекова и другихпојава видљивог света, и буниосеи жестиопротив сфереВашег ума и хоризонта Вашихмисли, покриве-ног звездама и репатицама. НеслажемсесГерасимовомупо-гледуидеја Вашега ума, затоштоживимза наукуи она ми јеједина храна, којујепровиђењедалородуљудскомеда изне-дара света видљивог и невидљивог ископа драгоценеметале,металоидеи брилијанте, али ипак, опроститемени, једва вид-љивојбубици, акосеусудимда старачки оповргнемнекеВашеидејеупогледусуштинеприроде. Герасимов ми јерекаодастеВи наводнонаписали делоукоместеизволели изнети небашважнеидејеупогледуљуди и њиховог првобитног стања иживота препотопа. Изволели стеизмислити да јечовек постаоодмајмунског племена, одмајмуна орангутана и томеслично.Извин'теменестарца, али ја сесВама упогледутеважнества-ри неслажеми могуда Васисправим. Јер, да јечовек, госпо-дарсвета, најпаметнији одсвихживихбића, постаоодглугдахнезналица мајмуна, имаоби репи рикаоби. Да смоми поста-ли одмајмуна, насби онда данасЦигани водили изместа уме-стода играмои ми бисмодавали пареда гледамоједандруго-га какоиграмопонаредби Циганина или бисмоседели изарешетака узверињаку. Зарсмоми скрознаскрозпокривенидлаком?Зарми неносимоодећукојемајмуни немају. Зарби-смоми волели жену, и зарјенебисмопрезирали кадби она

94

бармалозаударала на мајмуницукојусваког уторка виђамокодПредводника Племства. Да сунаши прародитељи посталиодмајмуна, онда ихнебисмосахрањивали на хришћанскомгробљу;на пример, мојпрапрадеда Амвросије, који јеуоновремеживеоуПољскомцарству, нијесахрањенкаомајмун,негопоредопата католичког Јоакима Шостака, чији сезаписиоумеренојклими и неумеренојупотреби жестокихнапитака иданасчувајукодмога брата Ивана (Мајора). Опатзначикатолички поп. Извин'темененеуког због тога штосемешамуВашеученествари и тумачимихпосвоме, старачки, и нату-рамВамсвојеглупеи некаквенезграпнеидеје, којеуученихицивилизованихљуди преутрбухусмештенебивајунегоуглави. Немогуда прећутими неподносимкаднаучници усво-меумунеисправнемисли имајуи немогуда Вамнепротиву-речим. Герасимов ми јесаопштиода иматепогрешнемисли оМесецу, који намСунцезамењујеучасовима мрака и таме,кадљуди спавају, а Ви спроводитеелектрикусместа на местои фантазирате. Неподсмевајтесемени старцуштоовакоглу-попишем. Ви пишетеда на Месецуживеи боравељуди и пле-мена. Тоникаконеможебити, јеркада би људи живели наМесецу, онда би заклонили магичнуи чаробнусветлостњеговусвојимкућама и бујнимпашњацима. Људи безкишиценемогуживети, а киша пада нанижена Земљу, а ненавишена Месец.Кадби људи живели на Месецу, падали би долена Земљу, а тонебива. Нечистоћа и помијеби сеснасељеног Месеца слива-лена нашконтинент. Могули људи да живена Месецукадонпостоји самоноћу, а дањуга нема?И владенемогудозволитида сена Месецуживи, јерсезбог недоступности његовевеомалакоможесакривати ододговорности. Ви стемалопогрешили.Измислили стеи одштампали уВашеммудромделу, каоштојерекаоГерасимов, како, тобоже, на највећојзвезди, на Сунцу,постојетамнепеге. Таконеможебити затоштотонеможеби-ти никада. КакостеВи могли видети пегена Сунцукада сеуСунценеможегледати голимчовечјимочима и шта ћена ње-мупегекадселепоможеи безњих?Одкаквог сувлажног те-ла направљенетепегекадоненеизгоре?Можда, повашеммишљењу, на Сунцуживеи рибе?Извин'теменебудалузајед-

95

љивуштосамсетакоглупонашалио!Страшносамја науцисдан. И ова рубља штојебарјак деветнаестог века, за менени-каквуценунема, наука јујесвојимдалекимкрилима потамни-ла предмојим очима. Свакоми открићемира неда каочивијица улеђима. Иакосам ја незналица и старовремскиспахија, ипак сеја, стари враг, бави наукоми открићима, којесам, узнојулица свога стварами пунимсвојутупавуглаву,својућупумислима, и комплетима највећихзнања. Мајчицаприрода јекњига којутреба читати и видети. Многосамоткрића извршиосопственомпамећу, таквихоткрића којејошниједанреформаторнијеизмислио. Рећи ћуВам, а да сенехвалим, да нисаммеђупоследњима упогледуобразовања сте-ченог узнојулица свога, а неодбогатихродитеља, тојестоца,мајкеили тутора, који честодецусвојуупропашћујубогат-ством, раскоши или петоспратнимкућама сробовима и елек-тричнимзвонцима. И евошта јемојубоги умоткрио. Откриосамда севелики огњени зракасти плаштСунцеједкомго-дишњезанимљивои сликовитоигра разнобојнимбојама и сво-једивноварљивотреперењеизводи. Другооткриће. Заштојезими данкратак, а ноћдуга и обратно?Данјезими због тогакратак штосекаои сви предмета, видљиви и невидљиви, одхладноћескупља и штоСунцеранозалази, а ноћсешири јерсезагрева одпаљења светиљки и фењера. Затимсамјошот-криода пси упролећеједутравукаоовцеи да јекафа за пу-нокрвнељудештетна затоштоимсеодњеуглави врти, очи имсезамутеи другесличнествари. Многосамја открића напра-вив иакои немамдипломеи сведоџбе. Дођите, комшија, кодмене, таковамбога. Открићемонештозаједно, књига ћемоселатити и Ви ћетеменеразнимизрачунавањима поучити.

Ја самтускорочитаокодједног француског паучника далавља њушка нималонијеслична човечјемликукаоштотоми-сленаучници. И отомећеморазговарати. Дођите, учинитемитумилост. Дођитемакарсутра, на пример. Ми садпостимо,али за Васћемомрснонаправити. Моја ћерка Наташењка мо-лила Васједа јојнекепаметнекњигедонесете. Она ми јееманципована, за њусусви будале, а јединојеона паметна.Младеж Вамсад, кажемВам, дажеглаву. Нека имБог да!

96

Крознедељудана доћи ћеми братИван(Мајор), добарчовек,али међунама речено, неволи Бурбонеи науке. Овописмотреба да Вам достави мојкључарТрофим, тачноу8 сатиувече. Акога донесекасније, ишамарајтега онакопрофесор-ски, са томсортомнема серашта бита фини. Акога доставикасније, значи проклетник јеукрчмусвраћао. Обичајда сусе-ди идуједни другима нисмоми измислили и нећемога ми ниукинути, затосвакакодођитеса справицама и књигама. Ја бихсамк Вама дошао, али саммногостидљив и немамсмелости.Извин'темене, дрзника, за узнемиравање.

С поштовањемостајемподофицирДонскевојскеупензији

ВашсуседБасилијСемиБулатов

КО ДВА ЗЕЦА ГОНИ НИ ЈЕДНОГ НЕКО ДВА ЗЕЦА ГОНИ НИ ЈЕДНОГ НЕКО ДВА ЗЕЦА ГОНИ НИ ЈЕДНОГ НЕУЛОВИУЛОВИУЛОВИ (2)(2)(2)

Кадјесатоткуцао подне, мајор Шчелколобов, власникхиљадедесетина земљеи младежене, изувучесвојућелавуглавуисподцицаног јоргана и гласноопсова. Јуче, док јепро-лазиопоредхладњака упарку, чуојекакојењегова младажена, мајорица Каролина Карловна, вишенегољубазноразго-варала са својимрођакомкоји једопутовао, називала свогамужа, мајора Шчелколобова, овном и са женскомлакомисленошћудоказивала какосвога мужа нијеволела,какога ни садневоли, нити ћега моћи волети због његовеумнеограничености, сељачкихманира, склоности ка пићуилудилу.

Такав женинпоступак запрепастиоје, узбуниои страховитонаљутиомајора. Свуноћи целојутронијеока склопио. У главимујеврило, лицегорелои билоцрвенијеодкуваног рака.Сталнојестезаопеснице, а угрудима мујесрцетаколупалокакомајорнепамти да јелупалони ујуришуна тврђавуКар-са.

Поштојеизвиреоисподјоргана и погледаона светбожји,скочиојескревета и, замахујући песницама, почеода шета по

97

соби.—Еј, цепанице—повикаоје.Врата зашкрипашеи предмајора сепојави његов собар,

берберини судопера Пантелеј, одевенустарогосподиновооделои са штенетомподпазухом.

Онсенаслони на довратак и споштовањемзатрепта очима.— Слушај, Пантелеј— почемајор— хоћуда поразговарам

са тобомкаочовек счовеком, отворено.Стани пристојно. Ето тако. Хоћеш ли ми одговорити

искрено, издубинедуше, или нећеш?—Хоћу, господине.— Негледајметакозачуђено. На свог господара нетреба

гледати са чуђењем. Затвори уста. Каквоси ти говедо, братемој!Незнашкакосетреба држати умомприсуству. Одговарајми одмах, безотезања. Млатишли ти својужену, или не?

Пантелејзатвори уста и глупосеосмехну:—Сваког уторка, вашеблаго... —промуца они закикота се.—Врлодобро. А штосесмејеш?Са тимсенетреба шалити!

Затвори уста!Нечеши сеумомприсуству: ја тонеподносим.(Мајорсезамисли.) Ја сматрам, брате, да некажњавајуженесамосељаци. А шта ти мислишотоме?

—И други млате, ваше...—На пример?—Има уградунеки ПетарИванич, судија... Можда га знате?

Ја самкодњега преједнодесетак година служиокаовратар.Одличанчовек, једномречју, тајПетарИванич, тојест... а кадмалопопије, онда сечувај. Дешавалосекаддођепијан, почнегоспођупесницама. Дабогда меземља на овомместупрогута-ла аколажем!Па и мене, да јојчинимдруштво, безикаквогразлога тек удари услабину. Млати госпођуи каже: „Ти ме, ве-ли, будалоневолиши обузима межеља да тезатоубијем, дати прекратимживот..."

—А шта она ради?—„Опрости ми", вели.—Јели могуће?Бога ти?Ето, тојесјајно!—и мајородзадо-

вољства почеда трља руке.— Сушта истина, вашепрева...!А какои да небијечовек,

98

вашепрева...!Ево, на пример, моја... какода јенебијем!Хармоникунагазила и сломила, господскеколачепојела... Зарсетосметако?Хм!

—Ти, цепаницо, немојда ми мудрујеш!... Шта ти мудрујеш.Ништа паметнонећешрећи!Неради оноза шта ниси!Шта ра-ди госпођа?

—Спавају.—Е садћемода видимошта ћебити!Иди кажи Марији да

пробуди госпођуи замоли једа дођекодмене... Чекај?Шта тимислиш?Личимли ја на сељака?

—Откудда ви личитена сељака, вашепрева...?Којеточуода господинличи на сељака?Уопштенеличите!

Пантелејслежераменима, врата опетшкрипнушеи ониза-ђе, а мајорбрижна лица почеда сеоблачи и умива.

— Душице!— речеодевени мајорнајзлурадијимтономле-појдвадесетогодишњојмајорици, кадјеушла —можешли миуделити саттвог за свенастакодрагоценог времена?

—Са задовољством, пријатељумој!—одговори мајорица иподнесемучелода пољуби.

—Ја сам, душице, желеода сепрошетам, да сепровозампојезеру. Да ли би ваша дивна особа могла да ми чини пријатнодруштво?

—А да небудеврућина?Уосталом, извини, татице, врлора-до. Ти ћешвеслати, а ја крманити. Какоби билода понесемонештоза јело?Ја самстрашногладна...

—Ја самвећпонео—одговори мајори опипа канцијууџе-пу.

Пола сата послеовог разговора мајори његова жена возилисусечамцемка средини језера. Мајорсезнојиовеслајући, амајорица јекрманила. Глети ње?Глети ње, само!—мрмљаојемајорбеснопогледајући женуутонулуусањарењеи гореојеоднестрпљења.

—Стој!—викнуојекадјечамацстигаона средину. Чамацсезаустави. Мајорпоцрвенеулицуи сав задрхта.

— Шта ти је, Аполоша?— упита жена зачуђеногледајућимужа.

— И ја сам, значи, ован!— промуца он. — Ја сам, значи...

99

Шта сам?Ја сам, значи, умноограничен?Ти ме, значи, нисиволела нити меволиш?Ти ме, значи... ја...

Мајорзаурла, дижеоберукеи замахнуканџијом, и учамцу... оtempoгa, оmoгes!настадетаква гужва, којујенемогућенесамоописати већни замислити. Десилосенештоштонијеустањуда наслика ни уметник који јебиоуИталији иима најживљумашту...

Мајорнијестигаода осети каконема косена глави, нити јемајорица стигла да искористи канџијуотетуизрукусвог супру-га. —Чамацсепреврнуо...

У товремешетаосеобаломјезера бивши мајоров кључар, асада општински писарИванПавлович, и чекајући блажени часкадћесеоскедевојкедоћи на језерода секупају, звиждукао,пушиои размишљаооциљусвојешетње.

Одједномјезачуокрик који јекидаодушу. У томкрикујепрепознаоглассвојихбившихгосподара.

—Упомоћ!—викали сумајори мајорица.Неразмишљајући дуго, писарзбаци са себекапут, панта-

лонеи ципеле, трипутсепрекрсти и заплива ка средини језерада помогнедављеницима.

Пливаојебољенегоштојеписаои разумеваонаписано, изатојепоследватри минута биовећпореддављеника.

ИванПавловичјестигаодоњихи нашаосеучудуоднедоумице. „Кога да спасава?"помисли. „Етоти садђавола!"Да спасава двоје—уопштенијеимаоснаге. Доста мујебилоиједно. Лицемусезгрчи угримасутоталненедоумицеи почедахвата часмајора, часмајорицу.

— Самоједноодвас!— речеписар. — Откудмогуобоје?Нисамја кит!

— Вања, мили, спаси мене— завапи цвокоћући мајорица,држећи сеза скутмајору— менеспаси!Акомеспасиш...удаћусеза тебе!Кунемти сесвимна свету!Јаој, јаој, давимсе!

—Иване!ИванеПавловичу. Буди витез!Авај—забрунда ма-јори загрцнусеодводе. — Спаси ме, брате!Даћути рубљунапојнице!Недај, добротворе, да погинемуцветумладости...Усрећићуте... Хајдеспасавајме. Гле, какав си!Оженићусе

100

твојомсестромМаријом... Оженићусе, кунемти се!Лепа ти јесестра... Неспасавајмојужену... нека јеђавоноси!Акоменеспасеш. . убићуте!Живота ти нећудати!

ИванПавловичосети вртоглавицуи замалонеодена дно.Обећања собестранеизгледала сумуподједнакопривлачна— нијезнаокојејебоље, шта да одабере?А временечека!„Да ихспасемобоје"одлучи. „Већи једобитак оддвојиценегоодједнога. Богами јетако. А смрти нема безсуђеног дана. По-мози боже!"

ИванПавловичсепрекрсти, зграби десномрукоммајорицу,а кажипрстом десницезакачи мајора за краватуи запливапрема обали.

—Машитеногама!—командоваојепливајући левомрукоми сањајући освојојсјајнојбудућности... „Госпођа — мојажена, а мајор— зет... Сјајно!Уживај, Вања!Ох, штоћемодаједемоколача и пушимоскупоценецигарете!Слава теби, го-споди!"

ТешкојебилоИвануПавловичуда вучеједномрукомдво-струки терети плива против ветра, али мујемисаоосјајнојбу-дућности давала снагу. Смејући сеодсреће, извеојемајора имајорицуна обалу. Велика јебила његова радост. Али кадјевидеокакосемајори мајорица потукоше, одједномпобледе,удари сепесницомпочелу, зајеца, и необрати пажњуна де-војкекојесуизашлеизводе, угомили опколилемајора имајорицуи са дивљењемгледалехраброг писара.

Захваљујући мајоровим интригана и настојању, ИванПавлович је сутрадан отпуштен из општинске службе амајорица јеистерала изсвојихапартмана Маријуи наредилајојда иде„свомедрагомгосподину".

—О, људи, људи!Шта ви називатезахвалношћу!—викаојеИванПавловичшетајући обаломфаталног рибњака.

СЕОСКИ ЕСКУЛАПИСЕОСКИ ЕСКУЛАПИСЕОСКИ ЕСКУЛАПИ (3)(3)(3)Самоуправна болница. Јутро.У одсуствудоктора, који јеса старешиномполицијеотишао

улов, болесникепримајулекарски помоћници: Кузма Јегоричи Гљеб Гљебич. Болесника има тридесетак. Чекајуда их

101

попишу. Кузма Јегоричседи уординацији и пијецикорију.ГљебГљебич, који сенијеумиваони чешљаоодрођења, нале-гаојегрудима и стомакомна сто, љути сеи записујеболесни-ке. Уписивањесеобавља ради статистике. Записујеиме, имепооцу, презиме, звање, местостановања, да ли јеписмен, ко-ликоима година и, касније, послепријема, врстуболести и из-дати лек.

—Ђавоби знаокаква суова пера!— љути сеГљебГљебичвезући на малимцедуљама увеликојкњизи чудовишнеемовеи азе. —Каквојеовомастило?Овонијемастило, већкатран!Чудимсенашојсамоуправи!Тера да себолесници уписују, аза мастилодајегодишњедвекопејке!—Прилази!—вичеон.

Прилази сељак увијеног лица, „бас"Михајло.—Какоти јеиме?—ИванМикулов.—А?Како?Говори руски!—ИванМикулов.— ИванМикулов!Непитам тебе!Одбиј!Еј, ти!Какосе

зовеш?Михајлосесмешка.—А зарнезнаш?—пита он.—Шта сесмејеш?Ђавоби васзнао. Овдесежури, времеје

скупо, а они терајушале!Какосезовеш?—Зарнезнаш?Да ниси бунован?—Знам, али морамда питам, затоштојепропистакав... А

бунованнемамодчега да будем... Нисамтакав пијаница каоваша милост. Непијемоданоноћно... Имеи презиме?

—Заштода ти казујемкадсамзнаш?Већпетгодина знаш...Да ниси ушестојзаборавио?

— Нисам заборавио, али прописјетакав!Разумеш ли?Разумешли ти кадти секажеруски?Пропис!

— Е па кадјепропис, нека теђавоноси!Пиши!МихајлоФедотичИзмученко...

—НијеИзмученко, већИзмученков.—Нека будеи Измученков... Какохоћеш, самомеизлечи ..

МакарВраг Иванич... Свеједноми је...—Шта си позанимању?

102

—„Бас".—Коликоимашгодина?—А коћега знати!На крштењунисамбио, незнам.—Имашли четрдесет?—Можда имам, а можда и немам. Пиши какознаш.ГљебГљебичпосматра извесновремеМихајла, мисли и

пише37. Затим, поштопромисли, прецртава 37 и пише41.—Јеси ли писмен?—А зарпојацможебити неписмен?Тикво!— Предсветомменемораш ословљавати са „ви", а неда

говориштако!Следећи!Какосезовеш?Какоти јеиме?—МикифорПугалов изХаплова.—Хапловљаненелечимо. Следећи!—Молимваскобога... Вашеблагородство... Скородвадесет

врста сампропешачио...—Хапловљаненелечимо!Следећи!Одлази!Непушитеов-

де!—Ја непушим, ГљебеГљебичу!—А шта ти јетоуруци?...—Овоми јепрстзамотан, ГљебеГљебичу!—А зарнијецигарета?Хапловљаненелечимо!Следећи!...ГљебГљебичзавршава уписивање. Кузма Јегоричсенапио

кафеи почињепреглед. Први узима на себеапотекарскудуж-ности идеуапотеку, а други — терапеутску— и навлачикецељуоднепромочивог платна.

—Марија Заплаксина!—прозива покњизи Кузма Јегорич.—Овдесам, баћушка!У ординацијуулази мала, страшнонаборана и каозломсуд-

биномутученестарица. Она секрсти и споштовањемклањаескулапу...

—Ехм... Затвори врата!... Шта теболи?—Глава, баћушка.—Тако... Цела или самополовина?—Цела баћушка... башцела...— Незамотавајтакоглаву... Скини тукрпу!Главутреба

држати ухладном, ногеутоплом, а телоуумеренојтемперату-ри... Боли ли тестомак?

103

—Боли, баћушка...—Тако... А дедеповуци својдоњи капак!Добро, доста. Ти

си малокрвна. Даћути капљице... Подесетујутру, оручкуиувече.

Кузма Јегоричседеи пишерецепт.„Гp. Liquoг feггi3 gг оног штостоји на прозору, а оноштоје

на полици ИванЈаковљичнисуодобрили да себезњега на-чиње, подесетак капљица три пута дневноМарији Заплакси-ној."

Старица пита са чимеда узима капљице, клања сеи одлази.КрозпрозорчепробијеноузидуКузма Јегоричубацујере-

цептуапотекуи прозива следећег болесника.—ТимофејСтукатеј!—Овдесам!У ординацијуулази Стукатеј, мршав и висок, великеглаве,

издалека сасвимналик на штапса оковомпри врху.—Шта теболи?—Срце, Кузма Јегоричу.—А где?Стукатејпоказујена лажичицу.—Тако... Боли ли теодавно?—Одсамог Ускрса... Малопресамишаопешкеи једноде-

сетпута седао... Језа мехвата, Кузма Јегоричу... Имамватру,Кузма Јегоричу.

—Хм... Шта тејошболи?—Правода вамкажем, Кузма Јегоричу, свемеболи, али ви

лечитесамосрце, а за другосеништа небрините... Другонекаженелече... Ви ми даjтенеког шпирита да меунутра бол негризе. Јерсвеменештоза срцечупа, чупа, и тонадмеухвати,значи, баш на томестопочнеда чупа... онда... данути немогу... Каода ми неколеђа струже... а глава ми тешка каока-мен... И кашаљмеистотакоухватио...

—Имашли апетит?—Нимало!...Кузма Јегоричприлази Стукатеју, нагињега и упирему

песницуподлажичицу.—Боли ли теовако?

104

—Авв... страшноболи!!Кузма Јегоричмупоставља јошнеколикопитања, мисли и

зовеупомоћГљеба Гљебича. Почињеконзилијум.—Покажи језик!—кажеГљебГљебичболеснику.Болесник широкоотвара уста и плази језик.—Исплази више!—Вишесенеможе, ГљебеГљебичу.—На овомсветусвесеможе.ГљебГљебичпосматра извесновремеболесника, тегобноо

нечему размишља, слеже раменима и ћутке излази изординације.

—Вероватнокатар—довикујеизапотеке.— ДајтемуoleiгiciniI ammoniicaustici— вичеКузма

Јегорич. —Масирати трбухујутруи увече!Следећи!Болесник излази изординацијеи одлази прозорчетукојепо-

везујеходник сапотеком. ГљебГљебичналива трећинушољеза чајрицинусовог уља и пружа Стукатеју. Ониспија полако,облизујесезажмури и тарепрстопрст, тојесттражи неттодапрезалогаји.

—А овоти јешпиритус!—вичеГљебГљебичпружајући муфлашицушпиритуса срастворении нишадором. — Масирајстомак сукненомкрпомујутруи увече... Флашицуврати!Ненаслањајсе!Одлази!

Покривајући уста марамом и смешкајући се, прозорчетуприлази Пелагеја, куварица оца Григорија.

—Шта желите?—пита јеГљебГљебич.— Поздравила вас, ГљебеГљебичу, Лизавета Григорјевна и

молила да јојпошаљетеколачићеоднане.— С највећимзадовољством... За лепеособеженског пола

на свесамспреман.ГљебГљебичузима са полицетеглуснанинимпилулама и

пола теглеизручи Пелагеји умараму.—Рецитеим—речеон—да сеГљебГљебичсмешкаоодљу-

бави кадјелековедавао. Јесули примили мојеписмо?—Добили и поцепали. Лизавета Григорјевна неводи љубав.—Ала јеона лења!Рецитејојда јеленчуга!—МихајлоИзмученков!—прозива Кузма Јегорич.

105

У ординацијуулази „бас"Михајло.— МихајлуФедотичунашенајдубљепоштовање!Шта вас

боли?—Грло, Кузма Јегоричу!Дошаосамкодвас, праворечено,

да ви, штосетичемог здравља... овај... Неболи метоликоко-ликоми наноси штету... Због болести немогуда певам, а ре-гентза свакулитургијучетрдесеткопејки одбија. За вечерњујеодбиојучедвадесетпет. Данасјекодгоспођебиопарастосипојцима судали три рубље, а ја због болести нисам добионишта!И дозволитеда вамкажем, штосетичегрла, могувамрећи да мемногогребеи промукаосам. Башкаода ми јеугуши неки мачак и шапама... греб... греб...

—Одљутихпића, значи.— Немогурећи одчега јемоја болестнастала, али могу

вам, акодозволите, казати да љута пића делујуна теноре, а набасовебашнимало... Басодпића, Кузма Јегоричу, постаједу-бљи и лепши... На басвишеделујеназеб.

Крозпрозорпровирујеглава Гљеба Гљебича.—Шта ћудати старици?—пита он. —Гвожђекојејестајало

на прозорупотрошеноје. Да отворимонона поду?—Не, не!ИванЈаковљичнијерекао!Љутићесе!—Па шта да јојдам?—Дајнешто.„Дати нешто"ујезикуГљеба Гљебича значило је„дати

соду".—Љута пића нетреба пити.—Па ја ионаковећтри дана непијем... Мени јеовоодназе-

ба... Стварно, ракија дајебасупромуклост, али одпромукло-сти је, Кузма Кузмичу, октава, каоштознате, боља... Безраки-јеми неможемо... Какав ми јетопојацаконепијеракију!Тонијепојац, већ, акодозволите, иронија!Да немамоваквозани-мање, ја тупроклетуракијунебихни омирисао. Ракија јеђа-волска крв...

—Знатешта... даћувампрашак... Ви га растворитеуфлашии испирајтегрлоујутруи увече.

—Можели сепрогутати?—Може.

106

— Врло добро...Криво ми је кад се не сме прогутати.Испираш, испираш и испљунеш... штета!Него, знате, нештосам, уствари, хтеода васпитам... Поштоимамслабстомак и,осимтога, акосмемрећи, сваки месецкрв пуштами пијемтраву, могули ја да ступимузаконити брак?

Кузма Јегоричразмишља извесновремеи каже:—Не, несаветујемвам!—Одсрца вамзахваљујем... Силанстеви видарнаш, Кузма

Јегоричу!Бољи одсваког доктора!Богами!Коликосељуди завасбогумоли Ии!Страшномного!

Кузма Јегоричсмиренообара погледи храбропреписујеNatгibicaгbonaci, наимесоду!

КОЈИ ОД ТРОЈИЦЕКОЈИ ОД ТРОЈИЦЕКОЈИ ОД ТРОЈИЦЕ (4)(4)(4)На тераси раскошнестаринскевилеМаријеИвановнеЛан-

гер, стајали суњена кћи Нађа и синпознатог московског гро-систе, ИванГаврилович.

Вечејебилодивно. Да саммајсторусликањуприроде, опи-саобихмесецкоји јеумиљатовириоиза облака и својомдив-ном светлошћуобливаошуму, вилу, Нађинолице... Описаобихи тихи шапатдрвећа, и славујевупесму, и једва чујнижубормалефонтане...

Нађа сеопирала коленомофотељуи држала рукама заоградутерасе. Њенечежњиве, баршунасте, дубокеочи гледа-лесунетремицетамнозеленушуму... На њеномбледомлицуобасјаноммесечиномтреперилесутамнепеге: руменилојојјеобливалообразе.

ИванГавриловичјестајаопозади њеи нервозно, дрхтавомруком чупкаосвојуреткубрадицу. Кадмуједосадилодачупка брадицу, почеоједругомрукомда глади и гужва ситненаборесвојекошуље. ИванГавриловичјеружанчовек. Личиојена мајкукоја јеизгледала каосељанкакуварица. Челомујебиломалои уско, баш каода јепригњечено;носпрћаст,шопав и упадљиво седласт. Коса као ујежа. Очи ситне,жмиркаве, башкаоумачета, упитносугледалеНађу.

— Опростите ми — говорио је муцајући, грозничавоуздишући и понављајући речи —опроститеми штовам... при-

107

чам.. освојимосећањима... Али ја самвастакозаволеода чакнезнамда ли сампри чистојсвести или не... У мојимгрудиматињајупрема вама таква осећања да јетонемогућеописати...Чимсамвасвидео, Надежда Петровна, одмахсамсезацопао,тојестзаволеовас... Ви ми опростите, али... (Пауза). Штојено-ћаслепа природа!

—Да, времеједивно...—И знатекакојепријатноутакодивновремеволети тако

лепуособукаоштостеви... Али ја самнесрећанчовек!ИванГавриловичуздахнуи чупнусвојубрадицу. — И те

какосамнесрећан!Ја васволим, патим, а... ви?Зарви можетеосећати нештопрема мени?Ви стеобразовани, учени... Свејекодвасплеменитои лепо... А ја?Ја самтрговаци ништа више!Башништа!Пара имаммного, али каква користодтихпара,аконемамправесреће?Безсрећесути новци правопроклет-ствои... човек јенекакојалов. Једешдобро... пешкенеидеш...празанживот... Надежда Петровна!

—А?—Ни... ништа!Хтеосам, додуше, да васузнемирим...—А шта сехтели?—Можетели ви менезаволети?(Пауза.) Ја самнудиовашој

мамици... тојестмајци, својурукуи срцеза вас, а она јеказа-ла да свеодвасзависи... Ви можете, каже, и мимородитељскевоље... Хоћетели ми одговорити?

Нађа јећутала. Она јепогледала тамни зелени нестар, гдесусеједва оцртавала стабла и чипкастекруне... Занималесујенемирне, тамнесенкедрвећа којесесвојимврховима лаганоњихалона ветру.

ЊеноћутањејегушилоИвана Гавриловича.На очи сумунавиралесузе. Патиоје. Шта ћебити акога од-

бије, мислиоје, и одтеневеселемисли обузимала јеледена је-за његова широка леђа...

Смилујтесе, Надежда Петровна —речеоп—некидајтемидушу... Јеракосеја намећем... ја точинимизљубави... Зато...(Пауза.) Акоон(Пауза.) Акоми неодговорите, најбољеједаумрем.

Нађа сеокренупрема ИвануГавриловичуи насмеја се. Она

108

мупружи рукуи проговори, а њенгласјезвучаоуушима мо-сковског трговца каопесма морскесирене.

— Веома сам вам захвална, ИванеГавриловичу... Ја већодавнознамда меволите, и знамколикомеволите... Али ја...ја... И ја васистотаковолим. Жан... васчовек мора заволетизбог вашег доброг срца и вашеоданости...

ИванГавриловичзину, насмеја сеи сав срећанпређерукомпреколица. „Да несањам?"помисли.

— Ја знам, акосеудам за вас— настави Нађа — бићунајсрећнија жена... Али, знате шта, Иване Гавриловичу?Причекајтемалоодговор... Ја сада немогудати пристанак... Отом коракуморам добропромислити... Треба промислити...Стрпитесемало.

—А хоћули дугочекати?—Не, нећетемного... Дан, највишедва...—Толикосеможе...—. Ви садпутујтеза Москву, а ја ћувамодговорити пис-

мом... Идитесада кући, а ја ћупромислити... Збогом... за једандан...

Нађа мупружи руку. ИванГавриловичјезграби и пољуби.Нађа муклимнуглавом, цмокнууснама, стрча сдоксата и не-стаде...

ИванГавриловичјепостојаодватри минута и пошаопрекомалецветнеалејеи шумицека својимкочијама којесустајалена пропланку. Сав јемалаксаоодсреће, башкаода суга цеодандржали увреломкупатилу. Ишаојеи смејаосеодсреће.

— Трофиме!— разбудиојезаспалог кочијаша. — Устај!Крећемо!Добићеш за чајпетрубаља!Јеси ли разумео?Хахаха!

Нађа је, међутим, шмугнула крозсобена другутерасу, спу-стила сеса терасеи провлачећи секроздрвећеи жбуње,потрчала ка другом пропланку. На том пропланкучекаојеНађудруг издетињства, младићоддвадесетшестгодина —ба-ронВладимирШтраљ. Штраљ јебиоомален, дебељушкастШвабатрбушан, са већ упадљивом ћелом. Те године језавршиостудије, путоваојена имањеухарковскојгубернији идошаопоследњи путда сеопрости.

109

Биојемалоподнапити, изваљенна клупи, звиждукао. Нађајепритрчала и тешкодишући одзаморног трчања, обиснуламуоковрата. Уззвонак смех, милујући га поврату, мрсећи мукосуи вукући га за оковратник, Нађа обасуњеговозадриглоизнојаволицепољупцима...

—Ја тевећцеосатчекам—речебаронгрлећи јеокопаса.—Па какоси... какоздравље?—Здравосам...—Сутра путујеш?—Путујем...—Стидтебило... А хоћешли сескоровратити?—Незнам...Баронпољуби Нађууобраз, и скидејескрила на клупу.—Е, доста јељубљења —речеНађа. —Тоћемопосле... Има

јошмноговремена. А садда поразговарамоозбиљно. (Пауза.)Јеси ли промислио, Волођа?

—Јесам...—И шта си решио?Кадћебити свадба?Баронсенамршти.—Ти опетстарупесму!—речеон. —Па ја самти јучедао

коначанодговор... Ни окаквојсвадби неможебити говора!...Ја самти јошјучерекао... Заштопочињешразговоронечемуштојехиљадупута већпрепричано?

— Али, Волођа, наши сеодноси морајунечим свршити.Какоти тонесхваташ?Зарнетреба?

—Треба, али несвадбом... Ти си, Нађа, понављамвећстотипут, наивна каотрогодишњедете... Наивностлепопристоји ле-пимженама, али уовомслучајује, душомоја, неумесна...

— Значи, нећеш да сежениш!Нећеш?Говори отворено,бездушниче, кажи отворено: нећеш?

—Нећу... Заштобихквариокаријеру?Ја теволим, али акосетобоможеним... ти ћешмеупропастити...Ти ми нећешдоне-ти ни имањени име. Женидба је, пријатељумој, половина ка-ријере, а ти... Нема потребеда плачеш... Треба трезвенорезо-новати... Бракови изљубави нисуникадсрећни и увек сезавршавајукрахом...

—Лажеш... Ти лажеш. И тојесве!— Ожени се, а послецркавајодглади.. рађајпросјаке...

110

Треба трезвеномислити...—А заштоонда ниси трезвеномислио... сећашли се?Ти си

ми онда даочаснуречда ћешсеоженити са ином. Зарнисидао?

—Даосам, али садсусепланови изменили Зарби сети уда-ла за сиромашног човека?А заштоонда менетераш да сеоженимсиромашномдевојком?Ја немамправа да поступимпрема себи каосвиња... Преда мномјебудућностза којуја од-говарампредсвојомсавешћу.

Нађа обриса сузеи опет, неочекивано, обиснуовратправо-славномНемцу. И опетга почеобасипати пољупцима.

—Ожени се!—почеда тепа она. —Жени се, мили мој. Јерја теводим!Ја безтебенемогуживети, лепотомоја!Ти ћешмеубити акоменапустиш!Хоћешли да сежениш?Хоћеш?

Шваба промисли и одлучнимтономрече: —Немогу!Љубавјелепа ствар, али на овомсветуона нијенајважнија.

—Значи нећеш?—Не... Немогу...—Нећеш?Стварнонећеш?—Немогу, Нађа.—Хуљо!Подлаче!...Ниткове!Швабурино!Очима тенемогу

видети!Мрзимтеи презирем!Ти си одвратан!Никадтенисамни волела!Акосами била твоја оненоћи, тосамозатоштосамтесматрала поштенимчовеком... мислила саможенићешсеса мном... И тада тенисамподносила!Хтела самда сеудамза тебесамозатоштоси барони богаташ!

Нађа замаха рукама и поштосеодмакла неколикокоракаодШтрал.а, упутила мујејош неколикоотровнихречи иотишла кући.

„Залудсамишла к њему", мислила јеидући кући. „Зналасамда нећеда сежени. Хуља једна. Ах, каква самбудала билаоненоћи!"

Кадјестигла удвориште, Нађа нијеушла укућу. Прошеталасеподвориштуи зауставила предједнимслабоосветљенимпрозором—прозоромсобеукојојјепроводила летњи распустмлада, „прва виолина"—Митја Гусев, који јетек завршиокон-зерваторијум. Нађа почеда гледа упрозор. Снажнограђени и

111

лепушкасти Митја, плаветаласастекосе, биојеусоби. Лежаојебезкапута и прслука на креветуи читаороман. Нађа посто-ја, промисли и закуца на прозор.

„Прва виолина"дижеглаву:—Којето?—Ја сам, ДимитријеИваничу... Отворитепрозорједантре-

нутак.Митја брзообучекапути отвори прозор.—Ходитеовамо... провуцитесе... —речеНађа.Митја сепоказаона прозору, и тренутак каснијебиојевећ

покрајНађе.—Шта желите?—Хајдемо—речеНађа и узеМитјуподруку.—Знатешта, ДимитријеИваничу—речеона. —Непишите

ми, драги мој, љубавна писма!Молимвас, непишите!Немојтеда меводитеи неговоритеми да меволите!

СузеударишеНађи на очи и потекошенизобразе, пору-кама.

Сузесубилеправе, вреле, крупне...—Немојтеда меволите, Димитрије!Несвирајтеза менени

увиолину!Ја самгадна, одвратна, рђава... Менетреба прези-рати, мрзети, тући...

Нађа зајеца и наслони главуМитји на груди.—И ја самодвратна, и срцеи мисли мојесуодвратни...Митја сезбуни, замуца некебесмислицеи пољуби Нађуу

косу...—Ви стедобри, лепи... Ја вас, часна реч, волим... А ви мене

немојте волети!Ја највише на светуволим новац, накит,хаљинеи кочије... Ја умиремкадпомислимда немамноваца...Ја самодвратно, егоистичностворење... Неволитеме, душомоја... ДимитријеИваничу!Непишитеми писма!Удајемсеза... Гаврилича... Видитекаква сам!А ви ме... јошволите!Збо-гом!Волећуваси послеудаје!Збогом, Митја!

Нађа брзозагрли Гусева, пољуби га уврати потрча улазнимвратима.

Кадјестигла усвојусобу, Нађа седеза стои неутешноплачући, написа следећеписмо:

112

„Драги ИванеГавриличу!Ја самваша. Волимваси желимда будемваша жена... Ваша Нађа."

Писмојезапечатила и дала собарици да га упути.„Сутра ће... нештодонети..."помисли Нађа и дубокоуз-

дахну.Овајуздахбиојекрајњеног плача.Поштојемалопоседела поредпрозора и умирила се, Нађа

себрзоскинула и тачноупоноћњенскупоцени покривачсамонограмоми везомгрејаојезаспалои устрепталотеломла-де, лепеи развратив девојке.

У поноћјеИванГавриловичшетаопосвои кабинетуигласносањарио.

У кабинетусуседели родитељи и слушали његовосања-рење... Они сусерадовали и били срећни одсиновљевесреће...

— Она једобра и племенита девојка — говориојеотац. —Саветникова кћи, и узтолепотица. Самоједноневаља: прези-мејојшвапско!Помислићељуди да си сеШвабицоможенио...

ЖИВА РОБАЖИВА РОБАЖИВА РОБА (5)(5)(5)III

Посвећеноф. Ф. ПопудоглоуГрохољски загрли Лизу, изљуби јојсвепрстесизгриженим

ружичастимноктима и посади јена диванчић, тапациранјеф-тинимсомотом. Лиза намести ногупреконоге, стави рукеподглавуи леже.

Грохољски седена столицупоредњеи нагнусепрема њој.Сав сепретвориоуочи.

Какомујеона, осветљена зрацима јесењег сунца, изгледалалепа!

Сунцена заласку, златно, сблагимпурпурнимпреливом—целоцелцатосевиделокрозпрозор.

Читав салон, заједносЛизом, сунцејеосветлилојакомсветлошћу, која нијебола очи, и накраткосвепозлатило.

Грохољски бешеочаран. Лиза нијебогзна каква лепотица.Истина, њеномаломачјелице, са смеђимочима и прћастим

113

носићем, свежеје, чак пикантно, њена ретка коса јецрна каоугаљи коврџава, маленотелограциозно, живахнои цравилнокаотелоујегуље, али уопштеузев... Уосталом, на странумојукус, Грохољски, кога суженеразмазиле, који сеуживотуза-љубљиваои престајаода воли стотинепута, видеојеуњојлепотицу. Онјујеволео, а слепа љубав свуда налази идеалнулепоту.

—Чуј—почеонгледајући јеправоуочи. —Дошаосамдапоразговарамстобом, лепотомоја. Љубав неподноси ништанеодређено, безоблично.. Знаш, неодређени односи... Јучесамти говорив, Лизо... Данасћемосепотрудити да окончамопи-тањекојесмојучепокренули. Хајдеда заједноодлучимо...Шта да радимо?

Лиза зевнуи мрштећи сејако, извучеисподглаведеснуру-ку.

—Шта да радимо?—понови она једва чујноза Грохољским.—Па да, шта да радимо?Хајде, решавај, мудра главице... Ја

теволим, а онајковоли нијеспреманда дели. Онјевишенегоегоиста. Немамснагеда теделимствојиммужем. У мислимага кидамна комаденадпомислимна тода теи онволи. А дру-го, и ти меневолиш... Неопходануслов за љубав јепотпунаслобода...А зарси ти слободна?Зартебенемучи мисаода надтвојомдушомвечитостражари тајчовек?Човек кога ти неволиш, неговероватно, штојесасвимприродно, и мрзиш... Токаодруго... А каотреће... Шта јетотреће?А евошта. Ми га ва-рамо, а тоје... непоштено. Истина пресвета, Лизо. Одбацимолаж.

—Па шта да радимо?— Можеш да седосетиш... Налазимда мутреба рећи за

нашувезуи оставити га па почети животна слободи. И једноидругојенеопходноучинити штојемогућнопре. Ето, на при-мер, ти седовечеобјасни сњим... Треба свршити... Зарти ниједосадилода волишкаолопов?

—Да сеобјасним?С Вањом?—Па да!—Тојенемогуће, и јучесамти говорила да јетонемогуће.—А зашто?

114

—Онћесеувредити, разгаламићесе, настаћеразненепри-јатности... Зарнезнашкакав је?Да тебог сачува!Нетреба сеобјашњавати!Шта ти пада на памет!

Грохољски превучерукомпрекочела и уздахну.—Да —речеон. —И вишенегода ћесеувредити. Па ја му

отимамсрећу. Воли ли онтебе?—Воли. Много.—Е, утоликогоре!Незнашског краја да почнеш. Крити од

њега јеподло, а објашњавати сезначи убити га... ђавоби газнао!Па шта ћемо?

Грохољски сезамисли. Његовобледолицесенамршти.— Ништа, каои досад— речеЛиза — нека самсазна ако

хоће.—Ама, тоје... тојегрешнои... На крајукрајева, ти си моја и

никонема правода мисли какоти неприпадашмени негодру-гоме!Ти си моја!Никомутенећууступити!... Мени га јежао,бог ми јесведок да ми га јежао, Лизо!Кадга видим, постанеми тешко!Али, најзад, шта да радимо. Па ти га неволиш?Избог чега да се с њим бакћеш? Треба се објаснити!Објаснићемосесњими отићи ћемок мени. Ти си моја жена, анењегова... Нека ради шта зна. Некакоћепретрпети својеја-де... Нијеонни први ни последњи... Хоћеш да бежимо?А?Реци брже!Хоћешда бежимо?

Лиза сеподижеи упитнопогледа Грохољског.—Да бежимо?—Па да... На мојеимање. А послена Крим... Објаснићемо

сесњимписмено...Можемоноћу. Имамовозупола два. А?Добро?

Лиза селењопочеша поносуи замисли се.—Добро—речеона и... заплака.Образи јојсезаруменеше, очи сенадушеи потекошејојсу-

зенизмачјелице...— Заштоплачеш?— узнемири сеГрохољски... — Лизо!За-

што?Но?Заштоплачеш?Па зашто?Због чега?Голубице!Мамице?

Лиза испружи рукепрема Грохољскоми обиснумусеоковрата. Зачушесејецаји.

115

—Мени га јежао... —промрмља Лиза. —Ах, какоми га јежао!

—Кога?—Ва... Вању.—А мислишда мени није?Па шта да радимо. Нанећемому

бол... Онћепатити, проклињати... Али шта смоми криви штоволимоједнодруго?

Кадјеторекао, Грохољски одскочи одЛизекаоопарениседеуфотељу. Лиза одлепрша сњеговог врата и брзо, за трен,спусти сена диван.

Обоје страшно поцрвенеше, оборише очи и стадошекашљати.

У салонјеушаовисок човек широкихрамена, одтридесетакгодина, учиновничком вицмудиру. Ушао јенеосетно. Текударацосто, за који језапеокрајврата, љубавницима јескре-нуопажњуна његов долазак и примораоихда сеокрену. Тојебиомуж.

Касносусеосврнули. ОнјевидеокакојеГрохољски обр-глиоЛизуокострука и какосеЛиза обесила обели аристо-кратски вратГрохољског.

„Видео је!"помислишеистовремено Лиза и Грохољски,трудећи седа штобољесакријусвојеотежалерукеи пости-ђенеочи...

Ружичастолицезапрепашћеног мужа побледе.Мучно, чудноватоћутање, којејеуносилотежак немиру

душу, трајалојетри минута. О, та три минута!Грохољски ихсеи данданассећа.

Први сепокренуои прекинуоћутањемуж. Закорачиојепрема Грохољскоми са бесмисленомгримасомна лицу, којајеличила на осмех, пружиомуруку. Грохољски овлашстежемеку, знојавурукуи самуздрхта каода јеушаци згњечиоле-денужабу.

—Добардан—промрси он.— Здрави били?— једва чујнои промуклоизговори мужи

седенаспрамГрохољског, поправљајући оковратник позади наврату.

Опетјенаступиломучноћутање... Али тоћутањесадвише

116

нијебилотакоглупо... Прошаојепрви налет, најтежи и најопа-снији.

Осталојесадда сенекоодњихдвојицемаши за шибицуили некудругуситницу. Обојица сусилножелели да оду. Онисуседели и негледаЈући једандругог, чупкали брадеи усво-јим узнемиреним мозговима тражили излазизужаснонеу-годне ситуације. Обојица су се ознојили. Обојица сунеподношљивопатили и обојицујепрождирала мржња.

Желели суда сесукобе, али какопочети, копрви да почне?Кадби, бар, она изишла!

— Видеосамвасјучеуклубу— промрмља Бугров (такссезваомуж).

—Биосамтамо... био... Играли сте?— Хм... да. Са оном... С млађомЉукоцком... Лошеигра...

Немогућеигра. За брбљањејемајстор. (Пауза) Брбља неу-морно.

— Да... билоједосадно. И ја самвасвидео... Грохољскинехотицепогледа Бугрова... Очи му

сесретошесблудећимпогледомпревареног мужа и оннеиздржа. На брзинуустаде, на брзинушчепа рукуБугрову,стежеје, дохвати шешири пођепрема вратима. Чиниломуседа му у леђа гледа хиљаду очију. Исто тако се осећаизвиждани глумацдок напушта сцену, истоосећа и сујетникицошкаддобијепошији и кадга спроводи полиција.

Чимсусекораци Грохољског утишали и зачула шкрипа вра-та упредсобљу, Бугров скочи и, направивши неколикокоракапосалону, закорачи према жени. Мачјелицесенајежи, за-трепта очима баш каода очекујеударац. Муж јојприђеи,нагазивши јојна хаљину, гурајући својимколенима уњена, из-обличеног бледог лица, стадемахати главом, рукама и раме-нима.

—Акога ти, ђубреједно—почеда говори муклимплачнимгласом—јошједномпустишовамо, ја ћутебе... Несмени за-корачити!Убићу!Разумеш?Ааа... Скотеневаљали!Дрхтиш!Га-дост!

Бугров јешчепа за лакат, продрма и ћушнујекаогуменулоптупрема прозору.

117

—Ђубре!Покваренице!Немашстида ни срама. Она полетепрема прозору, једва додирујући ногама под, и рукама сеухвати за завесе.

— Ћути!— дрекнусупруг прилазећи јоји, севајући очима,лупнуногом.

Она јећутала. Гледала јеутаваницуи јецала сизразомдевојчицекоја секаједок очекујеказну. А ти тако?А?Скицошем?Лепо!А предолтаром?Ко?Добра жена и мајка!Ћути!

И онјеудари полепом, нежномрамену.Ћути!Ђубре!Јоштенисамкакојетребало!Акосетајпро-

бисветусуди да промоли својносмакарјошједном, акоја те-бемакарјошједном(слушај!) видимстимгадом, ти... немолиза милост!Убићутепа нека одемуСибир!И њега!Тоза мененијеништа!Губи се!Да тенисамвидео!

Бугров рукама обриса челои очи и почеда шета посалону,а Лиза јецајући свегласније, док сујојсетресла рамена ипрћасти носић, почеда разгледа чипкуна завесама.

— Правиш лудости — викнусупруг. — Глупача има многобудалаштина углави!Свесутохирови!Ја, брате, Лизавета,то... нето!Да ми ниси писнула!Нетрпим!Хоћешда правишсвињарије, онда... путподноге. У мојојкући нема места за те-бе!Марш, акосамо... Удала си се;онда заборави, избаци изсвојебудаластеглаветекицоше!Свесамеглупости!Други путда ти сетонедеси!Самоми проговори!Воли мужа!Мужусидата, мужа имаши да волиш!Тако!Малоти јеједан?Губи се,док... Да ћутиш!

Бугров малопоћута, па викну:— Губи се, кадти кажем!Иди удечјусобу!Шта урлаш?

Сама си крива, а урлаш!Пази је!Прошлегодинеси севешалана ПећкуТошкова, сада опрости ми, господе, за овога сеђаво-ла закачила... Фуј!Времеједа схватишкоси?Жена!Мајка!Прошлегодинејебилонеспоразума, садћеихопетбити. ФУЈ!

Бугров јегласноуздахнуо, и уваздухусеосетиомирисвина.Вратиосеса ручка и биојемалоприпит...

—Незнашли својудужност?... Не!Треба васучити!Ви јошнистенаучене?И мајкесувамуличарке, па стеи ви. Урлај!Да!

118

Ето, урлај!Бугров приђежени и истржејојзавесуизруку.—Нестојкрајпрозора... Људи видекакоурлаш... Други пут

то да ти се не деси. Загрљајће те у невољу увалити...Заглибићеш. Каода јемени пријатнода носимрогове. А аконаставишда сепетљашсњима, сбитангама, ти ћеш... Де, До-ста... Други путти... неонај... Па ја... Лизо... Прекини...

Бугров уздахнуи Лизузапахнумирисвина.—Ти си млада, будаласта, ништа незнаш... Ја никада нисам

кодкуће... Е, тоони и користе. Треба да будешпаметна, разбо-рита. Подвалићети!А тадја нећумоћи да поднесем... Тадасам ја спреман...Свршено!Тада, макарумро. Због преваресамја, мајчице, на свеспреман. Могуда пребијемнамртвои...истераћу. Иди онда кодсвојихниткова.

И Бугров својимвеликим, мекимдланом(hoгible dictu)* об-риса мокро, уплаканолиценеверницеЛизе. Са својомдваде-сетогодишњомженомонсеопходи каоса дететом.

—Де, доста... Опраштам, самода други пут... ни поменути.Опраштампети пут, али шести ти нећуопростити. Тоти јекаоштојебог на небу. За таквествари ни бог теби и твојимдру-гама непрашта.

Бугров сенажеи својесјајнеуснепримачеЛизинојглави.Али нијеуспеода јепољуби.У предсобљу, трпезарији, сали стадошеда лупајуврата и у

салонкаовихорулетеГрохољски. Биојебледи дрхтаоје.Махаојерукама, гужваосвојскупоцени шешир. Капутјенањемумлатараокаона вешалици. Сав себиопретвориоусилнугрозницу. Кадга виде, Бугров сеудаљи одженеи почегледатикроздруги прозор. Грохољски мупритрча и, машући рукама,негледајући никога, стадеговорити дрхтавимгласом:

— ИванеПетровичу!Прекинимоовукомедију!Доста смоварали једандругога!Доста је!Ја немамснаге!Радитештахоћете, али ја немогу. На крајукрајева, тојеодвратнои под-ло!Огавно!Схватитеда јетоогавно!

Грохољски јегрцаои гушиосе.

* Страшнојеи казати (лат.).

119

—Тојесупротномојимначелима. И ви стечастанчовек. Јајеволим!Волимјенајвишена свету!Ви стетоприметили и... јасамдужанда токажем!

„Шта да мукажем?"помисли ИванПетрович—Треба завршити. Та комедија неможетакодугода траје!

Свесемора некакоокончати.Грохољски удахнувећуколичинуваздуха и настави:—Ја немогуда живимбезње. Ни она безмене. Ви стеучен

човек, ви ћетесхватити да јеподтаквимусловима вашпоро-дични животнемогућ. Ова жена нијеваша. Па, дабоме... Јед-номречју, ја васмолимда на топогледатесразумевањем... схуманог гледишта. ИванеПетровичу!Схватитенајзадда јејаволим, волимвишеодсебе, вишеодсвега на светуи одупи-рањетојљубави превазилази мојеснаге!

— А она, господине? — упита туробним, помалоподсмешљивимтономБугров.

—Упитајтеје!Па, ето, питајтеје!Да живи са човекомкоганеволи, да живи свама, док воли другога, то... то... за њузначи да пати.

— А она!— понови садвишенеподсмешљивимтономБу-гров.

— Она... она воли мене!Ми смо сезаволели... ИванеПетровичу!Убијте нас, презирите, прогањајте, радите штахоћете... али ми вишенемамоснагеда тоскривамоодвас!Обојесмоотворени!Судитенамса свомстрогошћучовека ко-месмоми... судбина отела срећу!

Бугров јепоцрвенеокаорак и једнимокомпогледаоЛизу.Онпочеда трепће. Прети, усне, очни капци музадрхташе. Ја-данон!Очи уплаканеЛизеговорилесумуда јеГрохољски управу, да јестварозбиљна...

—Па шта?—почеда мрмља. —Акови... У данашњевреме...Ви стесветако...

—Бог ми јесведок —завришта високимтеноромГрохољски— да васми разумемо!Зарми несхватамо, неосећамо?Јазнамкакав вамбол наносим. Бог јесведок!Али будитепопуст-љиви!Преклињемвас!Ми нисмокриви!Љубав нијекривица.Нема тевољекоја јојсеможепротивити... Даjтеми је, Иване

120

Петровичу!Пуститејеса ином!Узмитеодменешта годхоћетеза вашемуке, узмитеми живот, али ми дајтеЛизу!Ја самспре-манна спо... Хајде, кажитеми чимевамјебардонеклемогупадокнадити. Уместоовеизгубљенесреће, могунамдати другусрећу. Могу, ИванеПетровичу!Ја пристајемна све!Билобиподлосмојестранеда васоставимбеззадовољства... У овомтренуткујaВасразумем.

Бугров махнурукомкаода каже: „Идите, кумимвасбогом".Очи мусе овлажише, а то одаје... Сад ће видети да јеплачљивко.

— Ја васразумем, ИванеПетровичу!Ја ћувамдати другусрећу, којуви досаднистеопробали. Шта бистежелели?Јасамбогат, синсамутицајног човека... Хоћете?Хајде, коликохоћете?

Бугровуодједномзалупа срце... Обема рукама сеухвати зазавесена прозору.

Хоћете... педесетхиљада?ИванеПетровичу, преклињем...Тонијепоткупљивање, нијекуповина...Ја самохоћуда жртвомса својестранеублажимваш непроцењиви губитак... Хоћетили стохиљада?Јасамспреман!Стохиљада, хоћетели.

Божемој!Два огромна чекића почешетући поознојенимслепоочницама несрећног Ивана Петровича... У ушима мупочешезвонити звонца и прапорци рускетројке...

— Примитеовужртвуодмене!— настављаојеГрохољски.— Преклињемвас!Скинућететеретсзмојесавести. Молимвас!

Божемој, мимопрозора крозкоји сугледалеБугровљевевлажнеочи, покалдрми, штојујеовлашовлажила плаха мај-ска кишица, протутњала је елегантна кочија са четириседишта. Коњи брзи, бесни, сјајни, расни. У кочији суседелиљуди у сламним шеширима, задовољних лица, с дугамштаповима за пецањеи са мрежама... Гимназијалацубелојка-пи са штитомдржаојеурукама пушку. Они суишли на селода пецајурибу, да лове, да пијучајна свежемваздуху. Ишлисуна она блажена места гдејеуона времена трчаопопо-љима, шумама и обалама боси преплануо, али хиљадупутасрећнији синсеоског ђакона, дечак Бугров. О каковрашки на-

121

води на греховајмај!Какосусрећни они који могуда скинусвојетешкевицмундиреи седнуукочијупа да полетеупољегдепућпуричупрепелицеи миришемладосено. Бугровусесрце стеже од пријатног осећања које расхлађује... Стохиљада!Заједноскочијом, испредњега пролетешесви његовинајдражи снови којима јеволеода чашћава себеутокусвогчиновничког животарења, седећи угубернијскојуправи усвоизлехудом кабинету... Река, дубока, пуна рибе, пространабашта сузаним алејама, малим водоскоцима, хладовином,цвећем, сеницима, раскошна вила стерасама и куломсЕоло-вомхарфоми сребрнимзвончићима (изнемачкихромана јесазнаоза постојањеЕоловехарфе). Небочисто, плаво, ваздухпровидан, чист, пунмириса који суга подсећали на његовобо-со, гладнои беднодетињство... У петсати да устаје, удеветдалеже;дањуда пеца рибу, лови, разговара са сељацима... Лепо!

—ИванеПетровичу!Немучитеме!Хоћетели стохиљада?—Хм...Стопедесетхиљада!—промрмља Бугров муклимгла-

сом, гласом промуклог бика. Промрмљао је и сагнуо се,стидећи сесвојихречи и очекујући одговор...

— Добро— речеГрохољски. — Пристајем!Хвала, ИванеПетровичу... Одмахћуја... Нећувасоставити да чекате...

Грохољски подскочи, стави шешири натрашкеистрча изса-лона.

Бугров сечвршћеухвати за завесена прозору. Билога јесрамота. У души подло, глупо, али зато, каквесулепе, блиставенадепочеледа серојеуњеговојглави, док мујетакокуцалоуслепоочницама!Богатје!

Лиза, која ништа нијесхватала и бојала седа неприђење-номпрозоруи да јенеодгурне, дрхтећи целимтелом, ишчезлајекрозполуотворена врата. Отишла јеудечјусобу, легла нададиљинкревети савила сеуклупко. Тресла јујегрозница.

Бугров јеостаосам. Биломујезагушљивопа јеотвориопрозор. Какав муједиванваздухдунуоулицеи врат!Такавваздухјелепоудисати заваљенна јастукеукочији... Тамо, да-лекованграда, ублизини села и летњиковаца, ваздухјејошбољи. Бугров сечак осмехнуомислећи оваздухуукомећесекупати надизађена терасусвојевилеи станеуживати упо-

122

гледу... Дугојесањарио... И сунцејезашло, а онјејошстајаоимаштао, трудећи сесвимсилама да изглавеизбаци Лизинлик,који јеусвимњеговимсновима непрекиднобиоузњега.

— Донеосам, ИванеПетровичу!— прошапта надњеговимухомГрохољски надјеушао. —Донеосам... Узмите...Евоовде,уовомсвежњујечетрдесетхиљада. Помоћуовепризнаницепотрудитеседа добијетепрекосутра кодВалентинова дваде-сет...Евопризнаница... Чек... Осталихтридесетовихдана. Мојуправитељћевамдонети.

Сав румен, узбуђен, дрхтећи целимтеломГрохољски изручипредБугрова свежњевеновца, вредносниххартија, пакета. Го-мила бешевелика, разнобојна, шарена. НикадуживотуБугровнијевидеотаквугомилу!Онрашири своједебелепретеи, негледајући Грохољског, почеда преврћесвежњевеновчаница ичекова...

Грохољски јеизручиосав новаци ужурбаносеусходаопособи, тражећи купљенуи продатуДулчинеју.

Кадјенапуниоџеповеи новчаник, Бугров спреми чековеусто, испи пола чашицевоткеи истрча на улицу.

— Фијакер!— викнуоннеприроднимгласом. Ноћу, уполадванаест, онседовезедоулаза ухотел „Париз". Бучносепо-пеостепеницама и закуцаона врата собеукојојјестановаоГрохољски. Увели суга унутра. Грохољски јепаковаосвојествари укофере. Лиза је седела за столом и пробаваланаруквице. ОбојесеуплашишекадуђеБугров. Учинилоимседа једошаопоЛизуи донеода врати новацкоји сезалетеодаузмеа да нијепромислио. Али Бугров ниједошаопоЛизу.Стидећи сесвојег новог одела, осећајући сеуњемуврлонеу-годно, онсепоклоннои стаокрајврата улакејскојпози... Новаодећа јебила дивна. Бугрова јеутомебилотешкопрепознати.Оделоновоновцато, каосаливено, одфранцуског жерсеја, су-пермодерно, покривалојењегововеликотело, коједосаднијеносилоништа осимобичног вицмундира. На ногама сумусија-левисокејахаћечизмеса сјајнимкопчама. Онјестајао, сти-деосесвог новог изгледа и десномрукомскриваоукрасеналанцукојејепреједног сата платнотриста рубаља.

— Ја самдошао, евозбог чега... — почеон. — Споразумје

123

бољи одновца. Мишуткунећудати...—Каквог Мишутку?—упита Грохољски.—Сина.Грохољски и Лиза сезгледаше. Лизи сеочи надуше, образи

сезаруменешеи уснезадрхташе...—Добро—речеона.Сетила сетоплеМишуткинепостеље. СУРОВО би билотај

топли креветацзаменити тврдимдиваномухотелскојсоби, пајепристала.

—Ја ћусесњимвиђати —рече.Бугров се поклони, изађе и, сав сијајући, потрча низа

степенице, секући ваздухскупоценимштапом.—Кући —речефијакеристу. —Сутра ујутроупеткрећем...

Дођи!Акобудемспавао, пробудићешме. Идемованграда.IIIIII

Билоједивноавгустовсковече. Сунцеоперваженозлатномпозадином, овлашпревученопурпурнимруменилом, лебделојенадзападнимхоризонтом, спремнода сеспусти иза далекихбрегова. У вртовима сувећишчезлесенкеи полусенке, ваздухјепостаовлажан, али јена врховима дрвећа јоштреперила по-злата... Билојетопло. Малопрејепадала киша и још вишеосвежила ионакосвежпрозирани мирисанваздух.

Ја неописујемавгуступрестоници: магловит, плачљив, мра-чансњеговимхладним, немогућевлажнимпраскозорјима исмирајима. Божесачувај!Ја неописујемнашсеверни, опориавгуст. Замолићучитаоца да сепренесена Крим, на једнуодњеговихобала ближеФедосији, управоуономестогдејевилаједнога од мојих јунака. Вила је љупка, чиста, окруженацвећњацима и поткресанимжбуњем. Стокорака иза ње, плависевоћњак, покомешетајустановници виле... Грохољски скупоплаћа тувилу;хиљадурубаља годишње, чини ми се... Вила нијевредна да сеза њутоликоплаћа, али јепријатна... Висока, тан-ка, танкихзидова, свеома танкимоградама на степеништу,крхка, нежна, обојена светлоплаво, са танкими дебелимзаве-сама и драперјима подсећала јена љупку, крхкугоспођицуумуслину.

124

Тевечери на тераси овевилеседели суГрохољски и Лиза.Грохољски јечитао„Нововреме"и пиомлекоиззеленешоље.На столупредњимстајаојесифонса киселомводом. Грохољ-ски јеуображаваода болујеодкатара плућа и посаветудокто-ра Дмитријева таманиојеогромнеколичинегрожђа, млека икиселеводе. Лиза јеседела далекоодстола, на мекојфотељи.Налактивши сена наслони подупревши својемалолицепе-сницама, гледала јевилупрекопута... упрозорима вилепрела-мали сусесунчеви зраци и њихов одсјајјезаслепљиваоЛизу...Прекобаштицепредкућоми ретког дрвећа штојеокруживаловилувиделосемореса својимталасима, плаветнилом, бескра-јеми катаркама којесусебелеле...Билојетаколепо!Грохољ-ски јечитаофељтонНезнанца2 и послесвакихдесетак редакаскретаопогледсвојихплавихочијуна Лизина леђа... Иста онаљубав, страсна, ватрена, блистала јеуњеновимочима...Онјебиобезграничносрећан, безобзира на катарплућа, одкога јеуображаваода болује... Лиза јеосећала његов погледна сво-јимлеђима и мислила на сјајнуМишуткинубудућност. У душијојбешеспокоји милина.

Њунијетакозаокупљаломореи заслепљујућесветлуцањепрозора на кући прекопута, коликонизтеретнихкола —којасуједна за другима милела према тојвили.

Кола су била пуна намештаја и разних домаћихпотрепштина. Лиза јевидела какосеотварајурешеткаста ка-пија и велика стаклена врата виле, какосусеузмували возачи,непрестаносерасправљајући окопосла. Крозстаклена вратаунели сувеликефотељеи диван, пресвученесомотомубојитамнемалине, столовеза салу, салони трпезарију, велики кре-ветза двеособе, дечји креветац... Унели суи нештовелико,увезаноуасуре, тешко...

„Клавир", помисли Лиза и срцејојзалупа.Већодавнонијечула звукеклавира, а она јетотаковолела.

У њиховојвили нијебилониједног музичког инструмента. Онаи Грохољски суимали музикалнусамодушуи ништа више.

Послеклавира унесошемногосандука и бала, на којима је

2 ПсеудонимА. С. Суворина, уредника „Новог времена'.

125

писало„пажљиво".Тосубили сандуци согледалима и посуђем. Крозкапију

увезошебогатеблиставекочијеи уведошедва бела коња,слична лабудима.

„Божемој!Каквобогатство?", помисли Лиза, сетивши сесвог старог понија кога језа сторубаља купиоГрохољски, којинијеволеони јахањени коње. У поређењусовимкоњима ла-будима, њенпони јојјеличиона стеницу. Грохољски, који сеплашиобрзог јахања, намернојеза Лизукупиорђавог коња.

„Какво богатство?" мислила је и шапутала Лиза,посматрајући бучневозаче.

Сунцесескрилоза брегове, ваздухјепочеода губи својупрозирности сувоћу, а намештајсујошдовозили и уносили.Најзадсетоликосмрачилода јеГрохољски прекинуочитањеновина, а Лиза јеи даљегледала и гледала.

—Небисмоли упалили лампу?—упита Грохољски, који сеплашиода умлеконеупаднемува, па да јеонумракунепро-гута. —Лизо!Да упалимолампу?Да поседимоумраку, анђелемој?

Лиза нијеодговарала. Њусузаинтересовалечезедовезенедокапијевилепрекопута... Какав јелепкоњићдовезаотечезе!Средњи, омањи, грациозан... У чезама јеседеогосподинуцилиндру. На коленима мујеседелодетеодтри године, посвојприлици, дечачић...Онјемахаоручицама и подврискиваоодсреће...

Лиза одједномкрикну, подижесеи нажесецелимтеломна-пред.

—Шта ти је?—упита Грохољски...— Ништа... Тек онако... Учиниломи се... Високи господин,

широкихрамена и уцилиндрускочи са чеза, узеунаручједечачића и поскакујући весело, потрча према стакленимвра-тима.

Врата себучноотворишеи онсеизгуби утамнимодајамавиле.

Двојица слугупритрчашекоњуи чезама, и снајвећимуважавањемуведошега крозкапију. Убрзосеувили прекопу-та упалишесветла и зачусезвецкањетањира, ножева и

126

виљушака. Господинуцилиндрујесеода вечера и, судећи подугомзвецкањупосуђа, дугојевечерао. Лизи сеучинилода језамирисалона чорбуодкупуса скокошкоми на печенупатку.Послевечереизвилесуодјекнули безвезни звуци клавира. Ве-роватнојегосподинуцилиндрухтеода нечимзабави детеидозволиомуда позврнда.

Грохољски приђеЛизи и обгрли јеокострука.— Какводивновреме!— речеон— Какав ваздух!Осећаш

ли?Ја сам, Лизо, срећан, чак веома срећан. Моја срећа јетаковелика да себојимда сенесруши. Великествари сеобичноруше... А, знашли, Лизо?Безобзира на тумојусрећу, ја ипакнисамсавршеноспокојан... Мучи меједна мисаои немогујесеотрести... Ужасномемучи. Она ми неда мира ни дањуниноћу...

—Каква мисао?— Каква?Ужасна, душо. Прогања мепомисаона... твога

мужа. Досадсамћутао, бојећи седа непереметимтвојуну-трашњи мир. Али ја немамвишеснагеда ћутим... Гдејеон?Шта јесњим?Кудседеоса својимновцем?Ужасно!Свакеноћи ми се привиђа његово лице испијено, паћеничко,преклињуће... Хајде, размисли, анђелемој!Па ми смомуотелисрећу!Срушили, смрвили!Своју срећу смо саградили нарушевинама његовесреће... Зармуновацкоји јевеликодушнопримио, можезаменити тебе?Та онјетебемноговолео?

—Много!—Ето, видиш!Или сепропиоили је... Бојимсеза њега!Ах,

какосебојим!Да мупишемо?Треба га утешити... Лепа реч...Знашли?

Грохољски дубокоуздахну, одмахнуглавоми, исцрпенодтешкихмисли, ували сеуфотељу. Подупревши главупесни-цама, стадеда размишља. Судећи поњеговомлицу, мисли сумубилетешке.

—Идемда спавам—речеЛиза —Времеје... Лиза одеусво-јусобу, свучесеи прхнуподпокривач. Легала јеудесетиустајала удеветчасова. Волела једа ужива улепотама удобнепостељеи сна.

УскоројујеМорфејузеоподсвојеокриље. У токуцеленоћи

127

сањала јенајзаноснијеснове... Сањала јечитаверомане, при-поветке, арапскебајке... Јунак свихтихснова биојегосподинуцилиндру, који јујесиноћнатераода крикне.

ГосподинуцилиндруотимаојујеодГрохољског, певао, ту-каоГрохољског и њу, шибаоподпрозоромдечака, изјављиваојојљубав, возиојеучезама...О, снови!За једнуноћ, лежећизатворенихочију, понекадсеможепроживети вишеодједнедесетинесрећнихгодина... Лиза језа туноћпроживела многои срећно, безобзира и на батине.

Кадсеуосамчасова пробудила, она јеобукла хаљину, брзопоправила косуи ненавукавши чак ни својетатарскепапуческљуном, стуштила сена терасу. Заклањајући једномрукомочиодсунца и придржавајући другомхаљинуда јојнеспадне, по-гледала јена вилупрекопута... Лицејојсину.

Вишесенијемоглосумњати. Тојебиоон.Исподтерасевилепрекопута, предстакленимвратима био

јесто. На столујесијао, пресијаваосе, блистаосервисза чај,са сребрнимсамоваром. За столомјеседеоИванПетрович. Урукама једржаосребрни држачза чашуи пиочај. Пиојесве-ликимапетитом. Тоседалозакључити погласноммљацкањукојеједопиралодоЛизинихушију. Биојеодевенусмеђикућни капутсцрнимцветовима. Масивнекићанкесумупада-ледоземље. Лиза јепрви путвидела свога мужа удомаћемка-путу, па још утакоскупоценом... На коленумујеседеоМишутка и сметаомуда пијечај. Онјепоскакиваои трудиоседа свога татицуухвати за сјајнуусну. Татица сепослесвакатричетири гутљаја сагињаопрема њемуи љубиога утеме. Оногустола чешаосесиви мачак и жалостивим маукањемизражаваосвојужељуда једе.

Лиза сесакрила иза дебелештофанезавесеи приковала по-гледза члановесвојебившепородице. На лицујојјезаблиста-ла радост.

— Мишел!— почешапутати. — Мишо!Ти си овде, Мишо!Мили мој!А какоонволи Вању!Боже!

И Лиза сезацени одсмеха кадјеМишутка промешаокашичицомочев чај.

—А какоВања воли Мишела!Мили моји!Лизи одрадости и

128

срећепочелупати срцеи завртејојсеуглави. Она сеспусти уфотељуи изфотељестадеда посматра.

„Какосудоспели овамо?"питала се, шаљући Мишуткипољупце. „Коихјенаучнода дођуовамо?Господе!Зарјесветобогатствоњихово?Зарони коњи — лабудови, којесујучеувели крозкапију, припадајуИвануПетровичу?Ах!"

Кадсенапиочаја, ИванПетровичодеукућу. Последесетминута појавиосена доксатуи запрепастиоЛизу. Он, младићкога сутек преседам година престали да зовуВањка иВањушка, који јебиоготов да за десеткопејки искреневилицу,целукућупреврненаопако, биојеодевенврашки лепо. Биојеусламеномшеширушироког обода, удивнимсјајними висо-кимкоњичкимчизмама, пикетскомпрслуку* * *

На хиљадевеликихи малихсунаца пресијавало сенапривесцима његовог ланца за сат. У деснојруци јеотменедржаорукавицеи корбач.

А коликоохолости и амбициозности бешеуњеговојгломаз-нојфигури кадјеграциознимпокретомрукезаповеднолакејуда доведекоња!

Сав важансеојеучезеи наредиода мудодајуМишуткуиудице, којесупоредчеза држали лакеји. Чимјепоредсебепо-садиоМишуткуи обгрлиога левомруком, онзатежедизгинеикрену.

—Ноооо!—викнуМишутка.Лиза махнуза њима марамицома да тони сама нијеприме-

тила. Да сепогледала уогледало, видела би зарумењено, на-смејаноа истовременои уплаканолице. Билојојјекривоштонијепоредраздраганог Мишуткеи штоизнекихразлога саднеможеда га изљуби.

Изнекихразлога!... Идитебестрага, скрупулозна осећања!— Гриша, Гриша!— стаде Лиза да буди Грохољског,

утрчавши успаваћусобу. —Устај!Допутовали су!Мили моји.—Коједопутовао?—упита Грохољски кадсепробудио.— Наши...Вања и Миша... Допутовали!У вили прекопута.

Гледам, а тамоони...Пили сучај.. И Миша јепио. Какав анђе-лак јепостаонашМиша, самода га видиш!Мајкобожја.

—Кога?Ма кога си ти...?Коједошао?Где?

129

—Вања сМишом... Гледамја увилупрекопута, а они седеи пијучај. Миша већумесамда пије... Видеоси какосусејучедосељавали?Тосуони допутовали!

Грохољски сенамршти, протрља челои побледе.—Допутовао?Муж?—упита он.—Јесте.—Зашто?—Вероватноћеовдеда живе... Они незнајуда смоми ов-

де. Да знају, гледали би унашувилу, а они супили чаји нисуобраћали нималопажње...

—Гдејеонсад?Само, побогу, говори јасно!Ах!Ама гдејеон?

—ОтишаојесМишомда пеца рибе... Чезама. Јеси јучеви-деокоње?Тосуњихови коњи... Вањини... Они Вањувозе.Знашшта, Гриша?Ми ћемоМишупозвати угосте. Да га позо-вемо?Онјетакосладак дечко!Такодиван!

Грохољски сезамисли, а Лиза јесталноговорила, говори-ла...

—Башнеочекивансусрет... —речеГрохољски последугог ипообичајумучног размишљања. —Али којемогаоочекиватида ћемосеовдесрести. Па... нек такобуде!... Нека!Значи,такохоћесудбина. Могуда замислимкакоћетобити неугоднаситуација кадсесретнеснама!

—ПозваћемоМишуугосте?—Мишућемопозвати... Негонезгоднојесрести сесњим. О

чемућуја сњимразговарати?О чему?Бићеи њемунепри-јатно и мени непријатно... Нема смисла срести се.Преговараћемо, ако затреба преко послуге...Мене, Лизо,ужасноболи глава. Рукеи ноге... Свемеломи. Глава ми јевре-ла?

Лиза мудодирнучелодланоми нађеда мујеглава врела.—Целеноћи страшни снови... Данаснећуустајати изпосте-

ље, одлежаћу... Мораћуда узмемкинина. Послаћешми овамочај, мамице.

Грохољски јепопиокинини цеоданпровесупостељи. Пиојетоплуводу, јечао, мењаорубље, кењкао, мучиосвојуоко-линуи досађиваојој. Биојенеподношљив кадби уобразиода

130

сепрехладио. Лиза јесваки часморала да прекида својезани-мљивоосматрањеи да стерасетрчи уњеговусобу. За времеручка јебила принуђена да мустави слачицу. Какоби то,читаоче, билодосаднода моја јунакиња нијеимала на распо-лагањувилупрекопута...

Лиза јецеоданпосматрала вилуи загрцњавала сеодсреће.У десетчасова ИванПетровичи Мишутка сусевратили из

риболова и доручковали. У два часа суручали и учетири сеод-везли некуда укочији. Бели коњи суихпонели брзиноммуње.У седамчасова суимдошли гости, мушкарци. Досамепоноћисуиграли картена два стола. Једанодмушкараца јепрекрасносвираоуклавир. Гости суиграли карте, пили, јели, смејали се.ИванПетрович, смејући сеизсвег гласа, причаоимјевицизјерменског живота, испричаога јена сав глас, такода сечулоусвимосталимвилама. Билојеврловесело. И Мишутка јесе-деосњима допоноћи.

„Миша јевесео, неплаче", помисли Лиза, „значи, несећа сесвојемаме. Заборавиомеје, значи!"

И удуши јојјебилочемерно... Проплакала јецелуноћ. По-малојујемучила савести билојојјекриво, прогонила јујежеља да поразговара са Мишутком, да га пољуби... Ујутроседигла изпостељесглавобољоми уплаканихочију. Грохољскијепомислиода она због њега плаче.

— Неплачи, мила!— речејојон— данассамвећздрав...Маломеболуцкајугруди, али тонијеништа.

Кадсуони пили чај, увили прекопута судоручковали. ИванПетровичјегледаоутањири нијевидеоништа осимпарчетагушчетинеса кога јецурила маст.

—Веома самзадовољан—шапутаојеГрохољски, гледајућиискоса Бугрова. —Врлосамзадовољанштоживи такодобро!Нека барпристојнимсмештајемумањи својуневољу. Склонисе, Лизо!Видећенас... Саднисамрасположенза разговорсњим... Нека идесмилимбогом!Заштода пореметимоњеговмир?

Због свега тога ручак нијепрошаотакоспокојно. Завремеручка дошлоједоте„неугоднеситуације", којесетакоплашиоГрохољски. Кадсуна стоизнети дивљепатке, најомиљенијеје-

131

лоГрохољског, Лиза сеодједномзбуни и Грохољски почебри-сати лицеубрусом. На тераси вилепрекопута видели суБугро-ва. Онјестајаоослонивши серукама на оградутерасеиисколаченихочијугледаоправоуњих.

—Одлази, Лизо... Одлази... —почешапутати Грохољски. —Та говориосамти да ручамоусоби!Каква си, стварно, ти...

Бугров ихјегледао, гледао, па сенаједномпродера. Гро-хољски га погледа и видевеома изненађенолице.

—Тостеви?!—продера сеИванПетрович. —Ви?!И ви стеовде?Добардан!

Грохољски показа прстима на једнои другораме. Груди сумуслабе, па неможеда вичена таквомрастојању. Лизи залу-па срцеи замути јојсепредочима... Бугров стрча са својете-расе, претрча прекопута и за неколикосекунди јевећстајаоподтерасомна којојсуручали Грохољски и Лиза. Пропадошедивљепатке!

—Добардан—почеонцрвенећи и гурајући своједугерукеуџепове. —Ви стеовде?

—Да и ми смоту...—Па какотода стеовде?—А ви, какостеви овамодошли?—Ја!Читава јетоприча!Читава балада, братемој!Ама не

узнемиравајтесе, једите!Знате, живеосамодонда како... уорловскојгубернији. Узеосамподзакупимање. Дивноимање!Ама, једите!Тамосампровеоодкраја маја, па самсаднапу-стио... Тамојехладно, а и докторми јесаветоваода дођемнаКрим.

—Зарболујетеоднечега?—упита Грохољски.—Па онако... тукаода месвенешто... врти... И на реч„ту"

ИванПетровичпоказа рукомодврата досрединетрбуха.— Тако, и ви стеовде... Таако... Томи јевеома драго.

Одавностеовде?—Одјуна.—А ти, Лизо, какоси?Јеси ли здрава?—Здрава самодговори Лиза и збуни се.— Мора да си сеМишуткезажелела?А?А онјеовде, са

132

мном...Садћувамга са Никифоромпослати. Тојевеома при-јатно!Па, збогом!Морамсадда идем...ЈучесамсеупознаоскнезомТерХајмазовим... Душа одчовека, иакојеЈерменин!Данасјекодњега партија крикета... Играћемокрикет... Збо-гом!Коњ мевећчека.

ИванПетровичсеокретеуместу, завртеглавоми махнувшируномза „аdieu"3 потрча кући.

—Несрећник!—речеГрохољски, испративши га погледомиуздахнудубоко.

—Заштојенесрећник?—упита Лиза.—Види тебе, а нема права да кажеда си његова!„Будала!"осмели седа помисли Лиза. „Пачавра."ПредвечејеЛиза грлила и љубила Мишутку, кога једонео

Никифор. Мишутка сеизпочетка расплакао, а надсумупону-дили слаткооддрењина, почеоједа сеумиљатоосмехује.

Три дана Грохољски и Лиза нисувидели Бугрова. Негдесегубиои самоноћубиокодкуће. Али четвртог дана појавиосекодњихопетза времеручка... Дошаоје, обома пружиорукуисеоза сто. Лицемујебилоозбиљно.

—Дошаосампослом—рече. —Прочитајте!И дадеГрохољ-скомписмо.

Грохољски нагласпрочита следеће:— Љубазни и незаборавни синеЈоване, утехомоја!Добио

самтвојепоштованои љубављукрцатописмо, укомепозивашсвог престарелог оца на дивни и за одморпогодни Кримда сенадишепријатног ваздуха и види непознатекрајеве. На овотвојеписмоодговарамда ћу, кадузмемодсуство, доћи к теби,али ненадуго. Мојколега, отацГерасим, болешљив јеи слабу-њав човек па неможедужевремена остати сам. Многомеди-ра штонезаборављашсвојеродитеље, оца и мајкусвоју. Оцапазиш, а мајкуспомињешумолитвама својим, јертосетакоиприличи. ДочекајмеуФедосији... Какав јеградФедосија?Ко-лики је?Бићеми веома драгода га видим. Твоја кума која тена крштењудржала зовесеФедосија. Ти пишешда ти јебогпомогаода добијеш200.000. Тојепримамљиво!Али ми није

3 Збогом(франц.).

133

милоштоси, поштоси услужби догураотек домалог чина, на-пустиослужбу. Заувек. И богати треба да службују. Благоси-љам теувек, сада и вечно. Поздравља теАндронов Иља иСерјошка. Доброби билода импошаљешподесетицу. Сироту-ју!Воли тетвојотац, свештеник ПетарБугров.

Грохољски јенагласпрочитав онописмои заједносЛизомупитнопогледаоБугрова.

—Видитеучемујествар—поче, муцајући ИванПетрович.—Молиобихте, Лизо, док онбудеовде, да мунеизлазишнаочи, да сесакријеш. Писаосаммуда си болесна и да си отпу-товала на Кавказда селечиш. Акоби тесусрео, онда... знашисама... Незгодно... Хм...

—Добро—речеЛиза.„Може", помисли Грохољски. „Акосеонжртвује, заштода

сенежртвујемои ми?"— Молимте... Акотеонвиди... бићеневоље... Онјечовек

строгихначела. Проклећенасуседамцркава. Ти, Лизо, немојизлазити изсобе, и ништа више... Оновденећебити дуго. Небрини...

ОтацПетарниједозволиода га дугочекају. Једног јутрадотрча ИванПетровичи тајанственимтономпрошишта:

—Стигаоје!Садспава!Онда, молимвас!И Лиза јеостала да седи измеђучетири зида. Ниједозвоља-

вала себи да изађени удвориштени на терасу. Могла једа ви-ди небосамокроззавесена прозорима... На њенунесрећу,татица Ивана Петровича јесталнобиоподведримнебом, па јечаки спаваона тераси. ОбичнојеотацПетар, мали попусме-ђојмантији и цилиндру сподигнутим ивицама, полаганошеткао око вила и радознало гледао крозсвојестарачкенаочаре„незнанекрајеве". Пратиога јеИванПетровичса„Станиславом"на грудима. Онорденобичнонијеносио, али јепредродбиномволеода сепохвали. Кадби биоудруштвуро-ђака, увек јестављаоорденСтанислава.

Лиза јеумирала оддосаде. И Грохољски јепатио. Мораоједа шета сам, бездруштва. Самоштонијеплакао, али мораосепокоравати судбини. Поредтога би јошсваког јутра дотрчаоБугров и шиштећи саопштаваобилтеноздрављумалог оца Пе-

134

тра, а тоникога нијеинтересовало. Дојадиоимјестимбилте-нима.

—Ноћасједоброспавао!—саопштаваоби он.__А јучесељутиоштонема киселихкраставаца... Мишуткује

заволео. Сталнога глади поглави...Најзад, последвенедељепоприлици, мали отацПетарје

прошетао последњи пут око вила и, на велику срећуГрохољског, отпутовао. Нашетаосеи отпутоваовеома задово-љан. Грохољски и Лиза суопетпочели да живепостаром. Гро-хољски јеопетпочеода благосиља својусудбину... Али његовасрећа нијебила дугог века... Наишла јенова невоља, гора одоца Петра.

ИванПетровичсенавадиода имдолази сваки дан. ИванПетровичје, отвореноговорећи, силан— али веома тежакчовек. Онједолазиок њима увремеручка, ручаокодњихиседеоврлодуго. Тојошнеби билострашно. Али сењемуузру-чак морала куповати вотка, којуГрохољски нијеподносио.Испијаојепопетчашица и говориосталноза времеручка. Пани тонеби билострашно. Али знаоједа седи кодњихдодвасата ноћуи нијеимдаода спавају... А штојенајважније, до-звољаваојесеби да говори оноочемуби требалоћутати... Кадби сеокодва сата ноћунапиовоткеи шампањца, узимаоби урукеМишуткуи плачући муговориопредГрохољскими Ли-зом:

—Синемој, Михаиле!Шта самја?Косам?Ја сам... подлац!Продаосамтвојумајку!Продаоза тридесетсребрњака... Некамебог казни!МихаилеИваничу!Прасенце!Гдејетвоја мајка?Фуј!Нема је!Продата уропство!Па шта онда?Подлацсамја... Дакле...

Одовихсуза и речи Грохољском сепревртала утроба.Бојажљивоби погледаоупребледелуЛизуи кршиоруке.

— Идите да спавате, Иване Петровичу!— говорио бибојажљиво.

— И отићи ћу... Хајдемо, Мишутка!Бог нека намсуди!Немогуни да помишљамна санкадзнамда јемоја жена ро-биња.... Али Грохољски нијекрив... Моја роба, његов новац...Слободномслобода, спасеномрај...

135

Ни дањуИванПетровичнијеГрохољскомбионишта мањенеподношљив. Онсе, на велики ужасГрохољског, нијеодвајаоодЛизе. Пецаојесњомрибу, причаојојвицеве, шетаосњом.Чак јујеједном, користећи сепрехладомГрохољског, возиоусвојојкочији бог тепита куда домркленоћи...

„Тојеодвратно!Нечовечно!"мислиојеГрохољски, гризућиусне.

Грохољски јеволеода сваког тренутка љуби Лизу. Безтихсладуњавихпољубаца оннијемогаода живи, а љубити сепредИваномПетровичембилојеипак некаконеугодно... Мучење!Сиромашак се осећао усамљен. Али се убрзо судбинасажалила над њим. Иван Петрович је одједном некудаишчезаоцелунедељудана. Дошли сумугости и одвукли га сасобом. Повели суи Мишутку.

Једног јутра Грохољски једошаоусвојувилуизшетњеве-сео, сав јесијао.

— Дошаоје— речеонЛизи, трљајући руке... Веома ми једрагоштоједошао... Хахаха!

—Штосесмејеш?—С њимсужене...—Каквежене?— Незнам... Тоједоброштојепочеоса женама...Чак од-

лично...Јошјетакомлад, такосвеж... Дођи овамо!Погледај...Грохољски поведеЛизуна терасуи показа јојна вилупреко

пута. Обојесеухватишеза стомак и закикоташе. Билоимјесмешно. На тераси вилепрекопута стајаојеИванПетровичиосмехиваосе. Доле, исподтерасе, стајалесунекедвесмеђедаме и Мишутка. Даме су нешто гласно говориле нафранцускоми смејалесе.

—Францускиње—примети Грохољски. —Она, ближа нама,чак јеврлозгодна, лака роба, али тонемари... И међутаквимаима добрихжена.. Ипак, какосуоне... насртљиве.

СмешнојебилоштосеИванПетровичсавиопрекотерасеисвојим дугим рукама обујмио рамена једне од тихФранцускиња и, док сеона кикотала, подигнуојујеи спустиона терасу.

Пошто је подигао обе даме на терасу, он подиже и

136

Мишутку. Дамепоновострчашедолеи опетпочеистопод-изање...

— Добремишиће...има!— мрмљаојеГрохољски гледајућиовусцену.

Подизањесепонављалошестпута. Дамесубилетакољупкеда сенималонисустиделештојак ветаррасполажењиховимхаљинама којесусевијориле. Грохољски би стидљивообараопогледкадби даме, дошавши добалкона, пребациваленогепрекоограде. А Лиза јегледала и смејала се!А штои неби?Нисусенепристојнопонашали мушкарци којихјеона, жена,требалода сестиди —већдаме!

Увечедотрча ИванПетровичи стидљивоизјави да јеонсадпородичанчовек.

—Немојтепомислити да суонебилоко—рече. —Истина,онесуФранцускиње, сталновичу, пијувино... али зна се!Так-војефранцусковаспитање!Шта сетуможе... Мени ихје... —додадеИванПетрович— уступиокнез... Готовобесплатно...,,Узми, па узми..."Мораћуваснегдеупознати са кнезом. Култу-ранчовек!Сталнопише, пише... А знатекакосеонезову?Једна Фани, друга Изабела... Европа!Хахаха... Запад!Збогом!

ИванПетровичјеоставиона мируЛизуи Грохољског и при-лепиосеза своједаме. Поцеодансеизњеговевилечуого-вор, смех, звецкањепосуђа. Светла сенисугасила додубокоуноћ. Грохољски јеуживаоумиру. Најзадсепоследугемучнепаузе, опетосећаосрећани спокојан. ИванПетровичса двениједоживљаваотаквусрећукаквујеонуживаоса једном.Али, авај! Судбина нема срце. Она се поиграва саГрохољскима, Лизама, Иванима, Мишуткама каоспионима.Грохољски јеопетизгубиомир.

Једном(посленедељуи подана), поштосекаснопробудио,онизађена терасуи видесликукоја га језапањила, озлоједи-ла и огорчила. Под терасом виле преко пута стајале суФранцускињеи међуњима Лиза. Она јеразговарала и искосабацала погледена својувилу: да сенијепробудиоонајти-рании, деспот?(ТакојеГрохољски себи објасниотепогледе).ИванПетрович, који јестајаона тераси засуканихрукаваподижеувисИзабелу, па Фани па... Лизу. КадјеподизаоЛизу,

137

Грохољском сеучинилода јупривукаок себи... И Лиза јепребацила једнуногупрекоограде... О, тежене!Сведоједнесусфинге.

КадсеЛиза вратила одмужа кући и, каода ништа нијеби-ло, на прстима ушла успаваћусобу, Грохољски јележаобледсцрвенимпечатима на образима, упози потпуноизнемоглогчовека, и јечао.

КадвидеЛизу, онскочи скревета и стадекорачати поспа-ваћојсоби.

— И ви тако?— зацича онвисокимтенором. — И ви тако?Веома самвамзахвалан!Тојегнусно, милостива госпођо!Накрајукрајева, неморално!Схватитето!

Лиза побледеи, разумесе, заплака. Жене, надосећајуда сууправу, грдеи плачу, а кадсусвеснесвојекривице, онда самоплачу.

— Заједностим развратницама?!То... Ово... ово... тојеисподсвакекритике!Па ви знатекосуоне?Тосуженекојесепродају!Кокоте!И ви, поштена жена, кренули стекаои оне?!А онај... онај!Шта онхоће?Шта још хоћеодмене?!Несхватам!Даосаммуполовинусвог иметка, даосаммуи више.Сами знате!Даосаммуоноштоја немам... Готовосвесаммудао... А он!Ја самподносио,,ти"измеђуваси њега, на штоонвишенема никаквог права, подносиовашешетње, пољупцепо-слеручка... свесамподносио, али овонећу... Ја или он!Вишенисамустањуда овакоживим...нисам!Ти тои сама схваташ...Или ја или он... Доста је!Чаша јевећпуна... Ја сами овакомногопрепатио... Садидем да сњим поразговарам... Овогчаса!Шта јеонУ ствари?Пази какав је!Е, не!Залудонтакомногомисли осеби...

Грохољски јенапричаојош врломногохрабрихи оштрихствари, али „одмах"нијеотишао: уплашиосеи постидео. По-слетри дана пошаојек ИвануПетровичу.

Када јеушаоуњеговеодаје, зинуојеодчуда. Запањили суга раскоши богатствокојимјесебеокружиоБугров. Пресвла-кеодсомота, ужасноскупестолице...да ти јенепријатноући.Грохољскнјеусвомвекувидеомногобогатихљуди, али никодједног нијевидеотакав беси раскош. А какав јетек русвај

138

видеокадјенесхватљивоузнемиренушаоусалу?На клавирусубилеразбацанетацнескомадићима хлеба, на столицичаша, подстолицомкорпа снекаквимкрпетинама. На прозо-рима разбацанељускеодораха. И самБугров, кадјеушаоГрохољски, нијебиобаш уредан. Корачаојепосали црвен,неочешљан, у доњем рубљу и говорио сам са собом...Очигледнојезбог нечег биојакоизнервиран. Ту, усали, на ди-вануседеојеМишутка и раздираоваздухсвојомпродорномвриском.

—Овојеужасно, ГригоријеВасиљичу!—почеБугров кадјевидеоГрохољског. — Такав неред, такав неред... Седите, мо-лим вас. Извинитештосам ја укостимуАдама и Еве... Таништа... Свуда ужасаннеред!Несхватамокакоти људи могуовдеживети?Неразумем. Послуга јенепослушна, климагрозна, свејескупо... Ућути!—викнуБугров, заставши испредМишутке. —Ућути!Теби сеговори!Стоко!Нећешда ућутиш?

И Бугров повучеМишуткуза уво. То јегнусно, ИванеПетровичу!—почеГрохољски плачнимгласом. —Зарсесмејутући такомала деца?Какав стеви, збиља...

—А оннека неурла... Ућути!Ишибаћуте!—Неплачи, Мишо, душомоја... Тата тевишенећетакнути.

Нетуцитега, ИванеПетровичу!Па онјејош дете... Деде...Хоћешкоњића?Ја ћути послати коњића...Какостеви, збиља,тврдог срца...

Грохољски поћута, па упита:—А какосувашедаме, ИванеПетровичу?—Никако... Отераосам... Безпардона. Јошби ихзадржао,

али нијезгодно: дечкорасте... Очев пример... Да самсам, билоби друго... А и штода ихдржим?Пф!Права комедија!Ја њимаруски, онемени француски... Ништа неразумеју, па да ихубијеш.

—А ја доваспослом, ИванеПетровичу, да поразговарамо.Хм... Нијенешто нарочито, него тако... дветри речи... Усуштини имаммолбуна вас.

—Какву?— Неналазители ви да треба да одете... одавде?Нама је

веома драго, али, знате, неугодноје... Схватићетеме. Некако

139

јенеугодно... Неки неодређени односи, вечитонепријатноосе-ћањеуодносима међунама... Морамосерастати...Чак јетонеопходно. Опроститеми, али... Ви сами, наравне, схвататедау сличним случајевима заједнички живот наводина...размишљања...Односно, не... на размишљања, негосепо-јављујенеконепријатноосећање...

—Да... Тојетако. Ја самотомемислио. Добро, отпутоваћу.— Ми ћемо вам бити веома захвални. Верујте, Иване

Петровичу, да ћемосачувати најлепшууспоменуна вас!Жртвакоју...

— Добро... Самокуда да денемсвеово?Чујтекупитеодменеовајнамештај!Хоћетели!Нијескуп... Осам... десетхиљада... Намештај, кочија, клавир...

—Добро... Даћувамдесет...— Е, одлично!Сутра идем... Отићи ћууМоскву. А овдеје

немогућеживети!Свејескупо!Страховитоскупо!Новацсамоиде... Направиткорак, одехиљадарка... Ја оваконемогу... Јаимам породицу... И хвала богу, штокупујетемојнамештај.Ипак ћебити вишеноваца, иначесамсасвимбанкротирао...

Грохољски устаде, опрости сеса Бугровоми ликујући одекући. Увечемујепослаодесетхиљада.

СутраданујутрураноБугров и Мишутка сувећбили уФедо-сији.

IIIIIIIIIПрошлојенеколикомесеци. Дошлојепролеће.С пролећа судошли и ведри, светли дани, када животније

мрзак и досадани кадземља прекрасноизгледа... С мора и по-ља дувајутопли ветрови... Земљупрекрива свежа трава, надрвећусезелени новолишће. Природа јеускрснула и појавиласеуновомруху.

Чини седа би и учовекутребалода бујајуновенадеи новежељекадјеуприроди свеобновлено, младо, свеже. Аличовека јетешкопрепородити.

Грохољски јејош живеоуистојонојвили. Његовенадеижеље, мале, безмногозахтева, јошсубилеконцентрисаненаЛизу, самона њуи ни на шта друго!Он, каои пре, нијеока од-

140

вајаоодњеи сладиосемишљу: „Какосамсрећан?"Јадник је,уствари, и имаоосећањеда јесилносрећан. Лиза је, каои ра-није, седела на тераси и сдосадом, безразумевања гледала увилупрекопута и дрвећеокоње, крозкојесевиделоплавомо-ре. Она је, каои пре, свевишећутала, честоплакала и покат-кад стављала облоге од слачице Грохољском. Уосталом,можемојојчеститати на нечемновом. У њусеусадиоцрвтуга.Она јемноготуговала, туговала за сином, туговала за пређаш-њимживотом, за веселошћу. Ранији животнијебиобашнаро-читовесео, али ипак веселији одсадашњег... Док јеживела смужем, каткадјеишла упозориште, уклуб, кодпознаника. АовдесГрохољским?Овдејепусто, тихо... Поредњејесамоје-данчовек, а и тај, са својимболестима и сладуњавимпољу-пцима, сваког часа личи на старог, мирног дедицукоји вечноплачеодрадости. Досадно!Овденема Михеја Сергејича, којије волео да с њом игра мазурку, нема ни СпиридонаНиколајича, сина главног уредника „Губернијскихновости!"СпиридонНиколајичдивнопева и чита стихове. Нема стола сазапускомни гостију, нема Герасимове, дадиљекоја јесталнофрчала на њуштојејела многослатког... Никога нема!Простода умрешодтуге. Грохољски серадоваосвојојусамљености,али... залудсерадовао. Превремена јеплатноза својегоизам.Почетноммаја кадјеизгледалода јеи самваздухунештоза-љубљени да замиреодсреће, Грохољски јеизгубиосве: и во-љенужену, и...

Бугров јеи овегодинедопутоваона Крим. Нијеизнајмиовилупрекопута, већсесМишуткомпотуцаопокримскимгра-довима. У градовима јејео, пио, спаваои играокарте. На ри-болов, лов, на Францускиње, којесуга, међунама буди ре-чено, опљачкале, онјесасвимизгубиовољу. Смршаоје, пре-стаода блиста и да сеширокоосмехује, обукаосеудебелогрубоплатно. ИванПетровичјесвремена на времепосећиваои вилуГрохољског. ДоносиојеЛизи слатко, бомбоне, воћеикаода сетруднода јојразбиједосаду. Грохољског тепесетенисуузнемиравале, тимпрештосубилеретке, краткеи, посвојприлици, вишезбог Мишутке, који сени због чега и низбог кога нијемогаолишити права да севиђа смајком. Бугров

141

једолазио, предавав поклонеи поштоби рекаонеколикоречи,одлазио. И тихнеколикоречи оннијеговориоЛизи негоГро-хољском. Лизи сенијеобраћао. И Грохољски јебиоспокојан...Али постоји руска пословица којуГрохољски неби требалодасметнесума „Небојсепса који лаје, негооног којућути..."Пословица пакосна, али упрактичномживотупонекадвеоманеопходна.

Једном, шетајући поврту, Грохољски јечуодва гласа. Једанјебиомушки, други женски. Први јебиоБугровљев, други Ли-зин. Грохољски јеприслушкивао и, побледевши као смрт,закорачиопрема саговорницима. Застаојеиза жбуна јорго-вана и стаода посматра и слуша. И рукеи ногесумусеохладиле. Почелумуизбиохладанзној. Да незатетура или непадне, ухватиосерукама за гранејоргована. Свејесвршено!

Бугров једржаоЛизуокострука и говориојој:— Мила моја!Шта можемо?Тако је, значи, бог хтео.

Подлацсамја... Продаосамте. Полакомиосамсена Иродовобогатство, пустомуостало... А шта имам одтог богатства?Самонемири разметање!Ни мира, ни среће, ни положаја...Седишкаођутурумна једномместуи ни корак напред... Чуласи?Андрујшка Маркузин је унапређен за шефа одсека...Андрјушка, она будала!А ја седим... Господе, господе!Тебесамселишио, срећеселишио. Ја самподлац!Гад!Мислишлида ћеми лепобити на страшномсуду?

— Отидимоодавде, Вања!— заплака Лиза. — Досадномије... Умиремодтуге.

—Немогуће... новацјеузет.—Па врати га!—Радобихга дао, али немам. Свесампроћердао!Треба се

покорити, рођена... Тонаскажњава бог. Менезбог користољу-бља, а тебезбог лакомислености. Шта ћемо?Кидаћемосе... Наономсветубићелакше.

И под најездом религиозник осећања Бугров дижеочипрема небу.

—Али ја овденемогуда живим!Досадноми је!—Шта да радимо?А мени ниједосадно?Зарми јебезтебе

весело?Сав самизнурен, исцрпљен!И груди супочеледа ме

142

боле!... Ти си ми законита жена, теломога тела, једнотело...Живи, трпи!А ја, а ја ћупутовати, посећиваћуте.

И нагнувши сепрема Лизи Бугров прошапута, али ипак такогласнода сечулона неколикокорака.

—Ја ћук теби Лизањка и ноћудоћи... Небрини... Ја самуФедосији, близу... Живећу овде поред тебе док све непрофућкам... А профућкаћуускоросведокопејке!Ееех!И ка-кав ми јеовоживот?Досада, сав самболестан... и груди мебо-леи стомак боли...

Бугров ућута. Дошаојередна Лизу... Божемој, какојетажена сурова!Почела једа плаче, да сежали, да набраја свеманесвога љубавника, својемуке... Грохољски се, слушајућије, осећаокаоразбојник, зликовац, упропаститељ...

—Онмејеизмучио!—заврши Лиза. Пољубивши сена ра-станкусЛизоми излазићекрозвратанца, Бугров налетенаГрохољског, који јестајаопоредврата и чекаоњега.

—ИванеПетровичу!—речеГрохољски тономсамртника. —Свесамчуои видео... Тојенечасносвашестране, али ја васнекривим... И ви јеволите... Али схватитеда јеона моја!Мо-ја!Ја немогуда живимбезње!Какови тонеразумете?Па,рецимо, ви јеволите, патите, али зарвамја нисамплатиобарделимичноза вашепатње?Отпутујте, кумимвасбогом!Отпу-тујтеодавдезаувек. Преклињемвас. Иначећетемеубити.

—Немамкуда да отпутујем—муклоизговори Бугров.—Хм. Ви стевећсвепотрошили... Ви стечовек који селако

занесе... Па, добро... Путујтена мојеимањеучерниговскугу-бернију... Хоћете?Поклањамвамтоимање,.. Онојемало, алилепо. Часна реч, лепоје!

Бугров сеширокоосмехну. Одједномосети каода јена сед-момнебу.

— Ја вампоклањам... Данасћуписати управникуимања ипослаћумупуномоћза преностапије. Свуда причајтеда стегакупили... Идите!Преклињемвас.

—Добро... Отпутоваћу... Ја схватам.— Хајдемокодбележника... Одмах— речесадвећвесело

Грохољски и пођеда нареди да сеупрегнукоњи.СутраданувечекадјеЛиза седела на клупи на којојје

143

обичноимала рандевусИваномПетровичем, тихојојприђеГрохољски. Онседепоредњеи узејеза руку.

— Досадноти је, Лизо?— почепослекраћег ћутања. —Досађујешсе?Заштонеодемонекуд?Због чега сталноседимокод куће? Треба путовати, веселити се, стварати познан-ства...Треба, треба?

—Мени ништа нетреба —речеЛиза и, бледа, мршава, по-гледа путстазекојомјојјеобичнодолазиоБугров.

Грохољски сезамисли. Онјезнаокога она чека и којојјепотребан.

—Хајдемокући, Лизо, —речеон. —Овдејевлажно...—Иди... ја ћусада доћи. Грохољски сеопетзамисли.—Ти чекашњега?—упита јеи направи гримасукаода мује

некоусијанимгвозденимклештима шчепаосрце.—Да... Хтела бихда пошаљемМиши чарапице.—Оннећедоћи.—Какознаш?—Отпутоваоје... Лиза разрогачи очи.—Отпутоваоје... Отпутоваоучерниговскугубернију. Ја сам

мупоклонносвојеимање...Лиза страшнопобледеи, да неби пала, ухвати сеза раме

Грохољског.—Ја самга испратиона брод... У три сата... Лиза сеодјед-

номухвати за главу, заљуља се,падена клупуи почесва да сетресе.—Вања!—почеда дозива. —Вања!Идеми ја, Вања!... Ми-

ли мој!И доби хистеричаниапад...И одтевечери сведојула, увртупокомесушетали

становници вила моглесусевидети двесенке. Сенкесусешеталеодјутра домрака и кварилерасположењестановни-цима вила. За Лизиномсенкомнепрекиднојекорачала сенкаГрохољског. Ја ихназивамсенкама затоштосуобојеизгубилисвојпређашњи лик.

Обојесусмршали, побледели, згрчили сеи вишеподсећалина сенкенегона живељуде... Обојесусесушили каобува укласичномвицуоЈеврејинукоји јепродаваопрашак против

144

бува.Почеткомјула Лиза јепобегла одГрохољског, оставивши му

цедуљуукојојјенаписала да идекод„сина"на извесновреме.На извесновреме!Побегла јеноћудок јеГрохољски спавао.

Поштојепрочитаоњенописмо, Грохољски сецела недељемуваооковилекаолуд, нијејеони спавао. У августујепребо-леоповратни тифус, а усептембруОтпутоваоуиностранство.У иностранствусепропио. Мислиоједа ћенаћи смирењеувинуи разврату... Проћердаојесав иметак, али мујадникуни-јеуспело да изглавеизбаци лик вољенеженесмачјомњушкицом. Одсрећесенеумире, неумиресени однесреће.Грохољски јепоседео, али нијеумро. И досада јежив. Изино-странства јекренуода „једнимоком"погледа Лизу. Бугров гаједочекаораширенихрукуи задржаога угостима на неодре-ђеновреме. Онсведосада гостујекодБугрова.

Овегодинесаммораода прођемкрозГроховљевку, имањеБугрова. Домаћинесамзатекаоза вечером. ИванПетровичмисестрашнообрадоваои навалиода меслужи. Угојиосеи не-штомалоомлитавио. Лицемујекаои ранијесито, масноиружичасто. Јошнијеоћелавио. И Лиза сеугојила. Гојазностјојулицуниједобростајала. Њенолицејепочелода губи мачјиизрази да се, авај, приближава изразуфоке. Образи јојсегојеи гореи напгреди левои десно. Бугрови живеизврсно. Свегаимајумного. Пуна кућа послугеи намирница.

Кадсмовечерали, повеосеразговор. Заборавивши да Лизанесвира, замолиосамједа нештоодсвира на клавиру.

—Она несвира!—речеБугров. —Она ми нијесвирачица...Еј!Којето?Иване!Позови овамоГригорија Васиљевича!Штаонтаморади?—И обративши семени, Бугров додаде: —Садћедоћи свирач...Свира на гитари. А клавир држимо збогМишутке, онучи...

Послеотприликепетминута усобууђеГрохољски, послан,неочешљан, необријан...Онуђе, поклони ми сеи седепострани.

—Ама, котакоранолежеда спава?—обрати мусеБугров.— Какав си ти, братац! Само спаваш, само спаваш...Спавалица. Хајде, одсвирајнамнештовесело...

145

Грохољски наштимова гитару, удари пожицама и запева:„Јучесамчекала друга..."Ја самслушаопесму, гледаоситуБугровљевуњушкуи ми-

слио: „Гадна њушка". Плакаломи се.Кадјезавршиопевање, Грохољски намсепоклони па иза-

ђе.—И шта да радимсњим?—обрати ми се, поњеговомодла-

ску, Бугров. — Мука жива ми је с њим! Дању саморазмишља...а ноћујечи...Спава, а јечи и јауче...Тојенека бо-леет... Нисамнаметаншта да радимсњим!Неда намспава-ти... Бојимседа непомери памећу. Помислићеседа лошеживи кодмене... А заштолоше?И једеснама, и пијеснама...Самомуновацнедајемо. Пропићеили ћеразбацати.Још једна беда на моју главу!Господе, опрости менигрешнику.

Задржали сумеда преноћим. Кадсамсесутраданујутропробудио, усуседнојсоби Бугров јенекомедржаопридику.

— Реци будали да себогумоли, а онћеи челоразлупати!Ама, ковесла боји зеленомбојом?!Промисли, луда главо!Раз-мисли!Штоћутиш.

—Ја... ја... погрешиосам—прав даосепромукли тенор.ТајтенорјеприпадаоГрохољском. На станицумејепратио

Грохољски.— Онједеспот, тирании — шапутаоми јецелимпутем. —

Онјеплеменитчовек, али јетирании!Кодњега ни срцени мо-зак нисуразвијени... Мучи ме!Да нијеовеплеменитежене, јабихдавноотишаоодњега. Жаоми једа јеоставим. Удвојесенекаколакшетрпи.

Грохољски уздахну, па настави:— Она јетрудна. — Видели сте?Тоје, уствари, моје

дете...Моје...Она јеврлобрзосхватила својугрешкуи дала семени. Она њега неподноси...

—Млакоња стеви!—нисаммогаода сеуздржими да нека-жемГрохољском.

—Да, ја самслабић... Свејетотачно. Такав самсеродио.Знатекакоједошлодомог рођења?Мојпокојни отацјемногозлостављаоједног ситног чиновника. Страховитога језлоста-

146

вљао!Животмујетровао!А покојна мајчица јебила болећивасрца, била јеизнарода, грађанка...Изсажаљења лепоузме, пасесњимзближи. Тако, господине...И родихсеја... Одзлоста-вљања... Па откудтуможебити карактера. Откуда?Другозвонозвони...Збогом!Навратитеопетк нама, али немојтерећиИвануПетровичуoвоштосамвамоњемуговорио.

Ја серуковахсГрохољскими ускочихувагон. Онсепо-клони момевагонуи пођепрема бачви сводом. Припиломусеизгледа...

ПРЕРУШЕНИПРЕРУШЕНИПРЕРУШЕНИ (6)(6)(6)Вече. Улицомидешаролика гомила, уњојпијани кожуси и

гуњеви. Смех, жагори скакутање. Испредгомилепоскакујема-лени војник устаромшињелуи нахеренојкапи.

У сусретгомили иде„унтер".—Заштоменепоздрављаш?—окомљујесе„унтер"на мале-

ног војника. —Дела?Зашто?Чекај!Коси ти?Зашто?—Драги мој, ма ми смопрерушени —вели женскимгласом

војник, и гомила сезаједнос„унтером"кикоћегромкимсме-хом...

* * ** * ** * *У ложи седи лепа, пуначка госпођа;тешкојојјеодредити го-

дине, али јејошмлада, и јошдугоћебити млада... Одевена јераскошно. На белимрукама има помасивнугривну, на гру-дима брилијантски брош. Крајњележи бунда одхиљадуруба-ља. У ходникујечека лакејса ширитима, а на улици парвранаца и саоницеспокривачемза ногеодмедвеђег крзна...Сито, леполицеи свеокоњеказује: „Ја самсрећна и богата".Али неверујте, читаоче!

„Ја сампрерушена — мисли она. — Сутра или прекосутрабаронћесеспанђати сNadine и скинућесменесвеово..."

* * ** * ** * *За карташкимстоломседи дебељкоуфраку, строструким

подвољком и белим рукама. Крајњеговихрукујегомилановца. Онгуби, али нијепотишен. Напротив, осмехујесе. Та за

147

њега непредставља ништа да изгуби хиљаду, две. У трпезаријинеколикослугуприпрема за њега остриге, шампањаци фа-зане. Онволи доброда вечера. Послевечереодвешћесекару-цама к њоj. Она га чека. Зарне, онлепоживи?Онјесрећан!Али погледајтекаква себесмислица врзма поњеговојусалоогрезлојглави!

„Ја сампрерушен. Наићи ћеревизија, и сви ћесазнати дасамја самопрерушен!..."

* * ** * ** * *На судуадвокатбрани оптужену. Тојелепушкаста жена бе-

скрајнотужног лица, невинашце!Бог види да јеона невина!Адвокатовеочи пламте, образи мугоре, угласусеосећајусу-зе... Онпати због оптужене, и акојеосуде, пресвиснућеодту-ге!... Публика га слуша, обамиреодзадовољства и стрепи даоннепресвисне. „Онјепесник"— шапућуслушаоци. Али сеонсамопретвара да јепесник!

„Дајми, тужиоче, којустоткувише, ја бихјеотпремиогдејојјеместо!—мисли он. —У улози тужиоца биобихефикасни-ји!"

* * ** * ** * *Селомидепијани сељак, пева ирастежехармонику. На лицу

мупијаноблаженство. Онсекикоћеи поиграва. Веселоживи,зарне?Не, онјепрерушен.

„Ја бихда ждерем", мисли он.* * ** * ** * *

Млади професорлекардржи приступив предавање. Онуве-рава да нема већесрећедоли служити науци. „Наука јесве!—кажеон—она јеживот.

И њемуверују... Али би за њега казали да јепрерушенкадби чули шта јерекаосвојојжени послепредавања. Рекаојојје:

—Сада самја, драга моја, професор. Професорима десетпута већупраксуодобичног лекара. Сада рачунамда ћуима-ти двадесетпетхиљада рубаља годишње.

148

* * ** * ** * *Шестулаза, моресветлости, мноштво света, жандарми,

мешетари. Тојепозориште. Изнадтихврата, каоуЕрмитажупоредЛентовског, стоји натпис: „Сатира и поука!"Овдемногоплаћају, пишудужерецензије, многоаплаудирајуи реткоућуткују... Храм!

Али тајјехрампрерушен. Акоздерете„сатируи поуку",нећевамбити тешкода прочитате:

—Канкани изругивање.

РАДОСТРАДОСТРАДОСТ (7)(7)(7)Била јепоноћ. Узбуђени разбарушенекосе, Мића Кулдаров

улетеустансвојихродитеља и почејурити крозсвесобе. Роди-тељи севећспремахуда легну. Сестра јележала укреветуидовршавала читањепоследњестраниценеког романа. Браћа,гимназисти, суспавали.

—Откудти сад?—зачудишесеродитељи. —Шта ти је?—Ох, непитајте!Тоуопштенисамочекивао!Не, нисамсе

надао!Па тоје... тојепростоневероватно!Мића почеда сесмејеи седеунаслоњачу, јеродсрећеније

могаода седржи на ногама.—Тојеневероватно!Неможетени замислити!Погледајте!Сестра скочи изкревета, и огрнута покривачемприђебрату.

Гимназисти сепробудише.—Шта јетеби?Страшноси пребледео!—Тојеодрадости, мама!Јерза менезна цела Русија!Ево!

Престесамови знали да постоји неки Мића Кулдаров, а садтозна цела Русија!Мама!Ох, боже!

Мића скочи, пројури крозсвесобе, и опетседе.—Ама, шта седесило?Говори!— Ви живитекао неки дивљаци, новиненечитате, не

обраћате пажњу на штампу, а у новинама има толикозанимљивихствари!Акосенештодеси, одмахсејавља, ништасенеможесакрити!Какосамсрећан!О, боже!Јерунови-нама сепишесамоознаменитом људима, а етои оменипишу!...

149

—Шта кажеш!Где!Отацпребледе. Мама погледа на икону, па сепрекрсти.

Гимназисти скочише, и онакоукратким ноћним кошуљамаприђошенајстаријембрату.

— Да, да!Објавили чланак омени!Садцела Русија зна замене!Ви, мама, сачувајтеовајбројза успомену!Читаћемопо-некад!Ево, погледајте!

Мића извади изџепа новине, пружи ихоцуи показа прстомместоокруженоплавомоловком.

—Читајте!Отацнамести наочаре.—Читајтесамо!Мама погледа на иконуи прекрати се. Тата сенакашљеи

почеда чита:„29-ог децембра, уједанаестчасова увече, чиновник Дими-

тријеКулдаров..."—Видители, видите?Читајтедаље!„...чиновник ДимитријеКулдаров, излазећи изпивницекоја

сеналазила на МалојБронојулици, укући Козахина, и будућиупијаномстању..."

—Тосамса СемјономПетровичем... Описанојесведоде-таља!Наставите!Даље!Слушајте!

„... и будући упијаномстању, спотакаосеи паоподкоњакочијаша Ивана Дротова, сељака изсела Дурикина, срезајухновскога, који јетустајао. ПоштојепрескочиопрекоКулда-рова и прегазиога саоницама укојима сеналазиомосковскитрговацдругегилде, СтепанЛуков, преплашени коњ јепојуриоулицом док га нисуухватили неки вратари. Налазећи сеупочеткуунесвести, Кулдаров јепренетуоближњи кварти под-вргнутлекарскомпрегледу. Ударкоји једобиопопотиљку..."

—Тосамсеја орукуницуударно, тата. Даље!Читајтедаље!„... који једобиопопотиљку, лекарсматра лаким. О догађа-

ју је састављен записник. Кулдарову је указана лекарскапомоћ..."

—Рекли суми да мећемхладнеоблогена потиљак. Јестелипрочитали?А!Етовидите?СадјетообишлоцелуРусију!Дајтеми теновине!

150

Мића узеновине, пресави ихи стави уџеп.— Отрчаћу до Макарових, да им покажем... Треба и

Ивањицкима да покажем, Наталији Ивановноји АнисимуИљичу... Идем!Збогом!

Мића стави на главукачкетскокардом, па сав срећани ра-достанистрча на улицу.

ДВОЈИЦА У ЈЕДНОМДВОЈИЦА У ЈЕДНОМДВОЈИЦА У ЈЕДНОМ (8)(8)(8)Неверујтетимјудама, камелеонима!Данасјелакшеизгуби-

ти верунегостарурукавицу—и jа самјеизгубио!Билојевече. Возиосамсекоњскимтрамвајем. Мени, као

личности на високомположају, неприличи да севозимкоњ-скимтрамвајем, али овога пута самбиоувеликојбунди и мо-гаосамда сесакријемуоковратник одкуне. А, знате, и јефти-нијеје... Безобзира на тоштојебилокаснои хладно, вагонјебиодупкепун. Менениконијепрепознао. Куниноковратникјеучиниода будемincognito;возиосамсе, дремаои посма-траоовемалељуде...

„Не то није он!" мислио сам гледајући једног малогчовечуљка убунди одзечјег крзна. „Овонијеон!Не, нијеон!Он!

Мислиосам, вероваои нисамвероваосвојимочима...Човечуљак узечјојбундици страшнојеличнона Ивана

Капитонича, једног одмојихслужбеника... ИванКапитоничјемало, кукавно, угњетенобиће, којеживи самоза тода подижеиспуштенемарамицеи честита празнике!Онјемлад, али сумулеђа погрбљена, колена вечитоклецава, рукеумрљанеи наготовс... Лицемујекаода суга врата приштинула или мокракрпа изударала. Онојекиселои јадно;кадга гледаш, пева тисе„Лучинушка"и плачети се. Кадменевиди, ондрхти, бледи,црвени, каода ћуга појести или заклати, а кадга саветујем, онцепти и тресумусесви удови.

Ја незнамникога понизнијег, ћутљивијег и безначајнијег одњега. Чак незнамни животињукоjа би била тиша одњега...

Човечуљак узечјојбундици мејестрашноподсећаона ње-га: прави правцати он!Самочовечуљак нијебиотакоповијен,каоон, нијеизгледаокаоприштинут, понашаосесувишесло-

151

бодиои, штојенајодвратније, разговараојеса суседом ополитици. Слушаога јецеотрамвај.

—Гамбета јеумро!—говориојемувајући сеи машући ру-кама. —ТоиденарукуБизмарку. ЈерГамбета зна шта ради!Онби и ратоваосНемцима и узеоби имратнуодштету, ИванеМатвејичу!Онјебиоправи геније!БиојеФранцуз, али јеимаорускудушу. Тојебиоталенат!

Ах, ти, шљамеједан!Кадмуприђекондуктерскартама, оностави Бизмарка на

миру.—Заштовамјеуколима такомрачно?—наврзесена кон-

дуктера. —Шта је, нематесвећа?Какав јетохаос?Нема кодаваснаучи намети. У иностранствуби вампоказали!Нијепубли-ка овдеради вас, негови ради публике!Дођавола!Неразу-мемшта ради та власт!

Минуткаснијезахтеваојеодсвихнасда сепомеримо.—Померитесе!Вама говорим!Дајтегоспођи место!Будите

уљуднији?Кондуктеру!Дођитеовамо, кондуктеру!Ви пареузимате, пронађитеместо!Тојебезобразно!

—Овдејезабрањенопушење!—викнумукондуктер.— Којетозабранио?Коима топраво?Тојеускраћивање

слободе!Никоменећудозволити да посегнена мојуслободу!Ја самСлободанчовек!

Ах, ти, гадеједан!Гледаосаммуњушкуи нисамвероваосвојимочима. —Ненијетоон!Немогуће!Ономенисупознатетакверечи, као„слобода"и „Гамбета".

—Нема шта, башјеред!—речеонбацајући цигарету. —Паживи стаквомгосподом!Они супоремећени на бази формеиснова!Формалисти!Филистри!Гњаве!

Ја неиздржахи гласносенасмејах. Кадјечуомојсмех, онмена тренпогледа и гласмузадрхта. Препознаојемојсмехивероватномојубунду. Тренутномусеповишелеђа, лицедобикисеоизраз, гласмузамре, рукесеспуститеустав мирно, ногеклецнуше. Зачассеизменив. Вишенисамсумњао: тојебиоИванКапитонич, мојслужбеник!Сеојеи сакрионосузечјекрзно.

Садсамга погледаоулице.

152

„Зар", помислих, „ова кукавна, угњетена прилика умеда го-вори такверечи, каоштосу„филистар"и „Слободан"?А?Зар?Да, уме. Тојеневероватно, али тачно... Ах, ти, шљаменије-дан!"

Па послетога верујјаднимфизиономијама тихкамелеона!Ја имвишеневерујем. Доста, нећеми подвалити!

ИСПОВЕСТИСПОВЕСТИСПОВЕСТ (9)(9)(9)Биојеведари хладандан. Осећаосамлакоћуи милинуу

души, каокочијашкомесугрешком, уместобакарног новчића,дали златник. И плакаобих, и смејаосе, и молиобихсе: мене,обичног слугу, претворили суублагајника. Нисамсерадоваоштоми јеомогућенода крадем. Тада ја јошнисамбиолопов исмрвиобихонога коби ми рекаода ћусвременемзавући ру-куутуђџеп. Ја самседругомерадовао: напредовањууслужбии безначајнојповишици плате, и ничемувише.

Менеје, уосталом, радовала и друга околност. Кадсампо-стаоблагајник, одмахсамна својимочима осетионеттопопутружичастихнаочара. Одједномми сепочелочинити да сусељуди променили. Часна реч!Сви каода сунекакопостали бо-љи. Наказепосталелепотани, зли сепретворили удобре, гордиусмерне, мизантропи уфилантропе. И ја каода самсинуо. Ви-деосамучовекутакодивнеособинекакверанијенисамнинаслућивао. „Чудно" говорив сам посматрајући људе итрљајући очи. Или сесњима нештодогодилоили самја ранијебиоглупи нисам запажаосветеособине. „Штосуљудидивни!"

На данмога постављања за благајника и 3. Н. Казусов, једанодчланова нашеуправе, човек горд, уображен, човек којиниподаштава ситнурибу, дошаојек мени и —шта муби: уми-лносесмешкајући, почеоједа мелупка порамену.

—Превишестегорди за својегодине, драги мој, —рекаомијеон. —Нијелепо!Заштоникадненавратите?Грехота је, го-сподине!А кодменесеокупља омладина, јакојевесело.Кћери месталнопитају;„Због чега, ви татиценепозоветеГри-горија Кузмича?Па онјетакосимпатичан!"А зармогуда гадовучем?Уосталом, кажем, покушаћу, позваћуга Ненећкајте

153

се, пријатељу, негодођите!Запањујуће!Шта мује?Да нијесишаосума?Биочовек

људождери садодједном... етоти.Кадсамтога дана дошаокући, биосамзабринут. Моја мај-

ка нијеза ручак изнела два јела, каоувек, већчетири. Увечеје,узчај, изнела слаткои колачсмлеком. Сутрадан, опетчетиријела, опетслатко. Долазили сугости и пила сечоколада. Тре-ћег дана опетисто.

—Мамице—рекаосам. —Шта вамје?Због чега степоста-ли такоиздашни, драга?Па мојуплатунисуудвостручили.Повишица јенезнатна.

Мамица мејезачуђенопогледала.— Хм, а кудћешсновцем?— упитала је. — Да нећешда

слажеш?Враг би ихзнао!Татица јенаручиобунду, купионовукапу,

почеода селечи минералнимводама и грожђем(узиму?!?). Апосленекихпетдана добиосамписмоодбрата. Тајмебратнијеподносио. Они ја смосеразишли због убеђења: њемусечинилода самја егоиста, готован, да неумемда сежртвујем,и онмејезбог тога мрзео. У писмусампрочитаоследеће:„Драги брате. Ја теволими ти неможешзамислити каквепа-кленемукеми причињава наша свађа. Хајдеда сепомиримо!Пружиморукуједандругомеи нека завлада мир!Преклињемте!У очекивањуодговора воли те, љуби и грли твојбратЈевлам-пије."О, мили брате!Ја саммуодговориода га љубими да серадујем. Посленедељудана добиосам одњега телеграм:„Хвала, срећан. Пошаљи сторубаља. Многопотребно. Грли теЈ."Послаосаммусторубаља.

Променила сеи она. Она менијеволела. Кадсамсеједномдрзнуода јојузгредспоменемда умомесрцунештонијекакотреба, она меназвала насртљивцеми фркнула ми улице. Акадмејесрела недељудана послемог постављења, она сеосмехнула, направила јамицена образима, збунила се...

Шта јетосвама — упитала је, гледајући ме. — Ви стесетакопролепшали. Кадпре?Хајдемода играмо...

Душица!Већкрозмесецдана њена мајка јепостала мојаташта: толикосамсеја пролепшао!За свадбујебиопотребан

154

новац, па самузеоизкасетриста рубаља. Штода неузмемкадсезна да ћуихвратити кадпримимплату?Узеосамузгреди заКазусова сторубаља... Тражиојена зајам... неможесењемунедати. Онјекоднасвелика зверка и сваког тетренутка можеизбацити... (Уредник, закључивши да јеприча помалодугачка,избрисаојена штетуауторског хонорара на овомовдеместуосамдесеттри, реда)...

Недељудана прехапшења, на њиховумолбу, приредиосамимвечеринку. Ђавоиходнео, нека пошљокајуи пождеруакототоликожеле. Ја нисамбројаоколикојељуди билона томпријемукодмене, али сесећамда јемојихдеветсоба билокрцатонарода. Билојеи старијихи младих... Билојеи таквихпредкојима сечак и самКазусов савијаокаогудало. Казусо-вљевекћери (најстарија —моја драгана) заслепљивалесусво-јимхаљинама... Самоцвећена њима стајаломејевишеодхиљадурубаља!Билојеврловесело... Трештала јемузика, пре-сијавали селустери, точносешампањац... Држани судуги го-вори и краткездравице. Једанчовек изновина поклониоми јеоду, а друга баладу...

—У насуРусији неумејуда ценетаквељудекаоштојеГри-горијеКузмич!—викнуојеза вечеромКазусов. —Врломи јежао!ЖаоРусије!

И сви ти људи штосувикали, давали поклоне, љубили ме,кадбихимокренуолеђа, показивали суми шипак... Ја самви-деоосмехе, шипкове, слушаоуздахе...

—Украоје, подлац—шапутали су, злурадосесмешкајући.Ипак, ни уздаси ни шипкови нисуихомели ујелу, пићуи

уживању.Вукови и дијабетичари неједутоликоколикосуони јели...

Моја жена, на којој су блистали брилијанти и злато,приближила ми сеи шапнула.

—Тамосеприча да си ти...украо. Акојетоистина...чувајсе.Ја немогуда живимслоповом!... Ја ћуотићи!

Она је то говорила и намештала својухаљинуод петхиљадарки... Враг би сесњима снашао. Истетевечери Казу-сов јеузеоодменепетхиљада... Толикојеузеона зајами Је-влампије...

155

— Акојеистина оноштотамошапућу— рекаоми јепринципијелни брат, стављајући новацуџеп—онда... чувајсе!Ја немогуда будембратлопова.

Послебала самихсвена тројкама одвезаоуград...Било је већ скоро шест ујутро кад смо завршили...

Онемоћали одвина и жена, они сулегли усанкеда севрате...Кадсусанкекренуле, довикнули суми на растанку.

Сутра јеревизија!—Мега!Милостива господои милостивегоспође!Заглавиосам!За-

главиесам, или да сеизразимдуже: јучесамбиопристојан,частан, свестраноомиљен, данассамлупеж, преварант, ло-пов... Вичитесад, грдите, ударајтена сва звона, згражавајтесе,судите, прогањајте, пишитеуводнике, бацајтесекамењем, алисамо, молимвас, несви!Несви!

НА ХИПНОТИЗЕРСКОНА ХИПНОТИЗЕРСКОНА ХИПНОТИЗЕРСКОЈ ПРИРЕДБИЈ ПРИРЕДБИЈ ПРИРЕДБИ (10)(10)(10)Велика дворана била јеосветљена и врвела одсвета. У њој

јегосподарио хипнотизер. Упркоссвојојфизичкојбеди иружноћи, сијаојеи блистаокаоватромет. Смејали сусе,аплаудирали и покоравали мусе... Људи субледели предњим.

А онје, буквално, ствараочуда. Једног јеуспавао, другогукочио, трећег поставиопотиљкомна једну, а петог на другустолицу. Мршавог и високог новинара савиојеуспиралу. На-рочитоснажанутицајимаојена даме.

Онесупадалеодњеговог погледа каомуве. Ох, женски не-рви!Каднеби њихбило, досадноби сеживелона овомсвету!

Када јеиспробавао својудемонскууметностна свима,хипнотизерприђемени.

—Чини ми седа стеврлоповодљивеприроде—речеми. —Ви стетакоосетљиви, подложни утисцима... Желители да за-спите?

— Заштода не?Изволи, пријатељу, опробај. — Сеосамнастолицунасреддворане. Хипнотизерседена столицупремамени, уземеза рукеи својимзмијскимочима упи сеумојејаднеочи.

Оконасјебила публика.—Пссст, господо!Псссст... Тише!

156

Умирише се људи... Седимо, гледамо један другом узенице... Пролази минут, два... Жмарци ми пролазенизлеђа,срцеми лупа, али немогуда заспим...

Седимо... Пролази петминута, седам...—Овајсенеда!—реченеко!—Браво!јунак човек!Седимои гледамосе... Неспава ми се, чак и недремам...

Од деловодног протокола општинске или самоуправнеканцеларијеја бихвећдавноспавао... Публика почињедашапуће, да сесмеје... Хипнотизерпочињеда сеснебива итрепће... Сиромах!Никомнијепријатнода доживи фијаско.Спаситега, духови, пошаљитесанна мојеочи!

—Неда се!—речеонајисти глас. —Доста је, престаните!Говориосамја да сусвеовомахинације!

И гле, утренуткукада сам, послушаопријатељев гласи кре-нуода устанем, моја рука јеосетила на дланунеки предмет...Помоћучула пипања, ја самуњемупрепознаоновчаницу. Мојотацјебиолекар, а лекари већгошањем познајувредностбанкноте!ПоДарвиновојтеорији, ја сампоредмногихдругихособина, наследиеодоца и овулепуспособност. Препознаосамда јебанкнота одпетрубаља. И —одмахсамзаспао.

—Браво, хипнотизеру!Лекари који субили присутни удворани, пришли суми, про-

мували се, помирисали и рекли:—Нда... успаванје...Задовољансвојимуспехом, хипнотизерјемахнуонеколико

пута рукомизнадмојеглаве, и ја сам, онакоуспаван, почеодаходамподворани.

—Укочитемуруку!—предложи неко.— Можетели?Нека мусеукочи рука... Хипнотизер(доста

храбарчовек) испружи мојурукуи почеда изводи надњомсвојемахинације: протрља је, дуну, потаглпа. А моја серуканијепокоравала!Висила јемлитавокаокрпа и нијени мисли-ла да сеукочи.

—Нема кочења!Пробудитечовека, штетноје.. Онјеслабинервозан...

У томтренуткумоја лева рука осети на дланупетрубаља...Надражајјепутемрефлекса прешаона деснуи она сеодмах

157

укочила!—Браво!Погледајтекакојетврда и хладна!Каоумртваца!— Потпуна анестезија, опадањетемпературеи слабљење

пулса —речехипнотизер. Лекари почешеда пипајумојуруку.—Да, пулсјеслабији —примети једанодњих.—Потпунокочење. Температура јемногонижа...— Какотообјашњавате?— упита једна дама. Лекарслеже

раменима, уздахнуи рече:— Ми констатујемо само чињенице. А протумачити, на

жалост, неможемо...Ви констатујетечињенице, а ја имамдесетрубаља. Моја

факта вишевреде...Хвала хипнотизмуи на томе, и никаква митумачења и објашњења нисупотребна...

Јадни хипнотизеру!Који тејесамођавонавеода мене, про-клетињуједну, узмешза медијума!

Постскриптум: зартонијепроклетство?И свињарија?Тек сад сам дознао да ми новац у руку није гурао

хипнотизер, већмојстарешина ПетарФјодорич...—Ја самто—вели —урадиода испробамтвојепоштење...—Ах, ђавода га носи?—Срамота, брате... Нијелепо... Нисамсенадао...— Али ја имамдечицу, вашепревасходство... Жену... Мај-

ку... И на данашњојскупоћи...—Нијелепо... А, тобоже, хоћешда издајешсвојеновине...

Плачеш haben seiнадна свечаним ручковима читаш по-здравнеговоре... Срамота... Мислиосамда си поштенчовек, аоноиспадеда си... habenseigevesen…….

Мораосам да мувратим десетрубаља. Шта да радим?Угледјевреднији одпара.

—Нељутимсеја на тебе!—речеми старешина —ђаводатеноси, таква ти јеприрода... Али она!Она!Чудновато!Она!Смиреност, невиност, бламанжеи остало!А?И она сеполако-мила на новац!И она језаспала!

Подтим„она"мојпретпостављени подразумева својусупру-гу, МатрјонуНиколајевну...

ОТИШЛА ЈЕОТИШЛА ЈЕОТИШЛА ЈЕ (11)(11)(11)

158

Ручали су. На онојстрани гдеимјежелудац, осећали сума-лоблаженство, почели суда зевају, а очи имсестадошеску-пљати одпријатног дремежа. Мужјезапалиоцигару, протегаосеи извалиона диван. Жена мујесела крајузглавља и почелада преде... Обојесубили срећни.

—Причајнешто... —зевнумуж.—Шта да ти причам?Хм... Ахда!Јеси ли чуо?Софија Окур-

кова удала сеза онога... какосезваше... за фонТрамба!Скан-дал?

—Почемујетоскандал?—Ама фонТрамбјеподлац!Тојетакав нитков... човек без

савести!Безикаквихпринципа!Морална наказа!Биојеупра-витељкодгрофа и обогатиосе, садради на железници и кра-де... Сеструјеопљачкао... Једномречју, нитков и лопов. И уда-ти сеза таквог човека!Живети сњим?!Дивимсе!Такопо-штена девојка и... етоти!Нипоштосенебихудала за таквог ти-па!Па макарбиомилионер!И кадби бионезнамкаколеп,пљунула бихна њега. Ма немогуни да замислим мужаподлаца!

Жена скочи и сва зајапурена, негодујући, прошета пособи.У очима јојје пламтео гнев... Њена искреностје билаочигледна...

—ТајТрамбјетакав скот!Похиљадупута суглупеи поква-ренеонеженекојесеудајуза таквугосподу!

—Такозначи... Ти се, разумесе, неби удала... Мда... Али,кадби тек сада сазнала да сами ја истотаконитков?Шта бити урадила?

—Ја?Напустила бихте, Ни секундунебихстобомостала!Ја могуда волимсамопоштеног човека!Самонадбихсазналада си ти урадиои стоти деоонога штојеучиниоТрамб, ја...бихистог трена!—adieu.

— Тако... Хм...Таква си ти...А ја писам низнао...Хихихи...Лажеженица па ни да поцрвени!

—Ја никада нелажем!Пробај, учини некуподлост, па ћешвидети!

—Заштода пробам?Знаши сама... Бићеда самја јошјачиодтвог фонТрамба!... Трамбјеситна риба упоређењуса

159

ином. Штомегледаштако?Чудишсе!... (Пауза) Колика јемојаплата?

—Три хиљадегодишње.— А коликостајеогрлица којусам ти купиопренедељу

дана?Двехиљаде... Нијели тако?Па јучерашња хаљина петстотина... Летњиковацдвехиљаде... Хихихи!Јучејетвојрараискамчиоодменехиљаду.

—Али, Пјер, а ванредни приходи...—Коњи... Кућни доктор... рачуни кодмодисткиња. Прекјуче

си изгубила на коцки сторубаља...Мужсепридиже, подупреглавупесницама и изречечитаву

оптужницу. Приђеписаћемстолу, па показа жени неколикоматеријалнихдоказа...

— Садвидиш... рођена моја, да јетвојфонТрамб— ситнариба, џепарошупоређењуса мном... adieu!Иди и убудућени-кога неосуђуј!

Ја самзавршио. Можда ћечиталацјошупитати:—И она јеотишла одмужа?Да, отишла је... удругусобу.

НА ЕКСЕРУНА ЕКСЕРУНА ЕКСЕРУ (12)(12)(12)Гомила нижихчиновника вукла сеНевским проспектом

враћајући сеспосла. Водиоихјекући на својименданславље-ник Стручков.

—Ала ћемосесаднајести, браћо—гласнојесањариосла-вљеник. — Боговски ћемосенајести!Жена јепитуспремила.Сам сам јуче ишао да купим брашно. И коњака имам...воронцовског... Бићесежена начекала!

Стручков јестановаобогуиза леђа. Ишли су, ишли и најзадсуслигли. Уђошеупредсобље. Осетишемириспитеи печенегуске.

—Осећатели?—упита Стручков и закикота сеодзадовољ-ства. — Раскомотитесе, господо!Ставитебундена сандук!АгдејеКаћа?Хеј, Каћа!Сви смостигли!Акулина, хајдепомозигосподи да сесвуку!

—А шта јеоно?—упита некоиздруштва показујући на зид.Иззида јештрчаоповећи ексерна комејевисила службена

капа са сјајнимштитоми кокардом. Чиновници сезгледашеи

160

пребледеше.—Тојењегова капа —промуцашеони. —Он... ту!?—Да, онјету—промуца Стручков. —КодКаће... Изађимо,

господо!Дајтеда поседимонегдеукрчми и сачекамодок оноде.

Друштвозакопча бунде, изиђеи лењопођепрема крчми.—Кодтебегусанмирише, па ти затогусани седи укући —

направи слободнушалуархиварев помоћник. — Који га врагнанесе!Хоћели скороотићи?

—Скоро. Никаднеседи дужеоддва сата. Гладансам!Нај-прећемовоткупопити и мезнути укљевеПа ћемои другутуру,браћо... Послетога одмахпрелазимона питу. Иначећемоиз-губити апетитМоја женица лепепитеправи. Бићеи шчи...

—А јеси ли купиосардине!— Двекутије. Четири вретесаламе... И жена јесигурно

гладна... Кудсеувалиотајђаво!Окосати попоседешеукрчми, попишепочај, да имвреме

прођеи опеткретошеСтручкову. Уђошеупредсобље. Мириса-лојејошјаченегораније. Крозполуотворена кухињска вратачиновници видешегусана и теглускраставцима. Акулина јенештовадила изпећнице.

—Опет, браћонемамосреће!—Шта јебило?Одтугесезгрчишежелудци чиновницима;гладнијешала, а

на ексерупокварењакувисила јешубара одкуне.—ТојеПрокатиловљева шубара —речеСтручков. —Изиђи-

могосподо!Причекаћемонегде... Овајдугонеседи...—И та ништарија да има таколепужену!—чусепромукли

басизсалона.—Будалеимајусреће, вашепревасходство!—пратиога је

женски глас.— Изиђимо!— јекнуСтручков. Опетпођоше укрчму.

Наручишепиво.—Прокатилов јесила —почедруштвода теши Стручкова. —

Поседећекодтвојеженеједансат, али ћетоза тебебити десетгодина блаженства. Срећа, брате!Заштода сељутиш?Нетре-ба сељутити.

161

— Знами сам, да ми некажете, да нетреба. Нијеутомествар. Кривоми јејерсамгладан!

Сати покаснијепођошекодСтручкова. Шубара одкунеидаљејевисила на ексеру. Морали сусеопетповући.

Тек послеседамувечеексерјебиослободани могли сусеприхватити пите!Пита јебила сува, шчи топао, гусанпрепечен—свејеСтручковљева каријера покварила!Ипак сујели сапе-титом.

У БЕРБЕРНИЦИУ БЕРБЕРНИЦИУ БЕРБЕРНИЦИ (13)(13)(13)Јутроје. Још нема ни седам сати, а берберница Макара

Кузмича јевећотворена. Власник, младићодједнодвадесеттри године, неумивен, умазан, али кицошки обучен, заузетјеспремањем. У ствари, нема шта да сеспрема, али онсеипакознојиорадећи. Часнештокрпомобрише, часноктомнештоскида, или нађестеницупа јеопаја са зида.

Берберница јемала, тесна, ружна. Зидови одбрвана обле-пљени сутапетама којеподсећајуна изношенукочијашкукошуљу. Измеђудва мутна и плачна прозора стојетанка,слабачка вратанца која шкрипе, а изнадњихзеленоодвлагезвонцекојебезикаквихузрока подрхтава и жалоснозвечи. Апогледатели уогледалокојевиси озиду, вашелицећесене-милосрдноискривити!

Предтимсеогледаломи бријеи шиша. На сточићу, истоонаконеопранои умазанокаои самМакарКузмич, стоји све:чешљеви, маказе, бријачи, фиксатив за копејкуи јакоразвод-њена колоњска вода за копејку. А уопште узев, целаберберница невреди вишеодпетнаесткопејки.

Изнад врата одјекује звецкање болесног звонцета, и уберберницуулази старији човек укожнојбундици и сукненимчизмама. Глава и вратсумуумотани женскимшалом.

ТојеЕрастИваничЈагодов, кумМакара Кузмича. Некада јеслужиоуконзисторији каовратар, а садживи ублизиниЦрвеног рибњака и бави себраварскимзанатом.

—Макарушка, здраво, синко!—говори онМакаруКузмичукоји сезанеоспремањем.

Љубесе. Јагодов скидесглавешал, крсти сеи седа.

162

—Далеко, брате!—речеонуздишући. —Нијешала!Чак одЦрвеног рибњака па доКалушкекапије...

—Па какосте, куме?—Рђаво, синко, грозницусамболовао.—Шта кажете?Грозницу!— Грозницу. Месецдана сам лежао. Мислиосам да ћу

умрети!Маслосуми свештали!Садми коса спада. Рекаомидокторда сеошишам. Коса ће, вели, да ми израстенова, јача.И ја помислих: идемдоМакара. Уместода идемнекомдру-гом, бољеда одемсвојти. И бољећеда уради, и бесплатно.Истина, далекоје, али немари. Прошетаосамсе.

—Драгевоље. Извол'тесамо.МакарКузмичмуузреверанспоказујестолицу. Јагодов се-

деи погледа сеуогледалупредсобом. И очевиднојезадово-љан сликом: у огледалу се види искривљена њушка скалмичкимуснама, затубастими широкимносоми очима начелу.

МакарКузмичпокри рамена свог клијента белимчаршавомса жутиммрљама, па почињеда звецка маказама.

—Хоћемоли доглаве?—пита.—Природно. Да личимна Татарина, на бомбу. Гушћа ћеми

коса израсти.—А шта ради кума?—Па, доброЈе. Прекјучејеишла мајорици на порођаји за-

радила рубљу.—Хмм... рубљу!... Придржитеово!—Држим. Пази да менепосечеш. Ајој... боли ме!Чупашме

за косу?— Немари тоништа. Безтога неможеунашемзанату. А

какојеАна Ерастовна?—Кћерчица?Доброје, скакућепокући. Прошленедеље, у

среду, верила сеза Шејкина. Штониси дошао?Маказепрестајуда звецкају. МакаруКузмичуклонулеруке,

и онуплашеноупита:—Косе... верно?—Ана.—Па какото?За кога?

163

— За Шејкина, Прокофија Петрова. У Златоустскојулициживи мутетка каоекономка. Добра жена. Природно, сви смосеобрадовали, хвала богу. За недељудана бићесвадба. Дођида сепровеселимо.

— Ана, какото, ЕрастеИваничу?— пита МакарКузмич,блед, зачуђени слежераменима. —Какојетомогуће?То... тоуопштенијемогуће!ЈерАна Ерастовна... јерја... јерја сампрема њојгајиоосећања, имаосамнамеруда језапросим...Какото?

—Па ето, тако!Простодали девојкуза добра човека.ЛицеМакара Кузмича облива хладанзној. Оноставља мака-

зена стои почињеда трља носпесницом.— Ја самимаонамеруда јепросим— говори он. — Тоје

немогуће, ЕрастеИваничу!Ја... ја самзаљубљенуњу, и љубавсамизјавио... И кума ми јеобећала. Ја самвасувек поштоваокаородитеље... Увек васбесплатношишао. Увек самвамчиниоуслуге, кадми јеотацумро, узели стеодменеканабеи десетрубаља, а јошми ихнистевратили. Сећатели се?

—Какода сенесећам!Сећамсе, самоМакаре, какав си мити младожења?Зарси ти неки младожења?Ни новаца, ниположаја, а одтог заката... слаба корист...

—А јели Шејкинбогат?—Шејкинјерадник!Има уштеђевинехиљадуи петсторуба-

ља. Да, синко, садпричајшта хоћеш!Учињеномпослуманенема. Садсенеможепоправити, Макарушка. Тражи ти себидругудевојку... Широк јесвет. Хајдшишај!Шта си стао?

МакарКузмичћути и стоји непомично. Затимвади изџепамарамицуи почињеда плаче.

—Ама шта ти је?—теши га ЕрастИванич. —Престани!Глети њега, плачекаострина!Ти најпресврши мојуглаву, па ондаплачи, узми темаказе!

МакарКузмичузима маказе, гледа ихтренутак бесмисленои спушта на сто. Рукемудрхте.

—Немогу!—речеон. —Немогусад, немамснаге. Е башсамнесрећан!А и она!Болели смосе, обећали једнодругом,али нас, ето, пакосни људи немилосрднораставише. Одлазите,ЕрастеИваничу!Немогуочима да васвидим!

164

—Онда сутра да дођем?Сутра ћешдовршити.—Добро.— Ти се, Макарушка, малоумири, а ја ћусутра пораније

доћи.ЕрастуИваничујеполовина косеошишана доглаве, тесад

личи на робијаша. Незгодномуједа останетаконедошишан.Али неможеништа. Онумотава главуи вратшалом, па излазиизбербернице.

Кадостадесам, МакарКузмичседеи наставља тиходаплаче.

Сутраданраноопетдолази ЕрастИванич!—Шта желите?—хладнога упита МакарКузмич.—Ошишајме, Макарушка... Јошпола главејеостало.—Молим, платитеунапред!Бесплатно, господине, вишене

шишам!ЕрастИваничбезречи одлази. Коса мујејоши сада на по-

ловини главедуга, а на другој—кратка. Шишањеза новацонсматра за луксузи чека да муна ошишанојполовини израстекоса.

Такосена свадби веселио!

ЖЕНА БЕЗ ПРЕДРАСУДАЖЕНА БЕЗ ПРЕДРАСУДАЖЕНА БЕЗ ПРЕДРАСУДА (14)(14)(14)Р ома нМаксимКузмичСаљутов јевисок, ураменима развијени

кршан. Његова телесна грађа сесмеломоженазвати атлет-ском. Изванреднојеснажан. Онсавија новчиће, чупа скоре-њеммладодрвеће, зубима подижетеговеи кунеседа на зе-мљи нема човека који би сеусудиода сепорвесњим. Онјехрабари смео. Нијевиђенода сеонбилокада билочега бо-јао. Напротив, њега себојеи бледепредњимкадјељутит.Мушкарци и женецичеи црвенекадимонстежеруке: болиих!Његов дивни баритонјенемогућеслушати, јеродњега за-глухнууши... Силанчовек!Незнамдругог човека сличног ње-му.

И та чудовишна нељудска, волујска снага ни на шта нијеличила, личила јена цркнутог пацова, кадјеМаксимКузмичизјављиваољубав Јелени Гавриловној!МаксимКузмичјебле-

165

део, црвенеодрхтаои нијеимаоснагени столицуда подигне,кадјетребалода прекосвојихвеликихусана превали: „Ја васволим."Снагукаода јенештозбрисало, а његововеликотелопретворилосеувеликупразнумешину.

Онјеизјављиваољубав на клизалишту. Она јелетела каоптичица поледу, лака каоперце, а онјурећи за њом, дрхтаоје,губиодахи шапутао. Са лица мусечитала патња... Веште,чврстеногеклецалесуи заплиталесекадјетребалона ледуурезивати некакав компликовани монограм... Ви мислитеда сеонплашиоодбијања?Не, Јелена Гавриловна га јеволела ижудела за тимда јојонпонуди рукуи срце... Она, мала, слат-ка, смеђа, била јеготова да сваког тренутка сагори однестр-пљења. Њемујевећтридесетгодина, нема богзна какав поло-жај, новаца нема баш много, али затојетаколепдуховит,вешт!Онодличноигра, одличанјестрелац... Никонејашебо-љеодњега. Једном, кадсузаједнојахали, прескочиојетакавјарак прекокога би сезамислиода ли да скочи сваки енглескијахач!...

Неможесеневолети такав човек!И самјезнаода јевољен. Биојеубеђенуто. Али га је

мучила једна мисао... Та мисаомујепритискивала мозак, иза-зивала уњемубес, натеривала га да плаче, нијемудала ни дапије, ни да једе, ни да спава... Тровала мујеживот. Онсеза-клињаона љубав а истовременомујета мисаорила помозгуиударала услепоочнице.

—Будитемоја жена!—говориојеЈелени Гавриловној. —Јавасволим!Лудо, страшно!

А самјеистовременомислио:„Имамли ја правода будемњенмуж?Не, немам!Кадби

она знала каквог сампорекла, кадби јојнекоиспричаомојупрошлост, она би меошамарила!Срамна, несрећна прошлост!Она, изпознатепородице, богата, образована, пљунула би мекадби знала каква самја птичица!"

КадмујеЈелена Гавриловна обиснула оковрата и заклеламуседа га воли, оннијебиосрећан.

Та мисаомујесвеотровала... Враћајући сеса клизалиштакући, гризаојеуснеи мислио: „Ја самподлац!Кадбихбио

166

частанчовек, ја бихјојиспричаосве... све!Биосамдужан, пренегоштосамјојизјавиољубав, да јојоткријемсвојутајну!Алија тонисамучиниои, ја сам, значи, нитков, подлац!"

Родитељи ЈеленеГавриловнедали сусвојпристанак на њенбрак сМаксимомКузмичом. Атлета имсесвиђао: умеоједапоштујеи каочиновник многојеобећавао. Јелена Гавриловнасеосећала каода јена седмомнебу. Била јесрећна. Затојејадни атлета биодалекоодсреће!Досамесвадберастрзала гајеиста мисаокаои кадјеизјављиваољубав...

Кињиога јеи једанпријатељ, који јепознаваоњеговупро-шлосткаосвојихпетпрстију... Биојепринуђенда томеприја-тељудајеготовоцелусвојуплату.

—Почасти меручкому„Ермитажу"!—говориојепријатељ.—Иначећусвима испричати... И јошми дајдвадесетпетруба-ља на зајам!

Јадни МаксимКузмичјеослабио, пропао... Образи сумуупали, на песницама муискочишежиле. Разболеосеодмисли.Да нијевољенежене, убиоби се...

„Ја самподлац, нитков!"мислиоје. „Мораосамјојсвеот-крити пресвадбе!Нека, нека мепљуне!"

Али пре свадбе јојније испричао: недостајало му јехрабрости.

А и помисаода ћепослеобјашњења морати да серастанесвољеномженомбила језа њега ужаснија одсвихдругихми-сли!...

Дошла је свадбена свечаности младенце су венчали,честитали ими сви суседивили њиховојсрећи. Сироти Мак-симКузмичпримаојечеститања, пио, играо, смејаосе, али јебиострашнонесрећан. „Ја ћусебе, стоку, присилити да јојсвеобјасним!Ми смовенчани, али јошнијекасно!Можемосеирастати!"

И онјојјеиспричао...Кадједошаоодређени часи кадсумладенцеиспратили у

спаваћусобу, преовладали сусавести поштење... Дрхтећи сав,једва дишући, незнајући за себе, блед, МаксимКузмичјојбојажљивоприђеи узевши језа рукурече:

— Пренегоштоприпаднемо... једнодругоме, ја морам...

167

морамда ти откријем...— Шта ти је, Макс?Ти си блед!Свиховихдана си блед,

ћутљив... јеси ли болестан?— Ја... морамда ти свеиспричам, Љеља... Седнимо... Мо-

рамтепоразити, отровати твојусрећу... али шта да серади?Дужност, пресвега .. Испричаћути свеосвојојпрошлости.

Љеља разрогачи очи и киселосеосмехну—Хајде, причај... Самобрже, молимте. И немојтакодрхта-

ти.—Ја самсеро... родиоуТам... там... бову. Моји родитељи

субили мали људи и страшносиромашни... Испричаћути как-ва самптичица. Бићешужаснута. Причекај!... Видећеш... Биосам просјак... Кад сам био дечак, продавао сам јабуке...крушке...

—Ти?!— Ужасаваш се?Али, мила, тојош нијетакострашно. О,

мененесрећника!Проклећетемеакосазнате.—Ама шта?—Кадсамимаодвадесетгодина... биосам... био... опрости-

теми!Нетерајтеме!Биосам... кловнуциркусу!—Ти!?Кловн!Саљутов, уишчекивањушамара, покри рукама својебледо

лице... Биојеготов да сеонесвести...—Ти... кловн?И Љеља сестропоштала сдивана... поскочила... стала трча-

ти...Шта јојје?Ухватила сеза стомак... Спаваћомсобомјеодје-

кивао, разлегаосесмех, сличанхистеричном...—Хахаха... Ти си биокловн?Ти?Максим... Мили мој!Изве-

ди ми нешто!Докажи да си тобио!Хаха ха!Мили мој!Она прискочи Саљутовуи загрли га...—Изведи нешто!Драги!Мили!—Ти сесмејеш, несрећнице?Презирешме?—Изведи нешто!Умешли да идеши поконопцу?Хајде!Обасула јемужа пољупцима, приљубила сеузњега, почела

да тепа... Нијесепримећивалода сељути... Он, ништа несхватајући, срећан, удовољи женинојмолби.

168

Приђекревету, изброја дотри и заустави сесногама увис,наслањајући сечеломна ивицукревета.. ,

— Браво, Макс!Бис!Хаха!Мили!Јоош!Макссезаљуљао,скочиоуистомположајускревета и почеода хода на ру-кама...

УјутрусуЉељини родитељи били запањени.— Кототамогорелупа?— питали суони једнодруго. —

Младенци јошспавају... Сигурносепослуга лудира... Каколу-пају!Гадови једни!

Татица сепопеогоре, али послугунијетамонашао.На његово велико чуђење бука је долазила из собе

младенаца. Онјемалопостајаопредвратима, слегаораме-нима и одшкринуо их... Кад је завирио у спаваћу собу,најежиосеи замалонијеумроодчуђења: насредспаваћесо-бестајаојеМаксимКузмичи изводиоуваздухунајвратоло-мнији салтомортале;поредњега јестајала Љеља и аплаудира-ла. Обома сулица сијала одсреће.

МЕКУШАЦМЕКУШАЦМЕКУШАЦ (15)(15)(15)Пренеки данпозваосамусвојкабинетгувернантумоје

деце, ЈулијуВасиљевну. Требалоједа јојплатим.— Седите, Јулија Васиљевна!— рекохјој. — Дајтеда се

обрачунамо. Вама јеновац, сигурно, потребан, а ви стетакофини па нећетесами да тражите...Договорили смосепотриде-сетрубаља месечно...

—Почетрдесет...— Не, потридесет!... Имамзаписано... Увек самгувернан-

тама плаћаопотридесет... Коднасстепровели два месеца...—Два месеца и петдана...— Тачнодва месеца... Такокодменепише. Значи, следује

вамшездесетрубаља... Одузмеседеветнедеља... недељомни-стесКољомучили, негосамошетали... И три празника...

Јулија Васиљевна поцрвенеи почеда чулка карнер, али... ниречи!...

— Три празника... Према томе, мањедванаеструбаља...Четири дана јеКоља биоболестани нијебилочасова... Радилистесамоса Варјом. Три дана сувасболели зуби и моја жена

169

вамједозволила да недржитечасовепоподне... Дванаести се-дамсудеветнаест. Одузмемо... остаје... хм... четрдесетједнарубља. Тачно?

ЛевоокоЈулијеВладимировнепоцрвенеи овлажи се. За-дрхта јојбрада. Она сенервознозакашља, зашмркта, али —ниречи!...

—Уочи Новегодинеразбили стешољуза чајса тањирићем.Мањедверубље... Шоља јескупља, породична је... али, бог свама!Шта намсвенијепропало!Затимсезбог вашенемарно-сти Коља попеона дрвои исцепаокапутић... ДесетмањеЗбогвашенепажњејеи собарица украла Варјинеципеле. Ви мора-теосвемуда водитерачуна. Затоприматеплату. Према томе,дакле, јошпетмање... Десетог јануара одменестеузели десетрубаља

—Нисамузимала!—прошапта Јулија Васиљевна.—Али имамзаписано!—Па, нека... добро.—Кадсеодчетрдесетједанодузмедвадесетседам, остаје

четрнаест...Оба ока сенапунишесузама... На дугомлепомносићупо-

јави сезној. Јадна девојчица!—Узела самсамоједном—речеона дрхтавимгласом. —Од

вашесупругесамузела три рубље... Вишенисамузимала...— Је л'?Пази, молим те, то код мене није записано!

Четрнаестмањетри, остајеједанаест... Евовам ваш новац,драга!Три... три, три... једани један. Изволите!

И ја јојдадохједанаеструбаља... Она ихузеи дрхтавимпр-стићима гурнуихуџеп.

—Meгcie!—прошапта.Скочихи почехда шетампособи. Обузеомебес.—На чемуmeгcie!?—упитах.—На новцу...— Па ја самваспокрао, дођавола, опљачкао!Ама, украо

самвам!На чемуонда meгcie?—На другимместима ми уопштенисуни плаћали...—Нисуплаћали?Паметно!Нашалиосамсесвама, даосам

вамсуровулекцију... Даћувамсвихвашихосамдесет!Евоу

170

коверти суспремљенеза вас. Али зарсеможебити такав пек-мез?Заштосенe буните?Заштоћутите?Зарсена овомесветуможеживети да сенепокажузуби?Зарсеможебити такавмекушац?

Она секисело осмехнуи ја на њеном лицупрочитах:„Може!"

Замолиосамјеза опроштајзбог суровелекцијеи даојој, нањеновеликочуђење, свихосамдесет. Бојажљивосезахвалилаи изашла... Погледахза њоми помислих: лаколи јебити силануовомесвету!

ПОБЕДНИКОВ ТРИЈУМФПОБЕДНИКОВ ТРИЈУМФПОБЕДНИКОВ ТРИЈУМФ (16)(16)(16)(Прича пензионисапог колешког регистратора)4

У петак опокладама сви одошена блиновекодАлексејаИванича Козуљина. Козуљина ви незнате;за васјеонможданикои ништа, нула, а за мене, који нелетимвисокоподобла-ке, велики је, свемогућ, узвишен. Одошек њемусви којипредстављахуњеговуузданицу. Пођеми ја са татицом.

Блинови субили такодивни да сени описати неможе, мојгосподине: сочни, мекани, руменкасти. Узмешједан, дођаво-ла, умочиш га увреобутер, поједеш — а други самуустаускаче. Детаљи, орнаменти и коментари били су: павлака,свежи кавијар, лосос, струганкачкаваљ. Вина и воткечитавоморе. Послеблинова јели смочорбуодјесетре, а послечорбејаребицеусосу. Такосмосенабокали да јемојтатица кришомраскопчаодугмадна стомакуи, да сенеби приметноовајли-берализам, покриосесервијетом. АлексејИванич, каонашшеф, комејесведозвољено, откопчаојепроник и кошуљу. По-слеручка, недижући сеодстола, запалишецигаре, поштошефдозволи, и отпочешеда разговарају. Ми смослушали, ањеговопревасходствоАлексејИваничјепричао. Мотиви сусви били вишемање хумористичког карактера, покладни...Шефјепричаои, посвојприлици, желеода изгледа духовит.Незнамда ли јерекаонештосмешно, али памтимсамода ме

4 Чиновник 14. класеуРусији пререволуције. —(Прим. прев.)

171

јетата непрестаногураоуслабинуи говорио:—Смејсе!Ја самотвараоширокоуста и смејаосе. Једномсамчак и

вриснуоодсмеха, чимеобратихна себеопштупажњу.—Тако, тако!—прошапута татица. —Браво!Онгледа утебе

и смешка се... Тоједобро;можете, заиста, поставити запомоћника деловође!

— Дабоме!— речеизмеђуосталог Козуљин, шеф наш,шмркајући и тешкодишући. —Садми блиновеједемо, најбо-љимкавијаромсеслужимо, женубелепути милујемо. А и мојекћери суправелепотице, да несамонаша братија кротка већи кнежеви и грофови пиљеуњихи уздишу. А какав јесамостан?Охо... Према томе, ето!Неропћите, нејадикујтени ви,док крајнедоживите?Свеседогађа на овомесветупа седешавајуи разни преокрети... Ти си сад, рецимо, никоиништа, нула, трунчица... маковозрнце... а козна?Можда ћешвременем... и судбинуљудскуузети уруке!Свеседогађа!

АлексејИваничпоћута, климнуглавоми настави:—А некада, шта јенекада било?А?Божемој!Да ти памет

стане. Безципела, упоцепаним панталонама, са страхом иужасом... За рубљу, некад, радишподвенедеље. Па ти и туру-бљунедаду, не, већјезгужвајуи бацети улице: етоти паждери!И сваки теможегазити, убости, секироммлатнути...Сваки теможезбунити... Идешна реферат, надтамо, а крајврата псетанцестоји. Приђештомкученцету, па за шапицу, зашапицу. Извините, кажеш, штосампоредваспрошао. Добројутрожелим!А псетанцена тебе: рррр... А вратарћетелак-том... туп!а ти њему: ситниненемам, ИванеПотапичу, из-вините, молим лепо!А највишесам сенамучиои увредаразнихнагутаоод, ево, овог овде, рака куваног, одовог ево...крокодила!Етоодовог истог смиреног човека, одКурицина!

И АлексејИваничпоказа умалог, погрбљеног старца, којијеседеодомога татице. Старчићјетрептаоуморнимочицамаи са гађењемпушиоцигару.

Онобичноникаднепуши, али кадмупретпостављени пону-ди цигару, онда сматра за непристојностда јеодбије. Кадугледа управљени претуњега страшносезбуни и узврпољи на

172

столици.—Многосамиздржаопомилости овог смиреног човека!—

настави Козул.ин. — Ја сам био њему прво потчињен.Доведошемекодњега, тог смиреног, натуштеног, безначајногчовека и посадишеза његов сто. И почемејести... Свака мујереч... оштарнож, сваки мупоглед—стрела усрце. Садонкаоцрвићизгледа, каоубог, а некадшта беше!Нептун!Небеса јепарао!Дугомејемучио!И преписиваосамму, и трчаомупопирошке, и пера саммупоправљао, и водиомуташтустаруупозориште. И свесам муугађао. Научносам и бурмутдашмрчем!Дабоме... А свезбог њега .. Шта могу, мислим, по-требноје, па сами табакерусталноносиоуза се, за сваки слу-чај, акозатражи. Курицине, сећашли се?Дођекодњега јед-ном моја покојна мајка и почемолити овог старкељудасинчића, тојестмене, на два дана пусти кодтетке, наследствода делимо. Кадјесукнуона нању, кадјеизбуљиобеоњаче, кадједрекнуо: „Ама, онти је, каже, таква ленчуга, онти јетакванерадничина, шта је, вели, шта гледаш, лудоједна!... Онће,каже, и подсудотићи!"Одестарица кући па простосескљока,разболесеодстраха и замалотада неумре.

АлексејИваничизбриса очи марамицом и наискаппопичашувина.

—Хтеојеи да меожени рођаком, али ја сеутовреме... насрећу разболех од врућице и пола године сам лежао уболници. Ето, какојенекадбило!Ето, какосеживело!А сад?Пих!А садсамја... ја изнадњега... Онмојуташтуупозориштеводи, онми табакерунуди и, ево, цигарупуши. Оох... Забибе-риосаммууживоту... забиберио!Курицине!.

— Шта желите, молимлепо?— упита Курицинустајући истадемирно.

—Изведи трагичнуулогу!—Разумем!Курицинсепротеже, намршти, дижеувисруку, згрчи лицеи

отпева промуклим, дрхтавимгласом:—Умри, невернице!Крррви самжедан!!Ваљали смосеод

смеха.—Курицине!Поједи садовопарчехлеба са бибером!

173

Сити Курициндохвати великукришкухлеба одражи посујебибероми жвакаојеузопшти смех.

— Разноразнепроменеседогађају— настави Козуљин. —Седи, Курицине!Кадустанемо, отпеваћешнешто... Некадти, асадја... Дабоме... Па и умретакостарица... Дабоме...Козуљинустадеи заљуља се...

—А ја —настави шеф—ни да писнем, затоштосаммали,неугледан... Тирани једни!... Варвари... А садсам затоја...Охо... А сад, де, ти тамо!Ти!Теби говорим, ћосо!

И Козуљинупрепрстомутатицу.—Трчи окостола и кукуричи!Татица семојосмехну, љубазнопоцрвенеи затутња окосто-

ла. А ја за њим.—Кукуреку!—повикасмообојица и потрчасмојошбрже.Ја самтрчаои размишљао:„Постаћешпомоћник деловође!"

БРАТБРАТБРАТ (17)(17)(17)Крајпрозора јестајала млада девојка и замишљеногледала

блатњавукалдрму. Иза њејестајаомладићучиновничкомвицмундиру. Чупкаојебрковеи говорив издрхталимгласом:

—Освети се, сестро!Јошнијекасно!Учини ми то. Одбијтогтрбушатог брашнарског трговца, тога кацапа.5 Пљуни ти тогпроклетника дебелењушке, нигдемира немамо!Хајде, учиними то!

—Немогу, брацо!Дала саммуреч.—Преклињемте!Сажали сена нашеиме!Ти си племенита

рода, права племићкиња, образована, а онпродајејефтинопиће, сељачина, простачина! Простачина! Схвати то,неразумнице!Продајесмрдљиви кваси трулехаринге!Лупежје!Ти си мујучедала реч, а онјејутроснашојкуварициукаишариопеткопејки!Кажу, гули са јадног народа!Шта јесоним очемуси сањала?А?Господе, божемој!Па чуј: тиволиш МишкуТрјохвостова изнашеустанове, ти о њему

5 Кацап— подругљев назив за Руса, употребљаванУ Украјини — (Прим.прев).

174

сањаш!И онтебеволи...Сестра плану. Брада јојзадрхта, очи сенапунишесузама.

Виделоседа јебратпогодиоунајосетљивију„тачку".—И себеупропашћујеш, и Мишкуупропашћујеш... Пропио

семомак!Ех, сестро, сестро! Полакомила си сена проста-ков капитал, на минђушеи гривне!Удајешсеизрачуна за не-каквубудалу, за свињу... За незналицусеудајеш... Неумечестито ни својепрезимеда напише!„МитријНеколајев"„Не"... чујешли?... Неколајев...!Стока!

Стар, суров, медвед... Ама, смилујсе!— Братов гласза-дрхта, постадепромукао. Братсезакашља и обпи са очи. Ибрада музаигра.

—Дала самреч, брацо...Аи додијаломи јенашесиромаш-тво.

—Кадјевећдотледошло, рећи ћути!Нисамхтеода себепрљамутвојимочима, али рећи ћути. Бољеда изгубимрено-менегода рођенусеструвидимда пропада... Чуј, Каћа, ја отвомбакалинузнамједнутајну. Акоти сазнаштутајну, одмахћешга сеодрећи... Евокаква јета тајна. Знашли на касвомсамга поганомместуједномсрео?Знашли?А?

—На каквом?Братотвори уста да одговори, али га ометоше. У собууђе

момак у дугом капуту у струк, прљавим чизмама и саврећицомурукама. Онсепрекрсти и стадепоредврата.

—ПоздравиовасјеМитријТерентии —обрати себрату—иказаода вамчеститампразник... А овоовдеда предамвама уруке.

Братсенамршти, узеврећицу, погледа уњуи презривосенасмеши.

— Шта има ту?Глупости, сигурно... Хм... Некаква главашећера...

Братизвучеизврећицеглавушећера, скидеса њепоклопаци куцнупрстомпоњој.

—Хм... Изчијефабрикејешећер?Бобринског?Да, Да... Аовојечај?Смрди на нешто... Некаквесардине... Шта ћетупо-мада?... Сувогрожђеструњем... Хоћеда меодобровољи, ули-зујеми се... Нема, пријатељудраги!Нећешмеодобровољити!

175

А штоли јеубациоцикорију?Кафујештетнопити!Делујенанерве... Добро, иди!Поздрави тамо!

Момак изађе. Сестра прискочи брату, шчепа га за руку...Братовљеверечи суснажноделовалена њу. Самојош једнаречи црноби сеписалобакалину.

—Ма говори!Говори!Гдеси га видео?—Нигде. Шалиосамсе... Ради шта знаш—речебрати још

једномкуцнупрстомпошећеру.

СЛУЧАЈ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕСЛУЧАЈ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕСЛУЧАЈ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ (18)(18)(18)Догодило се то унском окружном судуна једном од

његовихпоследњихзаседањаНа оптуженичкојклупи седео је нски грађанин Сидор

Шељмецов, момак тридесетих година, живахног циганскоглица и лупешкихочију. Оптуживали суга за крађуспровалом,преваруи лажнопредстављање. Последњекршењезакона би-лојеотежанои присвајањем титула којемунеприпадају.Оптуживаога језаменик јавног тужиоца. Заменик каквихимана стотине. Истакнутихзнакова и одлика коједоносепопулар-ности солиданхонорароннијеимао;сличансеби сличнима.Говори крознос, словок неизговара, сваки часчисти нос.

Оптуженога јебраниопознати адвокат. Тога адвоката знацеосвет. Његоведивнебеседесецитирају, његовосепрезимеизговара са страхопоштовањем.

Он игра не малу улогу у лошим романима који сезавршавајупотпунимоггравдавањемглавног јунака и аплау-зима публике. У тимроманима презимемусеизговара каомуња, громи другепојавекојеуливајустрах.

Кадјезаменик тужиоца успеода докажеда јеШељмецовкрив и да незаслужујеблагост, кадјеобјаснио, убедиои ре-као: „Завршиосам", дигаосебранилац. Сви начуљишеуши: за-владела јемукла тишина. Адвокатпочеда говори, а нерви нскепубликепочетеда тренере. Онистегнусвојцрнпурасти врат,нажеглавуна страну, очи мусевнуше, подижерукуувисинеобјашњива милина запљуснуначуљенеуши. Његов језик за-свира на нервима каона балалајци... Већпослепрведветрифразенекоизпубликегласноизговори „ах"и изсуднице

176

изнешенекубледудаму. Послетри минута председник јевећбиопринуђенда пружи рукупрема звонуи да зазвони три пу-та. Судски извршитељ, црвеног носа, почеосевртети на својојстолици и бацати претећепогледена очаранупублику. Свезеницесераширише, лица побледешеустрасномишчекивашуследећихреченица, сви суседели уставуишчекивања... А штајетек билоса њиховимсрцима.

— Ми смољуди, господопоротници, па ћемои судити каољуди!— рече, измеђуосталог, бранилац. — Пренегоштојеизашао пред вас, овајчовек је издржао шестомосечниистражни затвор. У токушестмесеци жена јебила лишена су-пруга кога жарковоли. Очи деценисусесушилеодсуза на по-мисаода њиховог драгог оца нема поредњих!О, кадбистесамовидели тудецу!Она сугладна затоштонема кода иххрани, она плачузатоштосудубоконесрећна... Ама, самопо-гледајте!Она пружајусвојеручицепрема вама, молећи васдаимвратитеоца. Она нисуовде, али ви можетезамислити какоизгледају. (Пауза.) Затвор... Хм... Затворили суга поредлоповаи убица... Њега. (Пауза.) Треба самозамислити његоведу-шевнепатњеуовомзатвору, далекоодженеи деце, да би...Ама шта туима да сеприча?!

У публици сусечули јецаји... Заплака некаква девојка са ве-ликим брошем на грудима. За њом почеда слини старица,њена сусетка...

Бранилацјеговориои говорио... чињеницејезаобишао, ализатојенагласак ставиона психологију.

— Познавати његовудушузначи познавати нрочити, посе-бансвет, пункретања. Ја сампроучиотајсвет... Проучавајућига, ја сам, признајем, први путпроучиочовека. Ја самсхватиочовека... Сваки покретњеговедушеговори уприлог томеда јаусвомеклијентуимамчаствидети идеалног човека...

Судски извршитељпрестадеда гледа претећи и завучерукууџеппомарамицу. Изсалеизнесошејошдведаме. Председ-ник остави звонона мируи намести наочареда сенеприметесузекојесумугрунулена деснооко. Тужилац, тајкамен, тајкомадледа, најнеосетљивији одсвихживихорганизама, не-мирносеврпољиоуфотељи, процрвенеојеи стаогледати под

177

сто... Крозњеговенаочари сијалесусузе.„Да самсебародрекаооптужбе!"помисли он. „Претрпети

такав фијаско!А?"—Погледајтењеговеочи!—наставиојебранилац(брада му

једрхтала, гласподрхтаваои изочијупровиривала паћеничкадуша). —Зартекроткенежнеочи могуравнодушногледати назлочин?!О, не, теочи плачу. Подтимкалмичкимјагодицамаскривајусетанани нерви!У овимгрубимнаказнимгрудимакуца срцедалекоодпреступничког!И ви се, људи, усуђујетедакажетеда јеонкрив?!

Тунеиздржа ни самокривљени. Дошлојевремеда и онзаплаче. Онпочеда трепће, заплака и узнемиренопочеда семешкољи.

—Крив сам!—почеонда говори, прекидајући браниоца. —Крив сам!Свестансамсвојекривице!Украосами варао!Про-клетиња самја!Узеосамновацизсандука, а украденубундунаредиосвастици да сакрије... Кајемсе. За свесамкрив!

И окривљени исприча свекакојебило, и осудитега.

ЗАГОНЕТНА ПРИРОДАЗАГОНЕТНА ПРИРОДАЗАГОНЕТНА ПРИРОДА (19)(19)(19)Купепрвекласе.На дивану, пресвученом бордо сомотом, опружила се,

налакћена, лепа дама. Скупа лепеза са ресама крцка уњенојгрчевитостиснутојруци, цвикерјојсваки часспада слепогносића, брош на грудима сечасдиже, часспушта, баш каолађа на таласима. Узбуђена је...

На диванупрема њојседи губернаторов чиновник за повер-љивепослове, младчовек и почетник укњижевности, који упровинцијскимновинама објављујекраћепричеили, какоихонсамназива, новеле—изживота вишихкругова...

Онјегледа улице, гледа нетремице, зналачки. Онпосма-тра, изучава, хвата туексцентричну, загонетнуприроду, разу-мева је, схвата... Њенудушуи целуњенупсихологијувиди каона длану.

—О, ја васодличноразумем!—кажечиновник за поверљи-вепослове, љубећи јојрукуокогривне. —Ваша осетљива и до-бра душа тражи излазизлавиринта...Да. Борба јестрашна,

178

чудовишна, али... неклонитедухом!Ви ћетепобедити!Да!— Опишитеме, Валдемаре!— говори дамица и сетносе

смеши. — Животје мојтако пун, тако разноврсан, такошарен... А штојенајглавније... ја самнестећна!Ја сампатницаустилуДостојевскога... Покажитесветумојудушу, Валдемаре,покажитетујаднудушу!Ви степсихолог. Нијепрошао, ето, нисаткакоседимоукупеу, а ви стемевећсхватили сасвим, додна душе.

—Пвичајте!Молимвас, причајте!— Слушајте!Родила сам се усиромашнојчиновничкој

породици. Отацми јебиодобарчовек, паметанали... духвре-мена и средина... vois compгenez, ја некривимсвог јадног оца.Онјепио, картаосе... примаомито... А мати... Али чемугово-рити!Оскудица, борба за парчехлеба, осећањеништавила...Ах, нетерајтемеда сесвега тога сећам!Ја самморала самасеби да крчимпут... Наказноинститутсковаспитање, читањеглупихромана, грешкемладости, прва бојажљива љубав... Аборба са средином?Страшно!А сумње?А мукекојенастајуодневерицепрема животу, према самојсеби?... Ах!Ви степисаци знатенасжене. Ви ћетеразумети... Ја сам, понесрећи, обда-рена широкомприродомЧекала самсрећу. Жудела самда бу-демчовек... утомесамвидела својусрећу!

—Лепотице!—шапутаојеписацљубећи рукуокогривне. —Ја нељубимвас, лепојко, негопатњечовечанске!СећатесеРа-скољникова?Онјетакољубио.

—О, Валдемаре!Мени субили потребни слава... глас, сјај,каои свакој... заштосеправити скроман?... необичнојприро-ди. Ја самжудела за нечимнеобичним...неженским!И ето...Ието... на момепутупојавиосебогатстарацгенерал... Разуметеме, Валдемаре!Па тојебилосамопожртвовање, самоодри-цање, разумете!Ја нисаммогла друкчиједа поступим. Обога-тила самсвојупородицу, почела да путујеми чинимдобро...Ох, какосампатила, какосуми били несносни, банални за-грљаји тог генерала, иакомутреба одати признање, усвојевремесехраброборио. Бивалојетренутака... страшнихтрену-така!Али менејехрабрила мисаода ћестарацданассутраумрети, да ћупочети живети какосамја желела да ћуприпа-

179

сти вољеном човеку, да ћубити срећна... А ја имам таквогчовека, Балдемаве!Бог ми јесведок да га имам!

Дамица убрзаномашелепезом. Лицејојдобија плачаниз-раз.

—И, ето, старацјеумро... Мени јеоставионешто, слободнасам, каоптица. И садми семили живети... Зарнијетако, Вал-демаре?Срећа ми куца на прозор. Треба јесамопустити уну-тра, али.. не.

Валдемаре, слушајте, преклињемвас!Садтреба припастивољеномчовеку, постати мудругарица, помоћница, носилацњеговихидеала, бити срећна одахнути душом... Али какојесвебанално, гаднои глупона овомсвету!Какојесвеподло,Валдемаре!Ја самнесрећна, несрећна, несрећна!На момпутусеопетпојавила препрека!Опетосећамда јемоја срећа да-леко, далеко!Ах, коликомука, кадбистеви знали!Коликому-ка!

—А шта јесад?Каква јетосметња?Молимвас, рецитеми!Шта је?

—Други богатстарац...Изломљена лепеза покрива лепушкастолице. Писацподупи-

ре своју мудру главу песницом, уздише са изразомзналцапсихолога и замислиосе. Локомотива звижди и шишти,прозорскезавесесеруменеодсунца на смирају...

ЛОПОВЛОПОВЛОПОВ (20)(20)(20)Откуцалоједванаестсати. ФјодорСтепаничнавучебундуи

изађеудвориште. Дочекала га јеноћна влага... Дуваојевла-жани хладанветар, а измрачног неба ромињала јеситнакиша. ФјодорСтепаничпрекорачи полусрушенуоградуи тихосеупути низулицу. А улица широка, прави трг;уевропскојРу-сији суреткетаквеулице. Ни осветљења, ни плочника... чак нитрага таквојраскоши.

Поредоградеи кућнихзидова промицалесутамнесилуетеграђана који сужурили уцркву. ИспредФјодора Степаничагацалесупоблатудвеприлике. У једнојодњих, малоји по-грбљеној, онпрепознадеовдашњег доктора, јединог „образо-ваног човека"уцеломсрезу. Старацдокторнијеселибиопо-

180

знанства сњими увек би дружељубивоуздисаогледајући га.Овога пута старацјебиоуслужбенојстаромоднојтророгојка-пи, темујеглава личила на двепачјеглавеприлепљенепотиљцима једна уздругу. Исподњеговебундицеклопарала јесабљица. Поредњега јеишаовисок и мршав човек, такођеутророгојкапи.

—ХРИСТОС воскресе, ГуријеИваничу!—заустави доктораФјодорСтепанич.

Доктормућуткепружи рукуи отвори малобундуда сепредпрогнаникомпохвали орденом„Станислава", који мујевисиона грудима.

—А ја, докторе, послејутрења хоћуда дођемк вама —речеФјодорСтепанич. —Молимвас.. Изволитеми допустити да секодвасомрсим. Околобихсеја овеноћи увек упородициомрсио. Сећаћусе...

—Тешкода би тобилозгодно... —спетљаоседоктор. —Јаимампородицу, знатели... женуМада стеви, овај... али ипакне, овај... Ипак постојепредрасуде!Ја, уосталом, ништа... ХиКашаљ...

—А Барабајев?—промрси ФјодорСтепанич, кривећи устаи јеткосесмешкајући. —Барабајевуи мени сузаједносудили,заједнонаспослали упрогонство, а онје, међутим, свакогдана увашојкући на ручкуи на чају. Онјевишеукрао, етошта је!...

ФјодорСтепаничзастадеи наслони сена мокруограду: не-ка прођу. Далекоиспредњега светлуцалесусветлости. Часгасећи се, часразгоревајући се, креталесусеистимправцем.

„Свакосвојкрстноси", помисли прогнаник. „Каои тамокоднас..."

Одсветлости једопирала звоњава. Звонатенори громкосусеразлагала и брзозвонила каода сенекуджуре.

„Први Ускрс овде, у овојхладноћи", помисли ФјодорСтепанич, „а нијени последња. Гадно!А тамосад, можда..."

И онпочеда мисли о„тамо"... Тамосадподногама нијепрљави снег, нисухладнебаре, већмладозеленило;тамове-тар не шиба по лицу као мокра крпа, већ доноси дахпролећа... Небојетамотамноали звездано, сбеломпругомна

181

истоку... Уместоовепрљавеоградезелена живица и његовакућа са три прозора. Иза прозора светле, топлесобе. У једнојодњихстопрекривенбелимстолњаком, сускршњимколачем,јестивима, пићима.

„Лепоби билосадгуцнути тамошњевотке!Овдејевотка ни-каква, неможесепити."

Изјутра дубок, добарсан, а послетога посете, пијанка... Се-тио се он, разуме се, и Оље, сњеним мачјим, плачнимлепушкастимлишцем. Садона, сигурно, спава и несања њега.Таквеженесебрзоутеше. А да нијебилоОље, ни оннеби биоовде. Она га је, глупака, на тонавела. Њојјебиопотреоанновац, имала јеужаснуболеснупотребуза њим, каои свакапомодарка. Безноваца нијемогла ни да живи, ни да воли, нида пати...

—А акомеуСибирпротерају?—упитаојује. —Хоћешлипоћи са мном?

—Разумесе!Макарна крајсвета!Онјеукрао, ухватили суга, и пошаојеуовајСибир, а Оља

јеклонула духом;нијепошла, разумесе. Садњена глупаглавица тонеучипкасти јастук, а ногесујојдалекоодпрљавогснега.

„На судједошла усвечанојхаљини и нијега чак ниједномпогледала... Смејала секадјебранилацсипаодуховитости...Малоби билоњуубити."

И та сећања сусилнозаморила Фјодора Степанича. Замо-риосе, каоразболео, башкаода јецелимтеломразмишљао.Онемоћалесумуноге, одсеклесе, и нијеимаоснагеда одеуцрквуна својејутрење... Вратиосекући и стровалиоупостељу,нескидајући ни бундуни чизме.

Изнадњеговог кревета висиојекавезса птицом. Обојејеприпадалогазди. Птица некаква чудновата, сдугамкљуном,мршава, Фјодорунепозната. Крила јојподсечена а на главипочупаноперје. Хранејенекаквимкиселишомодкога смрдицела соба. Птица сенемирновртела покавезу, ударала кљу-номуконзервусводоми певала часкаочворак, часкаовуга...

„Не да ми да спавам!"помисли Фјодор Степанич. —„Ђаво..."

182

Онсеподижеи задрма руномкавез. Птица ућута, прогна-ник лежеи окрајкревета смачечизмесногу. Минуткаснијептица сеопетузвртела, а на главумупадекомадићкиселишаи остадеукоси.

—Нећешда престанеш?Нећешда умукнеш?Јошти ниједо-ста!

ФјодорСтепаничскочи, крвнички повучекавези баци га уугао. Птица умуче.

Али, какомусеучинило, десетак минута каснијептица изи-ђеизугла на средсобеи почеда кљуномбуши земљани под...Кљункаобургија... Вртела јевртела и нигдекраја њеномкљуну. Залупашекрила и прогнаникусеучини да онлежи наподуи да га послепоочницама ударајукрила... Кљунсенајзадсломио, и свесеизгубилоуперју... Прогнаник вишенијезнаошта сеокоњега дешава, заспаоје.

—Заштоси тог створа убио, крвниче?—чуојепредзору.ФјодорСтепаничјеотвориоочи и предсобомугледаогазду

раскољника, старог полулудог богомољца. Газдино лицеједрхталоодгнева и билосвеусузама.

—Заштоси, проклетниче, убиомојептиче?Мојупевачицу,заштоси убио, ђаволеђаволски?Кога тоти?Зашто, море?Имашобраза да меуочи гледаш, псиноопака!Одлази измојекуће, и да темојеочи вишеневиде!Овог трена одлази!Одмах!

ФјодорИваничнавучебундуи изађена улицу. Јутројебилотмурно, суморно... Док јегледаооловнонебо, нијемогаодаверуједа високоизнадњега можесијати сунце. Киша јејошувек ромињала...

— Бонжур1 Срећанпразник, моншер2 — чуојепрогнаниккадјеизишаона капију.

Поредкапијеуновимлакимколима пројуриојењегов зе-мљак Барабајев. Земљак јебиоуцилиндруи подкишобраном.

„Прави песете!"помисли ФјодорСтепанич. „И овдесескотумеода додвори... Има познанике... Требалоједа и ја вишеукрадем!"1 Добардан(франц. Bonjouг).2 Драги мој(франц. Monsheг).

183

Кадјеприлазиоцркви, ФјодорСтепаниччудруги глас, алиовога пута женски. У сусретсумудолазила лака поштанска ко-ла дупкепуна кофера. Иза кофера извиривала јеженскаглавица.

—Гдејету... Господе, ФјодореСтепаничу!Јестели ви то?—запита главица.

Прогнаник притрча колима, упиљи очима углавицу, препо-знадеје, ухвати за руку...

—Ама да ја неспавам?!Шта јеово?Кодмене?!Решила се,Оља?

—ГдеовдестанујеБарабајев?—А штоћети Барабајев?—Онми писаода дођем... Замисли само, двехиљадеруба-

ља ми јепослао... Поредтога ћудобијати три стотинемесечно.Има ли овдепозориште?...

Довечери јелуњаопрогнаник поградуи тражиостан. Кишајелила цеодани сунцесенијепојавило.

„Заровезвери могуживети безсунца?"мислиојемесећиногомвлажни снег. „Весели су, задовољни безсунца!... Уоста-лом, они имајусвојукус."

РЕЧИ, РЕЧИ И РЕЧИРЕЧИ, РЕЧИ И РЕЧИРЕЧИ, РЕЧИ И РЕЧИ (21)(21)(21)На великомдивануухотелскојсоби лежаојетелеграфиста

Груздјев. Подупревши песницама својуплавокосуглаву, гле-даојемладудевојкуриђекосеи уздисао.

— Каћа, шта тејеприморалода таконископаднеш?Рецими —уздахнуоје, измеђуосталог, Груздјев. —Какоси сесмрз-ла, уосталом.

Напољујебила једна однајгорихмартовскихвечери. Пригу-шенесветлости уличнихфењера једва суосветљавалепрљави,растопљени снег. Свејебиломокро, прљаво, сиво... Ветарјепевушиотихо, бојажљиво, башкаода сеплатнода мунеконезабрани да пева. Чулосешљапкањепоблату... Природи сесмучило.

—Каћа, шта тејенатералода такопосрнеш?—јошједномупита Груздјев.

Каћа бојажљивопогледа Груздјева уочи. Очи поштене, то-

184

пле, искрене— такојојсечинило. А тепоштенеочи такопривлачепосрнула створења, привлачеих, теналећукаолеп-тири на светиљку. Недајимни да једу, самоихпогледајтопли-је. Каћа, гужвајући ресестолњака, смушеноисприча Груздјевусвојутужнупричу. Прича јеобична, али одвратна: он, обе-ћање, превара и остало.

— Какав јетоподлац!— промрси Груздјев негодујући. —Има таквихниткова, нек ихђавозанавек однесе!Јели богат?

—Да, богатје...— Знаосам... И ви стеми цвећке, нема говора... Заштови

женетоликоволитеновац!Шта ћевамновац?— Богомсезаклињаода ћемеза цеоживотобезбедити —

прошапута Каћа. —А зарјетолоше?На тосамсеи полакоми-ла... Имамстарумајку.

— Хм... Несрећнестеви, несрећне!А свеизглупости и одпразноглавости... Свестеви женемалодушне!... Несрећне,јадне... Чујеш, Каћа!Тонијемоја ствар, неволимда семешамутуђепословеали ти јеизгледтаконесрећанпа немамснагеда сенемешам!Каћа, Каћа, заштосенепоправши?Какотенијесрамота?Посвемусевиди да ти ниси сасвимпропала, те-би јошима повратка... Заштосенепостарашда кренешпра-вимпутем?Ти би могла, Каћа!Лицети јетаколепо, очи пле-мените, тужне... И осмехујешсенекакопосебносимпатично...

Груздјев јеузеоКаћуза оберукеи, загледајући јојкрозочиправоудушу, изговориомноголепихречи. Говориојетихо,дрхтавимтенором, сузнихочију... Његов врели дахпалиојојјецелолице, врат...

—Можешсепоправити, Каћа!Ти си јоштакомлада... Поку-шај!

—Већсампокушавала, али... ништа нијевредело. Свашта јебило... Једном сам чак отишла за собарицу, иако самплемићког рода!Мислила самда севратимна прави пут. Бољијеи најгрубљи посаонегонашзанат. Почела самда радимкодједног трговца. Била самкодњега месецдана и билоједостадобро, моглосеживети... Али газдарица постадељубоморнана мене, мада ја газдуникадни погледала нисам;постадељу-боморна и избаци ме. Нисаммогла да нађемместои опетје

185

кренулопостароме... Опет!Каћа јеразрогачила очи, побледела и цикнула. У суседној

соби неко јенешто испустио, мора бити да сеуплашио.Хистерични испрекидани плачразлежесекрозтанкепреградеизмеђусоба. Груздјев потрча поводу. Десетак минута каснијеКаћа јележала на дивануи јецала:

—Покварена самја и одвратна!Најгора на свету!Никадасенећупоправити, никада нећупостати поштена!Зарја томо-гу?

—Покварена!Стидишсе, боли те?Такоти и треба, гадуро!Каћа јеврломалоговорила, мањеодГруздјева али сеизто-

га могломногозакључити. Хтела једа исприча читавуисповесттакодобропознатусвакоме„часномразвратнику", али одње-ног говора нијеиспалоништа осимморалног шамарања самесебе. Свујесвојудушураздерала!

—Већсампокушала, али одтога ништа нијеиспало!Ништа!Свеједноћупропасти!—заврши она суздахоми поправи ко-су.

Младићпогледа на сат.—Ништа одмене!А вама хвала... Први путуживотучујем

љубазнеречи. Ви стесеједини према мени понели људски,иакосамја неморална, одвратна...

И Каћа одједномпрестадеда говори. Крозмозак јојкаомуња пролете један мали роман који је некада негдепрочитала. Јунак тога романа одводи кодсебепосрнулуженуи напричавши јојсвашта, обраћа јена прави пут, и поштојујепреобратио—она мујепостала љубазница. Каћа сезамисли.Нијели овајплавокоси Груздјев јунак сличног романа?Имасличности... Чак многосличности. Док јојјесрцеударало, онамусезагледала улице. И одједанпутјојгрунушесузе.

— Де, Каћа, доста, смири се! — уздахну Груздјев,погледавши на сат. —Вратићешсети на прави пут, даћебог,самоакобудешхтела.

Расплакана Каћа полагано раскопча три горња дугметабундице. Романса слаткоречивимјунакомишчезејојизглаве.

Крозвентилаторочајнозвизнуветар, башкаода јепрви путуживотувидеонасиље, којепонекадможедонети насушни ко-

186

мадхлеба. Горенегденадтаваницомзадрндашена лошојги-тари. Јефтина музика!

ЗАКУСКАЗАКУСКАЗАКУСКА (22)(22)(22)(Пријатна успомена)

БилојеБадњевече. Сатпрејутрења моји пријатељи сусвра-тили помене. Били сууфраковима и сбелимкраватама.

— Стигли стекао поручени, господо!— рекао сам. —Помоћи ћетеми да спремимсто... Ја самчовек нежења, па неприличи да држимженскадију, и зато... пријатељска помоћ.Плумбов, хајдеда наместимосто!

Пријатељи супришли столуи за некихпетминута мојстојепредстављаосликукоја изазива апетит. Шунка, кобасице, вот-ке, вина, прасеуумаку.

Кадсмонаместили сто, латисмосецилиндара: времеје!Али нијебилосуђено... Некојезазвонио.

—Јели кодкуће?—чули смонечији промукли глас. —Уђи,Иља, небојсе!

УшаојеПрекрасновкусов. За њимбојажљивомали, мршави,кржљави човечуљак. Обојица суподмишкомимали кожнетор-бе...

—Пссст!... —рекохпријатељима. —Језик за зубе!— Препоручујемвам!— речеПрекрасновкусов, показујући

на кржљавог човечуљка. — Иља Дробискулов!Овихдана намјеприступив и уврстиосеунаш хор... Ма неснебивајсе,Иљуша!Времеједа сенавикнеш!А ми смо, знате, ишли, ишли,па решисмои свратисмо. Дај, мислим, да свратимо, да намда-јубакшишза празник, да ихсутра неузнемиравамо.

Ћушнухимобојици попетрубаља. Дробискулов сепостиде.— Тако, дакле— настави Прекрасновкусов, звирнувши у

сводупесницу—ви већодлазите?Да вамнијерано?Дајтедапоседимотренутак... да сеодморимо. Седи, Иља, небојсе!На-викавајсе!Коликојејела, ђаконија!А?Ђаконија!Шунка мејеподсетила на једнуанегдоту...

И Прекрасновкусов намисприча мастанвиц, прождирућиочима мојеђаконије. Прођечетвртсата и ја послахсвогАндрјушкунапољеда викне„упомоћ"!Андрјушка јеизашао

187

напољеи викаопетминута, али моји гости ни абера... нисуниобратили пажњукаода ихсе„упомоћ"уопштенетиче...

— Дугојош треба чекати да сеомрсимо!— речеПрекра-сновкусов. — Јошјегрех, иначеби ми, Иљуша... поједну... Ашто, господо, да негуцнемопоједну?Па вотка јепоена!А?Дајте!

Идеја се свидела мојим пријатељима. Приђоше столусипашеи испише. Мезетили сухаринге, а на мрсна јела самобацишепоглед. Прекрасновкусов похвали воткуи желећи дасазна којепроизвођач, испи другу. Иљуша сепостидеи истотакопожеледа сазна... Испише, али неоткрише.

— Дивна вотка!— речеПрекрасновкусов. — Мојујак јеимаосвојуфабрикуалкохолнихпића. Такоје, ето, ујак имао,да кажем...

И гостнамјеиспричаокакојеса ујаковомдраганомупо-жарнојкули имаосастанак. Моји пријатељи га окружишеизамолишега да им још нештоисприча... Испили сујош поједну. Дробискулов јеврло вешто рукавом покупио парчекобасице, смотаога умарамицуи, чистећи нос, неприметнострпаууста. Прекрасновкусов јепојеопарчебожићног колачаодсира.

Заборавиосамда јемрсан!—речегутајући. —Треба га за-лити.

Кажуда јеупоноћзвонилоза јутрење, али ми нисмочулизвона. У поноћсмоишли окостола и питали се: шта би јошпо-пили... онако?Дробискулов јеседеоууглуи гледаопрасенце.Прекрасновкусов јепесницомудараопосвојојторби и гово-рио:

—Ви меневолите, а ја, ето, вас... волим!Часна реч, волим!Ја самкокошар, вук, јастреб, птица грабљивица, али ипак умени има толикоосећања и памети да схватамкакомененетреба волети. Ја сам, на пример, ето, добиобакшишза праз-ник. Примиосамга... А сутра ћудоћи и рећи да га нисамдо-био... Зармепослетога некоможеволети?

Поштојезавршиоса прасетом, Дробискулов јепобедносво-јубојажљивости рекао:

—А ја?Менејејошмогућеволети... Ја самкултуранчовек...

188

Самоштосампочеода себавимпосломкоји нијеза мене!Ни-каквесклоности немам за њега...Тек онако, пурманже!6 Јасам... стихотворац... Дабоме... Па да... У пијаномстањусаста-вљамзаписникеустиховима. Ја волими штампу. Кодновинами сенесвиђа самотоштоуњима нема објективности. Небихја тораздвајаокојеконзервативац, колиберал. Објективностпресвега!Конзервативацјенаправиосвињарију, удари га погубици;либерал забрљао, лупи га поњушци. Удри посвима!Санми једа издајемновине. Седеобихусвојојредакцији,надуоњушкуи отвараоковерте. А уковертицама свега има...свега и свачега... Хехехе... Ја бихотворио, прочитаои... дајовамосарадника!Зарнијеинтересантно.

У три сата моји гости узешесвојеторбеи одошеукрчмудатражегужву. Одмојезакускеостали сусамоножеви, виљушкеи двекашике. Осталихшесткашика јеишчезло.

СЛУЧАЈ С КЛАСИКОМСЛУЧАЈ С КЛАСИКОМСЛУЧАЈ С КЛАСИКОМ (23)(23)(23)Спремајући седа идена испитизгрчког језика, Вања Отепе-

љев јецеливаосвеиконе. У стомакумусепревртало, биломујехладноокосрца, а самосрцемујечаслупарало, часготовопрестајалода куца одстраха преднеизвесношћу. Шта ћедоби-ти данас?Двојкуили тројку. Шестпута јеприлазиомајци да габлагослови, а кадјеодлазио, замолиојететкуда сепомоли зањега. Узпут, док јеишаоугимназију, даојепросјакудвекопеј-ке, рачунајући на тода ћетедвекопејкебити откупза његовонезнањеи да ћемубог дати да мунепаднубројеви совимте-сароконта и октокајдека.7

Кући севратиокасно, послечетири. Дошаојеи нечујноле-гао. Његовомршаволицебилојебледо. Окозакрвављенихочијумодри колутови.

— Па шта јебило?Какоси прошао?Коликоси добио?—упита га мајка пригнавши кревету.

Вања почеда трепће, искриви уста и заплака. Мајка пребле-де, зинуи пљеснурукама. Изрукујојиспадошепанталонице

6 Због парчета хлеба (франц. Pour manger —да би јео!7 Тесароконта —четрдесет;октокајдека —осамнаест.

189

којејекрпила.—Заштоплачеш?Ниси положиo, значи?—упита она.—Трес... треснуосам... Добиосамдвојку...— Знала сам. Тосами предосећала!— почемајка. — Ох,

боже!Какотода ниси положио?Зашто?Који предмет?—Изгрчког... Ја, мамице... Питали сумекакојебудућевре-

меод„феро", а ја сам... уместода кажем„ојсомај"рекао„оп-сомај". Онда... Онда... акценатсенеставља акојепоследњислог дуг, а ја... ја самсепрепао... заборавиода јетуалфадуго... па узмеми ставимакценат. Послеми јеАртаксерксовтражиода набројим енклитике, и ја сам нехотицеупетљаозаменицу... Погреших, и онми дадедвојку... Несрећник самја... Свуноћсамучио... Целеовенедељесамучетири сатаустајао.

—Не, ниси ти, негосамти ја несрећница, гадемали!Ја самти несрећница!Искомада мети, Ироде, мучитељу, зла судбиномоја!Плаћамза тебе, за ђубрераспуштено, савијамгрбачу,мучимсе, и могуда кажемзлопатим, а какоми ти враћаш?КакоУЧИШ?

—Ја... ја учим. Поцелуноћ... Видели сте...— Молила сам бога да ме узме, али ни он ме неће

грешницу... Мучитељумој!Коддругих, деца каодеца, а јаимамједног јединог, и ништа одњега. Да тебијем?Била бихте, али немамснаге?А како, мајкобожја, да јенађем?

Мајка јепокрила лицекрајемблузеи зајецала. Вањи сеза-вртелоодјада и наслони сечеломна зид. Уђететка.

— Етоти... Мојепредосећање... — почеона, бледећи ипљескајући рукама;одмахседосетила очемујереч. — Целојутронека... Етоти, мислим, бићенекеневоље... Па јетакоииспало...

—Разбојничемој, мучитељу—речемајка.— А штога грдиш?— навали тетка на њу, узнемирено

скидајући сглавемарамукафенебоје. —Зарјеонкрив?Ти сикрива?Заштоси га дала угимназију?Каква си ми ти топлем-киња?Хоћешуплемиће?А-а-а-а... Каода никаконемајудру-га посла негода одвасплемићенаправе!А да јебилоонакокао што сам ја говорила, да смо га дали утрговину... у

190

канцеларију, каомојКузја... А Кузја сад, ето, прима петсто-тина годишње. Петстотина, јели тошала?И себеси измучилаи детеси измучила због тенауке, пуста остала. Мршав је,кашље... погледај има тринаест година, а изгледа каодесетогодишњак.

— Не, Настјењка, немила!Малосамга ја била, мучитељамога!Требалога јебити, тоби требало!

У-У-У …језуито, Турчине, мучитељумој— замахнуона путњега. — Тући би тебетребало, али немамснаге. Говорили суми раније, кадјебиомали: „Удри, удри"... Нисампослушала,грешна ја. И, ето, садсемучим. Причекајсамо!Излемаћуте!Причекај

Мајка мујезапретила мокромпесницоми плачући отишлаусобусвог станара. Њенстанар, ЈевтихијеКузмичКупоросов,седео је за својим столом и читао „Унбеник за самоукеплесаче". ЈевтихијеКузмичјенаметани образованчовек. Го-вори крознос, умива сесапуномодкога сви укући кијају, завремепоста једемрснои тражи образованудевојкуза жену,па га затосматрајунајпаметнијимстанаром. Онпева тенор.

—Господине!—обратила мусемајка, гушећи сеусузама.—Будитетоликоплеменити, измлатитемога... Учинитеми ми-лост!Нијеположио, јади моји!Верујетели, нијеположио!Јанемогуда га кажњавамзбог изнемоглости, због мојеслабо-сти... Излемајтега уместомене, будитетакоплеменити и дели-катни, ЈевтихијеКузмичу!Учинитеповољи болеснојжени!

Купоросов сенамршти и дубокоуздахнукрознос. Проми-сли мало, задобова прстима по столу и, још једномуздахнувши, пођекодВање.

—Вас, такорећи, уче!—почеон. —Школују, пружајуваммогућностда напредујете, одвратни младићу!Заштосте?

Дугојепричао, држаочитав говор. Поменуојенауку, свет-лост, таму.

—Па, да, младићу!Кадјезавршиоговор, скидекаиши повучеВањуза руку.— С вама сенеможедрукчије!— рече. Вања сепокорно

нажеи увучеглавумеђуњегова колена. Руменеклемпавеушизаиграшена новимтрико-панталонама са смеђимлампасима

191

..Вања нијеиспустиони гласа. Увечејепородични савет

одлучиода га дајуутрговину.

ЛЕТЕЋА ОСТРВАЛЕТЕЋА ОСТРВАЛЕТЕЋА ОСТРВА (24)(24)(24)ДЕЛО ЖИЛА ВЕРНА

ПАРОДИЈА

Глава1: ГОВОРГлава1: ГОВОРГлава1: ГОВОР—Jaсамзавршио, центлмени!—речеЏонЛунд, млади члан

Кральевског географског друштва, и уморансесвали уфоте-љу. У сали за седницеодјекнуоje најбешњи аплауз, узвици„браво", и сала сезатресла. Центлмени почешеједанза дру-гимприлазити ЦонуЛундуи руковати сесњим. Седамнаестџентлмена, узнак свог запрепашћења, сломилоje седамнаестстолица и угануло осам дугихвратова који суприпадалиосморици центлмена, одкојихje једанбиокапетан„Катаваси-је"—jaxтe од100.009 тона.

—Џентлмени!—проговори потресени мистерЛунд. —Сма-трам за нajcветијyдужностда вам захвалим на пакленомстрпљењускојимстеодслушали мојговоркоји je тpajao 40 са-ти, 32 минута и 14 секунди!ТомеБекасе—обрати сеонсвоместаромслузи — пробудитемеза петминута. Jaћycпaвати завремедок ми господа будуопраштала штосеycyђyjeмда спа-вамуњиховомприсуству!!

—Разумем, сер!—речестари ТомБекас. ЦонЛундзабациглавуи одмахзаспа. ЏонЛундje биородомШкотланђанин.Нигдесенијешколовао, ништа нијеучио, али je свезнао. При-падаоje бpojyонихcpeћнихприрода кoje досазнавања свегаштоje лепои великодолазепомоћусвога ума. Одушевљењекoje je изазваосвојимговоромбилоje потпунозаслужено. Утоку40 сати онje господи предлагаода размотревелики про-јекткоји je касниједонеовеликуславуЕнглескоји показаоко-лико далеко може досегнути људски ум!Бушење Месецаогромномбургијом—етошта je билопредметизлагања мисте-ра Лунда.

192

Глава2: ТАЈАНСТВЕНИ НЕЗНАНАЦГлава2: ТАЈАНСТВЕНИ НЕЗНАНАЦГлава2: ТАЈАНСТВЕНИ НЕЗНАНАЦСерЛунднијеодспаваони три минута. Нечија тешка рука

мусеспустила на рамеи онсепробудио. Предњимјестајаоџентлменвисок 48 и постопа, танак каокопљеи мршав каоосушена змија. Биојепотпуноћелав. Сав одевенуцрно, на но-сујеимаочетири пара наочара, а на грудима и леђима потер-мометар.

— Хајдетеза мном — загробним гласом изговори ћелавиџентлмен.

—Куда?—Пођитеза мном, ЏонеЛунде!—А аконепођем?—Тада ћубити принуђенда пробушимМесецпревас.—У томслучају, сер, стављамвамсена располагање.—Вашслуга ћенаспратити!МистерЛунд, ћелави џентлмени ТомБекаснапустишесалу

за седнице, и сва тројица кренушеосветљеним лондонскимулицама. Они суишли врлодуго.

—Сер—обрати сеБекасмистерЛунду—акојенашпутду-гачак коликои овајџентлмен, ми ћемоонда, на основузаконатрења, остати безсвојихђонова.

Џентлмени супочели да размишљајуи поштосукроздесетминута закључили да суБекасоверечи духовите, наглассенасмејаше.

—С кимимамчастда сесмејем, сер?—упита Лундћелавогџентлмена.

— Иматечастда идете, смејетесеи говоритеса чланомсвихгеографских, археолошкихи етнограф-скихдруштава,магистромсвихнаука којесупостојалеили постоје, чланомМосковског артистичког кружока, покровитељемшколеза кра-вљебабицеуСаутемптону, претплатникомИлустрованог ђаво-ла, професоромжуто-зеленемагијеи гастрономијена буду-ћемНовозеландскомуниверзитету, директоромБезименеоп-серваторије, ВилијамомБолванијусом. Ја васводим, сер, у...

ЏонЛунди ТомБекассепоклонишепредвеликимчовеком,окомесутакомногослушали и узнак поштовања оборише

193

главе...— Ја васводим, сер, усвојуопсерваторијукоја сеналази

двадесетмиља одавде. Сер!Ђутањекраси човека. Потребанми једруг умомеподухвату, чији стезначајустањусхватитисамодвема полулоптама вашег мозга. Мојизборјепаонавас... Послевашег четрдесеточасовног говора тешкода ћетезажелети да ступитеса мномубилокакверазговоре, а ја, сер,ништа неволим толикоколикосвојтелескопи дуготрајноћутање. Надамседа ћеваша наредба завезати језик вашемслузи, сер. Живела пауза!!!Ја васводим... Ви нематеништапротив тога.

—Ништа, сер!Преостајеми јединода пожалимштонисмохитрији и штоподстопалима имамођоновекоји стајуновацаи...

—Ја ћувамкупити новечизме.—Захваљујемвам, сер.Коодчиталаца будегореооджељеда сеближеупозна са

мистеромВилијамомБолванијусом, тајнека прочита његовоизврснодело„Јели Месецпостојаопрепотопа?Акојепосто-јао, какотода и оннијепотонуо?"Узделојеприложена и за-брањена брошура „Начинна који севасиона можесамлети упрахи истовременонепропасти", којујеБолванијуснаписаогодинудана пресмрти. У тимседелима личностовог изванред-ног човека огледа на најбољи могући начин.

У њима се, измеђуосталог, описује, какојеонпроживеодвегодинеуаустралијскимтршћацима гдесехраниораковима,жабокречином, јајима крокодила, и за тедвегодинениједномнијевидеоватру. Док јебиоутршћацима, онјеизумеомикро-скоп, сасвимсличаннашимобичниммикроспопима и откриокичмени стубуриба изврсте„Риба". Поштосевратиоса свогдугог корисног путовања, настаниосена неколикомиља одЛондона и потпуносепосветиоастрономији. Какојебиопо-приличанженомрзац(три пута сеженио, па језатои имаотрипара најдивнијихразгранатихрогова) и нежелећи да будеот-кривен, док недођевреме, живеојекаоаскета. Поседујућипрефињени умдипломате, досетиоседа учини да његова оп-серваторија и његови радови будупознати јединоњему. На

194

жалост, и на несрећусвихдобронамернихЕнглеза, тајвеликичовек ниједоживеодонашихдана. Прошлегодинејепреми-нуотихо;док секупаоуНилу, прогутала суга три крокодила.

Глава3: ТАЈАНСТВЕНЕ ПЕГЕГлава3: ТАЈАНСТВЕНЕ ПЕГЕГлава3: ТАЈАНСТВЕНЕ ПЕГЕОпсерваторија укојујеонувеоЛунда и старог Тома Бекаса

(следи најдужи и најдосаднији описопсерваторије, који јепреводилац, економишући местом, и временам, нашаоза по-требнода непреведе... стајаојетелескоп, који јеБолванијусусавршио. МистерЛундприђетелескопуи почеда гледа уМесец.

—Шта ви тамовидите, сер?—Месец, сер.—А покрајМесеца шта видите, мистерЛунд.—Имамчастда видимсамоМесец.—А невидители бледепеге, којесекрећуокоМесеца?— Дођавола, сер!Назовитемемагарцемаконевидимте

пеге!Каквесутопеге?— Тосупегекојесевидесамокрозмојтелескоп. Доста!

Оставитетелескоп!МистерЛунди ТомеБекасе!Ја морам, јахоћуда знамкаквесутопеге!Ја ћуускоробити тамо!Идемпрема тимпегама. Ви меследите!

—Ура!Живелепеге!—викнушеЏонЛунди ТомБекас.Глава4: СКАНДАЛ НА НЕБУГлава4: СКАНДАЛ НА НЕБУГлава4: СКАНДАЛ НА НЕБУ

Већпослепола сата мистерВилијамБолванијус, ЏонЛундиШкотланђанинТомБекаслетели супрема тајанственимпе-гама помоћуосамнаестбалона. Они суседели ухерметичкимзатворенојкоцки укојојсеналазиокомпримирани ваздухипрепарати за произвођењекисеоника.8 Овајграндиозни, досаднеизведени летпочеојеноћууочи 13. марта 1870. године. Ду-ваојејугозападни ветар. Магнетна игла јепоказивала NWW(следи, најдосаднији опискоцкеи 18 балона)... У коцки јецаровалодубокоћутање. Џентлмени сусеумотавали уогртачеи пушили цигаре. ТомБекас, испруженна под, спаваојекао

8 Гаскоји суизмислили хемичари. Кажуда јебезњега немогућеживети.Глупости. Самојебезновца немогућеживети.

195

кодсвојекуће. Термометар9 јепоказиваотемператупуиспод0. У токупрвих20 часова нијебила изречена ниједна речи ни-јеседогодилоништа нарочито. Балони супродрли уобластоб-лака. Неколикомуња појурилојеза балонима, али ихнисудо-стиглезатоштосуони припадали Енглезу. Трећег дана ЏонЛундсеразболеооддифтерије, а Тома Бекаса јеобузеосплин. Коцка сесударила сбалономи претрпела снажанпо-трес. Термометарјепоказивао-76

—Какосеосећате, сер?—најзадпрекидећутањеБолвани-јус, обративши сепетог дана серЛунду

— Захваљујем вам, сер— одговориоједирнути Лунд. —Ваша пажња медира. УжасносемучимА гдејемојверниТом?

—Онседи ууглу, жваћедувани труди седа личи на човекакоји сеодједноможениоса десетжена.

—Ха, ха-ха, серБолванијусе!—Захваљујемвам, сер!МистерБолванијуснијени стигаода стегнерукумладоме

Лундукадседогодилонештоужасно. Одјекнуојестрашантре-сак. Нешто је лупило, одјекнуло као хиљаду топовскихпуцњава, зачула себука, беснофијукање. Запавши упросторсразређеним ваздухом, бакарна коцка није издржала уну-трашњи притисак и пукла је, а њени остаци суполетели убе-скрајнопространство.

Тојебиоужасни, уисторији васионејединствентренутак!!МистерБолванијуссеухвати за ногеТома Бекаса, а овајза

ногеЏона Лунда, и сва тројица субрзиноммуњејурнула уне-познатупровалију. Балони сусеодвајали одњихи ослобођенитерета завртели и узтресак пуцали.

—А гдесмоми, сер?—У етеру...—Хм. Акосмоуетеру, какоћемодисати?—А гдејеснага вашевоље, серЛунд?—Мистери!—викнуБекас. —Имамчастда вамсаопштим

да ми, изнекихразлога, нелетимонаниже, већнавише!

9 Такав инструментпостоји. —(Прим. прев.). 8 и 9 напоменеА. П. Чехова

196

—Хм... Достођавола!Значи, ми севишененалазимоуоб-ласти Земљинетеже... Наспривлачи к себи наш циљ!Ура-а!СерЛунде, какосеосећате.

—Захваљујемвам, сер!Ја горевидимЗемљу!—ТонијеЗемља, већједна однашихпега. Садћемосераз-

бити оњу.Трарас!!!!

Глава5:Глава5:Глава5: ОСТРВО ЈОВАНА ХОФАОСТРВО ЈОВАНА ХОФАОСТРВО ЈОВАНА ХОФАПрви сеосвестиоТомБекас. Протрљаојеочи и почеода

разгледа просторукомесулежали он, Болванијуси Лунд. Онсвучечарапуи стадењометрљати џентлмене. Џентлмени нисуоклевали да сеосвесте.

—Гдесмо?—упита Лунд.—Ви стена острвукојеприпада групи летећих!Урааа!— Ураа!Погледајтегоре, сер. Помрачили смоКолумбову

славу.Надострвомјелетелојош неколикоострва... (следи опис

сликекојумогуразумети самоЕнглези)... Пођошеда разгледа-јуострво. Онојебилошироко... дугачко... (бројкеи бројке, не-ка идусмилимбогом!). ТомуБекасујепошлоза рукомда про-нађедрвочији јесок подсећаона рускувотку. Чуднојештоједрвећеовдебилонижеодтраве?Острвојебилопусто. Ни-једноживобићедосада ниједотаклоњеговотло.

—Сер, погледајтешта јеово?—обратносемистерЛундсерБолванијусу, подигнувши некакав замотуљак.

— Чудно... Запањујуће... Поражавајуће...!— почемрмљатиБолванијус.

Испоставилоседа језамотуљак — саопштењенекаквог Јо-вана Хофа, написанона једномодварварскихјезика, чини сена руском.

Какосуовамодоспела та саопштења?—Пррроклетство!—повика Болванијус. —Овдејенекобио

пре нас!Ко је могао бити овде? Пррроклетство!Оооо!Смождите, громови небески, мојвелики мозак!Дајтеми гаовамо!Дајтеми га!Прогутаћуга заједноса његовим...

197

И мистерБолванијус, подигавши рукенавише, страшносенасмеја. У његовимочима језасијаосумњиви пламен. Онјеполудео.

Глава 6Глава 6Глава 6: ПОВРАТАК: ПОВРАТАК: ПОВРАТАК—Урааа —викали сустановници Авра, преплавивши свење-

говекејове. Ваздухјебрујаоодњиховихрадоснихузвика, зво-њавеи музике. Црна маса, која имјесвима претила смрћу, ни-јесеспуштала на град, негоузалив. Бродови супожурили дасесклонена отвореноморе. Црна маса, која имјетоликоданазаклањала сунце, узтријумфалноклицањенарода и трештањемузике, пљуснула јеузалив и попрскала цеокеј. Чимјепала узалив, она јепотонула. Минуткаснијезалив јевећбиооткри-вен. Таласи суга браздали усвимправцима... На средини зали-ва копрцала сусетри човека. Тосубили луди Болванијус, ЏонЛунди ТомБекас. Пожурили суда ихприхватеучамце.

—Ми педесетседамдана нисмојели!—промрмља, мршавкаогладни сликар, мистерЛунди исприча имсве.

Острво Јохана Хофа сада више не постоји. Оно је,примивши три одважна човека, посталотежеи изашлоизнеу-тралнезоне, Земља га јепривукла и потонулојеуАврски за-лив.

ЕПИЛОГЕПИЛОГЕПИЛОГЏонЛундсесада бави проблемомбушења Месеца. Већје

близувремекадћеМесецкрасити рупа. Рупа ћеприпадатиЕнглезима. ТомБекассада живи уИрскоји бави сепољопри-вредом. Онгаји кокоши и шиба својујединукћер, којуспар-тански васпитава. Њемунисутуђи ни научни проблеми: онсестрашнољути на себезбог тога штојезаборавиода са летећегострва понесесемедрвећа чији сок подсећа на рускувотку.

КАКО САМ СТУПИО У ЗАКОНИТИ БРАККАКО САМ СТУПИО У ЗАКОНИТИ БРАККАКО САМ СТУПИО У ЗАКОНИТИ БРАК (25)(25)(25)Кадсупопили пунч, родитељи сешапатомдоговоришеи

оставитенас.—Навали!—шапнуми тата одлазећи. —Упорно!—Ама какоја њојмогурећи да јеволим-прошапутах—ако

198

јеневолим?—Тонијетвојпосао... Ти, будало, ништа неразумеш...Отацторече, одмери мељутитимпогледоми изађеизвења-

ка. Нека старачка рука показа секрозодшкринута врата и од-несесвећу.

Ми остадосмоутами.„Што је суђено, то не можеш избећи!"помислио сам,

кашљуцнуои рекаободро:—Околности ми идунаруку, Зоја Андрејевна, најзадсмоса-

ми, и тама ми помаже, јерскрива стидна момлицу... Тајстидјеплодосећања одкојихгори моја душа...

Али тусам стао. Чуосам какојесрцеЗојеЖелваковекуцалои какојојцвокоћузуби. ДрхталоЈецелоњенотелои тодрхтањесеосећалопоподрхтавањуклупе. Несрећна девојкаменијеволела. Она мејемрзела каопсетобатинуи презира-ла, акосесамоможеповеровати да суглупи људи способни дамрзе. Ја сами садсличанорангутану, ружан, мада мекрасечини ордење, а тада самличнона звер: дебелењушке, бубу-љичав, чупав... Одвечитекијавицеуалкохола носми јебиоцрвени натечен. Мојојокретности неби ни медведи могли по-завидети. Да и неговоримоодуховнимособинама. А одњесам, тојестодЗоје, док јошнијебила моја вереница, узеоне-праведни данак. Зауставиосамсезатоштоми јебиложаоње.

—Да изађемоупарк —рекаосам. —Овдејезагушљиво...Изашли смо и пошли алејом. Родитељи, који су

прислушкивали иза врата, побегошеужбуњекадсеми појави-смо. ПоЗојином лицузатрепта месечева светлост. Биосамглуптада, а ипак самумеода прочитамна томлицусвусластропства!

Уздахнуосами наставив:—Славујпева... женкусвојузабавља... А кога ја самотанмо-

гузабавити?Зоја јепоцрвенела и оборила очи. Билојојјенаређенода

такоодглуми. Сели смона клупу, окренути реци. Прекорекесебелела црква, а иза црквесеуздизаодомгосподина грофаКудларова, домукомејеживеописарБољницинкога јеЗојаволела. Какојесела на клупу, Зоја сеупила погледомутај

199

дом...Срцеми сестеглооджалости. Божемој, божемој!Нека бог

да царствонебесконашимродитељима, али... кадби барнеде-људана упаклупоседели!

— Одједнеособезависи сва моја срећа — наставих. — Јапрема тојособи осећампосебнуљубав... Ја њуволим, и акоона мененеволи, ја сам, значи, пропао... Та особа стеви.Можетели ви меневолети?А?Волители ме?

—Волим—прошапута она.Ја сам, признајем, обамроодтењенеречи. Мислиосамра-

ниједа ћесезаинатити и одбити ме, поштодругог многоволи.Многосамсеуздаоуто, а испалојеобрнуто... Нијеимала сна-геда идепротив родитељскевоље.

—Волим—понови и заплака.—Тонеможебити!—рекохни самнезнајући шта говорим

и дрхтећи целимтелом. —Зарјетомогуће?Зоја Андрејевна,драга моја, неверујте!Неверујте, таковамбога!Неволимјавас!Дабогда трипутбиопроклетакотеволим!А и ви мененеволите!Свејетопростобесмислица...

Скочиосами узмуваосеококлупе.—Нетреба!Свејетообична комедија!На силунасженеи

удају, Зоја Андрејевна, због имовинскихинтереса. Каква туможебити љубав!Мени би билолакшеда ми каменовратобе-сенегода васузмеметотако!Кога врага!Каквоправоимајуони?Шта смоми за њих?Кметови?Псине?Нећемопоћи једноза друго! Њима упркос! Гадови једни! Доста смо импопуштали!Садћуотићи и казати да нећуда сеоженимвама,и готово!

Зојинолицеодједномпрестадеда плачеи за тренока сеосуши.

— Отићи ћуи рећи!— наставиосам. — И ви ћетерећи.Казаћетеимда меуопштеневодите, а да волитеБољницина.И ја ћуБољницинуићи наруку... Ја знамкакога ви страсново-лите!

Зоја сенасмеја одсрећеи пођепоредмене.—Па и ви волитедругу—речеона трљајући руке. —Ви во-

литемадмоазел Дебе.

200

—Да, мадмоазел Дебе. Иаконијеправославиевере, ни бо-гата, ја јеволимзбог памети и душевнихособина... Нека мекунуколикохоће, ја ћусеипак њомеоженити. Ја јеволим,можда вишеодживота!Безњенемогуда живим!Акосенеоженимњоме, ништа ми животнетреба. Овог трена идем...Хајдемода кажемоонимкомедијашима... Хвала вам, драга...Какостемеутешили!

Душуми језапљуснула срећа, и ја сампочеода захваљујемЗоји, а Зоја мени. И обојесмосрећни и захвални почели једнодругомљубити рукеи називати једнодругоплеменитимство-рењима.

Ја њојљубимруке, а она менеуглаву, умојучекињу. Чиними седа самје, заборављајући етикецију, чак и загрлио. И мо-гувамрећи да јеовопризнањеда сеневолимобилосрећнијеодбилокојељубавнеизјаве. Пошли сморадосни, румени иустрептали кући, да саопштимосвојувољуродитељима. Идемои једнодругог храбримо.

— Нека насизгрде— рекаосам— истуку, нек истерајуизкуће, ми ћемобити срећни!

Улазимоукућу, а тамона вратима стојеродитељи и чекају.Гледајунас, видеда смосрећни и махнушерукомлакеју. Ла-кејдолази са шампањцем. Ја почињемда протестујем, машемрукама лупам... Зоја плаче, вришти... Подижесеграја, галама,и нисууспели да испијушампањац.

Али сунаситак натерали да ступимоубрак.Данас празнујемо сребрну свадбу. Четврт века смо

проживели заједно!У почеткујебилострашно. Грдиосамје,тукао, настојаода јеволимодневоље... И децусмоодневољеизродили... А послесмо... навикли. А овог тренутка моја Зојами стоји иза леђа и наслоњена рукама на моја рамена, љубимеућелу...

ЧИНОВНИКОВА СМРТЧИНОВНИКОВА СМРТЧИНОВНИКОВА СМРТ (26)(26)(26)Једнедивневечери истотакодивни економ, ИванДимитрич

Червјаков, седеојеудругомредуфотеља и гледаопомоћудо-гледа „Корневиљска звона". Гледаојеи осећаосена врхунцусреће. Кадодједном... У приповеткама сечестосрећеово„над

201

одједном". Писци имајуправо: животјетакопунизненађења!Одједноммуселиценамршти, очи сеупола склопише, дисањесезаустави... скинуоједогледсочију, нагнуосеи... а-пхи!!!Каоштовидите, кинуоје.

Кијањенијезабрањеноникомеи нигде. Кијајуи сељаци ишефови полиције, а понекадчак и тајни саветници. Сви кијају.Червјаков сенијенималозбунио, обрисаосемарамицоми каолеповаспитанчовек погледаоокосебе: да нијекога случајноузнемириосвојимкијањем?Али сетек садмораозбунити. Ви-деојекакостарчић, који јеседеоиспредњега упрвомредуфотеља, брижљивобришерукавицомсвојућелуи врати нештогунђа. Червјаков јеустарчићупрепознаовисоког чиновникаБрижалова који јеимаоранг генерала и служиоудирекцијисаобраћаја.

„Упрскаосамга пљувачком!"помисли Червјаков. „Нијемојстарешина, али јеипак непријатно. Треба сеизвинити."

Червјаков сенакашља, нажесенапреди речешапатомге-нералуна уво:

— Извините, ваше превасходство, ја сам васпопрскаопљувачком... Сасвимслучајносам. .

—Молим, молим...—Таковамбога, опростите. Верујте... нисамхтео.— Та седите, молимвас!Пуститемеда слушам!Червјаков

сезбуни, глупосеосмехнуи почеда гледа сцену. Гледаоје,али вишенијеосећаоблаженство. Почелога јемучити неспо-којство. За времепаузепришаојеБрижалову, повртеосеокоњега, и надјесавладаострах, промрмљао:

—Ја самваспопрскао, вашепревасходствоИзвините... јерсам... сасвимнехотице...

— Маните, молимвас... Ја самвећи заборавио, а ви свеиступесму!—речегенерал, а доња муусна задрхта одљутине.

„Заборавио, а очи мупунезлобе,"помисли Червјаков под-озривопогледајући генерала. „Нећени да говори. Треба муобјаснити да ја уопштенисамхтео... да јеприродни закон, јерможепомислити какосамхтеода га пљунем. Акосаднеми-сли, каснијећепомислити!...

Кадједошаокући, Червјаков исприча жени шта муседеси-

202

ло. Учини муседа јежена и сувишелакомисленогледала дацелуствар;била јемало уплашена, а кад јечула да јеБрижалов издругеустанове, умирила се.

— Па ипак, отиди и извини се— рече. — Помислиће... неумешда сепонашашудруштву!

— У томеи јестеневоља!Извињаваосамсе, а оннекакочудно... ниједнеречи људскеда каже. Додуше, нијени биловремена за разговор.

СутраданЧервјаков обученовууниформу, подшиша сеупођеБрижаловуда муобјасни... КадјеушаоуГенераловусо-буза примањестранака, угледа многомолилаца, а међуњимаи самог генерала, који јевећпочеода прима молбе. Поштојесаслушаонеколикомолилаца, генерал погледа на Червјакова.

—Синоћу„Аркадији", акосесећате, вашепревасходство—почеда рапортира економ— кинуосами... нехотицеваспо-прскао... Извин...

—Којешта...шта вампада на памет!Шта ви желите?—обра-ти сегенерал следећеммолиоцу.

„Нећени да чује!"помисли Червјаков и пребледе. „Значи,љути се... Не, овосенесметакооставити... Објаснићуму... ”

Кадјегенерал завршиоразговори споследњиммолиоцемипошаоусвојкабинет, Червјаков коракнуза њими промрмља:

— Вашепревасходство!Усуђујем седа узнемирим вашепревасходство, али точиним, могурећи, јединоизосећања ка-јања!... Нисамнамерно, и сами изволитезнати!

Генерал зловољноискриви лицеи одмахнуруком.—Па ви сепростоподсмевате, поштовани господине—рече

и нестадеиза врата.„Каквоподсмевање?"помисли Червјаков. „Нема туникак-

вог подсмевања!Генерал, па неможеда схвати!Кадјетако,нећувишени да сеизвињавамовомфанфарону!Нека идедођавола!Написаћумуписмо, али долазити нећу!Богами нећу!"

ТакојемислиоЧервјаков идући кући. Али писмогенералунијенаписао. Мислиоје, мислио, али никаконијемогаодасмисли тописмо. Мораојесутраданопетотићи да објасниствар.

— Ја самдолазиојучеи узнемириовашепревасходство—

203

промрмља кадга генерал малозачуђенопогледа —незатоданеког исмевам, каоштостеви изволели рећи. Ја самсеизви-њаваозатоштосамкинуои попрскаовас... а нијеми билонинакрајпамети да неког исмевам... Откудја смемда исмевам?Кадбисмосеми подсмевали, онда, значи, никаквог пошто-вања према личностима... неби било...

—Напоље!!—дрекнугенерал изненада сав помодреои уз-дрхтаоодбеса.

—Шта?—запита шапатомЧервјаков, сав премроодужаса.—Напоље!!—понови генерал и залупа ногама. Червјакову

сеуутроби нештопрекиде. Обневидеои оглувео, онустукнупрема вратима, изиђена улицуи одепосрћући... Кадјемахиналнодошаокући легаоје, нескидајући униформу, надивани... умро.

МАЛИ НЕВАЉАЛАЦМАЛИ НЕВАЉАЛАЦМАЛИ НЕВАЉАЛАЦ (27)(27)(27)ИванИваничЛапкин, младићпријатнеспољашности, и Ана

Семјоновна Замбљицка, млада девојка прћаста носића,стрчашенизстрмуобалуи седошена малуклупу. Клупица сеналазила крајсамеводе, међугустимжбуњеммладог врбака.Дивноместанце!Кадседнечовек ту, онда јескривенодсвета

—видега саморибеи пауци-пливачи, који каомуњејуреповоди!Младићи девојка субили наоружани удицама, ручниммрежама, теглама сглистама и осталимрибарскимприбором.Чимсусели, одмахсупочели да пецају.

— Драгоми јештосмовећједномнасамо— почеЛепкиносврћући се. —Имаммногода вампричам, Ана Семјоновна...Кадсамваспрви путвидео... риба вамтрза... тек тада самсхватиозаштоживим, схватиосамкојемојидол кометребада посветимсвојчасни животиспуњенрадом... Мора да ве-лика риба трза... Кадсамвасвидео, први путсамзаволео,страснозаволео!Невуцитеодмах... Нека малобољезагризе...Рецитеми, драга моја, преклињемвас, могули рачунати —нена вашуљубав, не!

—тога нисамдостојан, ја несмемна тони да помислим—могули сенадати да... Вуците!

Ана Семјоновна јетргла увисудицуи узвикнула. У ваздуху

204

блеснусребрнастозелена рибица.—Божемој, гргеч!Ах... ах... Брже!Откидесе!Гргечсеотки-

деса удице, почеда скачепотрави ка својојдрагојстихији —и... бућуводу!

У потери за рибомЛапкин, уместорибе, некакослучајноухвати рукуАнеСемјоновнеи случајнојепритиштена својеусне... Она отеруку, али већјебилодоцкан: уста сеслучајнослишеупољубац.

Свеседесилонекаконеочекивано. Послепрвог пољупцадошаоједруги, затимзаклетве, уверавања... Срећни часови!

Истина уовомземаљскомживотунема ничега апсолутносрећног. Срећа обичновећусамојсеби носи отров, или јетру-јенештоспоља. Такојебилои овога пута. Док сусемладићидевојка љубили, наједномсезачусмех. Они погледашепремареци и претрнуше: уводи допојаса стајаојеголишав дечко. ТојебиогимназистКоља, братАнеСемјоновне. Стајаојеуводи,гледаона младељубавникеи злурадосесмешно.

— А-а-а... љубитесе?— речеон. — Добро, добро!Казаћувасмами.

—Ја сенадамда ћетеви, каопоштенчовек... —замуца Лап-кинцрвенећи. —Подлојеуходити, а тужакати ниско, гнусноиодвратно... Ја сматрамда ви, каопоштени племенитчовек...

— Дајтеми рубљу, па васнећуодати!— речеплеменитчовек. —Аконедате, казаћу.

Лапкинизвади изџепа рубљуи дадејеКољи. Овајстиштерубљуумокрупесницу, звизнуи отплива.

А младићи девојка сеовог пута нисувишељубили.СутраданЛапкиндонесеизграда Кољи бојицеи лопту, а се-

стра мупоклони свесвојекутијицеодпилула. Затимсумумо-рали поклонити и дугмадса псећимњушкицама. Неваљаломдечакусе, очевидно, световеома свидело, и да би искамчиоштовише, онпочеда ихвреба. КудгодЛапкинмакнесАномСемјоновном, тамои он!Ниједног тренутка нијеихостављаонасамо!

—Гадједан!—шкргутаојезубима Лапкин. —Такомали, авећтакав нитков!Шта ли ћетек каснијебити одњега?!

Целог јуна Коља језагорчаваоживотсиротимљубавницима.

205

Претиоједа ћеихтужити, уходиоих, изнуђаваопоклоне, иувек мујебиломало;најзадјепочеода говори и о—џепномчасовнику. И шта да серади!Морали суда муи часовникобећа]у.

Једном, за времеручка, кадсуизнели колачена сто, ониз-ненада прштеусмех, намигнуЛапкинуи запита га:

—Да кажем?А?Лапкинстрашнопоцрвенеи почеместоколача да жваће

салвет. Ана Семјоновна наглоустадеодстола и побежеудругусобу.

Ето, утаквомсуположајупроживали младићи девојка докраја августа, сведооног дана када јенајзадЛапкинзапросиоАнуСемјоновну. О, ала јетобиосрећандан!Поштојепораз-говараосдевојчинимродитељима и добиопристанак, Лапкинпресвега отрча упарк и почеда тражи Кољу. Кадга нађе, ума-лонезаплака одрадости, и зграби малог неваљалца за уво.Требалојесамовидети каквосеуживањеогледалона лицимазаљубљених, док јеКоља плакаои молиоих:

—Мили моји, драги моји, драги, нећуникадвише!Јао, јао,опроститеми!

Каснијесуобојепризнавали да за свевремељубавног зано-са нисуникадбили такосрећни, нисуниједномосетили таквонеописивоблаженство, каоутренуткукадсувукли за уши ма-лог неваљалца!

МИРАЗМИРАЗМИРАЗ (28)(28)(28)У свомеживотусамвидеомногокућа, великихи малих,

каменихи дрвених, старихи нових, али једна ми секућа наро-читоурезала усећање. А то, међутим, и нијекућа негокућица.Она јемала, приземна, са три прозора, и страшноличи на ма-лугрбавустарицууноћнојкапици. Белоокречена, са кровомодцрепа и огуљенимдимњаком, сва утонула узеленилодудо-ва, багрема и топола, којесупосадили дедови и прадедовисадашњихвласника. Нијесевидела одзеленила. Али томнош-твозеленила јојипак несмета да будеградска кућа. Њенопространо двориште је са другим пространим зеленимдвориштима и улази усастав Московскеулице. Томулицомсе

206

никоневози, а реткокои иде.Капци на кући сусталнозатворени;њенимстановницима

нијепотребна светлост. Она имнијенеопходна. Прозори сеникада неотварају, јерони који уњојживеневолесвежваздух. Људи који непрестаноживемеђудудовима, багре-мима и коровомравнодушии супрема природи. Самоонекојилетујууприроди бог јеобдариоспособношћуда разумејупри-роднелепоте, остали припадници људског рода упогледутихлепота чамеудубокомнезнању. Људи неценеоночега имајууизобиљу. „Неумемода чувамооноштоимамо", штавише—ми и неволимооноштоимамо. Ококућерајземаљски, зеле-нило;тусувеселептице. А укући —авај!Лети јеуњојспарнои загушљиво, зими вруће, каоупарномкупатилу, задимљеноидосадно, досадно...

Први путсампосетиотукућујошдавно, послом, донеосампоклоноддомаћина, пуковника Чикамасова, његовојжени ићерци. Врлодобросесећамсвог првог доласка. А и немогућејенесећати га сеЗамислитемалу, нездравоугојенуженучетрдесетихгодина, која васгледа ужаснутои запањенодок изпредсобља улазитеухол. Ви сте„туђин", гост, „младић"—и тојевећдовољнода изазовёзапрепашћењеи ужас. Ви нематеурукама ни топуз, ни секиру, ни револвер, ви сепријатељскиосмехујете, а опетвасдочекујуса страхом.

—Кога имамчасти задовољствода видим—пита васуздр-хталим гласом жена угодинама, укојојви препознајетедомаћицуЧикамасову.

Ви сепредстављатеи објашњаватезаштостедошли. Ужасизапрепашћењесмењујеједнопродорновесело„ах!"и преврт-ањеочима. То„ах"секаоехопреноси изпредсобља ухол, изхола усалон, изсалона укухињу... и такосведоподрума. Убр-зоцелукућуиспуњавајувесела „ах"изразнихгрла. Послепетминута ви седитеусалонуна великом, меком, непријатното-пломдивануи чујетекакоаха цела Московска улица.

Мирисалојена прашак против мољаца и на новеципелеодкозјекоже, којесу, замотанеумараму, лежалена столици по-редмене. На прозорима геранијум, прозирнезавесице. На за-весицама силнемуве. На зидупортретнеког архијереја, насли-

207

канмаснимбојама и покривенстаклом, разбијенимуједномћошку. Од њега иде низ предака са као лимун жутимциганскимфизиономијама. На столунапрстак, калемконца инедовршена чарапа, на подукројеви и црна уфирцана блуза. Усуседнојсоби двеузнемиренеи збуњенестарицескупљајуспода кројевеи комадематеријала.

—Извините, унасјестрашаннеред!—кажеЧикамасова.Она јеразговарала са мном и, снебивајући се, искоса

бацала погледена врата, иза којихсујошувек скупљали искро-јенеделове. Врата сусе, такође, некакоса снебивањем, часодшкринула, часзатворила.

— Ама, шта хоћеш?— обрати сеЧикамасова према вра-тима.

— Oùestmoncravatte, lequel monpère m'avaitenvoyédeKoursk?10 —упита женски гласићиза врата.

- Ah, estce que, Marie, que11..... Ах, какоможеш...... Nousavons donc cheznous unhomme très peuconnupar nous12....ПитајЛукерју...

„Али какоми лепоговоримофранцуски!"прочитахја уочима Чикамасове, која јепоцрвенела одзадовољства.

У скоросеотворитеврата, и ја видехвисокумршавудевој-ку, одокодеветнаестгодина, удугојмуслинскојхаљини, сазлатнимпојасом, на комеје, памтим, висила седефна лепеза.Она уђе, поклони сеи поцрвене. Најпрејепоцрвенеоњенду-ги, помалопегави нос, а односа серуменразлила премаочима и слепоочницама.

— Моја кћи!— отпева Чикамасова. — А овоје, Мањечка,младићкоји...

Ја сеупознадохи изразихсвојечуђењеповодомвеликогброја кројева. Мајка и кћи оборишеочи.

—Коднасјена Спасовданбиовашар—речемајка. —Миувек на вашарунакупујемоматеријале, па онда шијемоцелугодинудоследећег вашара. Никада недајемодругима да намшију. МојПетарСемјоничнезарађујебашнарочитомного, и

10 Гдејемоја кравата којуми јеотацпослаоизКурска?11 Ах, како, Марија...12 Коднасјечовек кога врлослабопознајемо...

208

ми несмемосеби дозволити раскош. Морамосами да шијемо.—Али коноси толикоствари?Па васстесамодве.—Ах, зарсетоноси?Тонијеза ношење!Тојемираз!—Али, maman, шта вамје?—речекћи и зарумени се. —Па,

господинтоможеозбиљносхватити... Ја сеникада нећуудава-ти!Никада!

Торече, а кадјепоменула реч„удавати", очи јојзасијаше.Донели сучај, бисквите, слатко, маслац, затимсуменахра-

нили малинама спавлаком. У седамувечебила јевечера сашестјела, и док смовечерали, чухгласнозевање;некојегласнозевнуоусуседнојсоби. Са чуђењемпогледахуврата,такоможезевати самомушкарац.

— ТојебратПетра Семјонича, ЈегорСемјонич. — објасними Чикамасова, приметивши мојечуђење. —Онкоднасживиодпрошлегодине. Опроститему, оннеможеда изиђе. Диваљје... стиди сестранихособа... Спрема седа идеуманастир...На послусуга озлоједили... Па, ето, одјада...

ПослевечереЧикамасова намјепоказала епитрахиљкојије својеручно извезао Јегор Семјонич, да би га каснијеприложиоцркви. Мањечка сена тренутак ослободила својебојажљивости и показала ми дуванкесукојујесама извезла заоца. Кадсамсеја направив да самзадивљенњенимрадом,она поцрвенеи шапнунешто мајци на ухо. Ова синуипредложи ми да пођемсњомуоставу. У остави самвидеопетвеликихковчега и мноштвоковчежића и сандучића.

— Овоје... мираз!— шапнуми мајка. — Сами смосвесашили.

Пошто сам погледао суморне ковчеге, почех да сеопраштамсгостољубивимдомаћицама. Натерашемеда имобећамда ћуопетнекаднавратити.

Пружила ми сеприлика да одржимобећањеседамгодинапослемојепрвепесете, кадсамбиопослануварошицуусвој-ствуексперта поводомједног судског процеса. Кадсамсвра-тиоукућицу, чуосамонеистеузвике„ах"... Препознали суме... А какои неби!Моја прва песета јебила за њихчитав до-гађај, а догађаји се, тамогдеихјемало, дугопамте. Кадуђохусалон, мајка, јошугојенија и већпоседела, пузила јепоподу

209

и кројила некакав плав материјал;кћи јеседела на дивануивезла. Опеткројеви, опетонајисти мириспрашка противмољаца, исти портретсразбијенимуглом. Али ипак јебилопромена. Поредархијерејева портрета висиојепортретПетраСемјонича, и дамесубилеуцрнини. ПетарСемјоничјеумронедељудана послеунапређења учингенерала.

Почешесећања... Генералица заплака.—Снашла насјевелика несрећа!—речеона.__Петра Семјонича, знатели?вишенема. Насдвесмосад

самохранеи морамосесамеосеби бринути. А ЈегорСемјоничјежив, али оњемуништа лепонеможеморећи. У манастирганисупримили због због пића. И онсадодјада јошвишепије.Спремамседа одемкодпредводника племства да сежалим.Замислитеон јенеколико пута отварао ковчегеи... краоМањечкинмирази поклањаога намерницима. Издва ковчегајесвепоизвлачио!Акосетонастави онда ћемоја Мањечкасасвимостати безмираза...

—Шта тоговорите, maman!—речеМањечка и постидесе.— Господинможестварнобогзна шта помислити... Ја сени-када, никада нећуудавати!

Мањечка јенадахнутои снадом гледала утаваницуиочигледнонијеверовала уоноштојеговорила.

У ходникуискрснумала мушка прилика свеликомћелом, усмеђемкапутуи каљачама уместочизама, и шмугнукаомиш.

„Мора да јетоЈегорСемјонич", помислих.Гледаосам мајкуи кћеркуистовремено;обесустрашно

остарелеи променилесе. Мајчина глава сепреливала каосре-бро, а кћи јепрецветала и увела, изгледалоједа јемајка ста-рија одкћери највишепетгодина.

— Спремам се да одем предводнику — рече старица,заборавивши да јевећговорила отоме. —Хоћуда сежалим!ЈегорСемјоничнамотима свештопосашивамои прилажене-гдеза спасдуше. Моја Мањечка јеостала безмираза!

Мањечкуобли румен, али неречевишени речи.— Морамосвепоновода шијемо, а нисмобогзна какве

богаташице!Ми смосироте!—Ми смосироте!—понови Мањечка. Прошлегодинесуд-

210

бина мејепоновоодвела уовукућу. Кадсамушаоусалон,видехстарицуЧикамасову. Она јесва уцрнини седела на ди-вануи нештошила. Поредњејеседеочичица усмеђемкапутуи каљачама уместочизама. Кадмејевидео, чичица скочи иистрча изсалона.

Одговарајући на мојпоздрав, старица сеосмехнуи рече:— Je suis chramée de vous revoir, monsieur.13

—Шта тошијете?—упитахјенештокасније.— Овојекошуљица. Сашићујеи однети попуда јесакри-

јем, иначећејеЈегорСемјоничоднети. Садсвекријемкодпо-па —речешапатом.

И, погледавши кћеринпортреткоји јестајаопред»омнастолу, уздахнуи рече:

—Па ми смосироте!А гдејекћи?Гдели јеМањечка?Нисамсераспитивао, ни-

самжелеода испитујемстарицуудубокојцрнини, ни док самседеоукућици ни кадсамодлазио, Мањечка сенијепојавила,нисамчуони њенгласни њенетихе, бојажљивекораке... Свеми јебилојаснои биломи јетакотешкоудуши.

КЋИ АЛБИОНАКЋИ АЛБИОНАКЋИ АЛБИОНА (29)(29)(29)ПредкућуспахијеГрјабова стигошедивнекочијеса гуме-

нимточковима, сомотскимседиштеми дебелимкочијашем. Изкочија искочи представник племства усрезуФјодорАндрејичАтцов. У предсобљуга дочека сањиви лакеј.

—Јесули господа кодкуће?—улита представник племства.— Не, господине. Госпођа јесдецомотишла угосте, а го-

сподинсмамзел-гувернантомпеца рибу. Јошодјутрос.Атцов постоја, размисли малои пођена рекуда тражи Грја-

бова. Када једошаодореке, нашаога јенаједнодва киломе-тра одкуће. Кадпогледадолеса стрмеобалеи угледа Грјабо-ва, Атцов прштеусмех... Грјабов, велик, дебеочовек, врлокрупнеглаве, седеојена пескупрекрштенихногу, потурски, ипецао. Шеширмујебиона потиљку, кравата сеискривила. По-редњега јестајала висока, мршава Енглескиња избуљених

13 Драгоми јештовасопетвидим, господине

211

очију, каоурака, и великог птичјег носа, који јепреличионаудицунегона нос. На себи јеимала белумуслинскухаљину,крозкојусусејасновидела мршава жута рамена. На златномпојасувисиојезлатансатић. Пецала је. Окоњихјевладалагробна тишина. Обојесубили непомични каорека на којојсулебдели њихова пловци.

— Срећан лов — насмеја се Атцов. — Здраво, ИванеКузмичу!

—Ах... тоси ти?—речеГрјабов нескидајући погледа са во-де. —Допутовао?

— Каоштовидиш... А ти сејошувек бавишбеспослицом?Јошсениси одучио?

—Дођавола... Цеоданпецам, одсамезореНештослабода-насиде. Ништа нисамупецаони ја ни онострашило. Седимо,седимо, и да смобарнеког ђавола упецали!Простоми дођеда запомажем!

—Море, пљуни на свето. Хајдеда попијемопочашицура-кије!

— Чекај... Можда ћемонештоуловити. Предвечесерибаувек бољехвата... Седим, брате, овдеодсамог јутра!Такомиједосадилода ти немогуописати. Ухвати међавода сенавик-немна пецање!Знамда јеглупост, а ипак седим!Седимкаонека будала, каоробијаш, и буљим уводу!Треба ићи докосача, а ја пецам рибу. ЈучејеуХопоњевупреосвећенислужио, а ја нисамотишао, негосамцеобожји данпреседеоовдеса овомсарагом... са томвештицом...

— Еј... јеси ли полудео?— запита Атцов збуњеногледајућиЕнглескињу. —Псујешпреддамом... И тоњусаму...

—Море, нек идедођавола!Незна она руски ни да бекне.Можешјеи хвалити и псовати... њојјетосвеједно!Погледајсамотајнос!Да паднешунесвестсамоодтог носа!Ето, седи-моданима заједно, и макарједнуречда проговоримо. Стојикаострашилои буљи уводу...

Енглескиња зевну, промени црва и опетбаци удицу.—Е, многосе, брате, чудим—настави Грјабов. —Ето, живи,

будала, већдесетгодина уРусији, и да јебарједнурускуречнаучила!.. Неки нашаристокрачићодекодњих, и научи брзо

212

да лапара њиховски, а они... ђавоихзнао!Погледајсамо, мо-лимте, нос!Носјојпогледај!

— Е, престани већједном!Незгодноје... Шта си напаожену?

—Нијежена, девојка је... Сигурносања младожењу, ђавољалутка. А и заудара на некаквубуђ... Омрзнуосамје, брате!Немогуравнодушнода јегледам. Кадизбуљи теочетинена мене,смучи ми секаода самлактомодирек ударно... А и она волида пеца. Погледајјесамо: пеца каода чинодејствује!На свегледа спрезрењем... Стоји, хуља једна... и свесна једа јечовек, и да је, према томецарприроде. А знашкакосезове?Уилка Чарлсовна Тфајс!Пих!Језик да сломишдок изговориш!

Кадчусвојеиме, Енглескиња полакоокретеноспрема Грја-бову, па га презривоодмери. Са Грјабова пређепогледомнаАтцова, па и њега поли презрењем. И светоћутке, достојан-ственои полако.

—Јеси ли видео?—запита Грјабов смејући сена сав глас. —Етовам, каже!Ах, наказа једна!Самозбог децедржимтогтритона. Да ниједеце, небихјени на десетврста близукућепустио... Носјојсасвимкаојастребов кљун... А струк?Та лутками личи на дугачак клин. Такобихје, знаш, радоуземљуза-био. Чекај, изгледа ми трза...

Грјабов скочи, па повучеудило. Канапсезате-же... Грјабовтржејошједном, али неизвучеудину.

—Закачила се!—речеони намршти се. —Ве-роватноза ка-мен... Ђаво да га носи... Лице му се сневесели. Он се,уздишући и проклињући тихо, узврпољи и почеда вучеканап.Томуништа ни поможе. Грјабов побледе.

—Етоти невоље!Морамуводу.—Ама остави сетога!— Немогу... Предвечеседобролови. Кудмеова невоља

снађе, божемепрости!Мораћууводу. А кадби самознаокакомемрзи да сесвлачим!И Енглескињунекудтреба отера-ти... Незгодноми једа сепредњомсвлачим. Ипак је... жена!

Грјабов скидешешири махну.— Мис... ова-а-ај— обрати сеЕнглескињи. — МисТфајс!

Же-ву-при... Ама, какода јојкажем?Какода ти кажем да

213

разумеш... Тамо!Идитетамо!Чујешли?МисТфајсодмери Грјабова презривои зачусенекакав

носни звук.—Како, молим?Неразумете?Бежи одавде, кадти селепо

каже!Ја морамда сесвучем, ђавоља сорто!Бежи онамо!Грјабов повучемисза рукав, показа јојжбуњеучучну: —

Иди —вели —тамоиза жбуња, и сакријсетамо...Енергичномрштећи обрве, Енглескиња брзоизговори дугу

енглескуреченицу, Прснушеусмех.— Први путуживотучујемњенглас.. Нема шта, гласићи

по!Неразуме!Па шта да радимсњом?—Остави селова!Хајдемона ракију!— Немогу, садтек настајевремеза пецањеСутон... Него,

шта да радим?Евоти невоље?Мораћупредњомда сесву-чем...

Грјабов скидекапути прслук и седена песак да изујеципеле.

— Слушај, ИванеКузмичу— речепредставник племствасмејући сеушаку. —Па тоје, пријатељу, ругање, шиканирање!

— Никојенијемолиода неразуме!Овонека имбудепо-ука, тимстранцима!

Грјабов изуципеле, скидепанталоне, збаци са себерубљеиостадегокаоодмајкерођен. Атцов сеухвати за трбух. По-црвене— и одсмеха и одзбуњености. Енглескиња почедамрда обрвама и да трепће... Прекоњеног жутог лица прелетеохол осмех.

—Морамда сеохладим—речеГрјабов тапшући сепобе-дрима. —Е, види, молимте, ФјодореАндрејичу, заштоја сва-ког лета добијемоспепогрудима?

— Ма улази брже у воду, или се бар нечим покриј!Животињо!

—И да себарзбунила, гадједан!—речеГрјабов улазећи уводуи крстећи се. —Бррр... Хладна јевода... Погледајјесамокакомрда обрвама!А нећеда сесклони... Она јеизнадгомиле!Хе-хе-хе... Простонаси несматра људима!

Кадзагази уводудоколена, онсеисправи коликоједуг, на-мигнуи рече:

214

—Овојој, брате, нијеЕнглеска!МисТфајсхладнокрвно промени глисту, зевну и баци

удицу. Атцов окретеглаву. Грјабов откачи удицу, зарони идувајући изађеизводе... Два минута доцнијеонјевећседеона пескуи опетпецаорибу.

ПРОТЕКЦИЈАПРОТЕКЦИЈАПРОТЕКЦИЈА (30)(30)(30)Невскимпроспектомишаојемали, изборани старчићсор-

деномоврату. Следиога јескакућући ситанмладчовек, ско-кардом и модроцрвеним носом. Старацјебионамрштенизамишљен, а младићјезабринутожмиркаои изгледаојекаода ћезаплакати. Обојица суишли ЈевлампијуСтепановичу.

—Нисамкрив, ујкице!—говориојемладићједва сустижућистарчића. —Неоправданосумеотпустили. Дрјањковски вишеодменепије, па га ипак нисуотпустили. Сваки данјеуканцеларијудолазиопијан, а ја небашсваки дан. Тојетаконеправедноодњеговог превасходства, ујкице, да вамтоописа-ти немогу!

—Ћути... Свињо!—Хм... Па нек будеми свиња, иакои ја имампоноса. Нису

мезбог пијанства отпустили негозбог фотографије. Наши суЈевлампијуСтепановичупоказали албумсфотографијама. Свисусефотографисали. Фотографисаосамсеи ја, али моја фо-тографија нијеваљала, ујкице. Очи суми на њојиспалебуља-ве, а рукеизокренуте. Носми никаднијебиотакодугачак каоштојеиспаона фотографији, па мејебилосрамота да ставимсвојуфотографијууалбум. Та, кодњеговог превасходства да-медолазе, разгледајуслике, и ја нежелимда сепреддамамакомпромитујем. Немам лепуспољашност, нисам привлачан,али на фотографији самиспаокаонека дворска будала. А Је-влампијеСтепановичсеувредиоштоуалбумунема мојесли-ке. Помислиоједа ја тоизгордости или слободоумља... А от-кудмели слободоумље. Идемуцркву, постими недижемнос,каоДрјањковски. Заузмитесеза мене, ујкице!Доживотноћусеза васбогумолити!Бољеда саммртав негода сепотуцамбезслужбе.

Старчићи његов сапутник сускренули за угао, прошли још

215

три уличице и најзад зазвонили на вратима ЈевлампијаСтепановича.

—Ти поседи овде—речестарчићкадјесмладићемушаоучекаоницу—а ја идемк њему. Због тебесамосекирације. Тик-ване!Стани и стојту... Ћубре...

Старацсеусекнуо, поправив орденна вратуи пошаоукаби-нет. Младићостадеучекаоници. Срцемујелупало.

„О чемуони таморазговарају?"помисли, охладивши сеодмукеи премештајући сесногена ногу, када јеизкабинета доњега допрломрмљањедва старачка гласа. „Слуша ли он, Је-влампијеСтепанович, ујака?"

Каконијемогаода поднесенеизвесност, онприђевратимаи наслони на њихсвојевеликоухо.

—Немогу!—зачуонгласЈевлампија Степановича. —Такоми бога, немогу. Ја васпоштујем, пријатељсамвам, ПрохореМихајличу, за вассамспремансведа учиним, али... немогу!Инемојтемемолити!

— Ја сеслажемса вама, вашепревасходство, тојеисква-ренодериште. Непоричемтои рећи ћувам, каопријатељуидобротвору, да он нијесамо пијаница. То и неби билострашно. Онјенитков. И украшћеакомусесамопружи по-вољна прилика, и мајсторједа опљачка, и спреманда оклеве-та. Описати вамнемогукакав јеонгад. Ви муданасчинитеуслугу, а онсутра пишедоставупротив вас. Шљамодчовека...Њега ми нималонијежао. Кадби доменебило, ја бихга бе-страга послао... Али мени је, вашепревасходство, жаоњеговемајке. Самозбог мајкеи молим. Опљачкаојемајку, подлац,свејепропио...

Младићсеудаљи одврата и прошета почекаоници. Послепетминута опетприђевратима и наслони ухона њих.

— Због старицеучините, вашеблагородство— говорив јеујак. —Она умиреодјада штојењенподлацбезпосла.

— Па добро, нека вамбуде. Самоподусловом: чимнештонајмање... одмахнапоље!

—Одмахга и најурите, подлаца ниједног. Младићсеудаљиодврата и почеходати почекаоници.

—Сила јеујак!—прошапута трљајући рукеододушевљења.

216

— Дирљивоонтоприказује. Необразованчовек, а какоонтопаметноизводи.

Ујак сепојави изкабинета.—Примљенси —речеонсуморно. —Ђубре... Хајдемо.—Хвала вам, ујкице!—суздахомречемладић, жмиркајући

очима пуним захвалности и љубећи га уруку— Безвашепротекцијеја биходавнопропао.

Обојица изађошена улицуи кренушекући. Старчићјебионатмурени замишљен, а младићјесав сијаои биовесео.

У ЈЕСЕНУ ЈЕСЕНУ ЈЕСЕН (31)(31)(31)Билојетопредсамуноћ.У чика-Тихоновојкрчми седела је трупа кочијаша и

богомољаца. У крчмуихјесатерала јесења провала облака иоштари влажанјесењи ветар, који јекаобичшибаополицу.Прокисли и уморни путници седели суна клупама поредзидо-ва и дремали, ослушкујући фијук ветра. Са лица имсечиталадосада. У једног малог фијакериста, рошавог изгребаног лица,на коленима јележала мокра хармоника, свираојеи нехотицепрестао.

Окозамућеног и замашћеног фењера изнадврата пљускалесукишнекапи. Ветарјезавијаокаовук, фијукао, и очигледносетруднода врата одкрчместргнеса шарки. Издворишта сечулофрктањекоња и шљапкањепоблату. Билојевлажноихладно.

За шанкомјеседеосамочика Тихон, висок мушкарацвели-ког носа и уста, сањивихотеченихочију. Испредњега, совустранушанка, стајаојечовек четрдесетихгодина, упрљавом,јефтином оделу, али оделуинтелектуалца. На њемујебиозгужван, блатњав летњи мантил, памучнепанталонеи гуменекаљачена голим ногама. Глава, руке, завученеуџепове, имршави оштри лактови тресли сусекаоугрозници. Покаткадцелимизмршавелимтелом, почев одстрашноиспијеног лица,сведогуменихкаљача, прострујаоби лагани грч.

— Дај, Христа ради!— молиојеонТихона дрхтавимзвон-кимтенором. —Чашицу... евоову, малу. Ма на вересију!

—Лепо... Многосеваспробисвета мува овуда!

217

ПробисветјегледаоТихона спрезрењем, смржњом. Онбига убио, самокадби могао!

— Схвати ти, будалониједна, простачино!Немолимтеја,већтеутроба моја, да сена твојначинсељачки изразим, моли!Моја бољка моли!Схвати!

—Нема шта туда схватам... Одбиј!...—Ама, акојеодмахнепопијем, схвати ти то, аконезадово-

љимсвојустраст, могуизвршити злочин!Бог свети зна шта мо-гуучинити!Видеоси ти, изроде, усвомвекуукрчми многоразног пијаног народа;зарни досадјошниси начистостимка-кав јетосвет?Тосуболесници!Вежи ихланцима, удри, сеци,самоим воткедај!Хајде, најлепшетемолим!Смилујсе!Понижавамсе... Божемој, какосепонижав ам!

Пробисветмахнуглавоми полакоотпљуну.—Дајпаре, па ћебити вотке!—речеТихон.— А откудми паре?Свесампропио!Сведоголекоже!

Самоми јемантил остао. А њега немогуда ти дамзатоштојена голомтелу... Хоћешкапу?

ПробисветдадеТихонусвојучоханукапу, изкојејепосвудаизвиривала вата. Тихонузекапу, осмотри јеи одмахнуглавом.

—И џабеми нетреба... —речеон. —Ђубре...—Несвиђа ти се?Е, па дајна дуг, акоти сенесвиђа. Кадсе

будемизграда враћао, донећути твојгрош. Задави сетадасвојимгрошем!Задави се!

— Какав си ти, бре, муфљуз?Какав си точовек?Штосидошао?

—Пијеми се. Непијесемени, негомојојбољци. Схвати!—Шта меузнемираваш?Многовасјешљама штосеподру-

мускита!Губи сенапољеи тражи милостињуодправославних,нека ти уделеХриста ради, акохоће, а ја каомилостињусамохлебдајем. Гољо!

— Гули ихти, јаднике, а ја... извини!Нијеза менеда ихпљачкам!Нијетоза мене!

Пробисветодједномпрекидепричу, поцрвенеи обрати себогомољцима:

—Па тојеидеја, православии!Жртвујтегрошић!Утроба мо-ли!Болестансам!

218

—Водепопиј—наруга семалиша рошавог лица.Пробисветсепостиде. Закашља сеи ућута. Минуткасније

опетјепреклињаоТихона. На крајукрајева сезаплакаоипочеода нуди својмокри мантил за чашицувотке. У мракумусенисувиделесузе, а мантил нисупримили затоштојеукрчми билобогомољки којенеби желеледа видемушкуголо-тињу.

—Шта садда радим?—тихоупита пробисветгласомпунимочајања. —Ама шта да радим?Немогуда непопијем. Иначећуизвршити злочинили ћусерешити на самоубиство... Амашта да радим?

Онпрошета покрчми.Са звоњавомстигошепоштанска кола. Мокарпоштаруђеу

крчму, попи чашувоткеи изађе. Пошта настави пут.—Ја ћути дати једнузлатнуствар—обрати сепробисветТи-

хонуи одједномпребледекаокрпа. —Изволи, даћути. Немадруге... Мада јетоса мојестранеподло, одвратно, али узми...И на судуби меоправдали... Узми, али самоподусловомдами вратишпосле, кадсвратимна повратку. Дајемти предсве-доцима...

Пробисветзавучемокрурукусеби унедра и отуда извучемали златни медаљон. Онга отвори и баци брзпогледна по-ртрет.

—Требалоби да извадимпортрет, али немамгдеда га ста-вим, сав саммокар. Ђавотеоднео, швачкајспортретом. Самоподусловом... Драги, мили мој... ја темолим... Недодирујпр-стима толице... Преклињемте, драги мој!Извини меза мојегрубости, за тоштосам стобом груборазговарао... Ја самглуп... Недирајпрстима и негледајоволицесвојимочима...

Тихонуземедаљон, опроба злато... и стави га уџеп.—Украдени сатић—речепунећи чашу. —добро!... Пиј!...Пијаница узечашу, очи мусевнушена њу, коликосуснаге

ималеда севнуњеговепијане, мутнеочи, и испи... испи сауживањемугрчевитимразмацима. Кадјепропиомедаљонспортретом, онсрамежљивообори очи и пођеуугао. Тамосесместиона клупупоредбогомољке, најежиосеи затворкоочи.

Прођепола сата умуклојтишини. Чуосесамоветаркоји је

219

удимњакупевушиосвојујесењурапсодију. Богомољкесепочешемолити богуи нечујносмештати подклупеда тупреноће. Тихонотвори медаљони загледа сеуглавуженекојасеиззлатног оквира осмехивала крчми, Тихону, боцама.

Напољузашкрипашекола. Чулосе„тпррр!"и шљапкањепоблату... У крчмуутрча мали сељак удугачкомгуњуи оштребраде. Биојемокари прљав.

—Дедер!—викнуонлупајући грошемошанк. —Чашупра-вемадере!Сипај!

И, обрнувши сешеретски на једнојнози, баци погледнацелодруштво.

—Истопили стесе, да нистеодшећера, и тетка вамјепоки-сла кокош!Уплашили сеодкише. Свилени сте!А какав вамјеовобисер?

Сељачићприскочи пробисветуи загледа мусеулице.—Етоти!Господин!—речеон. —СемјонСергејич. Нашго-

сподар!А?А откудсеви уовојкрчми мрзнете?Зарјевама ов-деместо?Ех, мучениченесрећни!

Господин погледа сељачића, па се заклони рукавом.Сељачићуздахну, завртеглавом, очајнички одмахнуобема ру-кама и пођепрема шанкуда пијевотку.

—Тојенашгосподар—шапнуонТихону, махнувши главомпрема пробисвету. — Нашспахија СемјонСергејич. Јеси (ви-деокакав је?На каквог човека садличи?А?Ето, дочега ти до-ведепијанство..

Поштојеиспиовотку, сељачићобриса уста рукавоми на-стави:

— Ја сам изњеговог села. Четиристо врста одавде, изАхтиловке... Били смокметови његовог оца...

Жалостти јето, брате!Јошкаква жалост!Силанти јетого-сподинбио... Ено, онајкоњићудворишту!Видишли?Томи јеонза овог коњића дао!Ха-ха!Судбина!

После десетминута око сељака суседели кочијаши ибогомољци. Тихимнервознимтенорчићемузшумовејесени,причаоимјеонпричу. СемјонСергејичјеседеоуистомуглузатворенихочијумрмљајући. И онјетакођеслушао.

— Досвега ти јетога због чистемалодушности дошло—

220

причаојесељак, покрећући сеи измахујући рукама. —Одбе-са... Биојеонбогат, велики господинза читаву, богме, губер-нију... Имаојеи птичјег млека. Мора да стега и сами виђали...Коликојепута укочији башпоредовекрчмепролазио. Богатјебио... Сећамсе, препетгодина прелази Микишкинскомске-ломи уместогроша рубљудаје... А због ситницејепочеодапропада. Прва ствар—због жене. Заволеоонискреноједнуизграда... Заволеојевишеодживота. Заволеосвракувишеодсо-кола... Марја Јегоровна сује, гадуру, звали, а презиметакочуднода га неможешизговорити. Заволеои запросио, дакле,какотовећидепобожјемредуи закону. А она је, и текако,пристала, затоштооннијебилокакав господин, неготрезвенчовек и парајлија... Пролазимја једневечери, сећамсе, крозњиховубашту, и видим, они седена клупици и љубесе. Онњуједном, а она, змија, њега двапут. Онњуузеза белуручицу, аона сеуспали па сеприби узњега, нека јеђавооднесе. Волимте, вели, Сења... А Сења каоомађијанчовек свуда кудкренехвали сесрећом својом изглупости... Ономерубљу, ономедве... Мени је, ето, даода коња купим... Свима намјеурадо-сти дуговеопростио. Дођеи досвадбе... Венчашесекакотовећиде... И башкада јетребалода господа седнуза вечеруона ни мањени више, негопобежеукочији... У градјепобе-гла, свомељубавнику, адвокату. Послевенца, змија!А. У пра-вомтренутку!А?А онпошашави, пропи се... Ето, овакокаоштовидиш. Идекаосуманут, и оњој, кучки мисли. Воли је!Исад, сигурно, пешицеидеуградда јемакаризприкрајка по-гледа... А друга вамјествар, браћо, због којејепропао—зет,сестринмуж... Паломуна паметда за зета гарантујекодбан-ке... на тридесетхиљада... Зет, зна се, гледа својукорист, и нипрстомда мрдне, а однашег господина узешесвихтридесетхиљада.. Глупак!Због својеглупости сади испашта... Жена јеса својимадвокатомдецуизродила, зеткрајПолтавеимањекупио, док сеовајнаш, каобудала, покрчмама и коднассе-љака јада: „Изгубиосамја, браћо, веру!Тојеоно, штонемамукога да верујем!"Малодушност!Сваки човек има својунево-љу, па, значи, треба да пије. Ето, да узмемопримеркмета уна-шемселу. Његова жена усредбела дана себи учитеља доводи,

221

мужевљев новацна пијанкерасипа, а онидесосмехомналицу... Самосемалкоусукао...

—Нијебог свакомеистуснагудао... —уздахнуТихон.—Нема свакоистуснагу, имашправо.Дугојесељак причао... Кадјезавршио, завладдла јетишина

укрчми.—Еј, ти... каковасзову?... несрећниче!Дођи да попијеш!—

речеТихонобраћајући сегосподину.Господинприђешанкуи суживањемиспи милостињу.—Дајми на тренмедаљон!—шапнуонТихону. —Самода

га погледам... па га враћам...Тихонсенамршти и ћуткемудадемедаљон. Малиша сро-

шавимлицемуздахну, завртеглазоми затражи вотке.—Испиј, господине!Ех!Безвоткеједобро, а своткомјош

боље!Копије, злонемисли!Терајсамо.Поштојеиспиопетчаша, господинјеотишаоућошак, отво-

риомедаљони пијаниммутнимочима почеода тражи драголице... Али лица вишебило... Ишчупали га нокти честитог Ти-хона.

Фењерплануи угаси се. У ћошкујебрзоплетопричала бого-мољка. Малиша рошавог лица сенагласпомоли богуи пружипо клупи. Дошао јејош неко... А киша јелила и лила...Хладноћа постајала свејача и јача, и чинилоседа нећебитикраја овојподлој, мрачнојјесени. Господинјебуљиоумеда-љони сталнотражиоженсколице... Свећа сегасила.

Гдеси, пролеће?

ДЕБЕЛИ И МРШАВИДЕБЕЛИ И МРШАВИДЕБЕЛИ И МРШАВИ (32)(32)(32)На станици Николајевскежелезницесрела седва пријате-

ља: једандебео, други мршав. Дебели тек штобешеручаоустаничномресторану, и његовемаснеуснеруменелесусекаозрелевишње. Мирисаојена хереси флердоранж. А мршавитек штобешеизашаоизвагона — сав претрпанкоферима,завежљајима и картонскимкутијама. Мирисаојена шункуицрнукафу. Иза леђа мујевирила мршава жена дугачкебраде—његова супруга, и високи гимназистжмиркавог ока —његовсин.

222

— Порфирије!— викнудебели кадугледа мршавог. — Амајеси ли ти то?Драги мој!Откадсе, човече, нисмовидели!

—Господе!—зачуди семршави. —Миша!Дружемој!Откудти?

Пријатељи сетрипутпољубишеи погледашеједандругогочима пунимсуза. Обојица субили пријатноизненађени.

— Драги мој!— почемршави послепољубаца. — Коби сетоменадао!Е башси меизненадио!Дајда тепогледамлепо!Лепси каоштоси и пребио!Исти онајкицоши миришљавко!Ах, божемој!Па какоси!Јеси ли богат?Јеси ли сеоженио?Јасамвећожењен, каоштовидиш... Овојемоја жена. Лујза, ро-ђена Ванценбах... лутеранка... А овоми јесин, Натанаило, ђактрећег разреда. Овоје, Натања, мојдруг издетињства!Заједносмоучили гимназију.

Натанаиломалопромисли па скидекапу.— Гимназијусмо заједно учили!— настави мршави. —

Сећашсекакосутезадиркивали?Звали сутеХеростратзатоштоси ђачкукњижицупрогореоцигаретом, а менеЕфијалт,штосамволеода сплеткаримХо... хо. Шта ћеш, деца!Небојсе, Натања!Приђи муближе... А овојемоја жена, рођенаВанценбах... лутеранка.

Натанаиломалопромисли па сесакри иза очевихлеђа.— Па како ми живиш, пријатељу? — запита дебели,

усхићеногледајући друга. —Гдеслужит?Доклеси дотерао?— Служим, драги мој!Већдвегодинесамуосмојгрупи и

имам орден„Станислава". Плата слаба... али шта семоже.Жена дајечасовемузике, а ја услободновремеправимтаба-кереоддрвета. Одличнетабакере!Порубљукомадпродајем.Аконекоузмедесети више, њему, наравно, и јевтиније. Живисенекако. Служиосам, знаш, уминистерству, а садсамовамопремештенза шефа одсека уистомодељењу... Овдећуслужи-ти. А какоти?Можда си већи државни саветник?А?

—Не, драги мој, терајјошвише—речедебели —ја самдо-гураовећдотајног... Двезвездеимам.

Мршави наједномпребледе, скамени се, али муселицебр-зоискриви уширок осмех, изгледалоједа муизлица и очијуврцајуискре. Онсезгрчи, погури, смањи се. Његови кофери,

223

завежљаји и кутијесетакођезгрчише... Дугачка женина брадајошвишесеиздужи. Натанаилостаде„мирно"и закопча дуг-мадсвог шињела...

—Ја, вашепревасходство... Врломи једраго!Друг, можесерећи, издетињства, и наједномпостали таква величина!Хи-хи-хи...

—Та окани се!—намршти седебели. —Чемутајтон?Насдвојица смодругови издетињства... и чемутитулисање!

—Али, забога... Шта ви то... —почесекикотати мршави, ијош се више згрчи... — Милостива пажња вашегпревасходства... каонека животворна вода... Ево, овоје, вашепревасходство, мојсинНатанаило... жена Лујза, лутеранка, до-некле...

Дебели хтеденештода одговори, да опонира, али на лицумршавог билојетоликострахопоштовања, сладуњавости и по-низности да сетајномсаветникусмучи... Онокренуглавуодмршавог и пружи муруку.

Мршави стежетри прста, поклони седопојаса и закикотасекаоКинез: „Хи-хи-хи."Жена сенасмеши. Натанаилоизведереверанси испусти капу.

Светројесубили пријатнозапрепашћени.

ТРАГИЧАРТРАГИЧАРТРАГИЧАР (33)(33)(33)Била јепрослава трагичара Феногенова.Даванје„Сребрни кнез". Самслављеник играојеВјаземско-

га, а Дружина Марозова —управник путујућег позоришта Ли-монадов, госпођа Беобахтова — Јелену... Представа јеиспалаизванредна. Трагичарјеформалноправиочуда. Кадјепрела-зиопрекосцене, отимаојеЈеленуједномрукоми држаојеиз-надглаве. Онседерао, шиштао, лупаоногама, цепаосеби нагрудима кафтан. Одричући седвобоја са Марозовим, дрхтаојецелимтеломкакосеуживотуникаднедрхти, и узхуктањетешкоједисао. Позориштесетреслоодаплауза. Изазивањимана сцени нијебилокраја. Феногеновусупредали сребрнутаба-керуи букетцвећа са дугачкимпантљикама. Дамесумахалемарамицама, натеривалемушкарцеда аплаудирају, многи суплакали... Али највишеодсвиходушевила сеигроми узбудула

224

кћи шефа полицијеСидорецког, Маша. Она јеседела упрвомредуфотеља, заједноса својимтатицом, нијеодвајала очи одсценечак ни за времепауза и била јенеобичноусхићена.Њенетананерукеи ногесудрхтале, а очи субилепунесуза, алицејепостајалосвеблеђеи блеђе. па нијени чудо: она јеупозориштупрви путуживоту!

—Каколепоизводе!Какоједивно!—говорила јеона свометатици —шефуполиције, увек кадсеспуштала завеса. —КакоједобарФеногенов:

И да јетатица могаочитати физиономије, прочитаоби набледомлицусвојекћери усхићењекојесеграничилоса пат-њом. Она јепатила и због игре, и због комада, и због средине.Кадјеза времепаузепуковски оркестарпочеода свира својпрограм, она јеодклонулости затварала очи.

—Татице!—обрати сеона оцуза времепоследњепаузе. —Иди на бинуи реци имсвима да сутра дођукоднасна ручак!

Шефполицијеодена бину, похвали тамосвеза добруигруи направи госпођи Беобахтовојкомплимент:

— Вашедивнолицетражи да будена платну. О, заштоневладамкичицом!

И лупнувши ногомоногу, поклони се, затимпозва глумцена ручак.

—Сви дођите, семженског пола —шапнуон. —Глумицене-мојте, затоштоимамкћер.

Сутрадансукодшефа полицијеручали глумци. Дошли сусамоуправник позоришта Лимонадов, трагичарФеногенов икомичарВодолазов;остали сусеизвинили да немајувременаи нисудошли. Ручак јепротекаодосадно. Лимонадов језа свевремеувераваошефа полициједа га онцени и да уопштепо-штујесвакувласт, Водолазов јеимитираопијанетрговцеи Јер-мене, док јеФеногенов, високи, снажни Малорус(упасошујестајало Книш), са црним очима и натуштеним челом,одрецитовао„Предглавнимулазом"и „Бити ил'небити?"Ли-мунадов са сузама уочима испричаојеосвомесусретусабившимгубернаторомгенераломКањучином. Шеф полицијејеслушао, досађиваосеи добродушносесмешкао. И безобзи-ра на тоштојеЛимунадов јакомирисаона изгорелоперје, и

225

штојена Феногеновубиотуђфрак и ципелеса кривимпотпе-тицама, биојезадовољан. Они суседопали његовојкћери,развеселили је, и томујебилодоста!А Маша јегледала углумценескидајући сњихочијуни за тренутак. Никадпрето-га она нијевидела такопаметне, таконеобичнељуде!

Увечешефполицијеи Маша суопетбили упозоришту. Крознедељудана глумци суопетручали кодпредставника власти, иодтада супочели готовосваки дандолазити укућушефаполиције, часна ручак, часна вечеру, и Маша сејошјачевеза-ла за позориштеи почела га посећивати издана удан.

Она сезаљубила утрагичара Феногенова. Једног лепог ју-тра, надјешефполицијеотишаода дочека владику, она јепо-бегла са трупомЛимонадова и на путусевенчала са својимво-љенимчовеком. Кадпрославишесвадбу, глумци саставишеду-гачко, дирљивописмои послашега шефуполиције. Саставља-ли суга сви заједно.

—Ти муизнеси мотиве, мотивети њему!—говориојеЛимо-надов диктирајући Водолазову.

Подлијмумало... Они сутитулаши, волето. Додајмуи не-штоонако... да пусти сузу...

Одговорна писмобиојенајнеповољнији. Шефполицијесеодрицаокћери, која јепошла, какојеонписао, „за глупог ба-даваџијуМалоруса, који нема одређеног занимања".

А сутраданпослеовог одговора Маша јеписала свомеоцу:„Татице, онметуче!Опрости нам!"Онјујетукао, тукаојеиза кулиса уприсуствуЛимонадова,

праљеи двојицелампаџија!Онсесетиокакојена четири данапресвадбеседеоувечеса својомтрупомукрчми „Лондон";сви суговорили оМаши, трупа мусаветовала да „рескира",док га јеЛимонадов убеђиваоса сузама уочима:

—Глупојеи нерационалноодрећи сеоваквеприлике!Па заоваквеновценесамода ћесечовек оженити, негоможеши уСибиротићи!Оженишсе, сазидашсвојевластитопозориштеиузмешјетада усвојутрупу. Али ниси ти онда господар, већона.

Феногенов сесети тога и садјемрмљаостежући песнице:— Акооннепошаљепаре, онда ћуја њуизрецкати на

226

резанце. Ја недозвољавамда мелажу, ђавода меноси!Изједнегубернијскевароши трупа јехтела да отпутујекри-

шомодМаше, а ли Маша дознадеи дотрча на станицупоследругог звона, кадсуглумци већседели увагонима.

—Менејеувредиовашотац!—речејојтрагичар. —Међунама јесвесвршено!

А она, безобзира на тоштоувагонубешесвета, сави својемаленоге, клечеиспредњега и склопи молећиворуке.

—Ја васволим!—молила јеона. —Нетерајтеме, КондратеИваничу!Ја немогуживети безвас.

Схватитењенумолбуи, поштосусепосаветовали, примишејеутрупу, стимда игра улоге„сталнихгрофица"— такосузвали малеглумицекојесусепојављивалена сцени обичноугомилама и којесуигралеулогебезречи... Маша јеупочеткуиграла собарице и пажеве, али после, кад је госпођаБеобахтова, звезда Лимонадовљеветрупе, побегла, направитеодingenue.14 Играла јерђаво: врискала, збуњивала се. Убрзосе, најзад, снађеи почеседопадати публици. Феногенов јебиоврлонезадовољан.

—Зарјетоглумица?—говориојеон. —Ни стаса, ни мани-ра, већсамо... глупостједна...

У једнојгубернијскојвароши трупа Лимонадова давала јеШилерове„Разбојнике". Феногенов јеиграоФранца, Маша —Амалију. Трагичарседраои тресао, Маша јеизговорила својуулогукаодобронаученулекцијуи комадби сесвршиокаоштосесвршавајукомади уопште, да сенедеси мали скандал. Свејеишлосрећнодооног места укомадукадФранцизјављујеАмалији љубав, док она хвата његов мач. Малорусседераоко-ликога грлоноси, одшишта, затресесеи стежеМашуусвојагвоздена наручја. А Маша уместода га одгурне, да врисне„марш!", задрхта уњеговомнаручјукаоптица, и непомачесе... Каода сеследила.

—Смилујтесена мене!—шапнумуона на уво. —О, смилуј-тесе!Ја самтаконесрећна!

— Улогунезнаш!Суфлера слушај!— зашишта и стрпа јој

14 Глумица која игра наивке(франц.).

227

мачуруке.ПослепредставеЛимонадов и Феногенов суседели убла-

гајни и разговарали.— Твоја жена неучи улоге, тоти јетачно... — говориоје

управник. —Неразумешта јојједужност... А сваки човек имасвојудужност. Дакле, она баштонеразуме...

Феногенов јеслушао, уздисаои мрштиосе, мрштио...А сутраданујутруМаша јеседела убакалници и писала:„Татице, онметуче!Опрости нам!Пошаљи нампаре!"

ЗНАМЕЊЕ ВРЕМЕНАЗНАМЕЊЕ ВРЕМЕНАЗНАМЕЊЕ ВРЕМЕНА (34)(34)(34)У салонуса светлоплавим тапетама младићјепризнавао

девојци да јеволи.Младићпријатнеспољашњости клечаојена једномколену

преддевојкоми клеосе.—Немогубезвасда живим, мила моја!Кунемвамсе!—је-

два једисао. —Откакосамвасвидео, изгубиосаммир!Драгамоја, рецитеми... реците... Да, или не?

Девојка отвори усташца да одговори, али утонтренуткусена вратима показа глава њеног брата.

—Лили, дођи на часак!—речебрат.—Шта хоћеш?—упита Лили и изађе.—Извини, драга моја, штосамвамсметао, али... ја самти

брати моја јесвета дужностда теупозорим... Буди обазрива совимгосподином. Држи језик за зубе... Чувајседа некажешнештоштонетреба.

—Али онменепроси!—Тојетвоја ствар... Саслушајњеговеизјавељубави, удајсе

за њега, али, за милог бога, буди опрезна... Ја знамтог типа.Нитков великог стила!Одмахћедоставити, самоаконешто...

—Mercie, Максе... Ја тонисамзнала!Девојка севрати уса-лон. Одговорила јемладићу— „да», љубила сесњим, грлиласе, клела, али јебила обазрива: разговарала јесамоољубави.

У МОСКВИ НА ТРУБНОЈ ПИЈАЦИУ МОСКВИ НА ТРУБНОЈ ПИЈАЦИУ МОСКВИ НА ТРУБНОЈ ПИЈАЦИ (35)(35)(35)Мала пијаца близуРождественског манастира, којузову

228

Трубна, или простоТруба;недељомјетупазарандан. Гамижу,као ракови у решету, стотине кожуха, долама, крзненихкачкета, цилиндера. Чујесеразноврсноцвркутањептица којеподсећа на пролеће. Акосија сунцеи на небунема облака,онда сепевањеи мириссена јачеосећају, и тосећањенапролећеизазива мисаои односи једалеко-далеко. На једномкрајупијацепружа сенизкола. На колима нијени сено, ни ку-пус, ни боб, већштиглици, зебе, крџице, шеве, црни и сиви ко-сови, сенице, зимовке, Светоскакућеуружним, невештоскле-паним кавезима, завидљиво гледа у слободне врапце ицвркуће. Штиглици супопеткопејака, зебесускупље, осталептицеимајувеома неодређенуцену.

—Поштошева?Продаваци самнезна шта стајењегова шева. Онсечеше

попотиљкуи тражи коликојебогуправо—или рубљу, или трикопејке, према купцу. Има и скупихптица. На прљавојпречагиседи олињали старац-косса очупанимрепом. Онјеучтив, зва-ничани непомичанкаогенерал упензији. Одавносевећпоми-риоса својомнесрећномсудбиноми уплавонебовећдугогледа равнодушно. Мора бити да сезбог тењеговеравнодуш-ности и сматра за разборитуптицу. Њега нетреба продати јев-тинијеодчетрдесеткопејки. Окоптица гурајусе, шљапкајупоблату, гимназиста, занатлије, младићи умодернимкапутима,љубитељи птица укачкетима башсасвимизношеним, са подви-јеним панталонама, искрзаним, као да су их мишевиизгрицкали. Младићима и занатлијама продајуженкеуместомужјака, младеуместостариh... Они семалоразумејууптице.Затољубитеља неможешпреварити. Ониздалека види и разу-мептицу.

— Ова птица нема вредности — вели љубитељзагледајућизебуууста и бројећи перјена њеномрепу. —Она садпева, тојетачно, али шта товреди?И ја удруштвупевам. Не, брајко,ти мени бездруштва, брајко, запевај;запевајсама, акоможеш... Него дајти мени оног тамо што седи и ћути!Ћутљивка ми дај!Тајћути, мора бити да зна шта вреди.

Измеђукола са птицама налазесекола и сдругимврстамаживотиња. Видећететудивљеи питомезечеве, јежеве, морску

229

прасад, творове. Седи зеци одтугегрицка сламу. Морска пра-саддрхтеодхладноће, а јежеви радозналогледајупубликуисподсвојихбодљи.

—Ја самнегдечитао—вели чиновник поштанскеструке, уизлизаном капуту, необраћајући сеникомеи заљубљенозагледајући узеца — ја сам читаода коднеког научникамачка, миш, кобаци врабацзаједноједуизистезделе.

—Тојеврломогућно, господине. Јерјемачка ваљда дреси-рана, а копцује, вероватно, сав реппочупан. Нема туникаквеучености, господине. Мојкумјеимаомачкукоја је, да извини-те, краставцејела. Двенедељејујелемаобичем, док јена-учно. Зец, акога тучеш, и шибицеможепалити. Шта сечудите? Проста ствар! Узме у уста шибицу па... крес!Животињка јеистоштои човек. И човек одбатина постајепа-метнији, такои живинче.

Крозгомилупромичупилићари са петловима и паткама подпазухом. Свемршава живина, гладна, Изкавеза промаљајусвојеружне, олињалеглавепилићи и кљујунештопоблату.Дечаци са голубовима загледајувамулицеи трудеседа пре-познајуувама љубитеља голубова.

—Јесте!Нећуни да разговарам!—виченекољутито. —Пр-вовидите, па послереците!Зартонијеголуб?Тојеорао, а неголуб.

Високи, суви господинса залисцима и обријанимбрковима,поспољашности лакеј, болестани пијанпродајебелукаоснегпудлицу. Старица-пудлица плаче.

— Наредила ми да продам ову беду — вели лакејсмешкајући сепрезриво. — Банкротирала подстарост, немашта да једе, па садетокучићеи мачкепродаје. Плаче, љубиимсмрдљивењушке, па ипак ихпродајезбог немаштине. Бога-ми, факат!Купите, господо!За кафусујојпарепотребне.

Али никосенесмеје. Дечак стоји крајњега и жмирећи наједноокогледа уњ озбиљно, сажаљиво.

Најинтересантнији јерибљи деопијаце. Десетак сељака се-ди уреду. Предсвакимодњихјеведрица, а уведрицама јемали, али страшан пакао. Ту у зеленкастој, мутнојводипраћакају се караши, чикови, рибице, пужеви, жабе-

230

крекетуше, тритони. Великеводенебубеса поломљенимно-гама кружепомалојповршини, пентрајусена карашеипрескачужабе. Жабесеопетпењуна бубе, а тритони на жабе.А ипак свеживи!Тамнозелени лињаци, каомногоскупљери-бе, имајупривилегију: њихдржеунарочитимтеглама, гдесенеможепливати, али ипак нијетакотесно...

—Значајна јериба караш!Изванреданкараш, да га бог уби-је, ваше благородство!Њих макар годину дана држао уведрици, па опетсуживи!Недеља јевећкакосамухватиосвеоверибице. Похватаосамих, мојгосподине, уПерерви, паотудсвепешице. Караши судвекопејкедесеткомада, чиковитри, а рибицедевет, убиоихбог дабогда!Вама дајемрибицеза петкопејки. Хоћетели глистеза пецање?

Продавацзавлачи рукууведрицуи вади отудсвојимгру-бим, храпавимпрстима финурибицуили карашчића, ситногкаонокат. Оковедрицепоређани суканап, удице, струкови заштукеи преливајусена сунцујезерскеглистекаоцрвеневарнице.

Ококола са птицама и оковедрица са рибом шетка истарац-љубитељукрзненомкачкету, наочарима са металнимоквироми са каљачама налик на двеоклопњаче. Тоје, какогаовдезову, „тип"Оннема ни пареунепу, али безобзира на топогађа се, узрујава, досађујекупцима својимсаветима. За не-пуни сатонстигнеда прегледа свезечеве, голубовеи рибе, итододетаља, да одреди свима и свакомодтихживихбића вр-сту, узрасти вредност. Њега, каодете, интересујуштиглици,карашчићи и рибице. Отпочнетели, на пример, сњимразго-ворокосовима, и особењак ћевамисиричати таквествари ко-јенећетенаћи ни уједнојкњизи. Испричаћевамодушевљено,страсно, и на крајупребацићевамјош да стенезналица. Оштиглицима и зимовкама спреман једа прича безкраја,избечивши очи и јакомлатарајући рукама. Овдена Трубиможесесрести самокадјехладновреме, лети онјенегдевишеМоскве, гдена пиштаљкухвата препелицеи пеца рибу.

А евои другог „типа"—врлојевисок, врломршав господинса црнимнаочарима, избријан, укачкетуса кокардом, наликна старовремског практиканта. Тојељубитељ;онзаузима не

231

мали положај, наставник јегимназије, и тознајусви сталнипосетиоци Трубеи понашајусепрема њемуспоштовањем,дочекујуга споздравима и чак суизмислили за њега нарочитутитулу: „гос'нзаменица". ИсподСухаревкеонпретура књиге, ана Труби тражи лепеголубове.

—Изволите!—довикујумупродавци голубова. —Господинепрофесоре, гос'нзаменице, обратитепажњуна превртаче!Гос'нзаменице!Гос'нзаменице!

—Гос'нзаменице!—довикујумуса разнихстрана.—Гос'нзаменице!—понавља негдена булеварудечко.А „гос'нзаменица", посвојприлици давновећнавикнутна

овусвојутитулу, озбиљани строг, узима уоберукеголуба и,подигнувши га изнадглаве, почињеразгледати и узтомрштитисеи постајати јошозбиљнији, каозавереник.

И Труба, тајмали крајичак Москве, гдеживотињеволетаконежнои уистовремегдеихтакомрцваре, живи својиммајуш-нимживотом, бруји и узбуђујесе, и они пословни и побожниљуди који пролазебулеваромнесхватајузаштосескупила овагомила људи, ова шарена мешавина капа, качкета, ицилиндера, очемули туговореи шта продају.

КЛЕВЕТАКЛЕВЕТАКЛЕВЕТА (36)(36)(36)Наставник краснописа СергејКапитоничАхинејев удаваоје

својукћер Наталијуза наставника историје и географијеИвана Петровича Лошадиних. Свадбеновесељејеишлокаоподмазано. У сали сепевало, свирало, играло. Пособама, каоошамућени, мували сусетамо-амолакеји уцрнимфраковимаи белимумрљанимоковратницима, за туприликуизклуба узе-ти. Чула сегалама и разговор. Наставник математикеТаранту-лов, ФранцузПадекоа и млађи ревизорглавнеконтролеЈегорБенедиктинМзда седели суједанпореддругог на дивануижурно, прекидајући један другог, причали гостима ослучајевима сахрањивања живих људи и износили својамишљења оспиритизму. Они нисуверовали успиритизам, алисудопуштали да на овомместуима многоствари којећезау-век остати несхватљивеза људски ум. У другојсоби наставниккњижевности Додонски објашњаваојегостима случајевекада

232

стражарима правода пуца на пролазнике. Разговори су, каоштовидите, били страшни, али, сасвимпријатни. Споља, крозпрозоре, вирили суљуди који, због свог друштвеног положаја,нисуимали правода уђу.

ТачноупоноћдомаћинАхинејев отишаојеукухињуда по-гледа јели свеготово за вечеру. Кухиња јеод пода дотаваницебила пуна пареодгушчјег и пачјег печења и другихмириса. На два стола субили наслагани и размештени ууметничкомнередудодаци разнихјела и пића. Окостолова семувала куварица Марфа, румена жена сдвострукимзатегну-тимтрбухом.

— Де, голубице, покажи ми јесетру!— рече Ахинејев,трљајући рукеи облизујући се. —Ох, какав мирис, какав мио-мирис!Простода поједешцелукухињу!Дедер, покажи ми је-сетру.

Марфа приђе једнојод клупица и пажљиво задижеумашћенуновинскухартију. Подтомхартијом, на огромномтањиру, лежала јевелика јесетра уаспикуи свесешаренилаодмаслинки и шаргарепе. Ахинејев јепогледаојесетруиахнуо. Лицемусинуи онужагри очима, па сесажеи устимацијукнукаонеподмазанточак. Поштојемалопостајао, одза-довољства пуцнупрстима и јошједномцокнуустима.

—Ба!Какав ватрени пољубац... С кимесети тоовдељубиш,Марфушка?— чусеизсуседнесобеи на вратима сепојавиошишана глава помоћног наставника Вањкина —скимти то?А-а-а... миломи је!Са СергејемКапитоничем!Добарједеда,нема шта!Са женскимсветомтет-а-тет.151515

— Уопштесенељубим— збуниосеАхинејев — коти јеторекао, будалоједна?Тосамја, овај... цокнуоустима због...размишљајући озадовољству... Кадсамвидеорибу...

—Причајти, причај!Вањкинова глава сешироконасмејала и ишчезла иза врата.

Ахинејев јепоцрвенео.„Ђавоби га знаошта мује"помисли. „Садћекренути гади

почећеда сплеткари. Обрукаћемеуцеломграду, скот..."

15 У четири ока (франц. )

233

Ахинејев бојажљивоуђеусалуи искоса погледа наоколо:гдејеВањкин?Вањкинјестајаопоредпијанина и мангупскизаваљеншапутаонештоинспекторовојсвастици која сесмеја-ла.

„Тоономени"помисли Ахинејев, „омени, пукаодабогда!А она муверује... и верује!Смејесе!Божемој!Не, тонесмемтакооставити... не... Мораћунештоучинити да мусенепове-рује... Ја ћу поразговарати са свима њима, па ћу га,сплеткароша насамарити."

Ахинејев сепочеша и непрестанозбуњенприђеПадекоау.—Садсамбиоукухињи да наредимоковечере—речеон

Французу. — Знамда волитерибу, а ја имамјесетру, ама ах!Два аршина дугачку. Хе-хе--хе... Да, кадсмовећна томе... за-малода заборавим... А укухињи јемалопрестомјесетромби-ла права смејурија. Уђемја малопреукухињу: хоћуда пробамјела... Гледам јесетру и од задовољства, од пикантностицмокнемустима!У тајмахона будала Вањкинулази и каже...ха-ха-ха... и каже: „Ааа... ви сеовдељубите?С Марфомкува-рицом!"Ала јеизмислио, глупак!Жена ни кука ни струка, пра-ва ругоба, а он... љубесе!Чудак!

—Којечудак?—упита прилазећи Тарантулов.—Ама, ено, онајВањкин!Улазимвамја укухињу...И исприча оВањкину.— Насмејаомечудак!А мени би пријатнијебилода сеса

пукеломљубимнегоса Марфом—додадеАхинејев, освртесеи иза себеугледа Мзду.

—Ми оВањкину—речеовоме—чудак!Улази укухињу, ви-ди менепоредМарфеи одмахпочнесвашта да измишља.„Шта је, каже, ви сељубите?"Пијанпа мусесвашта привиђа.А ја бихсе, кажем, пресћураномпољубионегосМарфом. Паја имамжену, кажем, будалониједна. Насмејаоме.

—Ковасјенасмејао?—упита, прилазећи му, вероучитељ.—Вањкин. Стојим, знате, ја укухињи и гледамјесетру...И таксдаље. За некихпола сата сви гости сузнали причуо

јесетри и Вањкину.„Нека га сад, нека имприча", мислиојеАхинејев трљајући

руке. „Нека га!Онћепочети да прича, а одмахћему: „Пре-

234

кини, будало, да лупашглупости!Ми свезнамо!"И Ахинејев сетакосмириода јепопиочетири чашеодвише.

Поштојеповечери отправив младенцедоњиховеспаваћесо-бе, отишаојеусвојусобуи заспаокаомалодете, а већсутра-дансенијени сећаодогађаја сјесетером. Али, авај!Човеккаже, а бог располаже. Зли језици су учинили своје иАхинејевунијепомоглоњеговолукавство!Тачнокрознедељудана, а управоусредупослетрећег часа, кадјеАхинејев ста-јаоусредзборницеи објашњаваонегативнесклоности ученикаВисекина, приђемудиректори позва га на страну.

—Знатешта, СергејеКапитоничу—речедиректор. —Изви-ните... Тосемененетиче, али ипак морамда вамставимдознања. Моја дужност... Видите, прича седа ви живитеса том...скуварицом... Тонијемоја ствар, али... Живитесњом, љубитесе, само, молимвас, нетакојавно!Молимвас!Незаборављај-теда степедагог!

Ахинејев сеследи и пренерази се. Каода га јеодједномизу-једаоројпчела или каода јепреливенкључаломводом, онпођекући. Ишаојекући, а чиниломусекаода јенамазанка-траном, па цеоградгледа уњега... Кодкућега јеочекиваланова невоља.

— А заштоти ништа негукнеш?— упитала га јежена заручком. —Штоси сезамислио?Мислишољубави?ЗажелеосисеМарфушке?Свеја знам, Турчине!Добри људи суми отво-рили очи!Ууу... варварине!

И пљуспообразу!... Онседижеодстола и, неосећајући зе-мљуподсобом, безкапеи капута, упути сеВањкину. Вањкинајезатекаокодкуће.

—Ти си подлац!—обрати сеАхинејев Вањкину!—Заштосисена менебациоблатомпредцелимсветом?Заштоси мииспреосплетку.

—Каквусплетку?Шта измишљате?— А којерашириосплеткуда самсеја, тобожељубиоса

Марфом?Хоћешда кажешкакониси Ти ниси, разбојниче?Вањкинпочеда жмирка и заиграшемусви дамари на све-

ломлицу, дижеочи према икони и рече—Бог меубио!Очи ми испале, цркодабогда акосамиједну

235

речовама рекао?Немаони кућени кућишта!Зарми је... ма-ломојемуке!...

Вањкинова искреностниједопуштала сумњу. Очигледно, ни-јеонрашириосплетку.

„Аликоје?Ко?"замислиосеАхинејев, претресајући усе-ћањусвесвојепознаникеи лупајући сепогрудима. „Али ко?"

—Коли је?—упитаћемои ми читаоца...

СХВАТИО ЈЕСХВАТИО ЈЕСХВАТИО ЈЕ (37)(37)(37)Спарнојунскојутро. Одврелог ваздуха јелишћеклонулои

земља пуца. Свевапи за олујом. У свемусеосећа жеља да при-рода започнеи кишномсузомрастера својутугу.

Вероватноћеи бити олује. На западунатуштена модра пру-га. Добродошла.

Ивицомшумесеприкрада мали повијени сељачић, високаршини по, уогромнимсивосмеђимчизмама и плавимпанта-лонама сбелимпругама. Саречизама срозале- седопола.Претераноизношене, искрпљенепанталонена коленима висекаоврећеи мотајусеоконогукаопешеви. Умашћени појасодканапа клизнуо стрбуха на бокове, а кошуља музатеженавишепрема лопатицама.

У рукама сељака пушка. Аршиндугачка зарђала цев сниша-номкоји подсећа на обућарски ексер, углављена убели кундакдомаћеизраде, вештоиздељанодјеловине, сурезании пру-гама и цветовима. Да нијетог кундака, ова пушка неби ниличила на пушку, а и овакопреподсећа на нештосредњове-ковно, а неданашње... Ороз, тамносмеђодрђе, сав јеомотанжицоми концима. Одсвега јенајсмешнија шипка за набијање,тек издељана одврбе. Она јесирова, свежа и многодужа одпушчанецеви.

Сељачићјеблед. Његовекосеупаљенеочи немирносеокрећунавишеи устрану. Ретка, каоујарца, брадица под-рхтава као крпица, заједно са доњом усном. Он корачарастављенихногу, трупа повијеног напреди очевидносежури.За њим, исплазивши својдуги одпрашинесив језик, трчи вели-ка џукела, мршава каокостурпса, снакострешеномдлаком.На боковима и на репувисејојвелики праменови стареоли-

236

њаледлаке. Задња јојјенога увезана крпицом: сигурнојебо-ли. Сељак сесваки часосврћепрема свомесапутнику.

—Ајде!—говори онуплашено.Џукела одскачеуназад, осврћесеи, поштојемалозастала,

наставља да идеза својимгаздом.Ловацби желеода шмугнеустрану, ушуму, али сене

може: са странесекаозидпротежегусти боцкави трњак, а изатрњака висока, загушљива кукута скопривом. Али евонајзадистазе. Сељак јошједноммахнупсуи појури стазицомпремажбуњу. Подногама сетлоугиба;овдесејошнијесасушило.Миришена влагуи мањејеспарно. Са странејежбуње, клека,а допрвешумеима јошготовотриста корака.

Са страненештошкрипнукаонеподмазанточак. Сељачићуздрхта и гледа исподока младујову. На јови спази црнупо-кретну мрљу, приђе ближе и у мрљи распознаде младогчворка. Чворак чучи на грани и нештогледа подподигнутимкрилом. Сељачићтапка уместу, забаци капу, наслони кундакна рамеи почеда нишани. Кадјенанишанио, затежеороз,придржавајући га да нешкљоцнепревремена. Федерјепоква-рен, обарачнеради, а орознеслуша: самошета. Чворакспушта крилои почеподозривода гледа стрелца. Јошсамосе-кунди одлетеће. Стрелацјошједномнанишани и одвоји рукуодобарача. Обарачпрекоочекивања непада. Сељак ноктомкида некакав кончић, савија жичицуи притиска обарач. Чујесешкљоцањепа пуцањ. Кундак јаколупи стрелца ураме. Видиседа овајнијештедеобарута. Бацивши пушкуна земљу, онпотрча према јови и почеда тражи утрави. Поредтруле, пле-снивегранчиценађекрвавумрљуи перце, а кадјејошмалопотражио— умалом, још топломлешу, штојележаопоредсамог стабла, препознадесвојужртву.

—У главусамга погодио!—одушевљеноречеџукели.Џукела њуши чворка и види да га газда нијепогодиосамоу

главу. На грудима зјапи рана, једна нога пробијена, на кљунувелика капкрви... Сељак брзозавлачи рукууџеппонови набоји изџепа муиспадајуна травукрпице, папирићи, кончићи. Онпуни пушкуи, спреманда настави својлов, крећедаље.

КаоизземљеискрснепредњимПољак Кржевецки, управ-

237

ник имања. Сељак види његов надмени и строг риђи лик и сле-ди сеодстраха. Капа мусама паднеса главе.

— А шта ви то?Пуцате?— кажеПољак подсмешљивимто-ном. —Врломи јемило!

Ловацбојажљивоисподока гледа устрануи види кола су-вог грања и поредњихсељаке. Лутајући, занетловом, нијениприметнода јенаишаона људе.

— А како ви сметеда пуцате?— пита га Кржевецки,подижући глас. — Да нијето, дакле, ваша шума?Или је,можда, повашем, Петровданвећпрошао?Костеви?

— ПавлеХроми — једва изговара сељак стежући уза сепушку. —ИзКашиловке.

— ИзКашиловкевасјеђавонанес!Ковамједозволиодапуцате?—трудећи седа ненаглашава претпоследњи слог на-ставља Пољак. —Дајтеовамопушку.

Хроми дајепушкуи мисли:„Бољеда мераспали поњушци негоштојевикао..."—И капудајте... Хроми дајеи капу.— Садћувамја показати какосепуца!Ђавовасоднео!

Хајдемо!Крижевецки муокрећелеђа и корача за колима која су

почела да шкрипе. ПавлеХроми, напипавши, уџепусвојулов,идеза њим.

СаткаснијеКрижевецки и Хроми улазеувеликусобусни-ском таваницом и плавим, огуљеним зидовима. То јеканцеларија спахијског имања. У канцеларији никога нема,али сепомирисуосећа да јеи текаконастањена. Насредканцеларије — велики храстов сто. На столу две-триобрачунскекњиге, мастионица, посуда спеском и крњавичајник. Свејетопокривеносивимслојемпрашине. У углустојивелики орманчија јебоја давноизбледела. На орманукантицаодпетролеја и велика боца снекаквомсмешом. У другомуглумала икона прекривена паучином...

—Треба саставити акт—кажеКрижевецки. —Садћурефе-рисати господаруи послаћупополициј-ског старешину. Ски-дајтечизме.

Хроми седена поди, ћутећи, дрхтавим рукама свлачи

238

чизме.—Да ми неодете— кажеуправник зевајући. —А акобаш

одетебоси, тимгореповас... Седитеовдеи чекајтедок дођеполицајац...

Пољак закључава уорман чизме и пушкуи излази кзканцеларије.

ПоодласкуКрижевецког, Хроми дугои полакочешесвојмали потиљак, каода решава проблем—гдесеонтоналази.Уздишеи преплашеносеосврће. Орман, сто, крњи чајник иикона гледајуга прекорно, тужно... Муве, којима такообилујуканцеларијена имањима, зујемунадглавомтакожалоснодага спопада страва.

—Ззз... —зујемуве. —Готов си!Готов си!Попрозоругмижевелика оса. Она би хтела да излети напоље, али јојстаклонеда. Покрети сујојпуни досаде, туге... Хроми иденатрашкепрема вратима, стајекоддовратка и, спустивши рукеузтело,замисли се...

Пролази сат-два, а онстоји коддовратка и млели.Исподока гледа осу.„А штоона, будала једна, нелети крозврата?"мисли он.Пролазејошдва сата, унаоколојесветихо, бешумно, мр-

тво... Хроми почињеда мисли какосуга заборавили и да сенећескороизвући одавде, каони оса која јесваки часпадаласа прозора. Оса ћедоноћи заспати —а шта ли ћеон?

— Етотакои људи — филозофира Хроми гледајући осу. —Тако, значи, и човек... Постоји местокуда можена слободуизаћи, а он, незналица, неможеда погоди гдејетоправоме-сто...

Најзадсунегдезалупила врата. Чујусенечији ужурбаникораци и минут касније у канцеларију улази малидебељушкасти човечуљак упреширокимпанталонама са нара-меницама. Нема на себи ни капута ни прслука. Полеђима увисини лопатица пруга одзноја и на грудима истотако. Тојеглавом господар Петар Јегорич Волчков, потпуковник уоставци. Подебеломцрвеномлицуи ознојенојћели види седаби онскупоплатиода уместоовеврућинеудари светојованскимраз. Мучи га жега и Опарина. Понадувенимсањивимочима

239

види седа јетек малопреустаоизсвојепретераномекеиспарнеперине.

Поштојеушао, онсенеколикопута прошета пособи, каоданепримећујеХромога, затимзастанепредзатвореникоми ду-гои упорнога гледа улице. Пиљи уњега, спрезиромкоји мусеупочеткуогледаоуочима, а онда сепостеленоразливаопочитавомугојеномлицу. Хроми неможеда издржи тајпогледиобара очи. Срамота га је...

—Де, покажи ми шта си убио—шапућеВолчков. —Хајде,покажи, јуначино, ВиљемеТеле!Покажи, типчино!

Хроми семаши за џепи отуда извади несрећног чворка.Чворак јевећизгубиосвојптичији лик. Изобличенјеи почеоједа сесуши. Волчков сепрезривосмешка и слежераменима.

—Будало!—кажеон. —Будалина си ти!Будалина празно-глава!И нијети грехота?Нијетесрамота?

—Срамота меје, господаруПетреЈегоричу!—кажеХроми,трудећи седа савлада кнедлуштомујестајала угрлуи смета-ла муда говори...

—Нијети доста, разбојниче, Јудо, штоумојојшуми ловишбезпитања, негосејошсупротстављаши државнимзаконима!Зарти незнашза законкоји забрањујелов уневреме. У законујереченода никонесмеловити доПетровдана. Нијети топо-знато?Приђи овамоближе!

Волчков прилази столу, за њим, истопрема столу, идеиХроми. Господинотвара књигу, дугојепрелистава и почињедачита високимотегнутимтеноромчланзакона који забрањујелов доПетровдана.

—Ти то, значи, незнаш?—пита господинкадјезавршиосачитањем.

— Какода незнам?Знамо, вашевисокоблагородство. Алиоткудми торазумемо. Зарми имамопојма?

— А?Шта туимаш да разумеш кадбезикаквепотребеуништавашбожјег створа?Ево, овуптицуси убио. Заштоси јеубио?Можешли јеможда васкрснути?Можешли, питамте?

—Немогу, господару!— А убиоси је... А каквукористимаш одтептице, не

схватам!Чворак. Ни меса, ни перја... Та-ко... Запео, па јеиз

240

лудости убио...Волчков жмирка и почињеда исправља пребијенучворкову

ногу. Нога сеоткинеи паднена босуногуХромога.— Проклетиња си ти, проклетиња!— наставља Волчков. —

Ала си ти несита!Изпохлепеси тоурадио. Види птичепа мукривоштотоптичеуслободи лети и бога хвали!Дај, убићујеи... прождераћује... Похлепностљудска!Немогуда тегледам!Немојни ти менеда гледаш тим својим очима!Зрикавалопужо, зрикава!Ти си га, ето, убио, а онје, можда, имаодечицу... Па садпиште...

Волчков јенаправиоплачнугримасуи, спустивши рукудоземље, показаокакомала могубити та деца...

—Нисамтоизпохлепеурадио, ПетреЈегоричу—правда седрхтавимгласомХроми.

—Па онда због чега?Зна се, изпохлепе!— Не, ПетреЈегоричу... Кадсамвећогрешиодушу, нисам

ни изпохлепени ради користи, ПетреЈегоричу!Нечастиви мезавео...

—Аи јеси ми такав да би тенечастиви завео. Прети можешнечастивог завести!Сви стеви изКашиловкеразбојници!

Брекћући Волчков, испусти изгруди струјуваздуха, увучеусебеновупорцијуи настави смиривши тон:

—Шта садда радимстобом?А?Акоузмемуобзирсиро-маштвотвог духа, требалоби тепустити, а кадсепроцени твојпоступак и твоја дрскост, треба ти показати... Неизоставнотре-ба... Доста смовасмазили... Доста!ПослаосампополицајцаОдмахћемосаставити акт... Послаосам. Доказјету... Самогсебекриви... некажњавамтеја, неготетвојгрехкажњава...Кадси знаода грешиш, садзнаји да казнуистрпиш... Охо—хохх... Господе, опрости нама грешницима!Мука јесовима...Добро, какосувамјари усеви?...

—Нисулоши... хвала Господу.—А штожмиркашочима?Хроми стидљивокашљеушакуи поправља појас.—Штожмиркашочима?—понавља Волчков.—Ти си убиочворка па сеспремаши да плачеш?—Вашевисокоблагородство—кажехроми звучнимфалзе-

241

том, гласнокаода јеприкупиоснагу.— Вашечовекољубљевређа то што сам птичицуубио,

рецимо... И ви ме, дакле, некоритезатоштостегосподар, негоштотовашечовекољубљевређа. А зармени нијекриво. Ја самчовек глуп, па иаконеразумем, и мени јекриво... Згроми ме,Господе...

—А заштоси онда пуцаокадти јекриво?— Нечастиви мезавео. Дозволитеда вамиспричам, Петре

Јегоричу. Истинскућуистину, каопредбогом... Нека дођеполицајац... Згрешиосам, па ћуи одговарати предбогоми су-дом, а вама ћуистинскуистину, каона исповести... Дозволите,вашевисокоблагородство!

— Ма шта ја да ти дозвољавам?Дозволиоти или недозво-лио, истоми сехвата, нећешрећи ништа паметно. Шта сетомене тиче!Нећу ти ја састављати оптужбу. Говори!Штоћутиш?Говори, ВиљемеТеле!

Хроми пређерукавомпрекоуздрхталихусана. Очи мупо-стајузрикавијеи ситније...

— Никакиефајденисамимаоодтог чворка — кажеон. —Нека ихима, тихчворака, макархиљаду, каква користодњих?Ни да продаш ни да поједеш негосамотакоситниш. Самиможетесхватити.

—Не, неговори тако, ловацси, а неразумешсе... Чворак,па акојејошпропржен, добарјеукаши. А можесеи сос...Каолештарка, готовода имјеисти укус...

И каода сетргаозбог свог равнодушног тона, Волчков семршти и додаје.

—Садћешсазнати какав мујеукус... Видећеш...— Неразумемосеми уукусе... Самода јехлеба, Петре

Јегоричу... Личновамтонијенепозна-то... А чворка самубиоодтуге... Туга мепритисла...

—Каква туга?— А враг би га знаокаква?Дозволитеда вам објасним.

Почела она да мемучи одсамесветенедеље, етобашта туга...Дозволитеда вамобјасним... Излазимја, дакле, послејутрења,чим смоускршњеколачеосветили, и идем тако... Нашесуженепошленапред, а ја идемза њима. Ишаосам, па самстао

242

на брани... Стојими гледамовајбожји свет, какотосвеуње-мубива, какосваки створи свака травка, можесерећи, знасвојеместо... Раздавилосеи сунцеизлази. Гледамсветои ра-дујемсе, птичицегледам, ПетреЈегоричу. Одједномми усрцунешто: луп!Залупарало, значи...

—А одчега то?—Одтога штосамптичицевидео. И одмахми дођемисаоу

главу. Лепоби било, мислим, да ихпоубијам, а законнедозво-љава. А тути јошподнебомдвепаткепролетеше, па шљуказапишта негдепрекореке. Ужасједанкакосамлов пожелео!Стаквимсамсањаријама и кући дошао. Седнемда сеодморимса женама, а предочима ми самоптичице. Једеми чујемкакошума шуми и птицевичу. цврк, цврк!Ах, Господебоже!Идеми сеулов, па макарцрко!А кадсамјош, мрсећи се, воткупо-пио, сасвимсамсепомамио. Почеосамда чујемгласове.

Чујемлепонеки танак, каоанђеоски, гласићзвони уухуиприча: ајде, Пошка, пуцај!Напаст!Могуда претпоставим,ваше високоблагородство, Петре Јегоричу, да је то самиђаволчићи никодруги. А такослаткои тананопева, башкаодете. И одтога јутра менејетошчепало, та туга. Седимпредкућомопуштенихруку, каонездрав, па самомислим... Ми-слим, мислим... И самозамишљамвашег покојног брата, Сер-геја, значи, Јегорича, нека мујелака црна земља. И такосамсеја, глупак, сетиокакосамсњим, покојником, ишаоулов.Њега јеувек занималои усрцедиралокакосамја, разрок уоба ока, биомајсторупуцању. Хтеојевазда да меводи уград,докторима, да импоказујекакосамспособани пореднаказно-сти. Чуднојетобилои лепо, ПетреЈегоричу. Изађемоми,дешавалосеуцик зоре, дозовемопсеКаруи Летку, па ах, Потридесетврста на данпређемо!А шта да причам?ПетреЈегоричу!Господаруплеменити!Истинувамкажемда осимва-шег брата уцеломсветунема и нијебилоправог човека!Су-ров јеточовек био, страшан, јогунаст, али штосетичелова,нема муравног?Његова светлостгрофТирборк покушаваоједа га уловупремаши, али јеумрозавидећи му. А откудјеонмогао!И лепотетаквенијебило, ни таква пушка ми ниједола-зила урукекаоштојеимаовашбрат. Двоцевка марсељска из

243

фабрикеЛапељеи комп. На двадесеткорака, господине!Пат-ку!Коодшале!

Хроми брзообриса уста рукавом, па настави жмиркајућиразрокимочима.

— Од вашег брата јена менепрешла та жудња. Чимпуцњавенема, етоти невоље: усрцумегуши.

—Хир!—Ама не, ПетреЈегоричу!Читавунедељусамишаокаосу-

манут;нитсам пио, нитсам јео. На Томинунедељусамочистиопушку, поправив је, малкоми јелакнуло. На миро-носнумеопетмука спопала. Вучеме, вученештоулов, па ма-карпукаона месту. Ишаосами воткуда пијем, непомаже,још ми јегоре. Нијехир!Послесвећења водиценапиосамсе... Сутраданјошгоре... Свемеломи и тера изкуће... Самоте-ра, па тера. Сила нека!Узеосампушку, изишаосњомизбаштеи кренуода пуцамучавке!Побиосамихдесетак и ништа минеби бољесамомеушумувуче... умочвару. А и баба мемојапочела да грди: „Зарсесмеучавкепуцати?Тојепоганаптица, а и одбога јегрех: бићенеродица акочавкуубијеш."Аја ти узмемпа разлупампушку, ПетреЈегоричу... Ајдесђаво-лом!Лакнуми

-Хир!- Нијехир!Истинувамкажемда нијехир, ПетреЈегоричу!

Дозволитеда објасним... Будимсепрошленоћи. Лежими ми-слим... Моја баба спава и немамскимни речда проговорим.„Могули садда пушкупоправимили немогу?"мислим. Уста-неми станемјепоправљати.

—Па?—Па, ништа... Поправимјеи изађемсњомкаопрозван. И

такосам, ето, ухваћен... Такоми и треба... Треба туптицуузе-ти, па мењомепоњушци да ми уђеуглаву.

—Садћедоћи полицајац... Иди на трем!— Отићи ћу... И исповедносамсе... ОтацПетаристокаже

да јехир... А моја глупа ћупа мисли, какоја тосхватам, тонијехир, негоболест... Истокаои пијанчење... Исти ђаво... Ти самнећеш, али тесрцевуче. Хтеоби да непијеш, заричешсе, предиконом, а нештотенагони: попиј!попиј!Знамто, пиосам...

244

Црвени носВолчкова постајетамноцрвен.—Пијанствојенештодруго—кажеон.—Потпуноисто!Убиомебог аконијеисто!Истинувамка-

жем!Ћутање... Ћутепетминута и гледајусе. Тамноцрвени нос

Волчкова постајемодар.—Истојето, истоштои пијанство... Човеко-љубиви сте, па

ћетесхватити каква јетослабост.Потпуковник нијетосхватиозбог човекољубља, негозбог

искуства.—Губи се—кажеонХромоме. Хроми несхвата.—Губи сеи немојда теопетухвате!—Молимвас, мојечизме, господине!—кажесељак који је

садсхватио, па сав синуо.—А гдесути?—У орману...Хроми добија својуобућу, капуи пушку. Лака срца излази

изканцеларије, исподока гледа навише, а на небусевећпо-јави црни тешки облак. Ветарнасташнопирка потрави идрвећу. Првесукапи већзадобовалеповрелом крову. Испарни ваздухпостајесвелакши и лакши.

Волчков изнутра гурнупрозор, онсебучноотвори, и Хромивиди осукоја излећенапоље.

Ваздух, Хроми и оса славесвојуслободу.

ШВЕДСКА ШИБИЦАШВЕДСКА ШИБИЦАШВЕДСКА ШИБИЦА (38)(38)(38)(Криминална прича)Шестог октобра 1885. годинеизјутра уканцеларијустаре-

шинеполициједругеиспоставес-ског среза уђепристојнооде-венмладчовек и изјави да јењегов газда, резервни коњички-гардијски потпоручник Марк Иванович Кљаузов убијен.Изјављујући ово, младићјебиобледи веома узбуђен. Рукесумудрхталеи очи билепунеужаса.

— С ким имам частда говорим?— упита га старешинаполиције.

— Псјеков, управник имања Кљаузова. Агроном имеханичар.

245

Кадсустарешина и сведоци дошли заједносПсјековимнаместодогађаја, затекли суово: уономкрилукућеукомејеживеоКљаузов гурала семаса света. Вестодогађајумуњевитосепроширила пооколини и, поштојебиопразник, светсеску-пиоококућеизсвихоколнихсела. Разлегала севика и галама.Понегдесусесретала бледа уплакана лица. Врата Кљаузовље-веспаваћесобенађена сузакључана. Изнутра јевириокључ.

—Очевидносусезлочинци увукли кодњега крозпрозор—примети Псјеков при прегледуврата.

Отишли суувртукоји јегледаопрозоризспаваћесобе.Прозорјеизгледаомрачан, злослутан. Биојезастртзеленомпохабаномзавесицом. Једанкрајтезавесицебиојемалоза-дигнуттесемоглозавирити успаваћусобу.

— Јели коодвасгледаокрозпрозор?— упита старешинаполиције.

— Нијенико, вашеблагородство— речебаштованЈефрем,ситанседокосстарчић, слицеи демобилисаног подофицира. —Нијетуникомдогледања када сечовекукоса дижена глави!

— Еј, Марк Иваничу, Марк Иваничу— уздахнустарешинагледајући упрозор. —Говориосамја теби да ћешрђавозавр-шити!Говориосамја теби, драги мој, али мениси послушао!Распустанживотневоди добру!

—Хвала Јефрему—речеПсјеков —да нијебилоњега, ми сенебисмони сетили. Њемусепрвомучинилода овденијесвекаоштотреба. Дошаојутроскодменеи каже: „А заштосетонашгосподинтакодугонебуди?Читавунедељудана неизлазиизспаваћесобе!"Кадми торече, каода менекоушицама уда-ри... Одмахми синууглави... Онсенијепојављиваоодпро-шлесуботе, а етоданасјенедеља!Седамдана... тонијешала.

—Да, јадник... —уздахнујошједномстарешина.—Паметанчовек, образовани такодобар. У друштву, може

серећи, најугледнији. Али распустан, бог да мудушупрости!Очекиваосамја оваконешто!Степане—обрати сеједномодприсутних— иди одмахмојојкући и пошаљи Андрјушусре-ском начелнику, нека га обавести!Кажи: убили МаркаИванича!Затимотрчи дожандармеријског наредника... шта сеонтамоскањера. Нека дођеодмаховамо!А ти личноотрчи

246

штобржеможешдоиследника Николаја Јермолаича, и рецимуда дођеовамо. Чекај, написаћумуписмо.

Старешина полиције постави око куће стражу, написаиследникуписмои пођеуправникуимања на чај. Последесе-так минута седеојена столичици, полакогрицкаошећери гу-таочајвреокаожеравицу.

— Етоти — говориојеПсјекову. — Ето... Племић, богатчовек... љубимац богова, можесерећи као што јеказаоПушкин, а шта јеиспалоодњега.

Ништа!Пијанчио, живеораскалашнои... ето!... Убили га!...Последва сата стижеиследник НиколајЈермолаичЧубиков

(такосузвали иследника), висок, крепак старацодшездесетгодина. Марљивојерадиона свомпослувећчетрдесетгодина.Познатјеуцелом срезукаопоштен, наметани енергичанчовек, који воли својпосао. На местодогађаја дошаојесањим и његов стални сапутник, помоћник и писарЂуковски,младчовек одсвојихдвадесетшестгодина.

—Јели могуће, господине?—почеЧубиков улазећи уПсје-ковљевусобуи журносерукујући са свима. — Јели могуће?Марка Иванича?Убили?Не, тонијемогуће!Нијемогуће!

—Па етовидите... —уздахнустарешина.— Господебоже!Па ја сам га прошлог петка видеона

вашарууТарабањкову!С њимсам, молимвас, и ракијупио!—Етовидите... —уздахнујошједномстарешина полиције.Поуздисали су, почудили се, испили пошоључаја и пошли

према кући.—Дајтепролаз!—викнужандармнароду. Каддођеукућу,

иследник сепресвега позабави прегледомврата спаваћесобе.Врата су била од боровине, обојена жутом бојом инеоштећена. Нијесенашлоништа нарочитоштоби моглодапослужи истрази. Приступили суобијању.

—Господо, молимда сеудаљи конема посла!—речеислед-ник кадврата последугелупеи треска попустишеподдлетоми секиром. —Молимвасуинтересуистраге... Наредниче, ни-кога непуштајте!

Чубиков, његов помоћник и старешина полицијеотворишеврата и неодлучно, једанза другим, одошеуспаваћусобу.

247

Предњиховимочима указа сеследећи призор: поредједногпрозора налазиосевелики дрвени креветса огромномпери-ном. На изгњеченојперини лежаојеизгужванпокривач. Јастукуцицанојнавлаци, такођејакоизгужван, лежаојена поду. Насточићупоредкревета налазиосесребрни часовник и сребриновацоддвадесеткопејки. Тусулежалеи сумпорнешибице.Осимкревета, сточића и једнејединестолице, успаваћојсобинијебилодругог намештаја. Кадјезавириоподкревет, старе-шина полицијеугледа једнодвадесетпразнихфлаша, старисламни шешири полићракије. Подсточићемјележала једначизма покривена прашином. Поштопрелетепогледом собу,иследник сенамршти и поцрвене.

—Гадови!—промрмља стежући песнице.—А гдејеМарк Иванич?—тихоупита Ђуковски.— Молимвас, немешајтесе!— речемугрубоЧубиков. —

Изволитепрегледати под!Овоједруги овакав случајумојојпракси, ЈефграфеКузмичу—обрати сестарешини тишимгла-сом. —Године1870. имаосамисти овакав случај. Па ви се, си-гурно, сећате... Убиствотрговца Портретова. Тамојебилоистоовако. Убили, гадови, и изнели лешкрозпрозор...

Чубиков приђе прозору, повуче у страну завесицу ипажљивогурнупрозор. Прозорсеотвори.

—Отвара се;дакле, нијебиозатворен... Хм, трагови на про-зорскојдасци... Видители?Евотрагова одколена... Некојеушаоотуда... Требаћедоброразгледати прозор.

—На подусеневиди ништа нарочито—речеЂуковски. —Ни мрља ни огреботина. Нашао сам само једнуизгорелушведскушибицу!И ово. Коликосесећам, Марк Иваничнијепушио, за свакодневнепотребеупотребљаваојесумпорнешибице, а нешведске. Та шибица можеда послужи каодо-каз...

—Ах, ућутите, молимвас!—одмахнурукомиследник. —Тр-па сетуса својомшибицом. Нетрпимусијанеглаве!Бољебибилода прегледатепостељунегоштотражитешибице!

Поштојепрегледаопостељу, Ђуковски рапортира:— Ни крвавих, ни билокаквихдругихмрља... Свежихпод-

еротина такођенема. На јастукутрагови зуба. Покривачиспо-

248

ливаннекомтечношћукоја има мириспива и укустакође...Општи изгледпостељедоводи на помисаода сена њојводилаборба.

—Знами безвасда јебила борба!Никоваснепита за бор-бу!Уместоборбебољеби било...

—Једна чизма јеовде, другенема.—Па шта онда?—Па тода суга удавили када јескидаочизме, Нијеуспео

да скинедругучизму, кад...—Трућање!... А откудви знатеда суга удавили?— На јастукусутрагови зуба. И јастук јемногоизњечени

одбаченскревета на два и поаршина.—Ала меље, наклапало!Хајдемобољеупарк. Бољећебити

да малопогледатепопаркунегоштоовдепретурате... Тоћујаи безвасурадити!

Каддођошеубашту, истрага сенајпрепозабави прегледа-њемтраве. Трава подпрозоромбила јеизгажена. Жбунчкаљаподпрозором, уза самзид, такођеизгажен. Буковскомјепо-шлоза рукомда нађена њемунеколикополомљенихгранчицаи прамичак вате. На највишим чичковима нађени сутанкиконци тамноплавевуне.

— Којејебојебилоњеговопоследњеодело?— запита Ђу-ковски Псјекова.

—Жуто, одланеног платна.—Одлчино. Они су, значи, били уплавомоделу.Неколикочичкова чкаља суодрезали и брижљивозавили у

хартију.Тада сустигли срески начелник Арцибашев-Свистаковски и

докторТјутујев. Начелник сепоздрави и одмахпочеда задово-љава својурадозналост. А доктор, висок, страшно мршавчовек, упалихочију, танког носа и шиљатебраде, непоздрависени са ким, незапита ни за шта, већседена пањ, уздахнуирече:

—А Срби сеопетпобунили!Неразумем, шта имтотреба!Ах, Аустријо, Аустријо!Свејетотвојемасло!

Прегледпрозора споља ниједаоистрази апсолутноништа;апрегледтравеи жбунова најближихпрозорудаојеиследнику

249

многокориснихподатака. Ђуковскомје, на пример, пошлозарукомда на крајупронађедугачкутамнупругу, која сепроте-зала одпрозора на неколикохвати удубинупарка. Пруга сезавршавала великомтамноммрљомисподједног жбуна јорго-вана. Подтимјежбуномнађена и чизма, за којусеиспостави-лода јепарнађенечизмеуспаваћојсоби.

— Овоједавнашња крв!— речеЂуковски разгледајућимрље.

Кадзачуреч„крв", докторсеподижелењои летимичнопо-гледа мрљу.

—Јесте, крв —промрмља он.—Значи, нијеудављен, кадјекрв!—речеЧубиков заједљи-

вопогледајући Ђуковског.— У спаваћојсоби суга удавили, а овде, бојећи седа не

оживи, ударали га неким оштрим предметом. Локва поджбуњемпоказуједа јетулежаорелативнодуговремена, доксуони тражили начина какои на чемуда га изнесуизбаште.

—Добро, а чизма?— Та чизма јошвишепотврђујемојумисаода суга убили

кадјепредспавањескидаочизме. Једнујечизмускинуо, адругу, тојестову, стигаоједа скинесамодопола. Напола ски-нута чизма сама сескинула за времедрмусања и пада...

— Види ти разборитог резоновања! — подсмехну сеЧубиков. —Свеодсеца каона пању!И кадћетесеједномод-лучити да сенеутрпаватеса својимзакључцима?Бољеби билода узметеза анализумалотравескрвљунегоштоизводитезакључке!

По завршеном увиђају и скицирању места догађаја,иследници сеупутишеуправникуимања да саставезаписник идоручкују. За доручкомсеводноразговор.

—Часовник, новаци остало... свенетакнуто- почеразговорЧубиков. —Јаснојекаоданда убиствонијеизвршеноизкори-стољубља.

—Извршиога јенеки интелигентанчовек —додадеЂуков-ски.

—Почемуви тозакључујете?— Момемишљењуидеуприлог шведска шибица, којујош

250

неупотребљавајуовдашњи сељаци. Таквешибицеупотребља-вајусамоспахије, па и тонесви. И нијега, узгредбуди ре-чено, убиоједан, већнајмањетроје: двојица суга држали, атрећи давио. Кљаузов јебиоснажанчовек и убицесутомора-лезнати.

—А чемујемогла да мукористи снага акоје, претпостави-мо, спавао?

—Убицесуга затеклекадјескидаочизму. Скидаојечизме,а тозначи, нијеспавао.

—Неизмишљајте!Бољеједите!— А помомемишљењу, вашевисокоблагородство— рече

баштованЈефремстављајући самоварна сто—овајзлочинни-јеизвршионикодруги доНиколашка.

—Сасвимјемогуће—речеПсјеков.—А којетајНиколашка?— Господинов собар, вашеблагородство— одговори Је-

фрем. —Коћедруги, аконеон!Разбојник јето, вашевисоко-благородство!Таква јепијаница и развратник, сачувај, мајкобожја!Онјегосподинуувек доносиоракијуи смештаога укревет... Коће, аконеон?А поредтога, усуђујемседа кажемвашемвисокоблагородству, хвалиосе, хуља, једномукрчмида ћеубити господина. Свесетодесилозбог Акуљке, збогжене... ИмаојеНиколашка солдатушуАкуљку... Господинусеона допала, па сујеприближили себи, а он... Зна се, побеснеоодљутине... Садлежи пијанукухињи. Плаче... лажеда мујежаогосподина.

— А због Акуљкесестварноможепобеснети одљутње—речеПсјеков. —Она јесолдатуша, свакојака женска, али... ни-јејезалудМарк ИваничпрозваоНаном. У њојима нечег штоподсећа на Нану... Привлачност...

— Видеосам је... Знам... — речеиследник бришући носцрвеноммарамицом.

Ђуковски поцрвенеи обори очи. Старешина полицијепочедобовати прстом потацни. Срески начелник сенакашља ипочетражити нештоуташни. Једино, изгледа, на доктора овоспомињање Акуљке и Нане није учинило никакав утисак.Иследник нареди да доведуНиколашку. Николашка, висок мо-

251

мак, великог рошавог носа и упалихгруди, укапутукоји јене-када носиоњегов господар, уђеуПсјековљевусобуи поклониседоземљеиследнику. Лицемујебилосањивои уплашено.Биојепијан, и једва седржаона ногама.

—Гдети јегосподин?—упита га Чубиков.— Убили суга, вашевисокоблагородство. Кадто рече,

Николашка затрепта очима и заплака.—Знамода суга убили. А гдејеонсад?Гдејењегов леш?—Причајуда суга изнели крозпрозори закопали убашти.— Хм... Резултати истрагесувећпознати укухињи... Тоје

гадно. Драги мој, гдеси ти биотеноћи кадсуубили господина,тојестусуботу?

Николашка подижеувисглаву, искриви врати замисли се.—Ништа незнам, вашевисокоблагородство, биосампијан

и несећамсе.—Алиби!—шапнуЂуковски, осмехнусеи протрља руке.—Тако, значи. А откудподгосподиновимпрозоромкрв?Николашка дижеглавуувиси размишљаше.—Бржемисли!—речеиследник.— Ево сад ћу. Та је крв од ситнице, ваше висо-

коблагородство. Кокошкусамклао. Клаосамјеонакопросто,кои обично, а она ми сеотмеизрукуи побегне... Ето, одчегајекрв...

Јефремјепосведочиода Николашка заиста свакевечерикољекокошкена разнимместима, али никонијевидеода јенедоклана кокош бежала попарку, штосе, уосталом, без-условнонеможени порећи.

—Алиби —осмехнусеЂуковски —и какав глупачки алиби!—Јеси ли сезнаосАкуљком?—Знаосамје!—А господинти јепреотео?— Низе. Мени суАкуљкупреотели они, господинПсјеков,

ИванМихаилич, а одИвана Михаилича јепреотеогосподин.Такојебило.

Псјеков сезбуни и почеда чешелевооко.Ђуковски сеупиљи уњега, опази збуњености уздрхта. На

управникуимања угледа плавепанталоне, на којеранијеније

252

обратнопажњу. Панталонесуга подсетилена плава влакнанађена на чкаљу. И Чибуков такођеподозривопогледа Псјеко-ва.

—Одлази!—речеонНиколашки. —А саддозволитеда вампоставимједнопитање, господинеПсјеков. Ви сте, наравно, усуботуувечебили овде?

—Да, удесетсати вечераосамсМаркомИваничем.—А затим?Псјеков сезбуни и устадеодстола.—Затим... затим... Збиља, несећамсе—промрмља. —Пио

саммноготада... Несећамсегдесами кадзаспао... Заштомеви таконетремицегледате?Вашкаода самга ја убио!

—Гдестесепробудили?—Пробудиосамсеукухињи за послугу, на пећи. Сви могу

да посведоче. А какосамдоспеона пећ, незнам...—Немојтесеузбуђивати... Јестели познавали Акуљку?—Тоништа незначи...—Одвасјеона прешла Кљаузову...—Да... Јефреме, донеси јошпечурака!Хоћетели чаја, Јеф-

графеКузмичу?Наступила јетегоба, мучноћутање, којепотраја читавихпет

минута. Ђуковски јећутаои својимоштримочима нетремицегледаопребледелог Псјекова. Иследник прекидећутање.

—Мораћемо—речеон—да одемоукућуи поразговарамомалоспокојниковомсестромМаријомИвановном. Можда ћенамона дати некеподаткеза истрагу.

Чубиков и његов помоћник захвалитена доручкуи упутишесеуспахијски дом. КљаузовљевусеструМаријуИвановну,уседелицуодчетрдесетпетгодина, затекошекакосемоли бо-гупредвисокимпородичнимиконостасом. Видећи урукамагостијуташнесактима и капескокардама, она пребледе.

— Извињавамсе, пресвега, због нарушавања, какода ка-жем, вашег молитвеног расположења —почеузреверансега-лантни Чубиков. —Дошли смодовассједноммолбом. Ви сте,наравне, већчули... Постоји сумња да јевашбрат, на неки на-чин, убијен. Знате, божја воља... Смртниконећеизбећи, ницарни орач. Да ли ви можетеда нампомогнетекаквимбило

253

податком, објашњењем?...—Ах, непитајтеме!... —речеМарија Ивановна бледећи још

вишеи покривајући лицерукама. —Ништа ја немогуда вамкажем. Ништа!Преклињемвас!Ја ништа... Шта ја могу?Ах,не, не... ни речи обрату. Ни на самртномчасунећупроговори-ти.

Марија Ивановна заплака и одеудругусобу. Иследници сезгледаше, слегошераменима и одоше.

—Ђавоља жена!—опсова Ђуковски кадизађошеизкуће. —Види сенештозна, а крије!А и собарици севиди полицуданештозна. Чекајтесамо, ђаволи једни. Свећеморасправити!

УвечесусеЧубиков и његов помоћник, обасјани бледомме-сечином, враћали кући, седели сууфијакеруи умислима ре-зимирали резултатеминулог дана. Обојица субили уморни ићутали су. Чубиков нијеволеоуопштеда разговара узпут, абрбљиви Ђуковски јећутаоза љубав старцу. На крајупута по-моћник ипак неиздржа и проговори:

—Да јеНиколашка умешануовајзлочин—рече—nondubi-tandum est. Нема сумње. И поњушци мусевиди да јему-стра... Алиби га потпуноодаје. Истотако, нема сумњеда онутомзлочинунијеиницијатор. Онјебиосамоглупо, најмљенооруђе. Слажетели се?И скромни Псјеков неигра баш по-следњуулогуузлочину. Плавепанталонезбуњеност, лежањена пећи послеубиства, алиби и Акуљка.

— Жив ми Тодорда сечини говор!Повашем мишљењуубица јеонајкојепознаваоАкуљку?Ахви усијана главо!Тре-ба јошда сисате, а неда расветљаватезлочине. Ви стесеудва-рали Акуљки значи, и ви стесаучесник утомзлочину?

—Па и кодвасјеАкуљка читав месецдана била куварица,али... Ја ништа некажем. Увече, уочи тенедеље, ја самиграосвама карте, видеосамвас, иначебихја и васзакачио. Нијеузрок, брајкомој, жена. Узрок јеподло, гаднои одвратноосе-ћање. Скромном, младомчовекунијесе, знате, свиделоштооннијепобедно. Сујета, знате... видите... и пожелеоједа сеосвети. Затим... његоведебелеуснејасносведочеосензуално-сти. Сећатели секакојесвецмакаоуснама када јеАкуљкуупоређиваосНаном?Да он, покварењак, сагорева одстрасти,

254

тојенесумњиво!Према томе: увређеносамољубљеи незадо-вољенестрасти. Тоједовољнода сеизврши убиство. Двојицасуунашимрукама, али којетрећи?Николашка и Псјеков судржали. Коједавно?Псјеков јеплашљив, сметен, уопштекукавица. Николашка неумеда дави јастуком. Такви каоон,радесекиром, ушицама... Давнојенекотрећи, али козна?

Ђуковски натучекапуна очи и утонуумисли. Ћутаојесведок фијакернијестигаодоиследниковекуће.

—Еурека —речеонулазећи укућицуи скидајући капут. —Еурека, НиколајеЈермолаичу!Незнамкакоми саморанијенијепалона памет. Знатели којетрећи?

— Оканитесе, молимвас!Ево, готова јевечера. Седитедавечерамо!

Иследник и Ђуковски седошеза вечеру. Ђуковски нали себичашицуракије, устаде, испрси сеи севајући очима, рече:

—Дакле, знајтеда јетрећелице, којејерадилозаједносаономхуљомПсјековими давило, била жена!Јесте!Ја говоримосестри убијенога, Марији Ивановној!

Чубиков сезагрцнуракијоми избуљи очи уЂуковског.—Да ви нисте?Глава... овај?Да васнеболи?—Ја самздрав. Добро, де, узмимода самчак и полудео, али

какови објашњаватењенузбуњеносткадсмодошли?Каковиобјашњаватечињеницуштонијехтела ништа да каже?Рецимода сутосвеситнице, добро, уреду!Али сетитесењиховиход-носа. Она јемрзела свог брата. Она јестароверка, а онраз-вратник, безбожник... Етогдејекоренмржње. Причајуда јеонуспеочак да јеубеди какојеонсотонинслуга. Предњомјеприређиваоспиритистичкесеансе!

—Добро, па шта онда?— Зарви несхватате?Она јестароверка, и убила га јеиз

фанатизма!Несамода јеубила отпадника већјеослободиласветодантихриста... и утомеје, мисли она, њена заслуга, њенрелигиозни подвиг!О, непознајетеви теуседелицестаровер-ке!ПрочитајтемалоДостојевског!А шта тек пишуЉесков иПечерски!Она, и никодруги, тозапамтите!Она једавила!О,пакоснели жене!Зарнијесамозатостајала предикономкадасмоушли да би насзаварала?Дајда семолим, клекнућуи

255

молићусе, а они ћепомислити да сам мирна, да ихнеочекујем!Тојеметодсвихзлочинаца-новајлија. Драги мој, Ни-колајеЈермолаичу!Рођени мој!Уступитемени овајпредмет!Дајтеда га ја личнорасветлимдокраја!Мили мој!Ја самгапочео, ја ћуга довести докраја!

Чубиков одмахнуглавоми намршти се.—Ми и сами учимода ислеђујемотешкепредмете—рече

он. —А вашјепосаода сенетрпатегдевамнијеместо, негода пишетедиктандокадвамседиктира... етотојевашпосао.

Ђуковски плану, залупи вратима и изађе.—Паметанје, ђаво!—промрмља Чубиков гледајући за њим.

—Многопаметан!Самојеватренвишенегоштотреба. Морамда мукупимна вашарутабакеруна поклон...

Сутраданизјутра иследникудоведетеизКљаузовкеједногмомка великеглавеи зечјихусана, који речеда јепастирДа-нилка и дадеврлоинтересантнеподатке.

—Биосампри пићу—речеон. —Допоноћи сампреседеокодкума. Идући кући, падеми на паметонакопијаномда сеокупамуреци. Купамсеја... И гле!Идунасипомдва човека иносенештоцрно.

—„Хејви!"викнемја на њих. Они сеуплашишеи побегошебрже-бољека Макаријевскимбаштама. Убиомебог акотони-сувукли господина!

Истог дана пред вече били су ухапшени Псјеков иНиколашка и упућени подстражомуград. У градусуихзатво-рили утамницу.

IIIIIIПрошлоједвадесетдана.Билојејутро. Иследник НиколајЈермолаичседеојеусвојој

соби за зеленимстоломи прелиставао„кљаузовски предмет";Ђуковски јенемирно, каовук укавезу, ишаоизугла уугао.

—Ви стеубеђени да суНиколашка и Псјеков кривци —гово-риојенервозночупкајући својубрадицу. —А заштосенедатеубедити укривицуМаријеИвановне?Иматемалодоказа, штали?

—Ја некажемда нисамубеђен. Ја самубеђен, али некако

256

немогуда поверујем... Поузданихдоказа нема, већсвенекак-ва филозофија... Фанатизам, теово, теоко...

—А ви обавезнохоћетесекируи окрвављенечаршаве!И томи јенеки правник!Ја ћувамдоказати!Нећетеви такобагате-лисати психолошкустранузлочина. Заглавићеваша МаријаИвановна уСибиру. Доказаћуја!Нијевамдовољна филозофи-ја, имамја и нештостварније... Тоћевамдоказати да јемојафилозофија управу!Чекајтесамодок малопропутујем.

—О чемуви тоговорите?—О шведскојшибици... Зарстезаборавили?А ја нисамза-

боравио!Ја ћудознати којујеупалиоусоби убијенога!Нисуњуупалили ни Николашка ни Псјеков, кодкојихсепри претре-сунијенашла шибица, већнекотрећи, тојестМарија Ива-новна. И ја ћудоказати!... Чекајтесамода обиђемсрези да сераспитам...

—Па добро, деседите... Дајтеда обавимосаслушање...Ђуковски седеза стои заби својдуги носуакта.—ДоведитеНиколаја Тетехова!- викнуиследник.УведошеНиколашку. Николашка јебиобледи сув каопрут.

Дрхтаоје.—Тетехове!—почеЧубиков. —Године1879. ви стеодгова-

рали кодсудијепрвог кварта за крађуи били осуђени на за-твор. Године1882. понова стеодговарали за крађуи опетлежали утамници. Нама јесвепознато...

Николашкино лице изражавало је чуђење. Иследниковосвезнањезапрепастилога је. Али ускорочуђењезамени изразкрајњетуге. Онзаплака и замоли да изађеда сеумири.Изведошега.

—ДоведитеПсјекова!—нареди иследник. УведошеПсјеко-ва. У токупоследњихдана онсевеома многопромениоулицу.Омршавиоје, побледои потамнео, уочима мусечитала апа-тија. - Седите, Псјекове— речеЧубиков. — Надамседа ћетеовога пута бити разумни и нећетелагати каораније. Ви стеовихдана одрицали учешћеуубиствуКљаузова, упркосмасидоказа која говори против вас. Тојенеразумно. Признањеолакшава кривицу. Данасја разговарамсвама последњи пут.Ако данасне признате, сутра ће вам бити касно. Хајде,

257

причајтенам...—Ништа ја незнам... Ни вашедоказенезнам—прошапута

Псјеков.—Утоликогоре!Е, онда дозволитеда ја вама испричамкако

сеодиграла ствар. У суботуувечеви стеседели успаваћојсобиКљаузова и пили сњимракијуи пиво(Ђуковски сеупиопогле-домулицеПсјековуи гледаога нетремицеутокуовог моно-лога). Николајвасјепослуживао. У једансатМарк Иваничјеизјавиожељуда хоћеда спава. Онјеувек легаоуједансат.Када јескидаочизмеи издаваоналогеза радна имању, ви иНиколајстена дати знак зграбили пијаног газдуи оборили гана постељу. Једанодвассеомујена ноге, а други на главу. Утомтренуткуушла јеизходника вама позната жена уцрномоделу, која серанијесвама договорила освомучешћуутомзлочиначкомподухвату. Онда језграбила јастук и почела да гагуши њиме. За времеборбеугасила сесвећа. Жена јеизвадилаизџепа кутијуса шведскимшибицама и упалила свећу. Зарни-јетако?Ја видимповашемлицуда јеистина свештоговорим.Али даље... Поштостега угушили и уверили седа недише, ви иНиколајстега извукли крозпрозори положили поредчкаља.Бојећи седа неоживи, ударили стега некимоштримпредме-том. Затимстега понели и спустили за извесновремеподжбунјоргована. Поштостепредахнули и смислили шта ћете, понелистега. Пренели стега прекоплота... Затимпошли путем... Да-љедолази насип. Тамовасјеуплашионеки сељак. Али шта јевама?

Бледкаокрпа, Псјеков устадеи посрну.—Гушимсе!—речеон. —Добро... нека јеи тако... Самода

изађем... молимвас.Псјекова изведоше.—Најзадјеипак признав!—пријатносепротегли Чубиков.

—Одаосе!Какосамга вешто!Простосамга засуодоказима...—Неодричени женууцрном!... —насмеја сеЂуковски. —

Али, ипак, менестрашномучи шведска шибица!Немогувишеда издржим. Збогом!Идем!

Ђуковски стави капуи оде. Чубиков почеда испитујеАкуљ-ку. Акуљка јеизјавила да ништа незна...

258

—Самосамсвама живела и вишени са ким!—изјави она.У шестсати увечеврати сеЂуковски. Биојеузбуђенкаони-

кадраније. Рукесумудрхталетоликода нијебиоустањудараскопча капут. Образи сумугорели. Виделоседа сенијевра-тиобезновости.

— Veni, vidi, vici!— речеулетевши уЧубиковљевусобуизаваљујући сеунаслоњачу. —Кунемвамсечашћу, ја почињемда верујем усвојугенијалност!Слушајте, ђавовасоднео!Слушајтеи дивитесе, старино!Смешнои тужно!Ви иматеусвојимрукама већтроје... Јели тако?Ја самнашаочетвртог,или тачније, четврту, поштојеи тожена!И токаква жена!Заједандодирњенихрамена даобихдесетгодина живота!Али...Слушајте... ОтишаосамуКљаузовкуи окоњеобилазиосвеукруг. Улазиоузпутусвебакалнице, крчме, подрумчиће, исвуда тражиошведскешибице. Свуда одговарају„нема"". Оби-лазиосамтакосведосад... Двадесетпута самизгубионадуиистотоликопута севраћала. Петљаосамсецелог дана, и текпреједног сата натрапамна оноштосамтражио... На три вр-стеодавде, дадошеми паклуоддесеткутија. Једнекутијенема, па нема. А ја одмах: „Којекупиотукутију?"Та и та...Допалојојсе... штошиште. Драги мој!НиколајеЈермолаичу!Шта свеможеда учини човек кога суистерали избогословијеи који сеначитаоГаборијевихкриминалнихромана, тосепро-стонеда замислити!Одданашњег дана почињемда ценимсамога себе!... Уфф!... Али, хајдемо!

—Куда то?— К њој, четвртој... Треба пожурити, иначе... иначећуја

умрети однестрпљења. Знатели које?Неможетепогодити!Млада жена нашег старешине полиције, старца ЈефграфаКузмича, Олга Петровна... етокоје!Она јекупила тукутијушибица!

—Ви .. ти... ви... си полудео?—Сасвимјасно!Прво, она пуши. Друго, она тедоушијуби-

ла заљубљена уКљаузова. Онјеодбациоњенуљубав због не-каквеАкуљке. Освета. Садсесећамкакосамихједномзате-каоукухињи иза преграде. Она мусезаклињала, а онјепушиоњенуцигаретуи дуваојојдим улице. Али, хајдемо

259

Брже, већсесмркава... Хајдемо!— Ја још нисамполудеода понаговорунеког дериштета

узнемирујемноћуплеменитуи поштенужену.—Племенита, поштена... Слабићстеви кадтокажете, а не

иследник. Никаддосаднисамсеусудиода васгрдим, а садмеви на топриморавате!Слабић!Баба!Али, драги мојНиколајеЈермолаичу!Молимвас!

Иследник одмахнурукоми пљуну.—Молимвас!Молимвас, неради себе, већуинтересупра-

восуђа!Најзад, преклињемвас!Учинитеми за љубав барјед-номуживоту.

Ђуковски падена колена.—НиколајеЈермолаичу!Та будитетакодобри!Назовитеме

нитковом, хуљом, акосеварамштосетичетежене. Какавпредмет!Изванреданпредмет!Роман, а непредмет!ПоцелојРусији ћемосепрославити!Постаћемоиследници за нарочитоважнеггреступе. Схватите, неразумии старче!

Иследник се намршти и неодлучно пружи руку премашеширу.

— Нека теђавоноси!— рече. — Хајдемо!Биојевећмраккада јеиследников фијакердојуриопредкапијустарешинеполиције.

— Башсмосвиње!— речеЧубиков почињући да звони. —Узнемиравамољуде.

—Ништа, ништа... Небојтесе... рећи ћемода намјепукаофедерна колима.

Чубикова и Буковског дочека на прагувисока, пуна жена одсвојихдвадесеттри године, црнихкаозифтобрва и пунихруменихусана. Тојебила личноОлга Петровна.

—Ах, врломи једраго!—речеона и осмехнусецелимли-цем. — Управостестигли на вечеру. Мог Јефграфа Кузмичанема кодкуће... Заседеосекодпопа... Него, моћи ћемои безњега... Седите!Долазитесислеђења?...

—Да... пукаонамфедер- почеЧубиков улазећи угостинскусобуи седајући унаслоњачу.

—Ви њуодмах... запањите!—шапнумуЂуковски. —Запре-пастите!

260

—Федер... И... да... и ми, етосвратили.—Запањитејеизненада, кажемвам. Досетићесеакотуваз

да отежемо!—Е па онда ради какознаш, а менепоштеди!—промрмља

Чубиков, устадеи приђепрозору. — Немогу!Ти си закуваокашу, ти и кусај!

—Да, федер... —почеЂуковски прилазећи Олги Петровноји мрштећи својдугачки нос. —Ми нисмодошли ради... е... е...е... вечереи Јефграфа Кузмича. Дошли смозатода васупита-мо, милостива госпођо, гдесеналази Марк Иванич, кога стевиубили.

—Шта?Какав Марк Иванич!—замуца полицајчева жена, ињеношироколицеизненада и за тренока обли црвенило.

—Ја... неразумем.—Питамвасуимезакона!ГдејеКљаузов?Нама јесвепо-

знато!— Ковам јеказао?— упита тихополицајчева жена, не

издржавши вишепогледЂуковског.—Изволитепокажитенамгдејеон!—Али какостесазнали?Ковамјепричао?—Нама јесвепознато?Ја тражимуимезакона!Иследник, охрабрензабуном ОлгеПетровне, приђејоји

рече:— Покажитенам, и ми ћемоотићи. У противномслучају,

ми...—А шта ћевамон?— Чему та питања, госпођо. Ми вас молимо да нам

покажете!Ви дрхтите, збуњени сте... Да, онјеубијен, акохоћете, ви стега убили!Саучесници сувасиздали!

Она пребледе.—Хајдемо—речеона тихо, ломећи руке.Онјескривенкодменеукупатилу. Само, таковамбога, не

говоритемомемужу. Молимвас. Онтонеби преживео.Полицајчева жена скидеса зида велики кључи поведесвоје

гостекрозкухињуи ходник удвориште. У двориштујебиломрачно. Ромињала јеситна киша. Она пођенапред. Чубиков иЂуковски корачали суза њомповисокојтрави удишући мирис

261

дивљеконопљеи помија покојојсушљапкали. Двориштејеби-ловелико. Ускоронестадепомија и ногеосетишеподсобомузорануземљу. У мракусеуказа силуета дрвећа, а међудрве-ћемкућица снакривљенимдимњаком.

—Тојекупатило—речеОлга Петровна. —Али, молимвас,неговоритеникоме!

Каддођошедокупатила, Чубиков и Ђуковски опазишенавратима огроманкатанац.

— Спремитесвећуи шибице!— шапнуиследник свомпомоћнику.

Жена старешинеполицијеоткључа катанаци пусти гостеукупатило. Ђуковски креснушибицуи осветли предсобљекупа-тила. Насредпредсобља стајаојесто. На столу, поредмалогтрбушастог самовара, чинија состацима чорбеодкупуса издела са остацима неког соса.

—Даље!Ушли сууследећусобуукупатилу. Тамојетакођебиосто.

На столувелика чинија са шунком, флаша ракије, тањири, но-жеви, виљушке.

—Али гдејеон?Гдејеубијени?—упита иследник.—Онјена горњојполици!— прошапута полицајчева жена

јошувек бледећи и дрхтећи.Ђуковски узеурукесвећуи пођека горњојполици. Тамо

угледа дугочовечјетело, којејележалонепомичнона великомперјаномдушеку. Телојетихохркало.

—Достођавола, она насвучеза нос!—узвикнуЂуковски.—Тонијеон!Овдележи неки живи тикван. Еј, костеви, ђавовасоднео?

Телоудахнуваздухшиштећи и почесемицати Ђуковски гагурнулактом. Онподижеувисрукепротежесеи малоподижеглаву.

—Којето?—упита промукли дубоки бас—Шта хоћеш?Ђуковски принесе свећулицунепознатог и врисну. По

црвеномносу, разбарушенојнечешљанојкоси, поцрнимкаозифтбрковима, одкојихједанбешекицошки уфитиљентејеврх изазивачки био уперен у таваницу, он познадепотпоручника Кљаузова.

262

— Ви... Марк... Иваничу!Неможебити!Иследник погледагореи пренерази се...

— Ја сам, да... А костеви?Ђуковски!Кога ђавола витражитеовде?А каква јеоноњушка доле?Господебоже,иследник!Откудви овде?

Кљаузов стрча долеи загрли Чубикова. Олга Петровнашмугнуна врата.

—Какостесамодошли?Да попијемо, ђавода га носи!Тра-та-ти-том... Пијмо!Збиља, ковасовамодоведе?Откудстедо-знали да самја овде?Уосталом, свеједно!Пијмо!

Кљаузов упали лампуи нали три чашицеракије.—Тојест, ја тенеразумем—речеиследник и рашири руке.

—Јеси ли ти тоили ниси?— Доста!... Хоћеш да ми читаш лекцију?Не мучи се!

МладићуЂуковски, испијсвојучашицу!Да проведемо, дру-гови, ову... Шта мегледате?Пијте!

—Па ипак ја никаконемогуда схватим—речеиследник имахиналноиспи чашицуракије. —Заштоси ти овде?

—А заштода небудем, акоми јеовдедобро?Кљаузов испии замезети шунку.

—Живимкодполицајчевежене, каоштовидиш. У забити идивљини, каонеки домаћи дух!I Биломи јежаоње, брате!Сажалиосамсе, и живимовдеунапуштеномкупатилукаоиспосник. Товимсе... Идућенедељемислимда бежимодавде.Већми једосадило...

—Несхватљиво!—речеЂуковски.—А шта има тунесхватљиво?— Несхватљиво!Побогу, какоједоспела ваша чизма у

башту?—Каква чизма?—Нашли смоједнучизмууспаваћојсоби, другуубашти.—А шта сетовастиче?Тонијеваша стварАма, пијте, ђаво

нек васноси!Кадстемепробудили, онда пијте!Интересантнаствар, братацмој, стомчизмом!Ја нисамхтеода идемкодОље. Биосамнештонерасположен, знаш, биосаммалопову-као... Она дошла подпрозори почела да грди... Знашкаквесужене... уопште... Ја, онакопијан, потегнеми гађамјечизмом...

263

Ха-ха!Да непсује!Она уђекрозпрозор, упали лампуи почеда мегњави онакопијаног. Измлатила ме, довукла овамоизакључала. Садуживам. Љубав, ракија и мезе. Али, кудћетевише!Чубикове, куда ћеш?

Иследник пљуну, и изађеизкупатила. За њимјеоборенеглавеишаои Ђуковски. Обојица сућуткесели укочијеи по-шли. Никада имранијепутнијеизгледаотакодосадани дугкаосада. Обојица сућутала. Чубиков јецелимпутемдрхтаоодбеса. А Ђуковски јекриолицеподјакуна капуту, каода себо-јаода мрак и киша која јеромињала непрочитајустидна ње-му.

Каддођекући, иследник затечедоктора Тјутујева. Докторјеседеоза столоми дубокоуздишући прелиставао„Њиву".

—Шта сенедешава на беломсвету!—речеонпресретајућииследника тужнимосмехом. —Аустрија опетнешто!А и Глед-стонтакођена својначин...

— Костуређаволски!Остави мена миру!Хиљадупута самти говориода ми недосађујешстомсвојомполитиком. Нијеми саддополитике!А теби —окретесеЧубиков Ђуковскомиприпрети песницом—теби... вовјеки вјекова овонећузабора-вити.

—Али... шведска шибица!Зарсамја могаознати?— У гркљанути запела та твоја шибица!Одлази и нељути

ме, иначећусадтриста чуда направити одтебе. Да ми твојанога праг непређе!Ђуковски уздахну, узекапуи изађе.

—Идемда сенапијем!—одлучи онкадизађеизкапије, иупути сетужноукрчму.

Жена старешине полиције, кад дође изкупатила кући,затечемужа угостинскојсоби.

—Заштоједолазиоиследник?—упита муж.—Дошаоједа кажекакосунашли Кљаузова. Замисли, на-

шли га кодтуђежене!—Ех, Марк Иваничу, Марк Иваничу!—уздахнуполицајаци

подижеочи увис. — Говориосам ја теби, а ти нећеш даслушаш!

НОЋ УОЧИ БОЖИЋАНОЋ УОЧИ БОЖИЋАНОЋ УОЧИ БОЖИЋА (39)(39)(39)

264

Млада жена оддвадесеттри године, страшнобледог лица,стајала јена морскојобали и гледала удаљину. Одњенихмалихногу, обувенихунискесомотскечизмице, водилесуна-низке, према мору, узанестепенице, ограђенесамосједнестранеклимавомоградом.

Жена јегледала удаљину, гдејезјапилопространство, за-стртодубоким, непробојниммраком. Нисусевиделени звез-де, ни море, покривеноснегом, ни светлеет. Падала јејакакиша.

„Каколи јетамо?"мислила јежена, упирући погледуда-љинуи умотавајући сезбог ветра убундицуи шал.

Тамонегде, утојнепрозирнојтами, на пет, десетили чак ивишеврста утовреметреба да сеналазиоњенмуж, спахијаЛитвинов, са својимрибарима. Аковејавица за последња двадана нијена морузавејала Литвинова и његоверибаре, онисада журепрема обали. Моресеузбуркалои ускороће, кажу,почети да ломи лед. Леднеможеиздржати овакав ветар. Хоћели рибарскесанке, са својимнакараднимкрилима, тешкеи не-покретне, стићи дообалепренегоштобледа жена зачујеур-лик пробуђеног мора?

Жена је страсно зажелела да се спусти доле. Оградастепеница сезаљуљала подњеномруноми, мокра и клискаисклизнула јојјеизрукукаориба. Она јеклекнула на степеники почела да силази четвороношке, чврстоседржећи рукама захладнепрљавестепенике. Грунуојеветари раскопчаојојбун-ду. Догруди јојдопревлага.

—Свети Никола, чудотворче, овимстепеницама краја нема—шапутала јемлада жена, напипавајући степенике.

Степеницесуималетачнодеведесетстепеника. Нисубилезавојите, негосусеспушталеправомлинијоми чинилеправугаослитицом. Ветарихјељутитољуљаочасна једну, часнадругустрану, па сушкрипалекаодаска готова да прсне.

Последесетминута жена јевећбила доле, крајсамог мора.И овдедолебилојеистотакомрачно. Ветарјебиојошбешњинегогоре... Киша јелила и изгледалоједа јојнећебити краја.

—Коиде?—зачусемушки глас.—Ја сам, Денисе...

265

Денис, високи, кршанстарацдуге, седебраде, стајаојенаобали, свеликимштапом, и истотакогледаоудаљину, укојусенеможепогледомпродрети. Онјестајаои тражиона својојодећи сувоместода на њемукреснепгибицуи запали лулу.

—Тостеви, госпођоНаталија Сергејевна?—упита сневе-рицомугласу. —Пооваквомневремену?!И шта ћетеви овде?За вашестањепослепорођаја прехлада јепропаст. Идите, ро-ђена, кући!

Зачусеплачстарице. Плакала јемајка рибара Јевсеја, којијепошаоуриболов сЛитвиновом. Денисуздахнуи одмахнуруком.

— Ти си, стара, на овомсветупроживела седамдесетго-дина, а ништа незнаш, каомалодете. Па, лудоједна, свејеодбожјевоље. За тебеи твојустарачкунемоћједа лежиш напећи, а неда седишна влази. Иди одавдесмилимбогом!

—Али Јевсејмој, Јевсеј!Онми јеједини, Денисушка!—Божја воља!Акомунијесуђенода умрена мору, па ма-

кармореударалостопута јаче, онћеостати жив. А акомује,мајко, суђенода овога пута умре, нијенашеда отомесудимо.Неплачи, старице!НијеЈевсејсамна мору!Тамојеи госпо-дарАндрејПетрович. Тамосуи Феђка, Кузма и Аљо-шка Тара-сенков.

—А јесули живи, Денисушка?—упита Наталија Сергејевнадрхтавимгласом.

—А котозна, госпођо?Акоихјучеили прекјученијезавеја-ла мећава, онда суживи. А акоморенеразбијелед, онда ћесви преживети. Ух, бре, какав ветар!Каода сезарекао, бог сњим!

— Некоидеполеду!— речеодједноммлада жена непри-родномуклимгласом, каода сепрепала, и коракнууназад.

Денисзачкиљи очима и ослушну.—Не, госпођо, никонеиде—речеон. —Толуди Петруша

седи учамцуи млати веслима. Петруша!— викнуДенис. —Седишли?

—Седим, деда —чуосеслаби, болесни глас.—Боли те?— Боли, деда?Вишенемамснагеда трпим!На обали, на

266

самомледу, стајаојечамац. На днучамца седеојевисок мо-мак наказнодугихрукуи ногу. Тојебиолуди Петруша.Стегнувши зубеи дрхтећи целимтелом, гледаојеумрачнуда-љину;и онсетруднода уњојнеттоназре. И онјенештоочекиваоодмора. Држаосеза весла својимдугамрукама, алевуногујеподавнои седеона њој.

—Болестанјенашлудачић!Нога га боли, јадничка. И разумјемомак одболова изгубио. Ти, Петруша, бољеда одешуто-пло!Овдећешсејошгорепрехладити...

Петруша јећутао. Дрхтаојеи мрштиосеодбола. Болела гајелева бутина, и топозади, управона ономместугдепролазиживац.

— Хајде, Петруша — речеДенисблагим, очинскимгласом.—Прилегни на пећи даћебог: дојутрења ћети бол уминути!

—Осећам!—прормља Петруша и разјапи вилице.—Шта осећаш, лудаче?—Ледјеразбијен.—Какотоосећаш?— Чујемкакошуми. Једанјешумодветра, а другачији од

воде. И ветарједругачији, постаојеблажи. На десетврстаодавдевећпуца.

Старацослушкује. Дугојеслушао, али уопштојгаламиништа нијеразазнаоосимурликања ветра и уједначеног шумакише.

Прошлојепола сата уишчекивањуи ћутању. Ветарјетераопосвоме!Беснеојесвевишеи чинилосекаода јеодлучиодапосвакуценуразбијеледи старици отмесина Јевсеја, а бледојжени мужа. А киша јепостајала свеслабија и слабија. Ускоросетакопроредила да сусеутами моглеразликовати људскеприлике, силуета чамца и белина снега. Крозурлик ветра мо-гла сечути звоњава: тосузвонили на трошномзвоникугоре, урибарскомсеоцету. Требалоједа сељуди којејена морузаде-сила вејавица, покиши крећупрема звукузвона — дављениксеи за сламкухвата.

—Деда, вода јевећблизу!Чујеш?Деда јеослушкивао. Овога пута чуојетутањ који нијеличио

ни на урлик ветра ни на шуштањедрвећа. Луди Петруша јебио

267

управу. Билојенесумњивода сеЛитвинов са својимриба-рима нећевратити на копнода празнујуБожић.

—Свршеноје—речеДенис. —Ломи се!Старица јецикнулаи скљокала сена земљу.

Покисла господарица, дрхтећи одхладноће, приближила сечамцуи почела да слуша. И она јечула кобнутутњаву.

—Можда јетоветар—речеона. —Јеси ли сигуран, Денисе,да сетоледломи?

— Воља божја!Због грехова наших, госпођо... Денисуз-дахнуи додаденежнимгласом:

—Изволитегоре, госпођо!И такостескрозмокри...И људи који сустајали на обали зачушетихи смех, детињаст,

срећансмех... Смејала себледа жена. Дениссенакашља. Увексеискашљаваокадмусеплакало.

—Сишла јесума!—шапнуонтамнојсилуети сељака.У ваздухупостадесветлије. Извираојемесец. Садсесвеви-

дело: и мореснапола отопленимсметовима снега, и госпођа,и Денис, и луди Петруша, који семрштиооднеподношљивогбола. Пострани сустајали сељаци и због нечега држали уру-кама конопце.

Недалекоодобалеодјекнуојепрви разговетни тресак. Убр-зојеодјекнуодруги, па трећи и крозваз-духсепроломиластравична тутњава. Бела, бескрајна громада сезаљуљала и по-тамнела. Чудовиштесепробудилои почелосвојбурни живот.Урлик ветра, шумдрвећа, Петрушини јауци и звоњава —свејетонесталоуурликумора.

—Треба отићи горе!—узвикнуДенис. —Садћепреплавитиобалуи затрпати јесантама. А и јутрењећесадпочети,момци!Хајте, мила госпођо!Такобог хоће.

ДенисприђеНаталији Сергејевноји пажљивојеухвати залакат...

— Хајдемо, госпођо — рече јојнежно, гласом пунимсаучешћа.

Госпођа руком одстрани Дениса и чило, уздигнутеглаве,крену према степеницама. Она више није била онакосамртнички бледа, на образима сепојавилоздраворуменило,башкаода јојјеуорганизамуливена свежа крв;очи јојнису

268

вишебилеплачнеи руке, којесуна грудима придржавалешал, нисудрхталекаораније... Садјеосећала да ћесама, безичијепомоћи, моћи да пређедугачкестепенице.

Кадјестала на трећи степеник, застадекаоукопана. Предњомстаситмушкарацудубокимчизмама и краткојбунди.

—Ја сам, Наташа... Небојсе!—речемушкарац.Наталија Сергејевна се затетура. По високојјагњећој

шубари, црнимбрцима и црнимочима, она јепознала свогамужа, спахијуЛитвинова. Мужјујеузеоурукеи пољубиоуобраз, па сујезапахнули мириси вина и коњака. Онјебиомалчицеподнапит.

—Радујсе, Наташа!— речеон. — Нисамнестаоуснегу, инисамсеудавио. За времевејавицеса момцима самдоспеодоТаганрога, па самотуда, ето, и дошаок теби... и дошао...

Онјемрмљао, а она опет, бледа и уздрхтала, гледала га јеочима пунимневерицеи страха. Нијеверовала...

— Ти си скрозмокра, како дрхтиш!— прошапута он,стежући јена груди.

И прекоњеговог лица, пијаног одсрећеи вина, разлиосеблаг, каоудетета доброћуданосмех. Чекала га јена овојхладноћи уоводоба ноћи!Па нијели тољубав?И онсенасме-јаоодсреће.

Продоран, јаук да срцецепа, биојеодговорна овајтихисрећни смех. Ни урлик мора, ни ветар, ништа нијемоглодазаглуши тајјаук. Лица изобличеног одочајања, млада жена ни-јебила устањуда савлада тајјаук и онјеизлетео. У њемусечулосве: и присилна удаја, и неодољива антипатија премамужуи усамљеничка туга, и, најзад, срушена нада на слободуудовице. Читав њенживотсњенимневољама, сузама и боломиспољиосекрозтајјаук, који нијепригушила ни тутњава сантиштопуцају. Мужјесхватиотајвапај, а и немогућејебилонесхватити га.

—Тешкоти јештоменијезавејаоснег или штонисампоги-нуоодсанти?—промрси он.

Задрхта мудоња усна а полицусеразли чемераносмех. Онсиђеса степеница и спусти женуна земљу.

— Нека будекакоти хоћеш!— рече. И окренувши леђа

269

жени, упути сепрема чамцу. Тамојелуди Петруша стегнутихзуба, дрхтећи и скакућући на једнојнози, гураочамацуводу.

—Куда ћеш—упита га Литвинов.— Боли ме, вашевисокоблагородство!Хоћуда сеутопим.

Покојникеништа неболи... Литвинов ускочи учамац, Петрушапођеза њим.

—Збогом, Наташа?—викнуспахија. —Нека будепотвоме.Евоти оноштоси чекала, стојећи овдена хладноћи!Збогом!

Петруша размахнувеслима и чамац, поштојеударноуве-ликусанту, заплови усусретвисокимталасима.

— Веслај, Петруша, веслај— говориојеЛитвинов. —Даље,даље!

Држећи сеза ивицучамца, Литвинов секлатиои гледаона-зад. Ишчезла јењегова Наташа, ишчезаожарлула, најзадјеишчезла и обала...

—Врати се!—чуојеизнурени женски глас.И њемусечинилода сеутомгласуосећа очајање.—Врати се!Почелоједа мулупа срце... Жена га језвала, а тог часа је

на обали уцркви зазвонилоза божићнојутрење.—Врати се!—молећивојепонављаоисти глас. Ехојепоно-

виотуреч. Сантесујепоновилеусвојојтутњави, ветаруфију-кању, па суи божићна звона говорила: „Врати се".

— Хајдемонатраг!— речеЛитвинов, повукавши за рукавПетрушу.

Али луди Петруша га нијечуо. Стегнувши зубеодболова и снадом гледајући удаљину, размахивав јесвојим дугам ру-кама... Њемуниконијевикао„врати се", а бол унервукоји гаје мучио још од детињства, постајао је све јачи инеподношљивији... Литвинов га шчепа за рукеи повучеихуна-зад. Али рукебехучврстекаостена и нијеихбилолакоотргну-ти одвесала. А и билојевећкасно. У сусретчамцујурила јеогромна санта. Та санта ћеПетрушуизбавити одболова...

Бледа жена једојутра стајала на обали мора. Кадсујепо-лусмрзнутуи изнемоглуоддушевнихпатњи однели кући и ста-вили упостељу, њенеуснесуи тада шапутале: „Врати се!"

Теноћи уочи Божића она језаволела свога мужа.

270

ЛИБЕРАЛЛИБЕРАЛЛИБЕРАЛ (40)(40)(40)(Новогодишња прича)Дивна и нежна јебила слика људског рода првог дана Нове

године. Сви сусерадовали, ликовали, честитали једни дру-тима. Крозваздухсуодјекиваленајискренијеи најсрдачнијежеље. Сви субили срећни и задовољни.

Самојегубернијски секретарПонимајев бионезадовољан.У подне, на дан Новегодине, он јестајао на једнојодпрестоничкихулица и протестовао. Десномрукомјезагрлиостубуличнесветиљке, а левомсебраннокозна одчега и мрм-љаонекенеопростивеи далековидествари... Крајњега јеста-јала његова жена и вукла га за рукав. Лицејојјебилоуплаканои чемерно.

— Букванеједан!— говорила је. — Мучитељумој!Какоимашобраза да мегледаш, Турчине!Иди, теби говорим!Иди,док нијекасно, и потпиши се.

—Ни укомслучају!Ја самкултуранчовек и нежелимда сепокоравампростаклуку!Иди па сесама потписујакохоћеш, аменеостави на миру!... Нежелимда будемроб.

— Иди!Ако не одеш и не потпишеш се, тешко теби!Истераћетекаоједног ниткова. А онда ја, значи, треба даумремодглади?Иди, псето!

—Добро... И погинућу... За правду?Акотреба овог трена!Понимајев јеподигаорукуда сеодбрани одженеи описао

њомеполукруг уваздуху... Улични позорник, који јетуда про-лазиоуновомшињелу, застадена тренутак и, обративши сеПонимајеву, рече:

—Срамвасбило. У понашањусеугледајтена друге!Понимајевујебилонепријатно. Стидљивозатрепта очима и

одвоји рукуодстуба. Жена искористи тајтренутак и повучегаза рукав низулицу, брижљивозаобилазећи свеза шта би семо-гаоухватити. Невишеоддесетак минута каснијеона једову-кла мужа доулаза ушефовукућу.

—Хајдеиди, Аљоша!—рекла јенежно, водећи мужа на до-ксат. —Иди, Аљошице!Самосепотпиши и одмахвраћај. А јаћути затокупити коњака узчај. Нећутепсовати кадсе

271

напијеш... Неупропашћујме, сиротицу!—А-а-а... хм... Тоје, значи, његова кућа?Одлично!Врлоле-

по!Да сепотпишем, ђавога однео. Такоћумучеститати да ћеседугосећати!Свећумунаписати на тојхартији!Написаћумушта ја мислим!Нека меонда гони!А акомеистера, ондаси ти крива!Ти!

Понимајев сезаљуљао, грунуораменом уврата и бучноушаокрозулаз. Тујепоредулаза стајаовратарЈегорса свежеизбријаним новогодишњим лицем. Поред стола стабакомхартијестајали суВезувијев и Черносвински, колегеПонимаје-ва. Висок и мршав Везувијев јеписао, а Черносвински, малирошави човечуљак, чекаојена ред. Обојици имсечиталослица: „Срећна Нова година!"Виделоседа сусеизјашњавалинесамофизички негои морално. Кадихјевидео, Понимајевсепрезривоосмехнуои снегодовањемсеутуткаоубунду.

—Па наравне!—почеон. —Наравно!Какода сенечеститањеговомпревасходству?Мора сечеститати!Ха-ха!Треба из-разити своја ропска осећања!

Везувијев и Черносвински га зачуђенопогледаше. У свомве-кунисучули такверечи!

—Зартонијепростаклук, зарнијесервилност?—настављаојеПонимајев. —Остави, непотписуј. Изрази својпротест!

Онудари песницомпохартији и размаза потписВезувијева.—Дижешбуну, вашеблагородство!—речеЈегор, прискочи столуи подижехартијуизнадглаве. — За

ово, вашеблагородство, васчиновникезнаш, како?Тада сеотворитеврата и уђевисок средовечанмушкарацу

медвеђојбунди и златнојтророгојкапи. ТојебиоПонимаје-вљев шефВелелептов. — Док јеонулазио, Јегор, Везувијев иЧерносвински исправишесеи укрутишекаода прогуташеоклагију. Понимајев сетакођеисправно, али сесмешкаои су-каобрк.

—А!—речеВелелептов кадјевидеочиновнике. —Ви сте...ту?М-да... пријатељи... Разумем... (очигледнода јењеговопревасходствобилопомалонаћефлејисано). Разумем... И јавама такође... Хвала штостесесетили... Хвала... М-да... Драгоми јештовасвидим... Желимвам... А ти си се, Понимајеве,

272

већнакресао?Немари, неснебивајсе... Пиј, али води рачунашта радиш. Пијтеи веселитесе...

— Свака јетравчица корисна човеку, ваша светлости!—одважи седа убаци Везувијев.

— Па да, разумљиво... Какоти рече?Гдејетравчица?Паидите збогом... Или не... Јесте ли већ били код НикитеПрохорича?Јошнисте?Одлично. Даћувамкњиге... однећетему... Даоми једа читам„Луталицу"на двегодине... И садтре-ба вратити. Хајдемода вамдам... Скинитебунде!

Чиновници сускинули бундеи пошли за Велелептовом. Нај-пре су ушли у чекаоницу, а онда у велику, раскошнонамештенусалу, гдејеза округлимстоломседела генералица.Са обестранедоњеседелесудвемладедаме, једна сбелим,а друга сцрним рукавицама. Велелептов јеоставиоусаличиновникеи отишаоусвојкабинет. Чиновници субили збу-њени.

Десетак минута стајали сућутке, немичући сеи незнајућикудћесрукама. Дамесуразговаралеи сваки часбацалепо-гледена чиновнике... Мука жива!Најзадсеизкабинета поја-виоВелелептов, држећи урукама повелик нарамак књига.

— Ево— речеон. — Дајтемуи захвалитесе. Овоје„Луталица". ЧитаосампонекадувечеА хвала вамштомени-стезаборавили и штостедошли да ми изразитепоштовање...Гледатемојечиновнике?—обратносеВелелептов дамама. —Ха-ха... Гледајте, гледајте... ЕвоововамјеВезувијев, а овоЧерносвински... а овојемојПонимајев. Улазимја једномусо-будежурног, а овајвамПонимајев имитира машину. А теккако?Пш!Пш!пш!Звижди и трупка ногама... Каоправа ма-шина!М-да... Дедепокажи!Хајде... представљајнам.

ДамеупрешепогледеуПонимајева и насмешишесе. Овајсенакашља.

—Неумем... заборавиосамваша светлости —промрмља. —Немогуи нежелим.

— Нежелиш?— запањи сеВелелептов. — А?Жаоми је...Жаоми јештонећеш да учиниш на вољустарцу... Збогом!Увредиоси ме... Иди...

Везувијев и Черносвински почешеда гуркајуПонимајева. А

273

и самсеуплашиоштојеодрекаошефу. Предочима мусеза-маглило... Црнерукавицесеизмешашеса белим, лица сена-кривила, намештајпочеода скаче, а Велелептов сепретвориоувелики претећи прет. Понимајев малопостоја и промрмљанешто, па притиснуна груди „Луталицу"и изађена улицу. Тувидесвојужену, бледу, какодрхти одхладноћеи страха. Везу-вијев и Черносвински сувећстајали поредњеи, размахујућирукама, на оба ува одједномјојговорили нештоужасно. „Штаћесадбити?!"говорила суи њихова лица и њихови покрети.Поштојебезнадежнопогледаожену, Понимајев скњигаматромокренуза пријатељима.

Кадсевратиокући, нијени ручаони попио.. Ноћуга про-буди кошмар.

Подижесеи погледа умрак. Црнеи белерукавице, зулуфиВелелептова —свејетопочелода муигра предочима, заврте-лосе. И онсесети минулог догађаја.

— Стока сам ја, стока!— промрмља. — Протестујти,магарче, акохоћеш, али неусуђујседа неуказујеш пошто-вањестарима!Шта текошталода имитирашмашину?

Вишенијемогаода заспи. Целеноћи, досамог јутра,мучили суга грижа савести, туга и женини јецаји. А надсеују-тропогледаоуогледало, нијевидеосебе, већнечијетуђелице, бледо, омршавело, тужно...

—Нећуда идемна посао!—одлучи он. —Истоми сехвата.На истосесводи!

Цеодруги данНовегодинепровеојешетајући пособи.Ишаоје, уздисаои размишљао:„Кодкога да набавимреволвер?Одчега да живим, онда бо-

ље... баштако... Метак учело, и крај..."Трећи данодмукеодена посао.„Нештоћеседесити?!"мислили сусви чиновници, бацајући

на њега погледеиза мастионица.Истотојемислиои Понимајев.—Па шта?—шапнуојеВезувијеву. —Нека меистера!Њему

нећебити лакоакодигнемрукуна себе.У једанаестједошаоВелелептов. КадјепролазиопоредПо-

нимајева и видеоњеговобледо, јакоизмршавело, уплашено

274

лице, онзастаде, почеда врти главоми рече:— А јуначки си, брате, онога дана повукао!Ни досадти

њушка нијеповратила изглед. Треба, пријатељу, бити малоумеренији... Неваља... Зармноготреба да сездрављеизгуби?

И потапшавши Понимајева порамену, Велелептов продужи.„Самото?"помислишесви присутни.Понимајев сенасмеја одзадовољства. Чак звизнукаоптица,

такомујесвебилолепо. Али убрзомуселицеизмени... Онсенамршти и искези сепрезриво.

—Срећа твоја штосамбиопопио—прогунђа гласноза Ве-лептовом. — Срећа твоја, иначе... Сећашсе, Везувијеве, какосаммуодбрусио?

Кадсевратиоспосла кући, Понимајев јеручаосвеликимапетитом.

ОРДЕНОРДЕНОРДЕН (41)(41)(41)Наставник нижевојнешколе, Лав Пустјаков, становаојепо-

редсвог пријатеља поручника Леденцова. Њемусеони упутина Новугодинуизјутра.

— Знаш учемујествар, Гриша — речепоручникупослеуобичајеног честитања Новегодине. —Ја тенебихузнемира-ваода менијекрајња нужда натерала. Позајми ми, драги мој,за данаствога „Станислава". Данас, знаш, ручамкодтрговцаСпичкина. А ти познајештог никтова Спичкина: онстрашново-ли ордење, и готовосматра подлацима људекојима ништа невиси овратуили урупици капута. А поредтога, има двекћерке... Настјуи Зину... говоримти каопријатељу... Ти меразумеш, мили мој!Буди добар, дајми!

Све ово изговорио је Пустјаков муцајући, црвенећи иплашљивосеосврћући према вратима. Поручник опсова, алидадеорден.

У два сата по подне Пустјаков се возио Спичкину и,раскопчавши малобунду, гледаосвојегруди. На грудима јеблистаотуђи „Станислав"узлатуи преливалесебојеемајла.

„Човек осећа некаковишепоштовања према самомсеби!"мислиојенаставник искашљујући се. „Мала стварчица, невре-ди вишеодпетрубаља, а каквоодушевљењеизазива."

275

Када јестигаопредСпичниковукућу, онраскопча бундуипоченатенанеда исплаћујекочијаша. Учини муседа секочијаш, кадугледа његовееполете, дугмади „Станислава",простоскамени. Пустјаков сесамозадовољнонакашља и уђеукућу. Скидајући бундуупредсобљу, онпогледа усалон. Тамојеза дугимстоломза ручавањевећседелоокопетнаестособаи ручало. Чуосеразговори звекетпосуђа.

—Којетозвонио—чуоседомаћинов глас.__О, ЛавеНиколајевичу!Изволите!Малостезакаснили, али

немари... Тек штосмосели за сто.Пустјаков сеиспрси, подижеглавуи трљајући рукеуђеу

дворану. — Али тада угледа нештоужасно. За столом, поредЗине, седео је његов колега из гимназије, наставникфранцуског језика — Транблан. Показати Французуордензначилоби изазвати масувеома непријатнихпитања, значилоби осрамотити сезаувек, обрукати се... Пустјаковунајпресинумисаода скинеорденили да побегне— али орденјебиочврстопришивен, а одступањејевећбилонемогуће. Брзојесакриодесномрукоморден, погуриосе, невештосепоклониосвима, и непружајући никомруку, стропоштаосена слободнустолицууправопрема колеги Французу.

„Мора да јепијан!"помисли Спичкингледајући његовозбу-њенолице.

ПредПустјакова ставишетањирсупе. Онузелевомрукомкашику, али сесети да нијепристојнојести левомрукомуот-меномдруштвуи речеда јевећручаои да нећејести.

—Ја самвећјео... Мегсi... —промрмља он. —Биосамупо-сети коддеде, протојереја Јемељова, и онјезамолио.., овај...да ручам.

Пустјаковљевудушуиспуни тешка туга и пакосни јед: супајеукусномирисала, а кувана јесетра пушила сенеобичнопри-влачно. Наставник покуша да ослободи деснурукуи да сакри-јеорденлевом, али сепоказа незгодно.

„Приметиће... и рука би била пружена прекоцелихгруди,каода сеспремамда певам. Господе, самода сеовајручакштопресврши. Јешћуугостионици."

После трећег јела он бојажљиво, једним оком, поглед

276

Француза. Због нечега врлозбуњен, Транбланјегледаоуњегаи такоћенијејеоништа. Кадимсепогледи сусретоше, обојицасејошвишезбунишеи оборишеочи упразнетањире.

„Приметнојенитков!"мисли Пустјаков. „Поњушци муви-димда јеприметно. Онјегад, сплеткарош. Сутра ћеиспричатидиректору!"

Домаћини гости поједошечетвртојело, поједоше, хвала бо-гу, и пето...

У стаденеки високи господиншироких, длакама обраслихноздрва, кукаста носа и одприродешкиљавихочију. Онсепо-глади поглави и објави:

— Е, е-е... еп... еп... епредлажем да сеиспијеуздрављенашихдама. — Гости бучноустадошеи узешечаше. Громко„ура"одјекнупо свим собама. Дамесусеосмехивалеипружалерукеда секуцну. Пустјаков јеустаои узеосвојучашуулевуруку.

—ЛавеНиколајичу, будитедобри и додајтеовучашуНаста-сји Тимофејевној— реченеки мушкарацпружајући мучашу.—Натерајтеједа испије!

Сада јеПустјаков, на својвелики ужас, мораода упосли исвојудеснуруку. „Станислав"са изгужваномцрвеномлентомугледа најзадсвети засија. Наставник пребледе, обори главуиуплашено погледа према Французу. Овај га гледашезачуђеними упитнимпогледом. Уснесумуселукавосмешилеи слица лаганонестајалозбуњености...

— ЈулијеАвгустовичу!— обрати седомаћинФранцузу. —Дајтеовуфлашукометреба!

Транбланнеодлучнопружи деснурукупрема флаши и... осреће!Пустјаков угледа на његовимгрудима орден. И тоне„Станислава", већ„Ану"!Французје, значи, варао. Пустјаковсенасмеја одзадовољства, седена столицуи испружи се...Сада више није било потребно скривати „Станислава"!Обојица суупали уисти грех, и према томе, никонећедоста-вљати и исмејавати...

— А-а-а-... Хм!— мукнуСпичкинкадугледа орденна гру-дима наставника.

—Да —речеПустјаков. —Чудна ствар, ЈулијеАвгустовичу!

277

Какојемалобилокоднасодликовања предпразнике!Коликонасима, а добили смосамови и ја. Чудна ствар!

Транбланвеселоклимнуглавоми истури напредлеви реверна комесешепурила „Ана"3-ћег степена.

Послеручка Пустјаков јеишаопосвима собама и покази-ваогоспођицама орден. У души мујебилолако, пријатно,мада га јеисподлажичицетишталоодглади.

„Да сам самознао", мислиојеон, завидљивогледајућиТранблана који јеразговараоса Спичкиномоорденима, „јабих,Владимира обесио. Ех, нисамсесетио!"

Јединога јета мисаомучила. Иначејебиопотпуносрећан.

КОМИЧАРКОМИЧАРКОМИЧАР (42)(42)(42)КомичарИванАкимовичВоробјов-Соколов ставиојерукеу

џеповесвојихширокихпанталона, окренуосепрозоруи упропогледсвојихлењихочијуупрозорекућепрекопута.

—Досадно!—зевнула јеingenue16 Марја Андрејевна. —За-штоћутите, ИванеАкимичу?Кадстевећдошли и омели медабубамулогу, онда барразговарајте!Несносни сте, стварно...

—Хм... Спремамседа вамкажемједнуствар, али ми јене-каконеугодно... Аковамсекажеједноставно, безфинеса...сељачки, ви ћетеми одмахзамерити, исмејати ме... Не, бољеда вамнекажем!Сачуваћусвојјезик однапасти...

„А очемусеонтоспрема да говори?"помислила јеinge-nue. „Узбуђенје, некакочудногледа, премешта сесногенаногу... Ама да нећеда ми изјави љубав?Мука жива стимобешењацима!Јучеми јеизјавила љубав прва виолина, данасјена проби читавовремерезонеруздисао... Сви супобеснелиоддосаде!"

Комичарсеодмачеодпрозора па приђекомоди и почедаразгледа маказеи кутијицуса кармином.

—Хтеобихда вамкажем, али себојим... неугодноми је...Аковамчовек кажеједноставно, руски, ви одмах: простак!Се-љачина!теово, теоно... Знамја вас... Бољеда ћутим...

„А шта да мукажемакостварнопочнесизјавомљубави?-'

16 Глумица чија јеспецијалностулога наивке.

278

настављала једа размишља ingenue. „Онједобар, такосимпа-тичан, талентован, али...мени сенесвиђа. Превишејеружан.Идепогрбљено, а на лицунекаквебубуљице... ГласпромукаоПоредтога јоши ти манири... Не, никада."

Комичарјећуткепрошетаокрозсобу, тешкосеспустиоуфотељуи бучнопривукаоновинеса стола. Очи сумупрелета-лепоновинама, каода неттотраже, па сусезауставилена јед-номсловуи задремале.

—Господе... надби барбиломува!—прогунђа он. —Ипакби биловеселије.

„А очи мунисуружне", наставила једа размишља ingenue.„Али оноштојеуњега најлепше, тојењегов карактер, а умушкарца лепота нијеважна, важни судуша и памет... Удатисеза њега тоје, рецимо, јошмогуће, али овакоживети сњим...нипошто!Какомејеипак сада погледао... Опекаоме!И штосетакоустеже, несхватам!"

Комичардубокоуздахнуи накашља се. Виделоседа га јесопствено ћутањескупо стајало. Поцрвенео јекао рак, иискривиоуста... Лицемујеизражавалопатњу...

„Па, можесесњими овакоживети", нијепрестајала даразмишља ingenue. „Имућанје. У сваком случају, бољејеживети сњимнегоса некимкапетаном-гољом. Заиста ћумурећи да пристајем. Заштода га сиромаха вређамсвојимодби-јањем?И овакомујеживотгорак!"

— Не, немогу!— застења комичаруставши и бацивши но-вине. —Проклета моја природа!Немогуда сесавладам!Удри-те, грдите, а ипак ћурећи, Марја Андрејевна!

— Ама говорите, говорите. Доста!Неправитевишебудалуодсебе...

— Мајчице!Голубице!Будитевеликодушии и опростите...препокорновамљубимруку...

У очима мусепојавишесузе, крупнекаозрнограшка.—Ама говорите... небудитеодвратни!О чемујереч?— Да немате, голубице... чашицувотке?Душа ми гори!

Синоћсамтоликопрепиода сеникакав хемичарнеби снашаоуоксидима, субоксидима и супероксидима умојимустима. Ве-рујтеми!Душа ми секида?Немогуда живим!

279

Ingenue поцрвене, намршти се, али сезатимснађеи дадекомичаручашицувотке... Овајиспи, живнуи почеда причаанегдоте.

ЖЕНСКА ОСВЕТАЖЕНСКА ОСВЕТАЖЕНСКА ОСВЕТА (43)(43)(43)Некојеснажнозазвонио.Надежда Петровна, газдарица стана укојемседесиоопи-

сани догађај, скочила јесдивана и потрчала да отвори врата.„Мора да јемуж,"помислила је.Али када јеотворила врата —нијеугледала мужа.Предњомјестајаовисок и лепмушкарацускупоценојра-

куновојбунди и са златнимнаочарима. Челомујебилонамр-штено, а поспанеочи супосматралеравнодушнои ленобожјисвет.

—Шта желите?—улита Надежда Петровна.— Ја сам лекар, госпођо. Позвали суменеки... е-е-е...

Челобитјеви. Јестели ви Челобитјеви?—Ми смоЧелобитјеви, али... опростите, докторе, таковам

бога. Моммужујеодфистуленатекаозуб;грозница га тресе.Послаовамјеписмо, али поштовастакодугонијебило, изгу-биојестрпљењеи отишаозубномлекару.

—Хм... Онјемогаода одезубномлекаруи да мененеузне-мирава...

Лекарсенамршти. Прођеминутћутања.— Опростите, докторе, штосмовасузнемирили и учинили

да безпотребедолазите... Да јемојмужзнаода ћетедоћи, ве-рујте, неби ишаозубару. Опростите...

Прођејошминутћутања. Надежда Петровна почеша зати-љак. „Несхватамшта чека?"помислила јегледајући попрековрата.

— Дозволитеда идем, госпођо!— промуца лекар. — Незадржавајтеме. Времеје, знате, такоскупода...

—Тојест... ја, значи... Ја васнезадржавам...—Али ја немогуотићи, госпођо, док ми неплатитеза труд!— Труд?Ахда... — замуца Надежда Петровна и јакопо-

црвене. —Иматеправо... За песетулекарутреба платити... тојетачно... Ви стесепотрудили и дошли... Али, докторе, менеје

280

срамота да кажем... мужјеотишаои однеоса собомсав нашновац... Немамукући сада ни копејке...

—Хм... Чудновато. Шта да радим?Нећу, ваљда, чекати ва-шег мужа!Потражите, можда ћетенаћи... Тојеништавнасума...

—Уверавамвасда јемужсвеоднео... Срамота меје... Зарбихиначедозволила да сезбог неколикорубаља нађем уовом... глупомположају...

— Ви пацијенти чудноватосхватателекарев труд... доистачудновато... Каода ми нисмољуди... и каода нашпосаонијеникакав труд. А ја самсевозиодовас, губиовреме, трудносе...

— Све ја то одлично разумем, али признаћете да гседешавајутакви случајеви кадчовек нема укући ни пребијенепаре.

—А шта семенетичутакви случајеви?Ви сте, госпођо, про-сто... наивни... Неплатити човеку... тојепростонепоштено...Искоришћаватеоколностштонемогуда вастужимсуду... итакобезобзирно... заиста тојевишенегочудно!

Лекарсезбуни и ућута. Билога јестидштосуљуди такви.Надежда Петровна плану. Смучилојојсе...— Добро!— рече оштро. — Причекајте... Послаћу у

бакалницуи тамоћеми можда дати новаца... Платићувам.Надежда Петровна јеотишла угостинскусобуи села да

напишебакалину. Лекарјескинуобунду, ушаоусобуи наме-стиосеуфотељи. Чекајући одговородбакалина, седели суићутали. Послеједнопетминута стигаојеодговор. Надежда Пе-тровна извади изцедуљицерубљуи тутнуједоктору.

—Ви сешегачите, госпођо—речеони остави рубљуна сто.—Мојслуга ћеможда примити рубљу, али ја, извините, нећу!

—А коликотреба?—Ја обичнонаплаћујемдесет... Одвасћу, ето, узети пет.— Е, петрубаља одмененећетедобити!... Немамза вас

новаца...—Пошаљитебакалину. Аковамјемогаодати рубљу, зашто

да вамнеда пет?Зартонијесвеједно?!Ја васмолим, госпођо,да менезадржавате... Ја немамвремена.

281

— Чујте, господинедокторе... Ви стенељубазни... да нека-жемдреки!Не, ви стегруби и нечовечни!Разуметели?Висте... одвратни!

Надежда Петровна сеокренупрозоруи угризеза усну. Наочи јојнаврешекрупнесузе.

„Хуља!Гад!"мислила је. „Животиња!И онсеусуђује... Неможеда схвати укаквомсамстрашномположају!Ах, чекајти.... сатано!"

И поштомалопромисли, окренуседоктору. На њеномлицучитала сепатња и молба.

—Докторе!—речеона тихим, молећивимгласом. —Докто-ре!Кадбистеви имали срца, и кадбистехтели да схватите...ви менебистемучили због тихноваца. И безтога јемногому-ка и страдања.

Надежда Петровна сеухвати за слепоочнице, и каода јепритисла федер—коса јојпадепораменима...

— Патишодмужа-грубијана... подносишовуодвратну, не-сноснусредину, и ево, јошобразованчовек дозвољава себи давређа људе!Господебоже!Тојенеиздржљиво!

— Али схватите, госпођо, да специјални положајнашегсталежа...

Међутим, докторјемораопрекинути својутираду. НадеждаПетровна јепосрнула и онесвесла пала на његовеиспруженеруке... Глава јојклонуна његовораме.

—Овамо, ближекамину, докторе... —шапутала јетренутаккасније. —Ближе... Ја ћувамсвеиспричати... све...

Саткасниједокторјеизлазиоизстана Челобитјевих. Биломујекриво, стидеосе—и осећаопријатно...

„Ђавода га носи..."мислиојеседајући усвојесанке. „Ни-каднетреба носити са собомодкућемногоноваца!Иначећешнастрадати!"

КОЧИЈАШКОЧИЈАШКОЧИЈАШ (44)(44)(44)Билоједва сата послепоноћи.Трговачки саветник17 ИванВасиљевичКотлов изашаојеиз

17 Титула која сеуцарскојРусији давала трговцима —(Примпрев.).

282

ресторана „Славјански базар"и полакокренуонизНиколајев-ску, према Кремљу. Ноћ јебила лепа, звездана... Измеђуискиданихи распуклихоблака веселосутреперилезвезде, каода имјебилодрагода гледајуна земљу. Ваздухјебиотихипрозрачан.

„Крајресторана кочијаши сускупи", мислиојеКотлов, „тре-ба семалоудаљити... Тамодаљесујефтинији... А узтотребада сепрошетам: прејеосамсеи пијансам."

ПоредКремља изнајми ноћног кочијаша.—На Јакиманку!—нареди он.Кочијаш, младићоддвадесетпетгодина, цокнууснама и

ленопребаци дизгине. Коњ наглокренуи закаска ситним, ло-шимкасом... Котлов јенаишаона правог, типичног кочијаша...Баци ли човек погледна његово послано, дебелокожасто,бубуљичаволиценамахћеуњемупрепознати кочијаша.

Прошли супоредКремља.—Коликојесада сати?—упита кочијаш.—Два —одговори трговачки саветник.—Тако, господине... Отоплилоје!Билојехладно, а сада је

поновоотоплило... Храмаш, ниткове!Е-е-е... мукомоја клета!Кочијаш сепридижеи замахнукорбачем прекокоњских

леђа.— Зима!— настави он, смештајући себољеи окрећући се

према путнику. — Неволим је!Страшносам зимогрожљив!Стојимна мразуи сав селедим, дрхтим... Дунели хладанве-тар, а мени и лицеотекне... Така ми јеконституција!Нисамна-викао!

—Навикавајсе... Такав ти је, драги мој, посаода семорашнавикавати...

—Човек сена свеможенавићи, тојетачно, вашеблагород-ство... Али докленсепривикнеш, двадесетак пута сесмрзнеш...Нежансамја човех, размажен, вашеблагородство... Менесуотаци мајка размазили. Нисумислили да ћубити кочијаш.Нежношћусемеобасули. Нека имјецарствонебеско!Какосумедонели на светна топлојпећи, такомеотуда додесетего-диненисускидали. Лежаосамна пећи и ждраоколаче, каокаква брљива свиња. Биосамњихов љубимац... Одевали суме

283

штосебољеможе, учили меписмености, измилоште. Нисумидавали да изађембос: „озепшћеш, рођени". Каода нисамсе-љак, већгосподин. Истучели меотац, мајка плаче... Истучелимемајка, оцужао. Пођемсоцемушумупосуварке, а мајкаметаконатронта каода сеспремамуМоскву, или уКијев...

—Зарстебогатоживели?—Обичносможивели, сељачки... Прегрми седан... и хвала

богу. Нисмобили богати, али ни одглади, хвала богу, нисмоумирали. Живели смо, господине, узадрузи... задругомје, да-кле... Деда мојјетада биожив, а са њимесудва сина живела.Један син, мојрођени отац, био јежењен, други јебионежењен. А ја сам био једини дечак, на радост целојпородици, па сумеи мазили. И деда мејемазио... Знаш, дедајеимаосакривенепаре, и онјесеби увртеоуглавуда ја нећубити сељак... „Теби ћу, вели, Петруха, отворити дућан. Стасај!"Обасули суменежношћу, обасули, угађали, угађали, затимјенастала таква прпа да никои нијебилодонежности... Мојстриц, дединсин, а очев брат, дигнети оддедењеговепаре.Билоједве‘иљаде... Откакојеукрао, одтога часа једомпочеода сераспада... Продали сукоње, краве... Отаци деда сукре-нули унајам... Зна се, какотокоднассељака бива... А мене,божијудушу, дали учобане... Етоти нежности!

—А твојстриц?Шта јесњим?—Онјесасвимдобро... дивота божја... Отвориојена глав-

номпутугостионицуи живеокобубрег улоју... Послепетго-дина ожениосебогатомсерпуховскоммештанком. Добиојеузњуседамосамхиљада... Послесвадбе, гостионица јеизгоре-ла... А штои неби изгорела када јебила осигурана кодосигу-равајућег друштва?Дивота божја. А послепожара јеотпутоваоуМосквуи тамоотвориобакалницу... Сада је, веле, постаобо-гат, и доњега сенеможедоћи... Наши сељаци, хабаровски, ви-дели суга овде, причали су... Ја га нисамвидео... Презива сеКотлов, а имеи очевоимемујеИванВасиљев... Да га непо-знајете?

—Не, али вози брже!— Пропиштали смо због тебе, Иване Васиљеву, ух,

пропиштали смомајчиномлеко!Упропастиоси наси послао

284

да просјачимо... Да нијебилоњега, зарбихсеја овдесмрза-вао са оваквом конституцијом, са оваквом слабошћу?Животариобихусвои селу... Еххх!Већзвонеза јутрење...Желеобихда сепомолимгосподубогу, да га казни за свумојумуку... Ма, нека идесмилимбогом!Нека мубог опрости!Издржаћемо!

—Десно, према улазу!—Разумем... Па, ево, довезли смосе... А за причицумогло

би пасти петкопејки...Котлов извади изџепа петнаесткопејки и дадеихкочијашу.—Требалоби додати још!Какосамвозио!А и за сефте.—Доста ти је!Господин повуче звоно и кроз часак нестаде иза

резбарених, храстовихврата.А кочијаш скочи на предњеседиштеи потера полакона-

траг... Дунухладанветар... Кочијашсенамршти и стадеда гу-ра зимогрожљиверукеупоцепанерукаве.

Оннијенавикаона хладноћу... Размазили суга...

О, ЖЕНЕ, ЖЕНЕО, ЖЕНЕ, ЖЕНЕО, ЖЕНЕ, ЖЕНЕ (45)(45)(45)СергејКузмичПочитајев, уредник провинцијскихновина

„Ротквестругане", вратиосеизредакцијекући, преморени из-мучен, и извалиосена диван.

— Хвала богу!Најзадсамкодкуће... Овдећудахнути ду-шом... Крајдомаћег огњишта, поредсвојежене... Моја Машајеједини човек који меможесхватити, искреносаосећати самном.

—Штоси данастакоблед?—упитала јеМарја Денисовна.—Онако, удуши ми гадно... Дошаосамк теби па ми једра-

го, душућуодморити.—А шта седесило?— Свејеуопштеодвратно, а данаснарочито. Петров неће

вишеда дајехартијуна кредит. Секретарсезапио... Али свесутоситнице, свећесетонекакосредити... А евоучемујенево-ља, Мањечка... Седимја данасуредакцији и читамкоректурусвог уводника. Одједном, знаш, отварајусеврата и улази кнезПрочуханцев, мојдавнашњи друг и пријатељ, знаш, онајштоу

285

представама аматера игра главкељубавникеи штојеглумициЗрјакинојза једанпољубацдаосвог белог коња... „Штоли гаје, мислим, ђаводонео?Ниједошаотек онако... Дошаоје, ми-слим, да прави рекламуЗрјакинојРазвезли смопричу... Теово, теоно, пето, десето... Испоставилоседа ниједошаозбогрекламе. Донеојестиховеда мусештампају...

—Осетиосам, каже, усвојимгрудима пламени оган, и... ог-њени пламен. Хоћуда опробамсласти писања.

Вади изџепа ружичастунамирисанухартијуи дајеми...— Стихови, каже... Ја сам, каже, помало субјективану

њима, али ипак... И Њекрасов јебиосубјективан... Узмемти јатесубјективнестиховеи читам... Најнемогућнијеглупости!Читаши осећашкакотеочи сврбе. Подгрудима мегуши каода сампрогутаоводенични камен... СтиховејепосветиоЗрја-киној. Да јемени посветио, ја бихга тужиосуду!У једнојпе-сми петпута реч„стрмоглавце". А рима!Ђурђевака уместођурђеёвака!Реч„коњ"са речју„терет'!

— Не, кажем, ви стеми пријатељи друг, али ја немогудаставимуновиневашестихове...

—А зашто?— Зато... због околности којенезависеодредакције... Не

спадајуупрограмлиста...Ја сампоцрвенео, почеода трљамочи, слагаосамда све

пуца... Али какода мукажемда његови стихови нисуни зашта?Онјеприметномојузбуњености надуосекаоћуран.

— Ви сте, каже, љути на Зрјакину па зато нећете даштампатемојепесме. Разумем... Разумем, милостиви госпо-дине!

Прекореомеда имамличанстав, назваомефилистром,клерикалцеми још којекаквим... Пуна два сата ми једржаопридику. На крајукрајева ми јеобећаода ћеинтригирати про-тив мојеличности... Отишаојебезпоздрава... Такоти, миламоја, ствари стоје!Четвртог децембра, на дансветеВарваре,Зрјакина слави имендан и стихови се морају појавити уштампи посвакуцену... Макарцркао, морамда ихпримим.Немогућеихјештампати: обрукаћуновинеуцелојРусији. Ада ихнештампам, истотаконесмем—Прочуханцев ћепоче-

286

ти да интригира и пропашћуни за шта. Изволи садпа смисликакода сеизвучемизтеглупеситуације.

—А каквесумупесме?О чему?—упитала јеМарја Дени-совна.

— Ни очему... Глупости... Хоћешда ти прочитам?Почињеовако:

Крозсањарски димцигареЛебдела си умојимсновима,

Доносећи са собомљубави удареС осмехомпламенимна уснама...

А одмахпослетога преокрет:Опрости ми, анђелемој, бели, снежни,

Другарицемојихдана, идеалумојнежни,Штозаборавивши љубав, стрмоглавце

У загрљајсмрти јурим... О, страшносебојим!И слично... Глупости...—Шта кажеш?Тосувеома пријатни стихови!—пљеснула је

рукама Марја Денисовна... —Чак веома пријатни!Због чега тонисустихови?Ти, просто, цепидлачиш, Сергеј!„Кроздим... сосмехом пламеним..."Значи, ти ништа неразумеш!Ти неразумеш, Сергеј!

—Ти неразумеш, а неја!—Не, извини... Ја прозунеразумем, а стиховеодличноразу-

мем!Кнезјетоизврснонаписао!Одлично!А ти га мрзишпазатонећешда муихштампаш!

Уредник уздахнуи куцнупрстомпрвоустопа учело.—Зналци!—промрмља смешкајући сепрезриво.И, узевши својцилиндар, он, чемеран, машући главом, иза-

ђеизкуће.„Идемда посветутражимкутак за повређеноосећање... О,

жене, жене!Уосталом, свеженесуједнаке!"мислиојеонкорачајући према ресторану„Лондон".

Имаојежељуда сенапије.

ПОЈЦИПОЈЦИПОЈЦИ (46)(46)(46)

287

Заслугоммесног судије, који једобиописмоизПетрограда,пронешесегласови да ћеуЈефремовоускоростићи спахијагрофВладимирИванич. Кадћедоћи —незна се.

—Ушуњаћесекаолопов —кажеотацКузма, мали седи попуљубичастојмантији. —А самоакодође, нећебити овдемираодплемства и другихизвишихсталежа. Сви ћесесуседи сјати-ти. А ти ми сепостарај, АлексејеАлексејичу... Молимтекобрата...

— Ма нијетоништа за мене!— кажеАлексејАлексејичмрштећи се. —Штоједомене, ја ћуучинити. Самода мојне-пријатељпрочита сложноса мном јектеније. А онможезаинат...

—Де, деумолићуја ђакона... умолићу. АлексејАлексејичјецрквени појацуцркви.

Три јерарха уЈефремову. Истовремено он учи ђакеицрквеном и световном певањуи зато добија од грофовеканцеларијешездесетрубаља годишње. А ђаци сузаузвратдужни да певајууцркви. АлексејАлексејичјевисок, стаситчовек, енергичног хода, избријаног масног лица, којеличи навимеукраве. Својомстаситошћуи двострукимподвољкрмонвишеличи на човека који усветскојхијерархији нестоји на до-њимлествицама негона црквењака. Чудноватјепризорбиокадсеон, стасит, крупанмушкарац, доземљеклањаовладициили кадјеједномзбог сувишебучнерасправесђаконом, понаредби светог оца, клечаодва сата на коленима. Његовојјепојави вишеприличиловеличањенегопонижавање.

Због гласова огрофовомдоласкуонодржава пробесвакогдана ујутрои увече. Пробесеизводеушколи. Томногонеомета радушколи. За времевежбања хора учитељ СергејМакаричзадајекраснописђацима, а самсеприкључујетено-рима каоаматер.

Ево како се врше пробе уразреду, лупајући вратима,шмркћући, улази АлексејАлексејич. Изђачкихклупа бучносеизвлачесопрани и алтови. Издворишта, лупајући ногама каокоњи, улазетенори и басови, који већодавночекају... Сви ста-јуна своја места, АлексејАлексејичстајемирно, дајезнак затишинуи почињепалицом.

288

—То-то-ти-то-том... До-ми-се-до—А-а-а-а-мин!—Адађо... Адађо... Јошједном...После„амин"следи „Господи помилуј"великог јектенија.

Свејевећдавнонаучено, хиљадупута отпевано, прежваканоипева сетек формеради. Лева селењо, несвесно. АлексејАлексејичспокојномашерукоми прати частенором, часба-сом. Свејетихо, ништа сенедогађа... Али пре„Херувима"цеохородједномпочињеда шмрче, кашљеи убрзанопрелиставаноте. Диригентокрећелеђа хоруи стајанственим изразомлица почињеда штимујевиолину. Припреметрајудва минута.

—Почните. Пажљивијегледајтеуноте... Басови, незапињи-те, маломекше...

Бира се„Песма херувима"Боротњанског, бр. 7. Кадједатзнак, наступа тишина. Очи сууперенеунотеи сопрани отвара-јууста. АлексејАлексејичтихоспушта руку.

—Пијано... пијано... Ама тамовам„пијано"пише... Лакше,лакше!

—... ви-и-ми...Кадтреба да сепева пијано, полицуАлексеја Алексејича

разлива себлагост, милина, башкаода сања добројело.—Форте... форте!Груните!А кадтреба певати форте, маснолицедиригента изражава

велики страх, чак ужас.„Песмухерувима"певајулепо, таколепода ђаци остављају

својкраснописи пратепокретеАлексеја Алексејича. Подпро-зоромзастајесвет. У разредулази послужитељВасилијеса но-жемуруци и занетослуша. КаоизземљеничеотацКузма за-бринутог лица... После „отложим попечение" АлексејАлексејичбришезнојса чела и узбуђеноприлази оцуКузми.

—Свесепитам, очеКузма!—кажеонслежући раменима —откудтода овајруски народбашништа несхвата. Свесепи-там, убиомебог. Таконекултураннарод, да простонеможешзнати шта мујеугрлу, душник или нека друга изнутрица?—пасеобраћа ГенадијуСемичеву, кафеџијиномбрату: — Шта тије, јеси ли сезадавио?

—А што?

289

—Па на шта ти тогласличи?Тандрчекаошерпа. Мора даси сејучеопетнашљемао?Па наравно!Изуста каоизбурета...Ех, сељачина си ти, брате!Простак!Какав си ти појац, кадсасељацима укрчми другујеш?Ах, ти си магарац, брате!

—Грех, брате, грех... —мрмља отацКузма. - Бог свевиди...скроз-наскроз...

—Теби јесамовотка на памети, а небожја мисао, затои несхваташшта јетопевање, будалоједна будаласта.

—Нежести се, нежести се... —кажеотацКузма. —Нељутисе... Ја ћуга замолити.

ОтацКузма приђеГенадијуСемичевуи почеда га моли:—Заштоти тако?Узми сеупамет!Човек који пева, мора да

сеуздржава, затоштомујегрло, овај... нежно.Генадијсечешеповратуи гледа упрозор, каода неговоре

њему.После„Песмехерувима"певају„Вјерују", па онда „До-

стојнои праведно"певајусосећањем, глатко—и такодо„Оченаш".

—А ја мислим, очеКузма —кажедиригент—просто„Оченаш"јебољеоднотног... Тоби требалода отпевамопредгро-фом.

—Нека, нека... Певајпонотама. Затоштогрофупрестони-цама, кадби на литургијуишао, ништа безнота... А тамоти,брате, ни нотенисукаонаше!...

После„Оченаш"опеткашаљ, шмркањеи прелиставањено-та. Остаје још само извести најтеже: концерт. АлексејАлексејичспрема двествари: „Ктобог велий"и „Всемирнуюславу". Оноштобољенауче, тоћеи певати предгрофом. Завремеконцерта хоровођа пада узанос. Изразблагости свакичассмењујестрах. Онмашерукама, мичепрстима, тресера-менима...

—Форте!—гунђа он. —Анданте!Попуштајте... попуштајте!Певај, тикване!Тенори, неподваљујте!То-то-ти-то-том... Сол...си... сол, будаласта главо!Највиши!Басови, нај-ви-ши...

Његовогудалошета поглавама и раменима сопрана и алто-ва који греше. Лева рука сваки часвучеза уши малепеваче.Једномсечак занеопа јесавијенимвеликимпрстомстаода

290

удара подгрлобаса Генадија. Али певачи сенежалеи нељутезбог батина, они сусвесни значаја задатка који извршавају.

Послеконцерта ућутањупролази читав минут. АлексејАлексејич, ознојен, црвен, исцрпен, седа на прозорпа прелазипрекоприсутнихмутним, отежалимали победоноснимпогле-дом. У гомили слушалаца спазиоје, на својевеликонезадовољ-ство, ђакона Авдијесова. Ђакон, висок кршан мушкарац,црвеног рохавог лица, са сламомукоси, стоји ослоњенна пећи презривосесмешка.

—Певајти, певај!Извијајноте!—брунда ондубокимбасом.—Многогрофутреба твојепевање!С нотама или безнота, ње-мути јесвеједно... Затоштоје—атеиста...

ОтацКузма сеуплашеноосврћеи дајезнак прстима.—Нека, нека... —шапуће. —Ћути, ђаконе. Молим...Послеконцерта певају„да исполнятсяуста наша"и проба

сезавршава. Певачи серазилазеда би сеувечесастали радиследећепробе.

Пролази једанмесец, други...Већјеи управник имања обавештенда ћегрофубрзодоћи.

И ево, најзад, скидајусепрашњави капци са прозора властео-ске куће, и Јефремово слуша звукове разлупаног ираштимованог клавира, отацКузма венеи ни самнезна одчега да ли ододушевљења или одстраха... Ђаконидеи смешкасе.

У првусуботуувечеотацКузма улази ухоровођинстан.Лицемујебледо, рамена погурена, потамнеосјајљубичастемантије.

— Садсамбиокодњеговесветлости — кажезамуцкујућихоровођа. —Образовани господинсделикатнимсхватањима...Али, брате... увредљивоонто.... „У коликосати, велим, вашасветлости, заповедатеда сутра за литургијузвонимо?"А онимени: „Кадгодхоћете... Самоможели тонекакоштобрже,краће... безпојаца."Безпојаца!Разумеш ли ти то... Безпојаца...

АлексејуАлексејичукрв навреулице. Лакшеби мубилодајошједномотклечи два сата негода слуша таконешто!Целеноћи неспава. Невређа га тоштомујепропаотруд, коликото

291

штомуАвдијесов нећедати мира својимподсмевањем. Авди-јесов серадујењеговојневољи. Сутраданђаконутокуцелели-тургијепрезривогледа на певницу, гдеАлексијеАлексејичба-сира сам. Пролазећи скандилемпоредпевнице, онмрмља:

— Извијајноте, извијај!Труди се!Гроф ће ти датицрвендаћа за хор!

Послелитургијехоровођа, урнисани болестанодувредепође, кући. Кодкапијега сустижеАвдијесов сав црвен.

—Стани, Аљоша —кажеђакон. —Стани, лудоједна, нељу-ти се!Ниси самоти, негосами ја, брате, испаогрбав!Садпо-слелитургијеприлази отацКузма грофуи пита: „А каквојевашемишљењеођаконовугласу, ваша светлости?Зарнеда јенајсавршенија октава?"А знашкакосегрофизразио?Компли-мент!„Да виче, вели, свакоможе. Није, вели, учовека важангласколикопамет."Петроградски лисац!Атеиста и јестеатеи-ста!Хајдемо, братесиротане, да тргнемопоједнузбог увреде.

И непријатељи, узевши сеисподруке, излазекрозкапију....

КЊИГА ЖАЛБИКЊИГА ЖАЛБИКЊИГА ЖАЛБИ (47)(47)(47)Лежи та књига успецијалноза њунаправљеномпултуна

железничкојстаници. Кључодпулта „налази секодстаничногжандарма", али уотвари, никакав кључи нијепотребан, јерјепултувек отворен. Отворитесамокњигупа читајте:

„Поштовани господине!Пробаосамперце!"Исподтога јенацртана некаква њушка дугачког носа и сроговима. Исподњушкејенеконаписао:

„Ти си слика —ја —портре, Ти си стока, а ја —не, Ја сам—твоја њушка."

А доле:„Приближавајући сеовојстаници и посматрајући природу

крозпрозор, одлетеоми јешешир. И. Јармонкин!"„Којеписао, незнам, А ја, будала, читам!"„Оставив споменначелник надлештва за увредеКоловро-

јев."„Подносим управи станице своју жалбу на кондуктера

Кучкина због његовегрубости односномојежене. Моја женауопштенијелармала, негоје, напротив, настојала да свебуде

292

мирно. А истои односножандарма Кљатвина који мегрубодо-хватио за раме. Живим на имању Андреја ИвановичаИшчејева, који зна мојевладање. ПисарСомолучшев."

„Никандров, социјалист."„Налазећи сеподсвежимутискомнедопустивог поступка...

(прецртано). Пролазећи крозовустаницу, биосамувређендодна душеследећим... (прецртано). На мојеочи седесиоследећи одвратан догађајкоји грубим бојама слика нашежелезничарскеприлике... (даљејесвепрецртано, осимпотпи-са). Ученик 7-ог разреда КурскегимназијеАлексејЗудјев."

„У очекивањуполаска воза посматраосам физиономијушефа овестаницеи она ми сеуопштенијесвидела... Јављамотомесвима. Весели излетник."

„Ја знамкојетописао. ТојеписаоМ. Д."„Господо!Тељцовски јекоцкар."„Жандаруша сејучеизвезла скелнеромКостомпрекореке.

Желимојојсвенајбоље!Нетугуј, жацо!"„Пролазећи, и будући гладан, уразмишљањушта бихјео, на

овојстаници нисаммогаодобити посна јела. ЂаконДухов."„Кркај, море, шта добијеш!"„Конађекожнукутијуза цигарете, нека јепреда на каси

Андреји Јегоричу."„Поштосумеистерали изслужбештосамсе, тобоже, про-

пио, изјављујемда стесви ви хуљеи лопови. ТелеграфистКуз-модемјански."

„Нека васврлина краси!"„Катинка, ја васлудоволим!"„Молимда сеукњигужалби непишуствари којесенетичу

саобраћаја. За шефа станицеИванов 7-ми."„Акоси и седми, будала си!"

PERPETUUM MOBILEPERPETUUM MOBILEPERPETUUM MOBILE18 (48)(48)(48)Судски иследник Гришуткин, старац, који јеотпочеослужбу

јошпререформе, и лекарСвистицки, меланхолични господин,путовали суна увиђај. Путовали суони сјесени споредним

18 Вечитокретање(лат).

293

сеоским путем. Помрчина је била страшна, лила јенезапамћена киша.

— Е, баш јегадно— мрмљаојеиследник. — Несамоцивилизацијеи хуманости да нема, већчак ни честитеклиме.Башми јеи земља!И томи јеЕвропа, заиста... Киша, па киша!Каода јепоручена, проклета била!А и ти, анатемо, бржете-рај, аконећешда и теби, хуљи једној, неваљалцуједном, свезубеизбијем!—викнуонмомкукоји јеседеона боку.

— Чудновато, АгејеАлексеичу!—- речелекаруздишући изавијајући сеувлажнубунду. —Ја чак и непримећујемтовре-ме. Менемори нека чудна, тешка слутња. Чини ми се, садћесебашовог тренутка, сручити на мененека несрећа. А ја веру-јемуслутњеи... чекам. Свесеможедогодити. Инфекција одлеша... смртдрагог створења...

—БарпредМишкомтреба да васјесрамота да говоритеослутњама. Башстеправа жена. Гореодовога штоје, неможебити. Оволика киша —зарима нештоцрње?Знатешта, Тимо-фејеВасиљичу?Ја вишенисамустањуда путујемовако. Ма-кармеубили, али немогу. Треба сезауставити негдедапреноћимо... Коли овдеживи близу?

— ИванИваничЈежов — речеМишка. — Одмахиза шуме,чимсемостпређе.

—Јежов?ГурајЈежову!Узгредречено, давнонисамбиокодтог старог грешника.

Прођошешумуи мост, скренушелево, затимдеснои уђошеколима увеликодвориштепредседника обласнескупштине,бригадног генерала уpензији, Јежова.

— Кодкућеје!— речеГришуткинизлазећи иззатворенихкаруца и гледајући упрозорекуће, који сусесветлели. —Тоједоброштојекодкуће. И напићемосе, и најести, и испаваћемосе... Иакојелошчовечуљак, ипак јегостољубив, треба мупри-знати.

У предсобљу их дочека сам Јежов, омален, смежуравстарац, слицемнамотанимубодљикавоклупче.

— Баш степотрефили, баш степотрефили, господо... —отпочеон. — А ми тек штосмосели да вечерамои једемошунку, стомуГромова. А кодменеје, знате, заменик државног

294

тужиоца. Хвала му, анђелубожјем, штоједошаопомене. Су-тра сњимпутујемна скупштину. Имамосутра скупштину... стомуГромова.

Гришуткини Свистицки уђошеуодају. Тусеналазиовеликисто, постављенјелима и винима. За једнимприборомза јелоседела јекћи домаћинова Надежда Ивановна, млада црнка удубокојцрнини за скороумрлиммужем;за другим, доње, за-меник државног тужиоца Тјуљпански, млад господин сазалисцима и безбројплавихжилица на лицу.

—Познајетели се?—речеЈежов додирујући сваког прстом.—Овоједржавни тужилац, овоје... моја кћи...

Црнка се осмехну и, жмирећи очима, пружиноводошавшима руку.

— Дакле... спута, господо!— речеЈежов наливајући тричашице. —Неустручавајтесе, људи, побогу!И ја ћупопита удруштву, стомуГромова. Де, да стеми здраво...

Испише. Гришуткин се заложи краставцем и пређе нашунку. Докторпопи и уздахну. Тјуљпански запали цигару,замоливши пре тога даму за дозволу, и том приликомзаблисташемузуби такода јеизгледалокаода има уустимабарстозуба.

—Де, шта је, господо?Чашиценечекају?А?Тужиоче!Док-торе!У частмедицине!Волиммедицину!Уопште, волимомла-дину, стомуГромова. Какогодхоћете, али омладина увек мо-ра да иденапред. Де, да смоздраво!

Запричашесе. Разговарали сусви, семдржавног тужиоцаТјулшанског, који јеседео, ћутаои пропуштаокрозноздрведу-вански дим. Билојејаснода себесматра за аристократуи дапрезиредоктора и иследника. ПослевечереЈежов, Гришуткини заменик државног тужиоца сели суда играјувинта, безчетвртог. Доктори Надежда Ивановна седошекрајклавира изапричашесе.

— Ви путујетена увиђај?— отпочелепа удовица. — Дасекциратемртваца?Ох!Тутреба имати снагувоље, челичанкарактер, па безмрштења, нетрепнувши оком, бости ножемигурати га докорица утеломртваца. Ја се, знате, клањампредлекарима. Тосуизузетни људи, свети људи. Господинедок-

295

торе, заштостетакотужни?—упита она.—Слутња нека... Мори менека чудна тешка слутња. Каода

меочекујегубитак драгог створења.—Јестели ожењени, господинедокторе?Иматели рођака?— Никога подбогом. Самсами немамчак ни познаника.

Реците, госпођо, верујетели ви упредосећања?—О, какода не, верујемупредосећања.И док судоктори удовица расправљали ослутњама, Јежов и

иследник непрестаносуустајали одкартања и прилазили столуса закускама. У два сата попоноћи, поштојеизгубио, Јежов сенаједномсети сутрашњескупштинеи удари сепочелу.

—Божемој!Шта ми оворадимо?Ах, та ми смогрешници,грешници!Сутра, чимзабели, треба путовати на скупштину, ами секоцкамо!На спавање, на спавање, стомуГромова!Нађ-ка, одмахна спавање!Објављујемда јеседница закључена.

— Срећни сте, господинедокторе, штоможетеспавати уоваквојноћи!—речеНадежда Ивановна поздрављајући сесадоктором. —Ја немогуда спавамкадкиша удара упрозореикадјаучумоји сироти борови. Идемодмахи читаћуоддосаде.Нисамуетањуда спавам. Уопште, акоуходникуна прозорупрема мојимвратима гори лампа, онда тозначи да неспавами да умиремоддосаде...

Доктори Гришуткинуодређенојсоби за њихнађошена по-дудва огромна лежаја, намештена оддушека. Докторсесвуче, лежеи покри сепрекоглаве. Иследник сесвучеи леже,али дугосепревртао, затимустадеи почеходати тамо-амопособи. Тојебиоврлонервозанчовек.

— Ја сталнона газдаричицумислим, на удовичицу— речеон. — Ала је сјајна!Да умреш!Очи, рамена, ножице уљубичастимчарапама... права огањ жена!Охо—женска и по!Тосеодмахвиди!И таква лепота припада, ђавоби га знаоко-ме—правнику, државномтужиоцу!Томжилавомклипану, ко-ји личи на Енглеза!Нетрпим, братетеправнике. Кадси ти сњомослутњама говорио, онсеждраоодљубоморе!Нема тушта, елегантна жена!Изванреднофина!Чудоодприроде!

—Да, изврсна жена —речедокторпромаљајући главуисподпокривача. — Жена осетљива, сва однерава, саосећајна, не-

296

какоделикатна. Ја и ви ћемода заспимо, а она, сирота, неможеока склопити. Њени нерви немогуда издржеоваконе-мирнуноћ. Она ми речеда ћејојцелебоговетненоћи битидосаднои да ћечитати. Јадница!Сигурнода кодњесадгорилампица...

—Каква лампица?—Она јерекла да акопредњенимвратима на прозоругори

лампица, онда тозначи да она неспава.—Такоти рекла?Теби?—Да, мени.—Онда теја неразумем!Па акојеона тотеби рекла, онда

значи да си ти најсрећнији међусмртницима!Браво, докторе!Браво!Честитам ти, пријатељу!Иакоти завидим, ипак тичеститам!Нерадујемсе, брате, толикозбог тебеколикозбогоног тужиоца, због оног риђег ниткова!Пријатноми једа муроговенабијеш!Е, онда, облачи се!Напредмарш!

Гришуткин, кадсеопије, свима јеговорио„ти".—Шта туизмишљате, АгејеАлексеичу!Којешта, заиста... —

стидљивоодговори лекар.—Де, де... непричај, докторе!Облачи сепа гурај... Какосе

оно, ама, пева у„Животуза цара"?И на путуљубави узлет...кидамоми понеки цвет... Облачи се, срцемоје. Ајде!Тимоша!Докторе!Ајде, стокоједна!

—Извините, ја васнеразумем.— Море, шта тунеразумеш!Ваљда јетоастрономија?

Облачи сепа иди лампици, етоучемујесвеколикоразуме-вање.

—Чудноватода такоружномислитеоовојособи и омени.—Мореостави филозофирање!—наљути сеГришуткин. —

Зарсеможешјошдвоумити?Та тојецинизам.Онједугоувераваодоктора, љутиосе, преклињао, чак

клечаопредњим, и завршиотимештојегласноопсовао, пљу-нуои прућиосена кревет. Али крозчетвртсата наједномскочи и пробуди доктора.

—Јел'те!Ви стечврсторешени да неидетекодње?—упитаонстрого.

— Ма... заштода идем?Ала стеви нервозанчовек, Агеје

297

Алексеичу!Са вама ићи на увиђај... тојестрашно!—Е па, нека васђавоноси, онда идемја!Ја.. ја нисамгори

однеког тужиоца, или таквежене—доктора. Идем!Онсебрзообучеи пођевратима. Докторзапањенопогледа

уњега, каода неразуме, затимскочи.— Ја мислимда севи тошалите?— упита о!пресекавши

Гришуткинупут.—Немамја кадда разговарамстобом... Пусти ме!—Не, нећуваспустити, АгејеАлексичу. Лезитеи спавајте...

Ви степијани!—Покаквомтоправумети, Ескулапе, непушташ?—Поправучовека који једужанда заштити честитужену.

АгејеАлексеичу, освеститесе, шта ви тохоћете!Ви стестарац!Вама јешездесетседамгодина!

—Ја старац?—увреди сеГришуткин. —Која ти тохуља речеда самја старац?

—Ви сте, АгејеАлексеичу, пијани и узбуђени. Тонијелепо!Незаборављајтеда стечовек, а неживотиња!Животињамаприличи да сеповодеза инстинктом, а ви стецарприроде,АгејеАлексеичу!

Царприродепомодреи завучерукеуџепове.— Последњи путтепитам: хоћеш ли да мепустиш или

нећеш?—викнуоннаједномјезивимгласом, каода седраоупољуна кочијаша. —Хуљоједна!

Али утомтренуткуи самсеуплати одсвога гласа и пређеодврата прозору. Ониакобешепијан, ипак сестидеотесвојејезивевике, која јепосвојприлици пробудила свеукући. По-слеизвесног ћутања приђемудоктори додирнуга за раме.Докторусуочи билевлажнеи образи сугорели.

— АгејеАлексеичу!— речеондрхтавимгласом. — Послеовакооштрихречи, и поштостеви, заборављајући на свакупристојност, назвали мехуљом, сами признајетеда ми вишенеможемоостати подистим кровом. Страшносам увређен...Рецимо, да самја крив, али... учемујестварномоја кривица?Госпођа јепоштена, благородна и наједномви дозвољаватесе-би да оваконештоговорите. Извините, ја и ви вишенисмодру-гари.

298

—Вашдобро!Мени и нисупотребил такви другари.— Ја путујемовога часа, вишеда останемсвама немогу,

и... надамсе, да сеубудућевишеникада нећемосрести.—А какоћетеотпутовати?—Својимколима.—А какоћуја?Шта ви мислите!Хоћетедокраја да поступа-

тениско?Ви стемедовезли вашимколима, па меморатева-шимколима и вратити.

— Ја ћуваси вратити, акожелите. Самоодмах... Ја одмахидем. Такосамузбуђенда вишенемогуостати овде.

ЗатимсеГришуткини Свистицки ћуткеобукошеи изађошеудвориште. Пробудили суМишку, затимсели укочијеи отпуто-вали...

— Циник... — мрмљаојецелог пута иследник. — Каднеумешда сепонашашпрема честитимженама, онда седи кодкућеи неиди тамогдесужене.

Да ли јесебегрдиоили доктора, тешкојебилосхватити.Кадсекаруцезауставишепредњеговимстаном, онскочи и,кријући сеиза врата, рече:

— Нежелимвишесвама ни да сепознајем!Прођошетридана. Докторјепосвршеномпрегледулежаона свомедивануи оддуга времена читаоиз„Календара за лекаре"презименапетроградскихи московскихдоктора, трудећи седа нађенајзвучнија и најлепша. У души мујебилотихо, добро, при-јатно, каона небуучијемплаветнилунепомичнолебди шева,и тозахваљујући томештојепрошленоћи сањаопожар, штозначи срећу. Наједномзачушумсаоница којестадоше(бешепаоснег) и на прагусепојави иследник Гришуткин. Тобешенеочекивангост. Докторустадеи погледа уњега збуњенои састрахом. Гришуткинсенакашља, обори очи и лаганосеупутидивану.

—Дошаосамда сеизвиним, ТимофејеВасиљичу—отпочеон. — Ја самбиопрема вама малонељубазани чак, чини мисе, рекао сам вам нешто непријатно. Ви ћете, наравне,схватити мојетадашњеузбуђеностање, због пића попијеногкодоног старог ниткова, и извинићете...

Докторподскочи сместа и, са сузама уочима, стежепру-

299

женуруку.—Ах... побогу!Марија, чаја!—Не, нетреба чаја... Немамкад. Уместочаја, акоможе, на-

редитеда донесуквас. Да попијемокваспа да идемонасекцирањелеша.

—Каквог леша?—Па оног истог поднаредника, због кога смоонда путовали

на увиђај, али нестигосмо.Гришуткини Свистицки испишекваси пођошена увиђај.—Дабоме, извињавамсе—речеузпутиследник. —Ја сам

онда паоуватру, па ипак, знате, жаоми јештонистенабилироговеономдржавномтужиоцу... ннниткову.

Пролазећи крозАљимоново, они угледашепредкрчмомтројкуЈежова.

—ТујеЈежов!—речеГришуткин. —Његови сукоњи. Свра-тимо, да севидимо... Да попијемопоселтерскуводуи узгредда видимоболничарку. Тујечувена болничарка!Женска и по!Чудоодприроде!

Путници изађошеизсаоница и уђошеукрчму. ТусуседелиЈежов и Туљпански и пили чајса сокомодборовница.

— Куда ви? Откуд? — зачуди се Јежов угледавшиГришуткина и доктора.

— Сталноидемона увиђај, али никакода стигнемо. Упалисмоузачарани круг. А ви куда?

—Па на скупштину, пријане!—Заштотакочесто?Претри дана стеишли!—Ђавола смоишли... Тужиоца сузуби болели, па и ја сене-

штонисамосећаонајбољеза ововреме. Де, шта ћетеда пије-те?Седајте, стомугромова. Воткеили пива?Донесидер, бол-ничарко, и једнои друго. Ах, штојеболничарка!

— Да, чувена болничарка — сложи сеиследник. — Изван-редна болничарка. Женска и по!

Последва сата изкрчмеизађедокторов Мишка и речегене-раловомкочијашуда распрегнеи да прошета коње.

—Господинјерекао... За картесузасели;—речеони од-махнуруком. —Садседоујутрунећемоизвући одавде. П-па,и шефполициједолази!Према томе, допрекосутра ћемоседе-

300

ти овде!Пред крчмустиже шеф полиције. Познавши Јежовљеве

коње, онсепријатноосмехнуи потрча узстепенице.

ЧИТАЊЕЧИТАЊЕЧИТАЊЕ (49)(49)(49)(Прича старог врапца)Једном, укабинетунашег начелника Ивана Петровича Се-

мипалатова, седеојеуправник позоришта и сњимеразговараооигри и лепоти нашихглумица.

— Али ја сесвама неслажем — речеИванПетровичпотписујући новчанедознаке. —Софија Јурјева јевелики, ори-гинални таленат. Такојемила, грациозна... Такодражесна...

ИванПетровичхтедеда настави, али одраздраганости немогадеда кажевишени речи, и осмехнусетакоширокои сла-дуњавода управник позоришта гледајући га осети сладостуустима...

— Свиђа ми секодње... а-ха... оноузбуђењеи онајдрхтајмладалачкихгруди кадизговара монологе... Па какоуздише,какоуздише!Рецитејојда самутомтренуткуагреман... насве!

— Вашепревасходство, молимваспотпишитеодговорнапредставкухерсонскеполицијскеуправеувези са...

Семипалатов окренусвојенасмејанолицеи угледа предсо-бом свог чиновника Мерђајева. Онјестајаопредњим иизбуљенихочијуподносиомуактна потпис. Семипалатов семалонамргоди: проза мупрекидепоезију, и тобашна најзани-мљивијемместу.

—Тосеможеоставити и за доцније—речеон. —Видитедаразговарам!Башјеовдесветвеома неваспитани нетактичан!Евовидите, господинеГаламидове... Ви кажетеда ми вишене-мамогогољевскихтипова... Па ево!Заровонијетип?Прљавкопоцепанихлактова, косе... никадсенечешља... А погледајтесамокакопише!Ђавоби га знаошта јеово!Пишенеуко, непо-везано... Каода јешустер!Погледајте!

— Н-да... — промумла Галамидов и погледа уакт. — Оди-ста... Ви, господинеМерђајеве, свакакомалочитате?

— Е, неможесеовако, пријане!— настави начелник. —

301

Менејесрамота због вас!Барда књигечитате, јели...— Читањезначи много!— речеГаламидов и уздахнубез

узрока. —Веома много!Читајте, па ћетеодмахвидети какоћесеваш видик наглоизменити. А књигеможетенабавити гдегодхоћете. Кодмене, на пример... Даћувамихса задовољ-ством... Јошсутра ћуихдонети, самоакохоћете.

—Захвалите, пријане!—речеСемипалатов. Мерђајев сене-вештопоклони мрдајући уснама

и изађе.СутраданГаламидов дођеунашенадлештвои донесечитав

свежањ књига. И тако, одтог момента и почињеовајдогађај.Потомствоникада нећеопростити Семипалатовуштојеовдебиооваколакомислен!Овоби се, рецимо, и моглоопроститимладићу, али искусномчиновникудеветекласе—никада!Кадуправник позоришта дође, позвашеМерђајева укабинет.

— Евовам, па садчитајте, пријане!— речеСемипалатовпружајући мукњигу. —Читајтепажљиво.

Мерђајев уздрхталихрукуузекњигуи изађеизкабинета.Биојеблед. Разрокеочи сумулетеленеспокојнои изгледа каода сутражилепомоћодсвихпредмета унаоколо. Узели смокњигуодњега и пажљивојеразгледали.

Тојебио„ГрофМонте-Кристо".— Против његовевољеништа сенеможе!— са уздахом

речеПрохорСемјоничБудилда, нашстари књиговођа. — По-труди сенекако, запни богме..

Читајпомало, а послевећ, даћебог, онћеи заборавити, паонда можештои да бациш. Небојсе... А штојеглавно, неза-дубљујсе... Читај, и неудубљујсеутумудрост.

Мерђајев уви књигуухартијуи седеда пише. Али мусеовог пута нијеписало. Рукесумудрхталеа очи сугледалеискоса на разнестране: једно око утаваницуа друго умастионицу. Сутраданонуплакандођена дужност.

—Већсамчетири пута почињаода читам, али ништа нисамразумео—речеон. —Свенекакви странци...

Послепетдана Семипалатов, пролазећи пореднашихстоло-ва, застадекодМерђајева и упита га:

—Е, шта је?Јестели читали књигу?

302

—Читаосам, вашепревасходство.— А шта стечитали, пријане?Дед', испричајте!Мерђајев

подижеглавуи почемицати уснама.— Заборавиосам, вашепревасходство— речеонпосле

оклевања.— Дакле, нисте ни читали, или, а-ха... нисте пажљиво

читали!Већаутоматски!Е, таконеиде!Прочитајтеви тојошједанпут. Уопште, господо, препоручујемвамда читате!Изво-лите!Сви читајте!Књигеузимајтетамо, спрозора умојојсоби,и читајте. Парачонове, идите и узмите за себе једну!Падходцеве, хајтеи ви, пријане!Смирнове, и ви!Сви, господо!Изволитесамо!

Сви одошеи узешепокњигу. Једини сеБудилда усуди да сеуспротиви. Онрашири руке, махнуглавом неколикопута ирече:

— А менеизвините, вашепревасходство... Прећудатиоставку... Ја знамшта бива одтихкритика и списа. Због њихјемојнајстарији унук својумајкууочи назваобудаломи целогсепоста наливаомлеком. Извините, молимвас.

—Ви ништа неразумете—речеСемипалатов који јеобичнопраштаостарцусвењеговегрубости.

Али Семипалатов јепогрешио: стари јесвера-зумео. За не-дељудана сви смовидели резултаттога читања. Падходцев, ко-ји јепрочитаодругусвеску„Вечитог Јуде"назваојеБудилду„језуитом", Смирнов је бунован долазио на дужност. Аличитањенијени на кога утицалотакокаона Мерђајева. Онсеосушио, избечиои почеода пије.

— ПрохореСемјоничу!— замоли онБудилду. — Помозитеми, па да сеза васвечитомолим богу!Замолитењеговопревасходствода ми опростеЈа немогуда читам. Читамидањуи ноћу, неспавам, неједем... Жена ми сежива намучилачитајући наглас, али убиомебог аконешторазумем!Учинитемилостбожју!

Будилда сенеколикопута усуђиваода токажеСемипалато-ву, али овајјесамоодмахнуорукама, па идући са Галамидо-вомодканцелариједоканцеларијесвејередомпрекореваозбог незнања. Прођетаконекихдва месеца и цеосеовајслу-

303

чајсврши на грозанначин.Једанпут, надМерђајев дођена посао, он, уместода седне

за сто, клеченасредсобепредсвима, заплака сеи рече:— Опроститеми, браћоправославна, штоћуда потурим

лажносведочење!ЗатимонуђеукабинетСемипалатова, падеиспредњега на

колена и рече:—Опроститеми, вашепревасходство: јучесамбациодетеу

бунар!Онудари челомоподи зајеца...—У чемујествар?—зачуди сеСемипалатов.—Па стварјеутоме, вашепревасходство—РечеБудилда,

са сузама уочима и иступи напред—остаојебезпамети. Изгу-биојеглаву. Етошта ЈевашГаламитка својимсписима урадио!Бог свевиди, вашепревасходство. А аковамсемојговорнесвиђа, онда изволитеуважити мојуоставку!Бољејеодгладиумрети негооваконештоподстароедоживети!

Семипалатов пребледеи прошета тамо-амопособи.—Галамидова вишенепримам!—речеонмуклимгласом.

— А ви, господо, умиритесе!Ја садвидимсвојупогрешку.Хвала вам, стари!

И одтада коднассенијевишеништа догађало. Мерђајев јеоздравио, али несасвим. Они дан-дањи чимугледа књигуза-дрхти и окренеглавуодње.

ПОСВАЂАО СЕ СА ЖЕНОМПОСВАЂАО СЕ СА ЖЕНОМПОСВАЂАО СЕ СА ЖЕНОМ (50)(50)(50)(Случај)—Дођавола!Дођешкући спосла гладанкаопас, а онете

хранеђавоби знаочиме!Па још несмеш ни примедбудаставиш!Приметитли нешто, онда одмахурликање, еузе!Некасамтрипутпроклетштосамсеоженио!

Кадјеторекао, мужтреснукашикомпотањиру, скочи ибеснозалупи вратима. Жена заплака, притиснусалветуна лицеи истотакоизађе. Ручак сезавршио.

Мужјеушаоусвојкабинет, прућиосена дивани загњуриолицеујастук.

„Ђавотенавеода сеожениш"!помислиоје. „Лепје'поро-

304

дични'живот, нема шта!Тек штоси сеоженио, а већти дођеда сеубијеш."

За четвртчаса чули сусена вратима лагани кораци...„Па, тојеуприроди ствари... Увреди те, испсује, а онда до-

лази на врата, хоћеда семири... Достођавола!Прећусеобе-сити негода сепомирим!"

Врата сестихомшкрипомотворитеи незатворишесе. Некоуђеи тихимбојажљивимкорацима сеупути према дивану.

„Е па лепо!Моли за опроштај, куми, плачи... Добићешмедаисподјезика!Црног ђавола ћешдобити. Нећешискамчити ниједнуреч, макарцркла... Спавами нежелимда разговарам!"

Мужзари главудубљеујастук и тихозахрка. Али мушкарцисуслаби истокаожене. Лакоихјераскравити и разнежити.Кадјеиза себеосетиоњенотоплотело, муж сетврдоглавоприби узнаслондивана и помери ногу.

„Да, садсеприбијамо, умиљавамосе, улизујемосе... Ускороћемопочети и урамеда љубимо, да клечимо. Неподносимтенежности!... Ипак... мораћуда јојопростим. У оваквомстањуона несмеда сеузбуђује. Малоћујошћутати, казнићује, паћујојопростити..."

Поредсамог уха мупролетедубок уздисај. Па други, патрећи. Мужосети на раменудодирмалеруке.

„Нека идесмилимбогом!Опростићујојпоследњи пут. До-ста самје, јадницумучио!Утоликопрештосамсамкрив!Збогбесмислицесамдигаогаламу..."—Доста, малена моја!

Мужпружи рукуиза себеи загрли топлотело.Поредњега јележала његова велика кучка Дијанка.

ЛУТАЊЕ УМОВАЛУТАЊЕ УМОВАЛУТАЊЕ УМОВА (51)(51)(51)(Излетописа једнога града)Земља сепретворила упакао. Поподневносунцејепржило

такомарљивода сечак и Реомир, који јевисиоукабинетуцариника, изгубио;дошаоједо35,8 и неодлучностао... Са гра-ђана језнојлиокаоса прекоморскихкоња, и тусена њимасушио;мрзелоихједа га бришу.

Повеликомпијачномтргу, испредкућа са чврстозатворе-нимкапцима, ишла судва грађанина: благајник Почешихини

305

правки заступник (истовремено давнашњи дописникпрестоничког листа „Син отаџбине") Оптимов. Обојица суишли и због врућинећутали. Оптимов јежелеода осуди в ластзбог прашине и нечистоће на пијачном тргу, али је,познавајући сапутникову мирољубиву нарав и умереностњеговихпогледа, ћутао.

Насредтрга Почешихинсенаједномзаустави и стадегледа-ти унебо.

—Шта гледате, ЕвплеСерапионичу?—Полетели сучворци. Гледамгдећесеспустити. Читав об-

лак!Акобисмо, рецимо, опалили изпушке, па ихонда скупи-ли... па акобисмо... Они сусеспустили убаштуоца проте.

—Нису, ЕвплеСерапионичу!Нисуубаштуоца проте, негоубаштуоца ђакона Вратоадова. Акоодавдепуцаш, ниједногнећешубити. Сачма јеситна и док долети доциља, изгуби сна-гу. А промислите, заштоби ихи убијали. Та птица наносиштетуплодовима, тојетачно, али јеипак живи створ. Чворак,да кажемо, пева... А питамосезаштоонпева. Пева да Господахвали. Свештодишехвали Господа!Охне!Чини ми седа сусеспустилеубаштуоца проте!

Док суони такоразговарали, поредњихсутихопрошлетристаребогомољкесторбама, уопанцима одлике. ПоштосуупитнопогледалеПочеши-хина и Оптимова, који сусеизнекихразлога загледали укућуоца проте, и малоодњиходма-кле, застадошеи јошједномпогледашедвојицупријатеља, паи саместадошегледати кућуоца проте.

— Да, истина јеоноштостерекли, спустили сусеубаштуоца проте— настављаојеОптимов — кодњега сусазрелевишње, па сучворци затои долетели да ихкљуцају.

Крозпротинукапијуизађошеотацпрота Восмистишијев и сњим црквењак Јевстигнеј. Видевши да на његову странуобраћајупажњуи несхватајући шта тољуди гледају, прота за-стадеи са црквењакомпочетакођеда гледа навишеда би саз-нао.

—ОтацПајсијемора бити идена дужноступарохију—речеПочешихин. —Нека мубог помогне!

Измеђупријатеља и оца протепрођошерадници изфабри-

306

кетрговца Пурова, који тек штосусеокупали уреци. Кадвидешеоца Пајсија каконапрегнутогледа унебескевисине, ибогомољке, којесунепомичностајалеи такођеувисинугледа-ле, они застадошеи такоистостадошегорегледати. Тојеучиниои дечак који јеводиослепог просјака, и сељак који јеносиобуренцепокварениххаринга да ихизручи на ђубриштена тргу.

—Нештоседесило, посвемусудећи —речеПочешихин. —Пожарили таконешто?Ма не, невиди седим!Еј, Кузма!—викнусељак штобешезастао. —Шта сетамодесило?

Сељак је нешто одговорио, али Почешихин и Оптимовништа нисуразумели. На вратима свихдућана појавишесеса-њивекалфе. Зидари који сумалтерисали трговчевумагазу,оставите своје мердевине и прикључише се радницима.Ватрогасацкоји јебосимногама описиваокруговена ватро-гаснојкули, застадеи, поштојемалогледао, сиђедоле. Ватро-гасна кула јеопустела. Тосесвима учини сумњиво.

— Ама, да негденијепожар?Ма негурајтесе!Свињени-једне!

— Гдеви видитепожар?Какав пожар?Господо, разиђитесе!Најлепшевасмолим!

—Мора бити да јенегдеунутра букнуо!—Лепомоли, а самсегура. Неразмахујтерукама!Иакосте

господинизвласти, ипак нематеправа да пуштатена вољуру-кама!

—На жуљси ми стао!Дабогда тесмлавили!—Кога сусмлавили?Момци, човека сузадавили.—Откудоволика гомила?Каквимповодом?—Човека је, вашевисокоблагородство, некозадавио.—Где, разиђитесе!Господо, леповасмолим!Лепотемоле,

букване!— Ћушкајсељаке, а људеплеменита рода несмеш да

такнеш!К себи руке!—Откудсутољуди?Зарна теђаволеутичелепа реч!Сидо-

рове, трчи позови Акима Данилича. Хитро!Господо, за васнећебити добро!Доћи ћеАкимДанилич, и ви ћетеза овопла-тити. И ти си ту, Парфјоне?!А тујеи слепац, свети старац!

307

Ништа невиди, а идекуда и други људи, неслуша!Смирнове,запиши Парфјона!

—На служби. Наређујетели да и Пуровљеверадникезапи-шем?Еноонајштомујеотекаообраз, тојеПуровљев!

—Њихнезаписујзасад... Пуровујесутра имендан!Избаштеоца протеузлетешечворци каоцрни облак, али

Почешихини Оптимов ихвишенисупримећивали;они суста-јали и сталногледали навишеупињући седа откријузаштосескупила толика гомила и ушта сезагледала. ПојавиосеАкимДанилич. Нештожваћући и бришући уста, онзаурла и улетеугомилу.

— Ватрогасци, спремитесе!Разилази се!ГосподинеОпти-мове, разиђитесе, иначетешковама. Бољеда севи самилепшепонашате, негоштопоновинама критикујетепристојнељуде!Новиненикога добрунисунаучиле!

—Молимвас, да недиратештампу!—плануОптимов. —Јасам човек одпера и нећувам дозволити да седотичетештампе, иаковас, каограђанин, поштујемкаооца и добротво-ра.

—Ватрогасци, прскајте!—Нема воде, вашевисокоблагородство!—Нећуда разговарам!Идитеповоду!Живо!—Немамона чемуда идемо, вашевисокоблагородство. Ма-

јорсеизвезаона ватрогаснимкоњима да испрати својутетку.—Разиђитесе!Повуцитесеуназадда васђавонеоднесе...

Јеси прогутао?Запиши га ђавола једног!—Загубиосамоловкувашевисокоблагородство...Гомила јерасла и расла... Бог зна докојихби размера нара-

сла да уГрешкиновојкрчми нисусмислили да испробајуновеоргуљекојесуовихдана добили изМоскве. Кадјечула„Стрелицу", гомила јеузвикнула и нагрнула према крчми. Таксниконијени сазнаозаштосеокупила гомила, а Оптимов иПочешихинсузаборавили на чворке, правевиновникесвегатога. Саткаснијеградјебионепомичани тих, и видеосеједанједини човек —ватрогасац, који јекорачаоповатрогаснојку-ли...

Увечеистог дана АкимДаниличјеседеоуФертикулиновој

308

бакалници, пиогазиранулимунадуи писао: „Осимзваничногизвештаја, смемда додам, Ваше-ство, и одсебеизвестандода-так. Очеи добротворе!Управозахваљујући самовашојврлојсупрузи, која живи удивнојвили близунашег града, стварниједошла докрајњихграница!Ја самтоликопретрпеода тонемогуни описати. УмешностКрушенског и ватрогасног мајораПортупејева тешкојеназвати одговарајућимименем. Поносимсеовимдостојнимслугама отаџбине!А ја сам, пак, са својестране, учиниосвештоможеурадити слаби човек, који ништанежели сем добра за ближње, и, седећи садкрајдомаћегогњишта, са сузама захваљујемономекониједозволиода до-ђедокрвопролића. Виновници, због недостатка доказа, седесада узатвору, али мислимда ихпустимза недељудана. Изнезнања супрекршили заповест."

ВОДВИЉВОДВИЉВОДВИЉ (52)(52)(52)Ручак сеближиокрају. Куварици сунаредили да штоје

могућетишераспреми стои да нелупа посуђеми ногама...Децусуна брзинуодвели ушуму... Стварјебила утомештосевласник виле Осип Фјодорич Клочков, сувоњав, јектичавичовек супалимочима и шиљатимносом, извлачећи изџепасвескуи искашљавајући сеприпремаода чита водвиљкоји јесамсаставио. Суштина његовог водвиља нијекомпликована,прошла би сваку цензуру и кратка је. Ево је. ЧиновникЈасносердцев истрчи на сценуи саопштава својојжени да ћеимсаддоћи угостењегов шеф, активни државни саветникКлешчов, комесесвидела Лиза, кћи Јасносердцевих. Послето-га следи дуги монолог Јасносердцевихна тему: какојепри-јатнобити генералов тает!„Сав јеузвездама... сав уцрвенимлампасима... а ти седишпоредњега — и тоти једоста!Вашкаода и сам, уствари, ниси последњи точак усветскојма-шини!"Такосањарећи, будући таетнаједномпримећуједа усобама страшносмрди на печенугуску. Незгоднојекадсеприми важангостда усобама смрди, и Јасносердцев почињеда приговара жени. Жена нададедрекуречима: „Теби сенеможеугодити."Будући тастсехвата за главуи захтева да женапрестанеплаката, јерсешефови недочекујусуплаканим

309

очима. „Лудо!Обриши сузе... мумијо, крвопијо, простакушо!"Жена добија хистерични напад. Кћи изјављуједа нијеустањуда живи стаконапраситимродитељима, и облачи седа одеизкуће. Завршава сетимштоглавки гостзатичена сцени докто-ра, гдена мужевљевуглавуставља облоге, управника рејонскеполицијекакосаставља записник оремећењујавног реда и ми-ра. И тојесве. ТујепридодатЛизинвереник Грански, прав-ник, једанод„нових"људи, који говори опринципима и, посвојприлици, уводвиљузаступа позитивнепринципе.

Клочков јечитаои искоса бацаопогледедавиди смејули се?На његовозадовољствогости сусваки часпесницама покрива-ли уста и згледали се.

—Но?Шта кажете?—завршивши читање, Клочков подижепогледпрема публици. —Какоје?

Одговарајући на то, најстарији од гостију, МитрофанНиколајичЗамазурин, седи ћелав каомесец, подижесеисузнихочијузагрли Клочкова.

—Хвала рођени —речеон—задовољствоси нампричинио.Ти си тотакодобронаписаода си намсузеизмамио. Дајда тејошједномзагрлим.

— Одлично!Изврсно!— умеша сеПолумраков. — Таленат,истински таленат. Знашли шта, брате?Напусти службуи пиши.Пиши и пиши. Срамнојезакопавати уземљуталенат!

Заређашечеститања, одушевљење, загрљаји... Послашепоруски шампањац.

Клочков сезбуни, поцрвенеи одбујицеосећања почеда севрти окостола.

— Ја већодавноосећам тајталенатусеби — почеонкашљући и машући рукама. —Готовоодсамог детињства. На-чинизлагања ми јелитераран, имамдуха... познајемсцену, де-сетгодина самсекаоаматербактао... И шта ми још треба?Самода јошмалопорадимна томпољу, да јошмалоучим... изаштобихја биогори оддругих?

—Доиста, да јошмалоучиш!—речеЗамазурин. —Тоти јетачно... Само, евошта, драги мој... Ти ми опрости, али ја ћуистину... Истина пресвега... ТујекодтебеприказанКлешчов,активни државни саветник... Тоје, пријатељу, незгодно... У

310

суштини немари, али јеипак, знаш, некаконезгодно... Гене-рал, па ово, па оно... Остави сетога, брате!Јошћесеонајнашнаљутити, помислићеда ти на њега... Увредићесестарац... Ами одњега семдобричинства... Махни сети тога!

—Тојеистина —узнемири сеКлочков. __Мораћуда изменим... Свуда ћуставити „вашевисокород-

ство... Или не, онакопростобезтитуле.. СамоКлешчов.—И јошнешто—примети Полумраков. —Тосу, уосталом,

ситнице, али јеистотаконезгоднободеочи... Тамокодтебеонајмладожења Грански, кажеЛизи, да акоњени родитељи небудужелели да сеона уда за њега, онћепротив њиховевоље.Оно, то, можда, и несмета... можда стварноима родитељеко-ји сусвињеи тирани, али да сеунашевреметакоизрази...Можешзбог тога испаштати!

— Да, малојеоштро— сложи сеЗамазурин. — Ти некакозаташкајтоместо... Избаци и онутирадуотомекакојепри-јатнобити шефов таст. Пријатно, а теби смешно... Тимесе,брате, нијешалити... Нашсегенерал такођесиромашномде-војкоможенио, а изовога испада да јеружнопоступио?Ти та-комислиш?Зартонијеза њега увредљиво?Но, рецимо, седионупозориштуи овогледа... Зарјетоњемупријатно?А онјебиона твојојстрани кадстети и Салалејев тражили помоћ!„Онје, рекаоје, болестанчовек, њемује, каже, новацпотреб-нији негоСалалејеву"... Видиш?

—А ти ипак, признај, овдеалудирашна њега!—намигнуБу-љагин.

—Ни помислионисам!—речеКлочков. —Бог меубиоакосами на кога алудирао?

— Де, де, добро... махни се, молимте!Онзаиста воли датрчи за сукњама... Тоси ти кодњега тачноуочио... Самотионога... шефа рејонске полиције изостави... Није нужан...Избаци и Гранског... Некакав јунак, враг би га знаочимесебави, а говори свеунекаквим ребусима... Да га ти макаросуђујеш, а ти га, напротив, симпатишеш... Можда јеони до-барчовек, али враг би сетуснашао. Свашта семожепомис-лити...

—А знатели којеЈасносердцев?ТојенашЈењакин... На ње-

311

га Клочков алудира... Титуларни саветник, вечитосетучесаженом, и кћерком. Тојеон... Хвала, пријатељу. Такому, нитко-ву, и треба. Да сенеби правиоважан!

—Мада је, на пример, овајЈењакин... —суздахомречеЗа-мазурин— шљам, пропалица, а ипак теувек позива к себи.Настицути јекрстио... Нијелепо, Осипе!Избаци!Ја мислим...бољеда сети тога махнет... Да сетим послом небавиш...богами, одмахћепочети приче: ко, како... зашто... Па ти посленећебити драго.

—Тојетачно... — потврди Полумраков. — Несташлук, а изтога несташлука семожеизродити нештоштоза десетгодинанеможетисправити... Безпотребетозапочињеш, Осипе. Тоинијетвојпосао... Да сепетљашмеђуГогољеи Крилове... Онисустварнобили учени. А каквоси ти образовањестекао?Једвавидљиви црвић!Тебесвака мува можеда смрви... Остави се,брате!Аконашсазна, онда... Остави се!

—Исцепај—шапнуБуљагин. — Ми нећемоникомерећи...Аконаснекопита, ми ћемоказати какоси нам ти нешточитао, али ми нисморазумели...

— А заштода причамо?Нетреба причати — речеЗамазу-рин. — Аконаспитају, е, онда нећемолагати... Преча јекошуља одхаљине... Ви лепозабрљајте, а онда ми да за васва-димокестењеизватре!Томи јенајгореодсвега!Ти си боле-стан, ти нећешодговорити, али насћедограбити... Неволимто, богами.

—Малотише, господе!... Некоиде... Сакриј, Клочкове!Клочков блед, брзосакри свеску, почеша сепопотиљкуи

замисли се.—Да, тојеистина... —уздахну. —Почећеприче... различите

ћесесхватити. Можда чак умомводвиљуима нештоштоминевидимо, а други ћеуочити... Исцепаћу... А ви, браћо, молимвас, никоменепричајте...

Донесошеруски шампањац... Гости испишеи разиђошесе...

ИСПИТ ЗА УНАПРЕЂИСПИТ ЗА УНАПРЕЂИСПИТ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕЕЊЕЕЊЕ (53)(53)(53)—Наставник географијеГалкинменемрзи и верујтеми, ја

данаскодњега нећуположити испит— говориоје, нервозно

312

тарући рукеи знојећи се, чиновник Х-тог поштанског одељењаЈефимЗахаричФендриков, сед, брадатчовек спозамашномћеломи приличнимтрбухом. — Нећуположити... Тојејаснокаодан... А љути сена менесасвимзбог ситница:

Долази једноммени на поштуспрепоручении писмом, и на-валиомимоосталог света да ја, знате, најпрепримимњеговописмо, а затимона остала. А тонеможе... Иакојеон, тамо, изобразованог сталежа, ипак, нека сепридржава реда и чека. Јасаммутада и рекаоучтиво: „Чекајте, кажем, на ред, пошто-вани господине!"

Онплану, и отада устајепротив менекаоСаул19 против Је-хове. Синумом, Јегорушки, дајејединице, мени надева разнаимена и шири ихпограду.

Идемја једномпоредКухтиновекрчме, а онсепојави сби-лијарскимтакомкрозпрозор, и онакопијанвичеда сав тргодјекује:

—Погледајте, господо, еноидепоништена марка!Наставник руског језика Пивомједов, који језаједноса Фен-

дриковимстајаоупредсобљуграђанскешколеи снисходљивопушиоцигарету, слежераменима и умири га.

—Неузбућујтесе!Коднаснијебилослучала да такве, каови, обарајуна испиту. Тојесамоформалност!

Фендриков сеумири, али незадуго. КрозпредсобљепрођеГалкин, младчовек сретком, каоочупаномбрадицом, улане-нимпанталонама и новомплавомфраку. ОнстрогопогледаФендрикова и одедаље.

Затимсепронесегласда идеинспектор. Фендриков сесавохлади и почеда чека сонимстрахомкоји јетакопознатсвимоптуженим кандидатима који први путполажуиспит. Крозпредсобљеистрча на улицудиректоршколеХамов. За њимјежурио у сусрет инспектору вероучитељ Змијежалов укамилавци и скрстом на прсима. Тамоодјуришеи осталинаставници!Инспекторнароднихшкола Ахахов гласносепо-здрави, изрази својенегодовањезбог прашинеи уђеушколу.Послепетминута почешесиспитима.

19 Саул —први јеврејски цар. —(Прим. прев.)

313

Испиташедва поповска сина који суполагали испитза сео-ског учитеља. Једанодњихположи, а други паде. Овајштони-јеположио, усекнусеуцрвенумарамицу, постоја мало, про-мисли и оде. Испиташеи два војника —добровољца трећекла-се. Послетога куцнуФендриковљев час.

—Гдеви служите?—упита га инспектор.—Ја самчиновник уовдашњојпошти, вашеблагородство—

одговори они испрси сенастојећи да сакријеодпубликедрхтањесвојихруку. — Одслужиосамдвадесетједнугодину,вашеблагородство, а сада сетражеподаци ради предлога заунапређењеузвањечиновника четрнаестетрупе, и ради тогасеи усуђујемизаћи на испитза први наредни чин.

—Добро... Пишитедиктат.Пивомједов устаде, накашља сеи почеда диктира дубоким

продорнимгласом, трудећи седа ухвати кандидата на речимакојесенепишуонакокакосеизговарају.

Али ма коликосеоштроуми Пивомједов упињао, дикатпро-ђесрећно. Будући чиновник четрнаестетрупеимаојемалогрешака, иакојевишеводиорачуна олепоти слова негоограматици.

Реч„изванредан"написаојебез„н"—„изваредан", реч„бо-ље"са „л", а речима „новопоприште"изазваојеосмехна ин-спекторовомлицу, јерјенаписао: „новоподприште". Али светонисутрубегрешке.

—Писмени језадовољавајући —речеинспектор.— Усуђујемседа ставимдознања вашемблагородству—

рече охрабрени Фендриков, погледајући попреко свогадушманина Галкина —усуђујемседа кажемда самгеометријуучиопокњизи Давидова, а делимичномепоучаваосиновацВарсонофије, који једолазиооферијама изТројице-Сергијев-ске, а такођеи Витанскебогословије. И планиметријусамучио, и стереометрију... Свекакотреба...

—Стереометрија сепопрограмунетражи.— Нетражи се?А ја сам цели месецседеонадњом...

Жалибоже!—уздахнуФендриков.—Али да оставимозасадгеометрију. Обратимосенауци ко-

јуви, каопоштански чиновник, вероватно, волите. Јергеогра-

314

фија јенаука писмоноша.Сви сенаставници учтивоосмехнуше. Фендриков сеније

слагаода јегеографија наука писмоноша (тонигденијебилонаписано: ни упоштанским правилима ни унаредбама изокруга), али изпоштовања рече: „Такоје."Онсенервознонакашља и престрављенпочеда очекујепитања. Његов непри-јатељГалкиннаслони сена наслои одстолицеи, негледајући уњега, запита га отегнуто.

—Е... рецитеви мени, каква једржавна управа уТурској?—Па зна секаква... турска...— Хм!... турска... Тојерастегљив појам. Тамојевладавина

уставна. А којепритокеГанга знате?—Ја самСмирновљевугеографијуучиои, извините, нисам

јебашсасвимизучио... А Ганг, тојерека која уИндији тече...Та река течеуокеан.

—Ја васотоменепитам. Којепритокеима Ганг?Незнате?А гдетечеАраке?Ни тонезнате?Чудно... У којојјегубернијиЖитомир?

— Линија осамнаест, фах121. Фендриковуизби почелухладанзној. Онзатрепта очима и такопрогута пљувачкуда јеизгледалокаода јепрогутаосвојјезик:

—Каопредбогомистинитим, вашеблагородство—почеонда мрмља. —Чак и отацпротојерејмогупотврдити... двадесетједнугодинусамодслужиои сад, ето, башто, које... Док самжив, богућусемолити...

—Добро, оставимогеографију. А шта стеспремили изарит-метике?

—Па ни аритметикунисамбашнајбоље... Чак и отацпрото-јерејби ваммогли потврдити... Вечноћусеза васбогумо-лити... ОдсамеГоспојинеучим, учими... никаквевајде. Оста-риосамза умни рад... Будитетакомилостиви, вашеблаго-родство, задужитемеда севечитоза васбогумолим..

— Фендриковуна трепавицама засијашесузе. — Одслужиосамчаснои поштено... Постими причешћујемсесвакего-дине... То чак и отац протојерејмогупотврдити... Будитевеликодушии, вашеблагородство.

—Дакле, ништа нистеспремили?

315

—Свесамспремао, али сеничега несећам... Ускороћемиравношездесет, вашеблагородство, и откудја могуснаукамада сеносим. Будитемилостиви!

— Већјекапускокардом наручио... — речепротојерејЗмијежалов и подсмехнусе.

—Добро, де, идите!—речеинспектор.Пола сата каснијеФендриков јеишаоснаставницима у

Кухтиновукрчмуна чај, и ликоваоје.Лицемујесијало, изочијумузарила срећа, али непрестано

чешкањепопотиљкупоказивалоједа га јемучила некаква ми-сао.

— Жалибоже!— мрмљаојеон. — Каква глупостсмојестране, молимвас!

—А шта то?—запита га Пивомједов.— Заштосамстереометријуучиокадјеупрограмунема?

Читав самсемесецењом, проклета да је, знојио. Жалибоже!

РУСКИ УГАЉРУСКИ УГАЉРУСКИ УГАЉ (54)(54)(54)(Истинита прича)Једног красног априлског јутра руски le comte20 Тулупов пу-

товаојенемачкимпаробродомнизРајнуи издоколицеразго-вараоса „кобасичарем". Његов сабеседник, млади, сувоњавиНемац, који јесав биосазданоднадменоученефизиономије,личног достојанства и крутоуштирканог оковратника, предста-виомусекаорударски стручњак АртурИмбс, и упорнонијескретаостемеруског каменог угља, окојојсупочели да разго-варају, а која јегрофувећдодијала.

— Судбина нашег угља јевеома жалосна — рече, измеђуосталог, гроф, суздахомученог познаваоца. — Ви неможетени замислити: Петрогради Москва живена енглескомугљу,Русија својепећи ложи раскошнимисконскимшумама, „доксемеђутим, унедрима нашег југа кријунеисцрпна богатства".

Имбстужноодмахнуглавом, љутитосенакашља и затражикартуРусије.

Кадјелакејдонеокарту, грофповученоктоммалог прста

20 Гроф(франц.).

316

дуж обале Азовског мора, истим ноктом Загребе поредХаркова и рече:

—Евоовде... уопште... Схватате!Читав југ!Имбсјежелеода мусеодређенијепокажуместа гдесу

налазишта нашег угља, али грофнијерекаоништа одређено;онјебезреда куцкаосвојимноктомпоцелојРусији и једномсечак, желећи да покажеДонскуоблаsт, богатуугљем, дота-каоставропољскегуберније. Руски гроф је, посвојприлици,слабознаогеографијусвојеотаџбине. Страшносезачудиоичак на лицупоказаоневерицу, када мујеИмбсрекаода уРу-сији постојеКарпатскепланине.

—Ја, знате, имамуДонскојобласти имање—речегроф. —Осамхиљада десетина земље. Дивноимање!Угља уњемуима,замислите... етоeine zahllose…eineoceanische Menge.21 Ми-лиони сузакопани уземљи... пропадају... Одавносањамото-меда сепозабавимтимпроблемом... Транши прилику. А унасуРусији нема стручњака. Потпуна јеоскудица уљудима!

Повели суразговоростручњацима уопште. Говорили сумногои дуго... Завршилосена томештојегроф одједномскочиокаоопарен, лупиосепочелуи рекао:

— Знатешта?Многоми јемилоштосамсесреосвама.Хоћетели доћи на мојеимање?А?Шта можетеда радитеов-де, уНемачкој?Овдеи безвасима многоученихНемаца, акодменећетеобавити посао. И токакав посао!Хоћетели?Пристанитештопре!

Имбссенамрштио, прошетаоскраја на крајкабинеи, по-ттојеразмислиоопредлогуи одмериога, пристаде.

Грофмујестегнуорукуи наручиошампањац.—Е садсамспокојан—рече. —Ја ћуимати угља.Недељудана каснијеИмбсјевећпутоваоуРусијунатова-

ренкњигама, цртежима и надом, снебашалтруистичкимми-слима орускимрубљама. У Москви мујегрофдаодвеста ру-баља, адресуимања и наредиомуда отпутујена југ.

— Путујтеи почните... Ја ћу, вероватно, на јесендоћи.Пишитекакојеи шта је...

21 Небројена... океанска маса (нем.).

317

Кадјестигаона имањеТулупова, Имбссенастаниоуспо-реднојзгради и почеода себави „снабдевањемРусијеугљем".Послетри недељепослаојегрофупрвописмо. „Ја самвећиспитаоугаљувашојземљи", писаојепоследугог, бојажљивогувода, „и нашаода га нијевреднодирати због његовог лошегквалитета. Поредквалитета угља запрепашћујеме, истотако, ипотпуноодсуствопотражње. Вашсусед, власник рудника Аља-пов, има припремљенопетнаестмилиона пудова, а, међутим,нема никога коби даомакарпокопејкуза пуд. Доњецка пру-га, која пролази прековашег имања, саграђена јеспецијалноза превозкаменог угља, а њоме, откадпостоји, нијепревезенјошни једанпуд. Требалоби бити непоштенили сувишелако-мислен па вам пружити макар трунчицу наде на успех.Усудићусејош да додам да јевашеимањедо темереупропашћенои запуштенода вађењеугља или увођењебилокаквихноваторија представља правураскош."На крајукраје-ва, Немацјемолиогрофа да га препоручи другимруским„Fur-stenoderGrafen"22 и да мупошаље„einwenig"23 за повратак уНемачку. У очекивањумилостивог одговора Имбссепочеоба-вити пецањемкараша и ловомпрепелица на свиралу.

Одговор на ово писмо ниједобио Имбс, већ управникимања, Пољак Ђержински. „А Немцурецитеда онништа подмилимбогомнеразуме", писаојегрофупостскриптуму. „Јасампоказиваоњеговописмоједномрударскоминжењеру(тај-номсаветникуМлејеву) и онојеизазвалосмех. Уосталом, ја ганедржим. Нека га, нека иде. А новаца за путонима. Ја саммудао200 рубаља. Акојеза путпотрошио50, опетмуостаје150рубаља. Кад је чуо за тајодговор, Имбс се страховитоуплашио. Сеојеи својимнемачкимрасплинутимрукописомисписаодва листа. Молиојегрофа да будевеликодушани дамуопрости штојеусвои првомписмусакриоодњега многе„веома важнествари". Са сузама уочима и грижомсавести, онјеписаода јеновац, који мујеостаопослепута одМосквебионеопрезанда изгуби картајући сеса Ђержинским. „Каснијесамодњега на картама добио250 рубаља, али ми ихоннеда,22 Кнезовима или грофовима (нем.).23 Нештомало(нем.).

318

иакосаммуисплатиосвештосамизгубио, па сезатоусуђујемда сеослонимна вашумоћ. Приморајтепоштованог госпо-дина Ђержинског да ми исплати барполовину, какобихмогаода одемизРусијеи џабенеједемвашхлеб."Многојеводепротеклорекама и многојекараша и препелица уловиоИмбсдок једобиоодговорна тодругописмо. Крајемјула дошаојеједномуњеговусобуПољак, сеона кревети почеонагласдасеприсећа свихпсовки којепостојена немачкомјезику.

—Чудоједнокакав јемагарацтајгроф—речелупајући ка-помокрајстола. —Пишеми да овихдана путујеуИталију, а увези свама недајеми никаква упутства. Кудда васденем?Давасмезетимузвотку?Ког врага мујетребаотајугаљ?Њемуугаљтреба каомени ваша њушка, ђавога однео!А и ви стемицвећка, нема шта?Глупи, презасићени размаженкосваштавамнапричаоиздосаде, а ви муповеровали!

—ГрофпутујеуИталију?— зачудиосеИмбс, побледевши.—А јели ми послаоноваца?Није?!А какоћуја отићи одавде?Па ја ни копејке немам!... Чујте, поштовани господинеЂержински... Аковећнеможетеда ми платитеоноштоми ду-гујете, хоћетели можда да купитемојекњигеи цртеже?У Ру-сији ихможетепродати поскупепаре.

—У Русији нисупотребив вашекњигеи цртежи.Имбсјесеои замислиосе. Док јеПољак изливаосвојјед,

Немацјерешаваосвојгорући животни проблеми осећаосвимсвојимчулима какоутоммоментууњемусвеври. Омршавиоје, пропаои изразнадменеучености на лицууступиојеместоизразубола, безнадежности... Сазнањеда јебезизлазнозаро-бљендалекоодталаса Рајнеи својихдругова рудара, натери-валомујесузе... Увечеби седеокрајпрозора и гледаоумесец... Унаоколојебила тишина. Негдеудаљини свируцкалајехармоника и цвилела жалостива руска песма. Ти звуци сууједали за срцеИмбса... Обузела га јетаква туга за отаџбиномда се, безикаквепристрасности, можерећи да би даоживотсамода сетеноћи нађекодкуће...

„И овдеисти месецсија, и тамосија, а каква разлика!"ми-слиојеон.

Читавеноћи туга јеморила Имбса. Предсванућевишеније

319

могаоподносити тугуи одлучиоједа иде. Поштојеспаковаосвоје„уРусији непотребне"књигеи цртежеузавежљај, наштесрцејепопиоводуи тачноучетири сата изјутра кренуопешицепрема северу. Одлучиоједа идебашуХарков, који јејошнедавногрофзагребаосвојимружичастимноктом. Надаоседа ћеуХарковусрести Немцекоји би мумогли дати новацаза пут.

— Узпутсуми, док сам спавао, украли чизмесногу—причао је Имбс својим пријатељима месец дана каснијеседећи уономистомпароброду. — Тоје„рускопоштење".Али, на крајукрајева, дужансамда будемправичан;одСла-вјанска доХаркова кондуктермејепревезаоза четрдесетко-пејки, новацкоји самдобиоза мојулулуодморскепене. Тонијепоштено, али језатоврлојефтино!

ХИРУРГИЈАХИРУРГИЈАХИРУРГИЈА (55)(55)(55)Самоуправна болница. У одсуствулекара, који јеотишаода

сежени, болесникеприма лекарски помоћник Курјатин, дебеочовек одсвојихчетрдесетгодина, уизношенојплатненојблузии излизанимпанталонама одтрикоа. На лицумуизразосе-ћања дужности и задовољства. Измеђукажипрста и средњегпрста леверуке—цигарета, која шири смрад.

У ординацијуулази црквењак Вонмигласов, висок, темељанстарацумркојмантији, опасанширокимкожнимпојасом. Надесном полузатвореном оку има белу мрену, на носубрадавицукоја јеиздалека налик на великумуву. Црквењак је-дантренутак тражи иконуи, кадјенијенашао, крсти сепремафлаши срастворомкарбола, затимвади изцрвенемарамицепоскурицу, поклони сеи ставља јепредлекарског помоћника.

—А-а-а, мојепоштовање!—зева помоћник. —Због чега стеизволели доћи?

—Срећна вамсвета недеља, СергијеКузмичу... Дођохвашојмилости. Лепојеи тачно, да простите, реченоупсалтиру:„Пићемојесплачеммешах."Седнемпрекјучесмојомбабомда пијемчаји... недајбоже, ни капљице, ни мрвице, простодалетнеми издахнем... Сркнеммало... и немогуда издржим!Анесамоусамомзубу, већи цела ова страна... Самосева и

320

штрецка!Заболи и уво, да простит, каода јеуњемуексерилинеки други предмет: самосева, сева!Сагрешисмои учинисмобезакоње... Јерсрамнимгресима окаљахдушусвојуи улењо-сти животсвојпроведох... Због грехова јето, СергијеКузмичу,због грехова... Отацпопа мекори послелитургије: „Омутавиоси, Јефиме, и уњкаш. Певаш, а ништа сенеразуме."А каквоми је, помислитеи сами, топојање, каднемогуда отворимуста, свеотекло, да простите, и целуноћнисамспавао...

—М-да... Седите... Отворитеуста!Вонмигласов седеи отво-ри уста.

Курјатинсемршти, гледа ууста, и међузубима, пожутелимодгодина и дувана, угледа једанукрашенцрномшупљином.

—Отаци ђаконсурекли да привијамракијусреном... нијепомогло. Гликерија Анисимовна, нека имбог да здравље, далисуми да носимокорукеузицуизСветеГореи рекли суда то-плиммлекомиспирамзуб, а ја сам, правода кажем, метнуоузицу, а штосетичемлека, нисампослушао: бојимсебога,постје...

— Предрасуда... (Пауза.) Треба га извадити, ЈефимеМихејичу.

—Ви бољезнате, СергијеКузмичу. Затостешколуучили даовеотвари разуметеонакокакоје, шта треба вадити, а шта ка-пљицама или некимдругим... Затостеви, добротвори, и поста-вљени, нека вамбог да здравља, да семи за васдани ноћмо-лимо, оци рођени... догроба...

— Ситнице... — изиграва помоћник скромност, прилази ор-мануи претура поинструментима.

— Хирургија јеситница... Тути јесвенавика, чврстинаруке... Док пљунеш... Етопрекјуче, каои ви, дошаоуболницуспахија АлександарИваничЕгипатски... такођезбог зуба... Об-разованчовек, за свесераспитује, усвесеудубљује;какои за-што... Рукујесеи назива поимену... Живеојеседамгодина уПетрограду, свепрофесореуниверзитета обишао... Дугосмоми сњимовде... ПреклињемеХристомбогом: извадитеми га,СергијеКузмичу!Заштода га неизвадим?Тосеможе. Самотутреба разумети ствар, безразумевања нема ништа... Имаразнихзуба. Једанвадишклештима, други „козјомножицом",

321

трећи кључем... Какокоме...Помоћник узима „козјуножицу", гледа јеупитноједанми-

нут, затимјеоставља и узима клешта.— Де, отворитемаловишеуста... — говори они придази

црквењакусклештима. — Садћемоми њега... зачас... докпљунеш... Самода расечемдесни... да начинимтракцијуповертикалнојоси и готово... (режедесни) и готово...

—О, добротвори наши... Нама будалама ни на крајпамети,а васјегосподпрославио...

— Нефилозофирајте, садсувамуста отворена... Овајселакоможеизвадити, али има и таквиходкојихјеостала самошкрботина. Овајјеготов... док пљунеш... (намешта клешта).Станите, немичитесе... Седитемирно... За тренока... (правитракцију). Главноједа га штодубљезахватим(вуче)... да секруница несломи...

—Ах, оци наши... Мајкопресвета... Ввв...— Нијебаш... нијелако... какода га?Нехватајтерукама!

Пуститеруке!(Буче.) Садће... Ево, ево... нијетобаш лакаствар...

— Родитељи... старатељи... (јауче). Анђели, јао-јао... Амачупајга, чупај!Заштовучешпетгодина?

—Е, тонијепроста ствар... тоти јехирургија... Неможетоодједаред... Ево... ево...

Вонмигласов дижеколена долаката, мрда прстима, буљиочи, испрекиданодише... На поцрвенеломлицуизбија зној, уочима сузе... Курјатинстење, тапка предцрквењакоми вуче...Пролази мучнопола минута... и клешта сеоклизнуса зуба.Црквењак скачеи трпа прстеууста. У устима налази зубна ста-ромместу.

— Зарсетаковуче!— говори онплачними истовременоподсмешљивимгласом. — Дабогда тебетаковукли на ономсвету. Хвала лепо!Каднеумешда вадиш, онда немојни дапочињеш... Ништа неби... Невидим...

— А ти, штохваташрукама?— љути себолничар. — Ја ву-чем, а ти ми рукугураши говоритразнеглупости... Будало!

—Самси будала!—Ти мислиш, гејаче, да јелакозубизвадити?Пробајсамо!

322

Нијето да сепопнеш на звонаруи да звониш узвоно!(Подражава.) „Неумет, неумеш!"Ти ћеш да меучиш!Гле,ти... Вадио сам зуб... господину Египатском, АлександруИваничу, а онништа, ни речи. Финији човек одтебе, па нехвата рукама... Седи!Седи, кадти кажем!

—Ништа невидим... Пусти да дахнемдушом... Ох!(Седне.)Самоневуци, неговади... Одмах!

—Учи пилекоку!Боже, боже, ала јеовонеобразовансвет!Живи са таквима, па ћеш пошашавити!... Отвори уста...(намешта клешта). Хирургија, брате, нијемала... Нијетопева-ти за певницом... (прави тракцију). Немрдај... Тоти јенекистари зуб, пустиодубококорен... (вуче). Немичи... тако...тако... немичи се... тако... тако... (чујесенекокрцкање). Знаосамда ћетакобити.

Вонмигласов седи тренутак непомично, каобезсвести...Ошамућенје... Очи мутупогледајуудаљину, на бледомлицузној...

—Требаосам„козјуножицу"... —мрмља болничар. —Видити невоље!

Каддођек себи, црквењак стрпа претеууста и наместообо-лелог зуба нађедва оштра окрњка.

—Ђаволи шугави... —вичеон. —Коваспостави овде, Иро-ди једни, за нашунесрећу!

—Самоти псуј!... —мрмља болничаростављајући клешта уорман. —Глупаче... Малоси ти батина појеоубогословији!Го-сподинЕгипатски, АлександарИванич, живеојеседамгодинауПетрограду... Образовање... Самооделокошта сторубаља...И оннијепсовао!А каква си ти зверка?Нећети бити ништа,нећешцрћи!

Црквењак узима са стола својупоскурицуи, држећи серу-комза образ, одлази кући...

НЕВИЂЕНЕ СУЗЕНЕВИЂЕНЕ СУЗЕНЕВИЂЕНЕ СУЗЕ (56)(56)(56)(Прича)— Сад, господо, неби билолошевечерати — речекоман-

дантгарнизона Ребротјосов, висок и танак каотелеграфскистуб, излазећи изклуба једнемрачнеавгустовскеноћи. —У бо-

323

љимградовима, на пример, уСаратову, уклубовима сеувекможе добити вечера, а код нас, у нашем смрдљивомЧервјанску, осимвоткеи чаја смувама, ни мрвице, ничега неможешдобити. А ништа нијегоренегоакопијеш, а немашштада презалогајиш.

—Да, саднеби билолошенештоонако... —сложносеин-спектор духовне школе Иван Иванич Двојеточијев,умотавајући се, због ветра, уриђи капут. — Садједва сата икафане су затворене, а не би било лоше мало харинги,печуркица или нештосличнотоме, знате...

Инспекторјепрошараопрстима поваздухуи изразомлицапредставионековеома укуснојело, такода сусеоблизивалисви који сумугледали улице. Друштванцесезауставилоипочелода размишља. Мислиоје, мислио, и ништа штоби семоглопојести, нијесмислио. Морали сусеограничити самонамаштање.

—Ала самјучејеодобрућуркукодГолопјоеова!—уздахнупомоћник шефа срескеполицијеПружина-Пружински. —Кадсмовећна томе... јестели ви, господо, некадбили уВаршави?Таморадеовако... Узимајуобичнекараше, живе, док сејошкопрцају, па сњима умлеко... Они, гадови, такопливајуцеоданумлеку, па кадихпослена вреломтигањуумилерамуиспрже, онда ти, братац

мој, нисупотребни твоји ананаси!Богами... Нарочитоакопопијешчашицу-две, једеши неосећаш... У некаквомси тран-су... да умрешодсамог мириса.

—Па акојеса киселимкраставчићима —додадеРебротјо-сов најискреније. — Кадсмобили стационирани уПољској,дешавалоседа тихпрженица одједномстрпашусебеокодве-ста комада... Наслажешихпунтањир, попаприш, поспешми-рођијоми першуноми... немамречи!

Ребротјосов одједномзастадеи замисли се. Сетиосечорбеодкечигекојујејео1856. годинеуманастируСв. Тројице.Осетиојетакојак и пријатанукусодсамог сећања да мујеодједномзамирисала риба, па јенесвеснопочеода жваћеинијени осетиокакосумусекаљаченапунилеблатом.

— Не, немогу!— рече— Немогувишеда издржим. Идем

324

кући да утолимглад. Знатешта, господо, хајтеи ви к мени!Бо-гами!Попићемопочашицуи мезнућемооноштојебог дао.Краставчића, кобасице... па самовар... А? Мезнућемо,поразговараћемооовојнапасти, сетићемосестарихвреме-на... Жена спава, али јеми нећемобудити... Тихоћемо...Хајдемо!

Нијепотребнони описивати одушевљењескојимјеприхва-ћенњегов позив. Рећи ћувамсамода никада Ребротјосов нијеимаотоликоискренихпријатеља каотеноћи.

— Уши ћу ти ишчупати!— рече командантпосилном,уводећи гостеумрачнопредсобље. -Хиљадупута самти гово-рио, вуцибатино, да, кадспаваш упредсобљу, увек пушиш смиришљавимпапиром!Иди, будало, пристави самовари рециИрини да она овај... донесеизподрума краставаца и роткве...И очисти харинге... Насецкајцрног лука и поспи мирођијомонако... знаш, и кромпира исеци на кришке... И цвеклетако-ђе... Светоса сирћетоми зејтином, знаш, стави и слачице.Одозго ћеш посути алевом паприком... Гарнирунг, једномречју... Разумеш?

Ребротјосов показа прстима какосветотреба промешати имимикомдодадеузгарнироноштонијемогаода изрази ре-чима... Гости свукошекаљачеи уђошеумрачнутрпезарију. Га-зда креснушибицу, засмрдесумпори осветлитесезидовиукрашени додацима „Њиве", сликама Венеције, и два портре-та: писца Лажечникова и некаквог генерала запањенихочију.

— Одмах ћемо... — поче да шапуће домаћин, тихорасклапајући сто. — Изнећуна сто, па ћемосести... МојаМаша седанаснештодобронеосећа, па изволите... Некаженска болеет... ДокторГусинкажеда јојјетоодпоснехране... Врловероватно!„Душице, кажемјојја, нијестварухрани!Нијеважношта ууста улази већшта изњихизлази, ка-жем... Поеноједеш, кажемјојја, а једишсепостаром... Заштода својетеломучиш, боље, кажемјој, да сенежестиш, да неизговарашречи..."Нећени да чује!„Оддетињства смо, каже,ми навикнути."

Уђепосилни и, истегнувши врат, шапнудомаћинунештонауво. Ребротјосов подижеобрве...

325

—М-да... —промумла. —Хм, таакозначи... Тосу, међутим,ситнице... Одмахћуја, за минут... Маша је, знате, због послугезакључала подруми орманеи узела кључеве. Треба да одемиузмем.

Ребротјосов пођена прстима, тихоотвори врата и уђекоджене... Његова жена јеспавала.

—Машењка!—речеон, опрезноприлазећи кревету. —Про-буди се, Машуња, на секунд!

—Које?Ти си?Шта ћеш?—Ја, Машењка, евозбог чега... Дај, анђелче, кључевеи не

узнемиравајсе. Самоти спавај... Самћуја окоњих... Даћуимпокраставчићи ништа вишенећутрошити... Убиомебог.Двојеточијев знаш, Пружина-Пружински и још неки... Сведивни људи... цењени удруштву... Пружински чак има орденВладимира четвртог етепена... Онтебетакопоштује.

—А гдеси сети таконацугао?— Де, ето, ти севећ љутиш... Каква си... Даћуим по

краставчићи квит... И отићи ће... Сам ћусеснаћи, а тебенећемо узнемирити... Само ти лези, луткице. Па, како сеосећаш?Јели биоГусиндок мененијебилоту?Ево, чак ћутии ручицупољубити... А сви тетакопоштују... Двојеточијев јепобожанчовек, знаш... Пружина, благајник, такође. Сви суонипрема теби тако... „Марија, кажу, Петровна, то, кажу, нијежена, већнештонесхватљиво... звезда водиља нашег среза".

—Лези!Доста си измишљао?Нацуга сетамоуклубуса сво-јимпајташима, па сепосленесмирујецеленоћи!Нијетесра-мота!Имашдецу!

—Ја... имамдецу, а ли ти сенеједи, Мањечка, нежалостисе... Ја тебеценими волим... И децућу, даћебог, извести напут. Ето, Мићућудати угимназију. Утоликопрештонемогудаихотерам... Незгодноми је... Свратили суи затражили да једу.„Дајтенам, кажу, да заложимо"... Двојеточијев, Пружина—Пружински... Такосимпатични људи... Теберазумејуи волете.Да имдампокраставчићи почашицуи нека идусмилимбо-гом... Свећуја тосамуредити...

—Казна божја!Јеси ли пошашавио?Шта ти је?Какви гостиуоводоба?Нијеихсрамота, ђаволедроњаве, да ноћуљуде

326

узнемиравају!Гдејетобилода сеноћуидеугосте?Јели имкрчма ово, шта ли је?Бићубудала акодамкључеве!Нека сеиспавају, па сутра нека дођу!

—Хм... Требалојетакода кажем, па сенебихпредтобомпонижавао... Испада, значи, да ти ниси мојживотни друг ниутешитељка свога мужа, какојереченоуСветомписму, него,непристоји седа сеизразим... змија била, змија и остала...

— А хоћеш још и да псујеш, пакосниче!Супруга сепридиже, и командантпочеша образпа настави:

—Мерси... Истина јеоноштосамчитаоуједномчасопису:„Предсветомјеанђео, а нежена, кодкућесмужем— со-тона"... Истинска истина... Сотона си била и јеси сотона...

—Даћуја теби!— Туци, туци... Удри јединог мужа!Хајде, на коленима те

молим... Преклињем... Мањечка Анђеле!Злицо, небрукајмепредсветом!Варваркониједна, доклели ћеш мемучити?Туци... Удри . Мерси... Преклињемте, најзад.

Дугосусетакосупрузи разговарали... Ребротјосов јепадаона колена, два пута плакао, грдиои сваки часчешкаообраз...Свршилосена томештосесупруга дигла, пљунула и рекла.

— Видимда мојиммукама нећебити краја!Дајми мојухаљинуса столице, Турчине!

Ребротјосов јојпажљивододадехаљинуи загладивши косупођегостима. Гости сустајали предгенераловомсликом, гле-дали његовезапањенеочи и решавали проблем: којестарији— генерал или писац Лажечников?Двојеточијев једржаострануЛажечникову, позивајући сена бесмртност, док јеПру-жински говорио:

—Онје, рецимо, добарписац, нема спора... пишеи смешнои жалостиво, а пошаљи га уратни счетомсенећеснаћи;а ге-нералуи корпусда даш, тоза њега нијеништа.

—Моја Маша ћеодмах... —уђедомаћини прекидедиску-сијуистог момента...

— Ми васстварноузнемиравамо... ФјодореАкимичу, штавам јеса образом?Драги мој, па ви и под оком иматемодрицу!Гдестесетопочастили?

— Образ?Гдејеобраз?— збуниоседомаћин. — Ах, да!

327

Прикрадамсеја малопреМањечки, хоћуда јеуплатим, па тисезвекнемумракуокревет!Ха-ха... Али етои Мањечке...Какоси ми торазбарушена, Мањушка?Права правцата ЛујзаМишел!

У трпезаријууђеМарија Петровна, рашчупана, сањива, аливесела и сва сија.

— Баш јетосимпатичноодвасштостесвратили!— почеона да говори. — Кадвећдањунедолазите, хвала мужуштовасјебарпоноћи довукао. Славаммалопреи чујемгласове...Коби томогаобити?Мислим... Феђа јеодменезахтеваодалежим, да неизлазим, али ја нисаммогла да издржим...

Супруга отрча укухињуи отпочевечера.—Лепојебити ожењен!—уздисаојеПружина-Пружински,

излазећи саткаснијеизкомандантовекућеса друштвом. —Иједешнадгодхоћеш, и пијешкадгодхоћеш... Знашда постојибићекојетеволи... Па ти и на клавируодсвира нештотако...СрећанјеРебротјосов!

Двојеточијев јећутао. Уздисао јеи размишљао. Кадједошаокући, док сесвлачио, такојегласноуздисаода јепробу-диосвојужену.

—Нелупајногом, кладоједна!—речежена. —Недатми даспавам!Нацуга сеуклубу, па послебукуправи безобразник!

—Ти ништа другои незнашосимда грдиш!—уздахнуин-спектор. — А да јесамода видиш какоживеРебротјосови!Гледашпа теобузмуосећања и простоти сеплаче. Самосамја таконесрећанда имамтебевештицу. Помери се!Инспекторсепокри јорганоми, жалећи сеумислима на својусудбину,заспа.

КАМЕКАМЕКАМЕЛЕОНЛЕОНЛЕОН (57)(57)(57)Прекопијацеидеполицијски надзорник Очумелов уновом

пшњелуи смалимзавежљајемуруци. За њимкорача риђиполицајаци носи решетопунозаплењеног огрозда. Наоколотишина... На пијаци ни живедуше... Отворена врата радњи икрчми зурена овајбожји светтужно, каогладнечељусти. Окољихнема чак ни просјака.

—А, ти 'оћешда једеш, проклетињоједна!—зачуодједном

328

Очумелов. —Држ'тега, људи!У данашњевремеуједањејеза-брањено!Држ'га!Уа-а!

Чујесепсећескичање. Очумелов сеосврнеи угледа: издрваретрговца Пичугина, подскакујући на три ногеи осврћућисе, бежи псето. За њим јури човек ууштирканојплатенојкошуљи и раскопчаномпрслуку. Онтрчи за њими, сав повијеннапред, пада на земљуи хвата пса за задњеноге. Опетсечујепсећескичањеи повик: „Држ'тега."Израдњи сепомаљајуса-њива лица и убрзосекоддрваре, скупља гомила света каодајеизземљеизрасла.

— Изгледа неки перед, ваше благородство!... — речеполицајац.

Очумелов сеокренуполулевои пођегомили. Крајсамихврата дрваревидеда стоји поменути човек, ураскопчаномпр-слукуи, подигавши увисдеснуруку, показујегомили окрва-вљевни прет. На његовомполупијаномлицукаода јенапи-сано: „Платићеш ти мени, хуљо!"— аи сампретизгледа каознамењепобеде. У том човекуОчумелов познадејувелираХрјукина. А усредини гомиле, дрхтећи целим телом, чучираскреченихпредњихногуи виновник скандала — бео, младхрт, шиљатењушкеи са жутомпегомна леђима. У његовимсузнимочима види сеизразтугеи смртног страха.

—Шта јетоовде?—упита Очумелов упадајући угомилу. —Заштојеовде?Заштоси ти тајпрст?,.. Којевикао?

— Идемја, вашеблагородство, и никог недирам... — по-чињеХрјукин, искашљавајући сеупесницу—због дрва, знате,са Митричем, кадодједномовајгад, ни петни шест, па менеза прет!... Ви извините, али ја самчовек радник... Радимситнествари. Нека ми сеплати, јерја овимпрстомможда нећумоћинедељудана ни да макнем... Тога, вашеблагородство, нема узаконуда човек одсваког живинчета страда... Акосвакопочнеда уједа, онда јебољеда човек неживи на овомсвету...

— Хм!... Добро, де... — вели строго Очумелов,накашљавајући сеи мрштећи обрве. — Добро... Чијејетопсето?Ја то нећутако оставите!Показаћуја вама за топуштањепаса!Времејевећда обратимопажњуна тугосподукоја нежеледа сепокоравајупрописима!Кадга ребнем

329

новчаномказном, ниткова, упамтићеонмени шта значи псетои осталеживотиње-скитнице!Научићуја њега памети!Јел ди-рине— обрати сенадзорник полицајцу— одмахда дознашчијејепсетои сачинишзаписник!А псетотреба убити!И тоодмах!Сигурнојебесно... Чијејеовопсето, питамја вас?

—Тоје, изгледа, генерала Жигалова —реченекоизгомиле.— Генерала Жигалова?Хм... скини ми, Јелдирине, шињел..

Страшнојеврућина!Мора бити предкишу... Самоједнонемо-гуда разумем... какојемоглода теуједе?— обраћа сеОчумелов Хрјукину. —Откудћеонода досегнедотвог прста?Овојемалокуче, а ти, гле, каква си људина!Мора да си претогребао, а онда ти јепалона умда наслажеш. Јерти си позна-та сорта!Знамја вас, сотонеједне!

— Онмује, вашеблагородство, цигаретомњушкуопекао,ради смејурије, а оно, небуди лењо, негоћапза прет... Глуписвадљив човек вашеблагородство!

—Лажеш, Ћоро!Кадниси видео, штоонда лажеш?Њиховоблагородствојепаметангосподини зна колаже, а коистинуговори, каона исповести... Онима узаконунаписано... Садасмосви једнаки... И ја имам брата ужандармерији... акожелитеда знате.

—Безприче!—Не, овонијегенералово... —речемудрополицајац. —Не

држи генерал овакве. Ондржи већиномптичаре...—Знашли сигурно?—Сигурно, вашеблагородство...—И ја тознам. Генерал има псескупоценерасе, а ово... ђа-

воби га знаошта је!Нит'муједлака лепа, нит'њушка... јед-ном речјуневреди ни луледувана... Зартаквепседа ондржи?!Гдевамјепамет?Да сенађеуПетроградуили Москвиоваквопсето, знатели шта би било?Тамонеби ни погледали узакон, неготренутно... каменоврат!Ти си, Хрјукине, страдао,па немојтуствартакода остављаш... Треба ихнаучити паме-ти!Времеје...

—А можда јегенералово... —гласноразмишља полицајац.— На челумуништа не пише... Ономад сам уњеговомдвориштувидеооваквоједно.

330

—Па наравнеда јегенералско!—речегласизгомиле.— Хм!... Огрни ми, братеЈелдиринешињел... Нештојеза-

хладнело... Јежимсе.... Одвешћешпса генералуи тамоћешпи-тати. Казаћешда самга ја нашаои послао... И реци да га непушта на улицу... Псетојеможда скупо, а акомусвака свињабудепекла цигаретомњушку, МОЖЕ пасда крепа. Јерпастијеживинченежно... А ти, будало, спусти туруку!Немојда нампоказујеш.. -тајсвојглупачки прст!Самси крив!...

—Евоидегенералов кувар, њега ћемопитати... Еј, Прохоре!Дођи, брате, овамо!Погледајовопсето... Јели ваше?

—Вашси погодио!Оваквихникада нисмоимали!— Ама нетреба ни питати — речеОчумелов. — Тоје,

очевидно, некопсетолуталица!Шта има туда сеприча... Кадвамја кажемда јелуталица, Треба га убити, и тачка!

—Тонијенаше—наставља Прохор—негогенераловог бра-та штојеономаддопутовао. Нашгосподинневоли хртове. Тоњихов братволи...

—А зарјењихов братдопутовао?ВладимирИванич?—пи-та Очумелов, а лицемуозари усхићеносмех. —Глети, молимте!А ја нисамни знао. Допутовали угосте?А!

—У госте...— Види ти, молимте... Зажелели себрата... А ја нисамни

знао!Дакле, овојењиховопсетанце?Вашми јемило... Узмига... Лепопсетанце... Живахно... Па овога хамза прет!Ха-ха-ха... Де, шта ти је, шта дрхтиш!Ррр... Ррр... љути се,обешењак... куца мала...

Прохорваби пса и одлази сњимса дрваре... СветсесмејеХрјукину.

—Пашћешти мени шака!—прети муОчумелов, увија сеушињел и наставља својпутпопијаци.

СА ЗЛА НА ГОРЕСА ЗЛА НА ГОРЕСА ЗЛА НА ГОРЕ (58)(58)(58)КодхоровођесаборнецрквеГрадусова седеојеадвокатКа-

љакини, окрећући урукама позив одпримирителног судијенаимеГрадусова, говорив је:

—Ма шта рекли, ДоситејеПетровичу, ипак стекриви. Ја по-штујеми ценимвашерасположење, али ипак, на својувелику

331

жалост, морамвамрећи да ви нистебили управу. Да, нистеуправу. Ви стеувредили мога клијента Деревјашкина... Дакле,заштостега увредили?

Кога је, дођавола, вређао?—узрујаваосеГрадусов, стаситстарацснискимчеломкојенеобећава много, густихобрва, иса металномзначкомурупици одкапута. — Ја саммусамоочитаоморалнулекцију, и ништа више!Будалетреба учити!Акобудаленеучимо, онда никаквевајдеодњих.

—Али, ДоситејеПетровичу, ви мунистеочитали лекцију. Вистега, каоштоизјављујеонусвојојтужби, јавнонапали, на-звали га магарцем, покварењакоми сличнотоме... и чак стеједномрукудигли, каожелећи да мунанесетеувредуи делом.

—Какода га човек неудари када јетозаслужио?Неразу-мам!

—Али схватитеједномда ви на тонематеправа!—Ја немамправа?Е онда да извините... Причајтеви тоне-

комдругом, а мени, молимлепо, несолитепамет. Онјепослеонога, кадсуга изархијерејског хора главачкеизбацили,остаоумомехорудесетгодина. Ја самњегов добротвор, акожелитезнати. А акосељути штосамга изхора истерао, самјекрив. Ја самга због његовефилозофијеистерао. Филозофира-ти можесамообразованчовек који јесвршиостудије, а ти, кадси будала и немашништа углави, онда седи усвои ћошкуићути... Ћути и слушајшта паметни причају, а он, звеканједан,понекадједва чека моменатда избаци некусвојуглупост.Држи сепроба, или сеслужи служба, а оноБизмаркуи ораз-нимтамонекимГледстонима. Замислите, претплатиосе, хуљаједна, на новине!А коликосамга пута због руско-турског ратаполабрњи млатнуо, ни замислити неможете!Тутреба певати,а онсенагнетенорима на уво, па распали да прича отомекакосунаши динамитомразнели турскуоклопњачу„Луфти-Џелил"... Зарјеторед?Оно, дабоме, лепојетоштосунашипобедили, али изтога неизлази да нетреба певати... Разгова-рајпослеслужбе. Једномречи, свиња.

—Према томе, ви стега и превређали!— Пресенијени вређао. Осећаоједа ја тозбог њега

чиним, разумеваоје!... Знаоједа јегрехстаријима и добро-

332

творима противречити, а чимјеступиоуполицијуза практи-канта — е, и тачка, направиосеважани престаода разуме.„Ја, вели, саднисамухору, већсамчиновник. Полагаћуиспит,каже, за колешког регистратора."Е, будалоједна, кажем... Тимање, кажем, филозофирај, и чешћеносбриши, бољећебитинегода мислишна чинове. Теби, кажем, неприличечинови,већсиротиња. А онни да чујенеће!Узмимо, на пример, и овајслучај, Заштода метужи примирителномсудији?Е па зарнијебагра једна простачка?Седимја такоукрчми кодСамопљује-ва и са нашимцрквенимтуторомпијемчај. Света сијасет, ни-једног слободног места... Погледам, а онседи баштуи шљемапивоса својимпрактикантима. Прави фифирић, дигаонос, га-лами... рукама млатара... Начуљимуши... околери прича... Е,па шта муможете?Филозофира. Ја, знате, ћутим, уздржавамсе... Брбљај, мислим, брбљај... Језик костијунема... Наједном,на жалост, крену машина пуном паром... Разнежио се,пропалица једна, дижесепа почесвојимпријатељима: „Испиј-мо, каже, участпрогреса!Ја сам, каже, синсвојеземљеи сло-веновил својеотаџбине!И главућусвојудати за то!Напоље,непријатељи, главачке!Да видимтога косеса иномнеслаже!"Па јејакотреснуопесницомосто!Е, ја тувећнисаммогаодаиздржим... Приђеммуи кажемпристојно: Чуј, Осипе... Акосити свиња и ништа неразумеш, онда бољећути и непричај.Школованчовек можеда умује, а ти умукни. Ти си гњида, пу-хар један!Ја њемуреч, он мени десет... Па кадотпоче,отпоче... Ја, наравно, за његоводобро, а онизглупости... Увре-диосе, и тужиоме, ето, примирителномсудији...

— Да — уздахнуКаљакин. — Неваља... Због некаквихситница, ђавоби га знаошта јеиспало. Ви стечовек фамилија-ран, цењен, па наједном, ето, суђење, разговори,препричавања, хапшење... Треба окончати туствар, ДоситејеПетровичу. Имате само један излаз, на који пристаје иДеревјашкин. Да пођетеданасса мномукрчмуСамопљујева ушестсати, кадсетамоскупљајупрактиканти, глумци, и осталисветпредкојимстега увредили, и да мусеизвинитепредњима. Онда ћеонповући својутужбу. Јестели разумели?Јамислимда севи слажете, ДоситејеПетровичу... Говоримвам

333

каопријатељу... Ви стеувредили Деревјашкина, осрамотили гаи, штојенајглавније, посумњали стеуњегова најузвишенијаосећааа и чак... профанисали та осећања. У нашевреме, зна-те, неможетотако. Треба бити обазривији. Вашеречи добилесутакав колорит, какода вамкажем, који данас, једномречју,неиде... Садјечетвртдошест... Желители поћи са мном?

Градусов заврте главом, али кад му Каљакин унајживописнијимбојама наслика „колорит"који судобилење-говеречи и последниекојемогунастати због тог колорита,Градусов сеуплаши и пристаде...

— Ви, пазите, и извинитесекаоштотреба, попропису—учиога јеадвокатузпутдокрчме. -Приђитему, па на „ви"...„извините... враћамсвојеречи натраг", и такоутомедуху.

Каддођошеукрчму, Градусов и Каљакинзатекошеуњојчитаводруштво. Тусуседели трговци, глумци, полицијски пи-сари —уопштесва „багра"која има обичајда сеувеческупљаукрчми на чаји пиво. Међупрактикантима седео је иДеревјашкин, младићнеодређеног узраста, обријан, скруп-нимочима којенетрепћу, спљоштена носа и такооштрекоседа човек надпогледа уњупожели ципеледа чисти... Његоволицетакојезгодноудешенода надсепогледа уњега, можесесведознати: и да јепијаница, и да пева бас, и да јеглуп, али нетоликода несматра себеза врлопаметна човека. Кадугледахоровођу, при уласку, онсемалоподижеи каомачак заиграбрковима. Друштвоје, изгледа, унапредбилообавештенодаћебити јавнопокајањеи начуљилојеуши.

— Дакле... ГосподинГрадусов сесложно!— речеКаљакинулазећи

Хоровођа сеснекимодњихпоздрави, јакосеусекну, по-црвенеи приђеДеревјашкину.

— Извините... — промрмља он не гледајући у њега итрпајући марамицууџеп. —У присуствуцелог друштва враћамсвојеречи.

—Извињавам!—грмнуДеревјашкинизбаса и, погледавшипобедоносноусвеприсутне, седе. —Ја самзадовољан!Госпо-динеадвокате, молимда обуставитемојуствар!

—Ја сеизвињавам—настави Градусов. —Извините... Нево-

334

дим незадовољство... Хоћеш да ти кажем „ви", молим,говорићу... Хоћешда тесматрамза паметног, молим... Вашмебрига... Ја, братац, нисамзлопамтило. Ђавонек теноси!...

—Али дозволите, молимвас!Ви сеизвините, а неда грдите!—Какојошда сеизвинем?Ја сеизвињавам!А штотенисам

„вивкао", тојепростоиззаборавности. Нећу, ваљда, да кле-чим... Извињавамсеи чак захваљујембогуштоси имаои то-ликопамети да тустварпрекинеш. Ја немамкадда сепосудо-вима мувам... Никада сеувекунисамсудио, нити ћусесудити,па ни теби несаветујем... вама, тојест...

—Наравне!Хоћетели да попијетеучастсанстефанског ми-ра?

— Па и да попијем, могу... Самоти си, брајкоОсипе,свиња... Тоја негрдим, већонако... Примера ради... Свиња си,брајко. Памтишли какоси ми сеоконогуувијаокадсутеизархијерејског хора најурили?А?И ти смеш добротвора датужиш?Њушкоједна, њушко!И нијетесрамота?Господопри-сутни, зарга нијесрамота?

—Дозволите, молимвас!Па тоопетиспада грдња!—Каква грдња?Ја ти самоговорим, поучавамте... Помирио

самсеи последњи путкажемда немислимда сесвађам... Садћуја стобом, нечастивимда сеносим, поштоси ме, каосвогадобротвора, тужио. Иди ти дођавола!Нежелимстобомни даразговарам!А акосамтесадслучајнои назваосвињом, па тии јеси свиња... Уместода сеза свога добротвора вечномолишбогу, штотеједесетгодина храниои научнотеноте, ти глупутужбуподносиши шаљешразнеадвокатскеђаволе.

—Пардон, ДоситејеПетровичу—увреди сеКаљакин. —Ни-су код вас били ђаволи, већ ја!... Молим вас, будитепажљивији!

—Зарсамнештои против васказао?Долазитеакохоћетеисваки дан, извол'те. Самоми јечудноватокаквестеви тосту-дије свршили и образование добили, кад уместо да овогћурана поучите, а ви га јоштуткате. Да самна вашемместу, јабихњега на робијупослаода труне!А затим, шта севи љутите?Зарсенисамизвинио?Шта бистејошхтели одмене?Неразу-мем!Господоприсутни, ви стесведоци да самсеизвинио, а да

335

сеподвапутизвињавампредкојекаквомбудалом, немамна-меру!

—Сами стебудала!—закркља Осипи одљутинеудари сеугруди.

—Ја будала?Ја?И ти томени смешда кажеш?—Градусовпомодреи задрхта...

— И ти си седрзнуо?Евоти на... И осимтога штосамте,неваљалчеједан, садошамаоио, јошћутеи примирителномсудији тужити. Показаћуја теби какосевређа. Господо, буди-тесведоци!Господинечланекварта, штови тамостојитеи гле-дате?Меневређају, а ви гледате?Платупримате, а кадтребапазити на ред, онда тонијеваша ствар. А?Ви мислитеда заваснема суда?

Градусовуприђечланкварта и —такоотпочецела ствар.Крознедељудана Градусов јестајаопредсудијоми одгова-

раоза увредунанесенуДеревјашкину, адвокатуи чланукварта— при вршењуњеговезваничнедужности. У почеткуоннијеразумеваода ли јетужилацили оптужени, затимта јесудијаказнио„укупно"са два месеца затвора, и онсетада горкоосмехнуи промрмља:

— Хм... Мене увредили, па још морам и да лежим...Чудновато... Треба, господинесудија, позаконусудити, а некакокомепаднена памет. Ваша покојна мамица Варвара Сер-гејевна, бог да јојдушупрости, наређивала једа сеовакви каоштојеОсипиздеветају, а ви имјошповлађујете... шта ћеиспа-сти одтога?Ви бранитетехуље, па и други ихбране... Коме,онда, човек да сежали?

—Жалбуна пресудуможетеуложити утокудвенедеље... имолимда непричате. Можетеићи!

—Дабоме.., Данассенеможеживети одплате—речеГра-дусов и намигнузначајно. —На силу, кадтрбухтражи, и неви-ног ћеш убајбоканустрпати... Такојето... Ни тужити сенесмеш...

—Шта, молим?!—Ништа, молимлепо... Ја тек онако... оhabensie gewesen...

Ви мислитеда вамјебог ујак штостена томместу, па за васнема суда. Небрините... Извешћуја свена чистину!

336

Отпочеда сезуцка о„увреди судијеузваничнојдужности",али се заузе протојерејсаборне цркве и ствар некакозабашурише.

Кадсежалиопрвостепеномсуду, Градусов јебиоуверендаћега несамоослободити негода ћеОсипа стрпати узатвор.Такојеонмислиои за времесамог суђења. Стојећи предсуди-јама понашао сеснисходљиво, резервисано, нијеговорионишта сувишно. Једном само, кадмупредседник речедаседне, увреди сеи рече:

— Зарузаконима пишеда хоровођа заједноса својимчланомхора седи?

А кадпрвостепени судоснажи пресудупримирителног суди-је, онзажмуреочима...

—Како, молим?Шта, молим?—упита он. —Какови тоиз-вољевате, молимлепо, тумачити?О чемуви то, молим?

— Првостепени судјеоснажиопресудупримирителног су-дије. Акостенезадовљни, можетесежалити апелацији.

— Тако, молим! Најсрдачније вам захваљујем, вашепревасходство, на брзоји праведнојпресуди. Дабоме, неживисесамоодплате, знамја товрлодобро, али извините, молимлепо, наћи ћемоми и неподмитљив суд.

Нећуда наводимсвеоноштојеГрадусов напричаоупрво-степеномсуду... Садга судеза „увредупрвостепеног суда", инећени да чујекадсепријатељи трудеда муобјаснеда јеонкрив. Убеђенјеусвојуневиности веруједа ћемупреили по-слеказати хвала штојеоткриозлоупотребе.

—Ништа сенеможеурадити совомбудалом!—вели старе-шина саборнецркве, очајноодмахујући руком. — Ништа несхвата!

САНИТАРНА ИНСПЕКЦИЈАСАНИТАРНА ИНСПЕКЦИЈАСАНИТАРНА ИНСПЕКЦИЈА (59)(59)(59)Мала забачена паланка коју, поречима месног тамничког

надзорника, чак ни микороскопомнеможешнаћи на географ-скојкарти, обасјана јепоподневнимсунцем. Мири тишина.Одопштинепрема трговачкимрадњама лаганосекрећесани-тарна инспекција којусачињавајуградски лекар, полицијскинадзорник, два опуномоћена члана општинскеуправеи један

337

трговачки представник. Иза њих, са дужним поштовагвемкорачајужандарми...

Путинспекцијеје, каопутупакао, посутдобримнамерама.Санитарци идуи размахујући рукама, говореонечистоћи, осмраду, опотребниммерама и осталимколеричнимпробле-мима. Разговори сутакопаметни да полицијски надзорник, ко-ји идеиспредсвих, одједномпада уусхићење, окрећесеи го-вори:

—Ето, такоби, господо, требалопочешћеда сесастајемоиразговарамо!И пријатноје, и нађешсесљудима, иначеништадругои незнамонегода сесвађамо. Богами!

—Одкога да почнемо?—обраћа сетрговачки представниклекару, тономџелата који бира жртву. —Да почнемо, АникитаНиколајичу, са Ошејњиковом бакалницом? Прво и прво,варалица је, а друго, времејевећједномда нампаднешака.Ономадми донесуодњега просо, а уњему, да извинете, пуномишјака... Моја жена уопштенијејела!

—Па добро. Кадкажетеда одОшејњикова почнемо, да по-чнемо!—речеравнодушнолекар.

Санитарци улазеу„Продавницучаја, шећера, кафеи оста-леколонијалнеробеА. М. Ошејњикова"и одмах, бездугихувода, приступајуревизији.

— М-да... — речелекаргледајући лепосложенепирамидеодсапуна. —Види, каквеси ти овдекулевавилонскеодсапунапоградио. Види ти проналаска!Е... е... е...!А Шта јеово?По-гледајте, господо!ДемјанГавриличи сапуни хлебједнимтеистимножемсече!

—Па одтога секолера нећепојавити, Аникита Николајичу—примећуједомаћинразборито.

— Та оно, такоје, али јегадно!Јери ја кодтебекупујемхлеб.

—Кадјеза неког одвећегосподе, ми посебанножимамо.Будитебезбриге... Зарбихја...

Полицијски инспекторжмирка својимкратковидимочимана шунку, дугојекопка ноктом, шмркћеи мирише, затим,лупкајући пошунки прстом, пита:

—А држишли ти овуробубезстрихнина?

338

—Та шта говорите!... Побогу!Зарјемогућетаконешто!Инспекторсезбуњује, одмичесеодшункепа сежмирећи

загледа уценовник Асмолова и Ко. Трговачки представникзавучерукуубуренцеспросоми напипа тамонештомеко, ка-дифасто... Погледа убуренцеи полицумусеразлива нежност.

— Маце... Мачкице!Цицемоје!— тепа он. — Завуклесеупросои диглењушкице... мазесе... да ми пошаљеш, ДемјанеГавриличу, једномаченце.

—Драгевоље... А овосу, господо, хладна јела, акожелитеда погледате... Харингеево, сир... јесетра, изволитепогледа-ти... Јесетрусамучетвртак добио, најбоља врста... Мишка, до-дајдеми тајнож!

Санитарци одсецајупозалогајјесетре, омиришујеи проба-ју.

—Па могуи ја малода мезетим... —речекаоза себебака-линДемјанГаврилич. —Имаосамтунегдеи једнуфлашу. ДапопијемочашицупреЈесетре... Укуснија јеонда... Мишка, до-дајми туфлашуовамо.

Мишка, буцмастихобраза и исколаченихочију, отвара фла-туи сбукомјеставља на тезгу.

—Да пијемонаштесрца... —речеполицајац, неодлучносечешкајући попотиљку. —Уосталом, акоћемосамопоједну...Самопожури, ДемјанеГавриличу, немамоми времена да сеокотвојевоткезадржавамо!

Послечетвртчаса санитарци, бришући уснеи чачкајућишибицомзубе, идупрема Голорибенковојрадњи. Каоза па-кост, ту нису могли да уђу... Петорица кршних момака,црвенихознојенихфизиономија, котрљајуизрадњебурезеј-тина.

— Држи десно!... Вуци за крај... Вуци, вуци!Летвупод-метни... ах, дођавола!Одмакнитесе, вашеблагородство, давамнепребијемоноге.

Буресезаглави увратима и... ни маћи... Момци належунањега и запињуизсвеснаге, громкостењући и псујући једандругог да сецела улица орила. Послетаквихнапора, кадјеоддугог стењања и дувања ваздухпостаозагушљив, буренајзаднекакоизлази, па сеоднекуд, упркосприроднимзаконима, от-

339

котрља назади опетзаглави врата. Стењање, дувањеопет.— Пих, до ђавола!— пљунуполицајац. — Хајдетекод

Шибукина. Они ђаволи ћетустењати доноћи.Шибукиновурадњусанитарци налазезакључану-— Па малопрејебила отворена!— чудесесанитарци

згледајући се. —Кадсмоулазили кодОшејњикова, Шибукинјестајаона прагуи праочајник. Гдејегазда?—питајуони про-сјака штојестајаопредзатвореномрадњом.

—Уделитемислостињу, бога ради —мољака промуклимгла-сомпросјак — убогомбогаљу, милостиња ваша, господодо-бротвори... родитељима вашим...

Санитарци одмахујурукама и одлазедаље, изузев чланаопштинскеуправеПљуњина. Ондајепросјакукопејкуи каодасенечега уплашио, брзосекрсти и трчи да стигнедруштво.

Послеједнодва часа комисија севраћа. Санитарци изгледа-ју уморни, измучени. А нису ишли забадава: један оджандарма носи, победоноснокорачајући, сандучепунотрулихјабука.

—А сад, послепоштенихнапора, неби билолошеи попитикоју— речеполицајацгледајући попрекона фирму„Рајнскиподрумвина и ракије".

—Да семалопоткрепимо.—М-да, нијелоше. Да свратимо, акохоћете. Санитарци се

спуштајууподруми седајузаокругли стоискривљенихногу. Полицајацклимнеглавом

момку, и на столусепојави флаша.— Штета штонемамоништа да мезнемо— речетрговачки

представник пијући и мрштећи се. — Кадби нам даокојикраставчић, или таконешто... Уосталом...

Он се окреће жандарму са сандучетом, бира најбољеочуванујабукуи... мезети...

—Охо... па овдеима и којенисумноготруле!— чуди сенекаконадзорник. — Дајда и ја којуизаберем!

Метни овдетосандуче... Изабраћемоовебоље, и очистити, аосталеможеш бацити. Аникита Николајичу, сипајте. Требалоби чешћеда сеовакосастајемо, да поразговарамо. Овако,живиш, живиш уовојзабити, никаквекултуре, ни клуба, ни

340

друштва... права Аустралија, и тоти је!Сипајтегосподо!Докто-ре, изволитејабучицу!Личносамјеза васочистио!

—Вашеблагородство, шта да радимсовимсандучетом?—пита жандармнадзорника који излази сдруштвомизподрума.

—Сан... сандуче?Каквосандуче?Рразумем!Па баци га за-једносјабукама... затошто... зараза!

—Јабукестеизволели појести.—Аха... врломи једраго!Ч-чуј... Отиди домојекућеи реци

Марији Власејевојда сенељути... Ја ћусамона часак... кодЊљуњина да малоодспавам... Разумеш!Да спавам... загрљајМорфејев. Шпрехензи дојч, ИванеАндреичу.

И дижући очи небу, надзорник тужномашеглавом, ширирукеи каже:

—Такав ти јецеонашживот!

ВИНТВИНТВИНТ (60)(60)(60)Једнеружнејесењеноћи АндрејСтепановичПересолин

враћаосеизпозоришта. Возиосеи размишљаоокористи којуби доносила позоришта кадби сеуњима давали комади мо-ралнесадржине. Пролазећи пореднадлештва, онпрестадедамисли окористи и почегледати упрозорекућеукојојјеон, дасеизразимојезикомлесника и морнара, управљаокрмом. Двапрозора дежурнесобебила сујакоосветљена.

„Зарјемогућеда сеони досадпетљајусизвештајем?поми-сли Пересолин. „Тамосуњихчетири будале, и досадјошнисусвршили!Нелези враже, помислићесветда ими ноћунедаммира. Идемда ихпожурим..."—Заустави, Гурије!

Пересолинизиђеизфијакера и пођеунадлештво. Главнаврата била сузакључана, а задњи улазкоји јеимаосамоједнупокваренурезу, биојеширомотворен. Пересолинтоискори-сти, и већјепослеједног минута стајаопредвратима дежурнесобе. Врата субила одшкринута. Пересолинзавири унутра иугледа нештонеобично. За столом, претрпаниммногимрачун-скимлистовима, при светлости двејулампи, седела сучетиричиновника и играла карте. Концентрисани, непомични,зеленкастихлица одбојеабажура, подсећали суна чаробникеизприча или, сачувајбоже, на фалсификатореновца. Јошта-

341

јанственијимчинила ихјењихова игра. Судећи поначинуигреи карташкимтерминима, којесупонекадузвикивали, тојебиовинт;судећи посвемуономештојеПересолинчуо, та сеигранијемогла називати ни винтомнити уопштеигромкарата. Тојебилонештонечувено, чуднои тајанствено. У играчима

Пересолин познаде Серафима Звиздуљина, СтепанаКулаковича, Јеремеја Недојехова и Ивана Писуљина.

—Какотоиграш, сотонохоландска —љути сеЗвиздуљинибеснопогледа свога партнера. —Зарсеможетакоиграти?Јадржимурукама Дорофејева, Шепељева са женоми СтјопкуЈерлакова, а ти бацашКофејкина. Изгубили смои једног и дру-гог. Требалоје, букова главо, бацити Поганкина.

—Па шта би онда било?—продера сепартнер. —БациобиПоганкина, а ИванАндрејичима урукама Пересолина.

„Заштосууплели мојеиме..."слежераменима Пересолин.„Неразумен!"

Писуљинпоновоподели картеи чиновници наставшие:—Државна банка...—Два... пореска управа...—Безадута...—Ти безадута??Хм!губернијска управа... два... кадсепро-

пада, нека сепропада, ђавода га носи!Пресамостаобезштиха на министарствупросвете, садсамплатка на губерниј-скојуправи. Вашмебрига!

—Хусодминистарства просвете!„Неразумем!"прошапутаПересолин.

— Полазимса саветником... Бацај, Вања, неког титуларногили губернијског.

—Заштотитуларног?Ми ћемоихПересолиномпокрити!—А ми ћемотвога Пересолина поњушци... ИмамоРибгви-

кова. Остаћетебезтри штиха!БацајтеПересолинку!Залудкри-јететухуљуурукав!

„Дирајуи мојужену!..."помисли Пересолин.„Неразумем."И нежелећи да и даљеостанеунедоумици, Пересолинот-

вори врата и уђеудежурнусобу.Да сепредчиновницима појавиосамђавосроговима и ре-

342

пом, неби ихтакозачудиои уплашиокаоштоихјеуплашиоизачудиоуправник. Да сепредњима појавиорачуновођа који јеумропрошлегодинеи проговориоимгробнимгласом: „Пођ-итеза ином, анђели, на местоспремљеноза лупеже", и да једахнуона њихгробномхладноћом, они неби такопребледеликао што су пребледели када су угледали Пересолина.Недојеховуодстраха чак и крв потечеизноса, а Кулаковичујепочелода бубња удесномуху, и кравата мусесама одсебеодвезала. Чиновници побацаше карте, полако устадоше,погледашесеи оборишепогледеупод. Једантренутак владалајетишина удежурнојсоби.

—Лепови преписујетеизвештај!—почеПересолин. —Садами јејаснозаштови толиковолитеда сепетљатесњим... Штастесадурадили?

—Ми смосамочасак, вашеблагородство... -прошапта Звиз-дуљин—разгледали фотографије... Да предахнемо...

Пересолинприђестолуи лаганослежераменима. На столунисулежалекарте, већфотографијеуобичајеног формата,скинутескартона и прилепљенена картеза играње. Слика јебиломного. Разгледајући их, Пересолинспази себе, својужену, многосвојихпотчињенихи познаника...

—Ала јеоноглупост!... Какови тоиграте?— Нисмоми тоизмислили, вашеблагородство... Сачувај

боже... Самосмопреузели пример.— Деобјасни, Звиздуљине!Какостеиграли!Ја самсвеви-

деои чуокакостеметукли Рибњиковим... Шта сеустежеш!Нећуте, ваљда, појести?Говори!

Звиздуљинседугоустручаваои платно. Најзад, кадПересо-линпочеда сељути, фркћеи црвени однестршвења, онпослуша. Поштојескупиофотографијеи промешаоих, онихрашири постолуи почеда објашњава.

— Свака слика, вашеблагородство, каои свака карта имасвојувредност... И значај... Каои ушпилу, такосуи овдепеде-сетдвекартеи четири боје... Чиновници порескеуправе... ка-ро, губернијскеуправе... треф, службеници министерств про-свете... херц, а пикови су одељење државне банке. Е...чиновници четвртекласесукоднаскечеви, петекласе... кра-

343

љеви, супругелица четвртеи петекласе... даме, чиновницишестекласе.., пубови, чиновници седмекласе... десеткеи такодаље. Ја сам, на пример, евомојефотографије... тројка, каочиновник двадесетекласе...

—Гле, ти... ја самкец!—Трефовски, а њенопревасходство... дама—Хм!Тојеоригинално... Дајда одиграмоједнупартију!Да

видим...Пересолинскидегорњи капути неповерљиво, смешећи се,

седеза сто. Чиновници седоше, такође, поњеговојзаповести иигра поче...

СлужитељНазар, који једошаоуседамчасова изјутоа дапочисти дежурнусобу, биојезапрепашћен. Слика којујеугле-даокада јеушаосметлом, била јетакопоразна да јеонпамтичак и сада кадмртав-пијанлежи безсвести. Певесолин, блед,сањив и неочешљан, стајаојепредНедојеховими, држећи газа дугме, говорио:

—Разумејједномда нисаммогаода бацима Шепељева, кадси знаода има каро. КодЗвиздуљина, Рибњиков са женом,три. . наставник гимназијеи моја жена, кодНедојехова банк-арски чиновници и три ситна службеника изгубернијскеупра-ве. Требалоједа бацишКрушкина!Ти негледајњихштопо-чињуигрупорескимодељењем. Они знајушта раде.

—Ја сам, вашеблагородство, почеочиновникомдеветекла-се, јерсаммислиода имајусаветника...

— Ах, драги мој, таконеможеда семисли!Тонијеигра.Такоиграјусамошустери!А ти мислиш!... КадјеКулаковичбациосекретара губернијскеуправе, требалоједа ти бацишИвана Ивановича Гренландског, јерси знаода онима Натали-јуДимитријевнуухерцусЈегоромЈегоричем.. Свеси поква-рио!... Садћуда ти докажем. Седите, господо, да одиграмојошједнупартију!

И поштоотерашезачуђеног Назара, чиновници седошеинаставитеигру.

ПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦАПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦАПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦА (61)(61)(61)(Изпровинцијског живота)

344

Расписбр. 1032Двадесетдругог септембра удесетсати увечебићепомра-

чењепланетеМесеца. Поштосличнепојавенесамонисунедо-пустивевећ, чак, делујупоучно, утомсмислуштопоказујудасечак и планетечестопокоравајуприроднимзаконима, товамради појачаног надзора предлажем, вашеблагородство,да наредитеда сетовечеувашемквартуупалесви улични фе-њери, каконоћна тама неби сметала старешинама и станов-ништвуда посматрајупоменутопомрачење, а такођевасмо-лим, поштовани господине, да строгопазитеда тимповодомна улицама небуденикаквихскупова, радоснихузвика и оста-лог. О лицима која будунетачнотумачила поменутуприроднупојаву, акотаквихбуде(али знајући правилномишљењегра-ђана, ја се, додуше, томенечудим), молимда ми доставитењихова имена.

ГњилодушинДа јепреписвераноригиналу, тврди: секретар

ТрјасуновУ вези сактомвашег високоблагородства, бр. 1032, частми

јеизјавити да умомквартууличнихфењера нема, тесезбогтога помрачењепланетеМесеца завршилоупотпунојтамиваздуха, али, безобзира на то, многи суга видели потпунојасно. Нарушавања јавнетишинеи мира, каони нетачнихту-мачења и израза незадовољства нијебило, изузев случаја да јеучитељ АнфилахијБабемандепски, ђаконов син, на питањеједног грађанина учемујеузрок помрачења планетеМесеца,почеодавати дугообјашњењекојејеочигледноциљалона ру-шење схватања здраве памети. Шта је значило његовообјашњење, ја нисамразумео, поштојеобјашњаваопонауции употребљаваоуговорумногостранихречи.

Укуси-Каланчевски.У вези срасписомвашег високоблагородства, бр. 1032, част

ми јеподнети извештајда уповереномми квартупомрачењаМесеца нкјебило, мада је, додуше, на небубила нека при-родна појава која сесастојала упомрачењумесечине, али дали јетобилопомрачење, топоузданонемогуда кажем. Послебрижљивог претраживања умомрејонунађена сусамотри

345

улична фењера, и они супослепрања стакла и чишћења уну-трашњости били упаљени, али одсвиховихмера нијебилоодговарајућекористи, поштосепоменутопомрачењедесилоонда када сусефењери, уследдувања и продирања ветра крозразбијена стакла — угасили и, према томе, нисумогли освет-лити поменутутамууактувашег високоблагородства. Скупованијебилопоштосусви грађани спавали, изузев писара самоу-правнеканцеларијеИвана Авељева, који јеседеона плотуигледајући крозпесницупомрачење, смешкаоседвосмисленоиговорив: што се мене тиче, може уопште и да не будеМесеца... Вашмебрига!Кадсаммускренуопажњуна тода суњеговеречи лакомислене, онједрскоодговорио: „А штоти,жацо, браниш Месец?Да ниси и њемучеститаопразник!"Идодаојенемораланизразусмислупростонароднепсовке, очемуимамчастда васизвестим.

ГлотиловДа јепреписвераноригиналу, тврди Човек безслезине.

МАСКАМАСКАМАСКА (62)(62)(62)У Х-омдруштвеномклубу, ухуманесврхе, приређивали су

маскенбал или, какога зовуовдашњегоспођице, бал парова.Билоједванаестчасова ноћу. Интелектуалци безмаскекоји

нисуиграли —билоихјепеторица —седели суучитаоници завеликимстоломи, забоденихносева и брадеуновине, читалису, дремали и, како се изражавао месни дописникпрестоничнихновина, врлолибералангосподин, „размишљалису".

Изопштедворанедопирали сузвуци кадрила „Вјушки". По-редврата, снажнотрупкајући ногама и звецкајући посуђем,непрестаносутрчкарали лакеји. У самојчитаоници владала једубока тишина.

— Овдеће, чини ми се, згоднијебити!— зачусенаједномниски, пригушенглас, који каода је, какојеизгледало, излазиоизпећи. —Гурајтеовамо!Овамо, децо!

Врата сеотворите, и учитаоницууђекрупан, дежмекастчовек, обученукочијашкууниформуи подкапомса пауновимперјем, маскиран. Одмахза њимуђошеи дведамеподма-

346

скоми лакејса служавником. На служавникусеналазила бока-ста флаша сликером, три боцецрна вина и неколикочаша.

—Овамо!Овдећебити и свежије—речемушкарац. —Турислужавник на сто... Седајтемамзелке!А ви се, господо, помак-ните... шта ту!

Мушкарацсезаљуља и гурнуруком са стола неколикочасописа.

—Тури овде!А ви, господo читаоци, помакнитесе;баталитеновинеи политику... Бацитето!

—Ја бихвасмолиолакше—речеједанодинтелектуалаца,погледавши умаскупреконаочара. —Овдејечитаоница, а небифе... Овденијеместода сепије.

—Заштонијеместо?Ваљда сестољуља, или таваница можепасти?Чудновато!Али... немамкадда разговарамса вама!Бацитеновине... Прочитали стемалои доста вамје;ионакостевећмногопаметни, па и очи секваре, а штојенајглавније, јатонећу, па квит.

Лакејстави служавник на стои, метнувши сервијетуподмишку, стадекрајврата. Дамесеодмахприхватитецрногвина.

— И какотода постојетакопаметни људи који вишеволеновиненеголи пиће— отпочемушкарацспауновимперјемналивајући себи ликер. —А ја мислимда ви, уважена господо,водитеновинезатоштонематепара за пиће. Зарнисамупра-ву? А-ха!.. Читају!Де, а шта пише тамо? Господине уцвикерима!О каквимли ви стварима тамочитате?А-ха!Ма,батали!Шта сетукочопериш!Бољетргни мало!

Мушкарацспауновимперјемдижесеи истрженовинеизрукугосподинууцвикерима. Овајпребледе, затимпоцрвенеизачуђенопогледа уосталеинтелектуалце, а ови уњега.

— Ви сезаборављате, драги господине!— плануон. — Випретваратечитаоницуукрчму, ви дозвољаватесеби испаддаистржетеновинеизруку!Ја тонедозвољавам!Ви незнатеским иматепосла, драги господине!Ја сам директорбанкеЖестјаков.

—А башмебрига штоси ти Жестјаков!А, ево, какоја по-штујемтвојеновине...

347

Мушкарацдиженовинеи исцепа ихна листиће.—Господо, шта јеово?—промрмља Жестјаков пренеражен.

—Тојечудновато, тоје... тојечак натприродно...—Они сенаљутили —прштеусмехмушкарац. —Глега сад,

ехти њега, башсеплашим!Чак ми и срцесишлоупете. Знатешта, уважена господо!Шалуна страну, нијеми доразговора свама Затоштохоћуда останем сам са мамзелкама, и штожелимда приредимсеби задовољство, молимвасда сенепро-тивитеи да сеудаљите... Ја васмолим!ГосподинеБелебухине,торњајсебестрага!Шта си намрштиотуњушку?Кадкажемторњајсе, онда сеторњај!Брже, кадкажем, иначе, пази,можешдобити и полабрњи!

—Тојест, какото?—упита благајник масалног суда Белебу-хин, црвенећи и слежући раменима. —Ја чак неразумем... Не-какав настрљивацупада овамои... наједномоваквествари.

—Каква јеторечнасртљивац?—викнумушкарацспауно-вимперјемнаљутивши се, и лупи песницомостотакода напослужавникузаиграшечаше. — Шта ти торече?Ти мислиш,акосаммаскиран, онда можешсвашта да ми кажеш?Ех, ти,папричицеједна!Излази, кадти говорим!Директоребанке,чисти седок си читав!Сви одлазите, нећуниједнухуљуда ви-димовде!Хајде, торњајтесебестрага!

—Ама садћемоми да видимо!—речеЖестјаков, комесечак и цвикери замаглишеодузбуђења. — Показаћуја вама!Хеј, позовидеровамодежурног члана!

За тренутак уђемали, риђи чланса плавомпантљикомнареверу, задуванодплеса.

—Молимвасда изађете!—почеон. —Овденијеместодасепије!Изволитеубифе!

—Откудсети створи?—упита мушкарацподмаском. —Којетебезваоовамо?

—Молимвасда сенегурате, већизволитеизаћи!— Знашшта, драги пријатељу, дајемти минутна распола-

гање... Јерпоштоси ти члани главнолице, онда ухвати подру-куи избаци свеовекомендијаше. Мамзелкама мојимсенедо-пада кадје овденекооднепознатих... Онесеженирају, а јаза својепарехоћуда онебудуусвомелементу.

348

— Овајтврдоглавко, посвојприлици, невиди да оннијеусвињцу!— викну Жестјаков. — Позовите овамо ЈевстратаСпиридонича.

— ЈевстратСпиридонич!— одјекнукрозклуб. — ГдејеЈев-стратСпиридонич?

ЈевстратСпиридонич, старацуполицијскојуниформи, нијеоклеваода стигне.

— Молимвасда изађетеодавде!— закркља онизбечившисвојестрашнеочи и мрдајући офарбанимбрковима.

—Ала си меуплашио!—речемушкараци закикота сеодза-довољства. —Богами, уплашиоме!Има и таквихчуда на свету,цркодабогда аконијетако!Бркови каоумачка, очи избу-љене... Ха--ха-ха!

— Молимда неразговарате!— викнуизсвег грла ЈевстратСпиридоничи задрхта. — Сместа напоље!Наредићуда теизбаце!

У читаоници се диже незапамћена дрека. ЈевстратСпиридонич, црвен као рак, викао је и лупао ногама.Жестјаков се драо. Белебухин се драо. Драли су се свиинтелектуалци, али свењиховегласовенадјачаваојениски,дебели, пригушени бас мушкарца под маском. Игре,захваљујући општојгужви, престадошеи публика појури издворанеучитаоницу.

ЈевстратСпиридоничради утиска позва свеполицајцекојисубили уклубуи седеда састави реферат.

—Пиши, пиши —речемаска гурајући мупрстподперо. —Шта ли ћесадбити са мном, јадником?Сирота моја глава!За-штоми упропашћујететујадницу?А-ха!Де, шта је?Јел'готовреферат?Хоћемоли СЕИ да сепотпишемо?Е, а садгледајте!..Један... два... три!!..

Мушкарацседиже, исправи секоликоједуг и збаци са себемаску. Показавши својепијано лицеи погледавши усве,дивећи сенаправљеном утиску, онпадеунаслоњачуи ра-досносезакикота.

А утисак језаиста направив необичан. Сви сеинтелектуалциуплашенозгледашеи пребледеше, а неки сеи почешашепопотиљку. ЈевстратСпиридоничкрикну, каочовек каднехотице

349

направи великуглупост.У ларми сви угледашетамошњег милионера, фабриканта,

наследног почасног грађанина Пјатигорова, познатог посво-јимизгредима, посвомедоброчинствуи, какосетонеједан-путнаводилоумесномгласнику—и љубави према просвети.

—Шта је, хоћетели ићи или нећете?—улита Пјатигоров по-слетренутка ћутања.

Интелектуалци ћутке, неговорећи ни речи, изађошена пр-стима изчитаонице, и Пјатигоров затвори за њима врата.

—Па ти си знаода јетоПјатигоров!—кркљаојеодмахза-тимЈевстратСпиридоничполугласно, дрмајући за рамелакејакоји јеуносиоучитаоницувино. —Заштоси ћутао?

—Забранили ми да кажем, молимлепо!— Забранили ти да кажеш... Стрпаћуја тебе, проклетника,

на месецдана, па ћешти онда видети шта значи „забранилими да кажем". Напољесевуци!!А ви стеми добри, господо—обрати сеонинтелектуалцима. — Дигли ларму!Нистемоглиизаћи изчитаоницена десетак минута!Етовамсадпа кусајте.Ех, господо, господо... Нијеми нималопријатно, богами!

Интелектуалци кренушепоклубутуробно, изгубљенокаокривци, шапућући и каопредосећајући нешторђаво... женеикћери њиховедознавши да јеПјатигоров „увређен"и да сељу-ти умукошеи почешесеразилазити кућама. Игрепрестадоше.

У два сата изчитаоницеизађеПјатигоров: бешетрештенпи-јани посртаоје. Кадуђеудворану, онседекрајоркестра и узмузикузадрема, затимтужноспусти главуи захрка.

— Несвирајте!— замахашечланови клуба свирачима. —Пест. . ЈегорНиличспава...

— Хоћетели дозволити да васиспратим докуће, ЈегореНиличу?—упита Белебухиннагнувши сена увомилионеру.

Пјатигоров направи уснетакокаода јехтеода дунемувусобраза.

— Хоћетели дозволити да васиспратимдокуће— поновиБелебухин—или да кажемда вамекипажпошаљу?

—А?Шта?Ти... шта хоћеш?—Да испратимдокуће... Времеједа пајките...— Ку-кући... хоћу... Исспрати!Белебухинсинуодзадовољ-

350

ства и поче дизати Пјатигорова. Прискочите и другиинтелектуалци и, љубазносмешкајући се, дигошенаследногпочасног грађанина и пажљивога одведошедоекипажа.

—Е, овакода насамари читаводруштвоможесамоглумац,таленат—веселоречеЖестјаков, помажући муда уђеукола.— Ја сам формално запањен, Јегоре Ниличу!Још ми јесмешно... Ха-ха... А ми падамоуватру, залажемосе!А-ха!Ве-рујте, ни упозориштусенисамтакосмејао... Страховитоко-мично!Целог живота памтићуовонезаборавновече!

Испративши Пјатигорова, интелектуалци серазвеселишеиумирише!

— Са мномсеруковаона растанку- речеЖесјаков веомазадовољан. —Дакле, уреду, нељути се...

—Дајбоже!—уздахнуЈевстратСпиридонич. —Неваљалац,низак човек, али добротвор!... Шта ћеш!..

И ЛЕПО МОРА ИМАТИ ГРИ ЛЕПО МОРА ИМАТИ ГРИ ЛЕПО МОРА ИМАТИ ГРАНИЦЕАНИЦЕАНИЦЕ (63)(63)(63)У бележници једног колешког регистратора који јеумеода

мисли, а прошлегодинејеумроодстраха, нађенојеследеће:Поредак ствари захтева да и лепо, а несаморђаво, има

границе. Објаснићупримерима.Чак и најлепша храна, акосепрекомерноузима, изазива

бол ужелуцу, штуцањеи поремећајуцревима.Коса јенајбољи украсчовечијеглаве. Али конезна да она,

кадједугачка (немислимна жене), постајезнак покомесепознајуветропирастеи плиткепамети?

Једномчиновнику, синупобожнихи смернихродитеља, ве-ликозадовољствојебилода скида капупредстаријима. Тадивна особина његоведушеособитојепадала уочи када јеоннамерноишаоградоми тражиосусретса старијима самозатода јошкоји путпредњима скинекапуи испуни дуг. Биојетакопунпоштовања и уважавања да јескидаокапунесамопредсвојим директним и индиректним претпостављенима негоипредстаријимособама уопште. Последица таквеплеменитостињеговедушебилојејединотоштојесваког тренутка мораоот-кривати својуглаву. И када сеједног зимског јутра среоснећакомшефа рејонскеполиције, скинуојекапу, прехладио

351

главуи умробезпокајања. Изтога произлази да јенеопходноизражавати поштовање, али уумеренимграницама.

Истотако, немогуа да тонекажеми за науку. Наука имамногелепеи кориснеособине, али сетитесеколикозла онадоноси акочовек који јојсепосвећујепрелази границекојесупоставили морал, природни закони остало?Тешкоономекоји... Али бољеда прећутим.

Лекарски помоћник Јегор Никитич, који је лечио мојутетицу, волеојеусвемупрецизност, уредности исправност—особинедостојнеузвишенедуше. За свешторади и за свакикорак имаојеособита правила установлена искуством, а успровођењуовихправила уделоодликоваосепримерномпостојаношћу. Када самједномдошаок њемуупетчасова ују-тро, пробудиога и са боломна лицуузвикнуо:

—ЈегореНикитичу, пожуритек нама!Тетица јакокрвари!ЈегорНикитичустаде, навучечизмеи одеукухињуда се

умива. Поштосеумиосапуноми опраозубе, очешљаосепредогледалом и почеда навлачи панталоне, поштоихјепрет-ходноочистиои исправнорукама. Затимјеишчеткаокапутипрслук, навиосати веома педантнонаместиосвојупостељу.Кадјезавршиоспостељом, онкаода ми држи лекцијуизпе-дантерије, почеда пршпива откинутодугмена капуту.

— Јакокрвари!— поновихја исцрпенодсхватљивенестр-пљивости.

—Овог тренутка... Самода сепомолимбогу. ЈегорНикитичстадеиспредикона и почеда се

моли.—Готов сам... Самојошда изађемна улицуи погледамкак-

векаљачеда навучем, дубокеили плитке?Кадсмо, најзад, изашли изњеговекуће, онзакључа врата,

побожносепомоли окренутистокуи целимсепутем, идућиполакоплочником, труднода станена глаткокамењеизстрахада непоквари обућу. Кадсмостигли нашојкући, тетицевишенијебиломеђуживима. Дакле, и педантностмора иматигранице.

Посвојприлици једивнобавити сеписањем. Онообогаћујеум, увежбава рукуи оплемењујесрце. Али нијередмногопи-

352

сати. И књижевностмора имати границе, јермногописањаможеизазвати саблазан. Ја, на пример, пишемовередове, адомарЈевсевијеприлази момепрозоруи баца подозривепо-гледена оноштопишем. У душусаммуусадиосумњу. Журимда угасимлампу.

БРАК ИЗ РАЧУНАБРАК ИЗ РАЧУНАБРАК ИЗ РАЧУНА (64)(64)(64)(Романудва дела)

ПРВИ ДЕОПРВИ ДЕОПРВИ ДЕОУ кући удовицеМимрине, која сеналази уПетопсећој

уличици - свадбена вечера. Вечерајудвадесеттри званице, одкојихосамништа неједу, већкљујуносоми жалеседа имсеповраћа. Свеће, лампеи сакати лустер, изнајмљенизкрчме,горетакојакода једанодгостијукоји седи за столом, позани-мањутелеграфист, кокетножмирка очима и сваки часпочињеда прича оелектричномосветљењу, мада тонема никаквевезес дотадашњим разговором. Том осветљењу, и уопштеелектрици, онпроричесјајнубудућност, али гости га ипакслушајуса извеснимпотцењивањем.

—Електрика... —мрмља кумбуљећи тупоусвојтањир. —Помомемишљењу, електричноосветљењејеобична подвала.Гурнутамопарчећумура и мислетимеда намочи замажу!Ане, брајко, акоми ти дајешосветљење, ти ми онда недајешћумур, негонештостварно, таконештоштосепали, да ја имамшта да опипам!Ватрути мени дај.. разумеш?... Ватрунату-ралну, а неумствену..

—Кадбистеви видели одчега јесастављена електрична ба-терија — речетелеграфистправећи севажан— ви бистедругачијеговорили.

—Нежелимни да јепогледам!... Подвала .. Вукупростсветза нос... Последњесоковеизњега цеде. Знамоми њих, тетво-је... А ви, господинемладићу, немамчастда знамвашеиме,уместоштоподвалубраните, бољеби билода нештопопишетеи другима налијете.

—Ја сеса вама, тата, потпунослажем—говори промуклимтенором младожења Апломбов, младић дуга врата ичекињастекосе. —Чемути учени разговори?И ја нисампро-

353

тив тога да поразговараморазнимпроналасцима унаучномсмислуали за тоима друговреме. Какоти отомемислиш, машер?—пита младожења невестукоја јеседела поредњега.

Невеста Дашењка, којојсуна лицунаписанесвеврлине,осимједнеједине: способности да мисли, сва поцрвенеи рече:

—Они оћедусвојуобразованостда покажу, па увек говореонеразумљивом.

—Хвала богу, век смопроживели безобразовања, и ево, бо-гухвала, већи трећукћерза добра човека удајемо—рече, сдругог краја стола, Дашењкина мати, уздишући и обраћајућисетелеграфиста. — А акосмоми за васнеобразовани, заштоонда долазитенама?Идитесвојима образованима!

Настајећутање. Телеграфистјезбуњен. Онуопштенијеочекиваода ћеразговороелектрици добити такав чуданобрт.Насталоћутањеима непријатељски карактер, изгледа ми каосимптомсвеопштег незадовољства, и онналази за потребнодасеоправда.

— Ја сам, Татјана Петровна, свагда поштовао вашупородицу—речеон—а штосамја односноелектричног освет-љења, тојошнезначи да јетоизнекеуображености. Могучак,ево, и да пијем... Ја самувек одсвега срца желеоДарји Ива-новнојдоброг младожењу. У нашевреме, Татјана Петровна,тешкосеудати за добра човека. Данасвамсвакогледа да сеожени изинтереса, због пара...

—Тојеалузија!—речемладожења црвенећи и жмиркајућиочима.

— Никаквеалузијетунема — одговори телеграфист, доне-клеуплашен. — Ја оприсутнима неговорим. Тојеонако...уопште... Ама, молимвас!Сви ми знамода стесеви изљу-бави... Миразјенезнатан...

— Није истина да је незнатан!— нађе се увређенаДашењкина мајка. — Ти говориш, господине, али пази штаговориш!Поредхиљадерубаља, ми дајемотри огртача, посте-љинуи сав овајнамештај!Деде, нађи ти, на другомместу, та-кав мираз!

—Па ја нисамништа... Намештајје, стварно, добар... Него,ја утомсмислуштосеони, ето, нашли увређени, каода самја

354

некомприговорив...—А ви никомнеприговарајте—речемладина мати. —Ми

васзбог вашихродитеља поштујемо, и на свадбусмоваспо-звали, а ви туразнеречи. А акостезнали да сеЈегорФјодоричзбог мираза жени, заштосте, онда, ћутали!Штонистедошли икаорођак рекли: таква и таква ствар, на миразсеполакомио...А теби је, синко, грехота!—обраћа сеодједномневестина ма-ти младожењи плачнотрепћући очима. —Ја самњуодгајила,подигла, чувала је, чедомоје, каоочи углави... А ти... Теби зи-нулеочи на н>енмираз!...

— А ви поверовали клевети?— речеАпломбов устајући одстола и нервозномрсећи својучекињастукосу. — Најтоплијевамзахваљујем!Мерси за таквомишљење!А ви, господинеБлинчикове— обрати сетелеграфисти — иакостеми позна-ник, нећувамдозволити да утуђојкући приређујететаквесви-њарије. Изволитеизаћи напоље!

—Шта кажете?— Изволитеизаћенапоље!Желимвамда будетеистотако

частанчовек каоштосамја!Једномречју, изволитеизаћи на-поље!

—Та мани!Доста, човече!—смирујумладожењупријатељи.—Зарима тосмисла?Седи, брате!Остави човека!

—Не, не, ја хоћуда покажемда оннема никаквог права. Јасамизчистељубави ступиоузаконити брак. Заштоседите... неразумен?Изволитеизаћи напоље!

—Па ја нисамништа... Ја самсамо... —кажепренераженителеграфистустајући одстола. —Чак и неразумем... Најзад, уреду, ја ћуотићи... Самоми најпревратитетри рубљештостеодменеузајмили да изнајмитетајпикетски прслук. Попићујошовучашуи... отићи, самоми најпревратитедуг.

Младожења седугосашаптава са својимпријатељима. Овимунекаконакупеи дадутри рубље, ситниша, а онихљутитобаци телеграфисту. А овајсе, последугог тражења свог по-штанског качкета. клања и одлази.

Тако се понекад може завршити невин разговор оелектрици!

А, евозавршава севечера... Наступа ноћ. Леповаспитани

355

писацчврстозауздава својууобразиљуи прекоосталихдога-ђаја навлачи таманвеотајанствености.

Аурора ружичастихпрстијујошјеуПетопсећојулици зате-кла брачног бога Химена... Али, ево, настајесивојутрои дајеписцубогатуграђу.

ДРУГИ И ПОСЛЕДЊИ ДЕОДРУГИ И ПОСЛЕДЊИ ДЕОДРУГИ И ПОСЛЕДЊИ ДЕОСивојејесењејутро. Јошнема ни осамчасова, а уПетопсе-

ћојулици јенеобична живост. Потротоарима трчеузнемирениполицајци и чувари кућа;на улазнојкапији скупилесеозеблекуварицеса изразомкрајњег изненађења на лицу. Са свихпро-зора вирестанари. Крозотворенпрозорперионице, насло-њенеједна на другуслепоочницама и брадама, виреженскеглаве.

— Пада ли снег, шта ли је?... Неможесечовек докрститишта је—чујусегласови.

У ваздуху, одземљепа докрова, вијори нештобело, сасвимналик на снег. Калдрма бела, улични фењери, кровови, вратар-скеклупеиспредкапија, рамена и капепролазника — свејебело.

—Шта сетодесило?—питајупраљеустумаралевратаре.Ови уодговорсамоширерукеи јуредаље... Ни сами незна-

јуучемујествар. Али ево, најзад, полакопролази једанвра-тари, говорећи самса собом, машерукама. Очевиднојебиона местудогађаја и зна све.

—Шта сето, чико, десило?—питајуга праљеспрозора.—Незадовољство—одговара он. —У кући Мимрине, гдеје

синоћбила свадба, младожењи подвалили. Уместохиљаде, да-ли мудеветстотина.

—А шта јеонурадио?—Наљутиосе. Ја ћу, каже, овај... Распараоуљутњи перину

па јесвукрозпрозористресао... Гле, коликојеперја... Каодајепадаоснег.

— Ено, водега!— чујусегласови. — Водега!ОдкућеудовицеМимринеидеповорка. Напред

корачајудва жандарма забринута лица... Иза њихидемла-дожења Апломбов уштофаномкапутуи цилиндру. На лицуму

356

сечита: „Ја сампоштенчовек, али да ми сеподваљује—недо-звољавам!"

— Правосуђећевамвећпоказати косамја!— мрмља оносврћући сенепрестано.

За њимидууплаканеТатјана Петровна и Дашењка. Поворкузавршавајувратарскњигомурукама и гомила дечурлије.

—Шта плачет, младице?—питајупраљеДагпењку.—Жаојојперине!—одговара уместоњемати. —Читава три

пуда, милемоје!И токаквоперје... самопаперје!Ниједнеперушке. Казниомебог овакоподстарост!

Поворка скрећеудруги сокак, и Петопсећа улица сеумиру-је.

А паперјелети доноћи.

ГОВОР И КАИШГОВОР И КАИШГОВОР И КАИШ (65)(65)(65)Оннасјеокупиоусвои кабинетуи гласомкоји јеподрхта-

ваоодсуза, потресним, нежним, пријатељским, али гласомко-ји нијетрпеопоговора, одржаонамговор.

—Ја свезнам—речеон. —Све!Да!Видимскроз-наскроз.Одавносамприметио, овај, да кажеме... е... е... дух, атмосфе-ру... Ти, Цицуљски, читашШчедрина, ти, Спичкине, читашта-кођетаконешто... Свеја знам. Ти, Тупоносове, пискараш, авај,разнечланке... и слободносепонашаш. Господо!Молимвас!Немолимваскаопретпостављени негокаочовек... У нашевремесетаконесме. Овајлиберализамсемора искоренити.

Говорив јевеома дугоутомсмислу. Претресаојесвенас,претресаосавременетенденције, похвалионаукуи уметност,узоградуограницама и оквирима којенаука неби смела пре-лазити, па споменуои материнскуљубав. Ми смобледели,црвенели и слушали. Његоверечи сунамблажиледушу. До-шло нам да умремо од кајања. Имали смо жељу да гацеливамо, да паднемоничицепредњим.. да заридамо... Ја самгледаоуархиварова леђа, и чиниломи седа та леђа неплачусамозатоштосебоједа непереметеопштутишину.

—Идите!—заврши он. —Свесамзаборавио. Ја нисамзло-памтило... Ја... ја... господо!Историја насучи... Мени неверуј-те, верујтеисторији... Историја насучи...

357

Али авај!Нисмосазнали чемунастоисторија учи. Гласмузадрхта, уочима синушесузе, замаглишесенаочари. Тог истогтренутка зачушесејецаји: тојејејецаоЦицуљски. Спичкинјепоцрвенеокаокувани рак. Сви смозавукли рукеуџеповедаизвадимомарамице.

— Идите!— протепа плачним гласом. — Оставите ме!Остави... те... Ммда...

Али авај!Извадитеизчасовника мали шрафчићили убацитеуњега сићушнозрнце—сатћестати. Утисак који јеоставив го-вор, ишчезаојекаодимкадјебиопредсамимврхунцем. Апо-теозанијеуспела... И тозахваљујући чему?Безначајности!

Онзавучерукуузадњи џепи смарамицомизвучеотуда не-какав каиш. Случајно, наравне. Каиш мали, прљав, скорен,праћнусекрозваздухкаозмија и падепредархиваровеноге.Архивар га подиже обема рукама и дрхтећи сав одстрахопоштовања спусти га на сто.

—Каиш—прошапута он.Цицуљски сеосмехну. Кадсамуочиоњегов осмех, и ја сам

се, мимосвојевоље, стаоцерекати ушаке... каобудала, каодечак! За мном прсну у смех Спичкин, за њимТрјохкапитански —и свејепропало!Срушила секула.

—Шта сети смејеш—чухгромки глас. Божесвети!Видим,његовеочи мегледају, самоуменегледају... пиље!

—Гдесеналазиш?А?Јеси ли укафани?А?Заборављашсе?Поднеси оставку!Мени либерали нисупотребим.

ОСТРИГЕОСТРИГЕОСТРИГЕ (66)(66)(66)Нијеми потребнода сесувишенапрежем да бихседо

најситнијихдетаља сетиокишног јесењег сумрака, надсамсаоцем стајаона једнојодмногобројнихмосковскихулица иосећаокакомепостепенообузима чудна болеет. Нисамимаоникаквихболова, али суми ногеклецале, речи застајалеугр-лу, глава ми сеонемоћалонатаивала устрану... имаосамути-сак да ћуодмахпасти и изгубити свеет.

Да самсеутиммоментима нашаоуболници, доктори би на

358

мојојлисти морали написати Ратев24 —болесткоја непостојиумедицинскимуџбеницима.

Поредменена плочникустоји рођени отацуизношеномла-коммантилуи ватиранојкапици изкојештрчи бели праменва-те. На ногама сумувеликетешкекаљаче. Горди човек, изстраха да људи невидекакоонноси каљачена босуногу, на-вукаојена ногесареодстарихчизама.

Овајсироти, приглупи чудак, кога ја свевишеволимуко-ликомулаки кицошки мантил постаједроњавији и прљавији,дошаојепрепетмесеци У престоницуда потражи посаописа-ра. Читавихпетмесеци лутаојепограду, молиоза посаои текданассерешиода изађена улицуда проси милостињу...

Прекопута јевелика двоспратна кућа са плавомфирмом„Крчма". Глава ми јеблагозабачена унатраг и устраху, и ја је-дза гледамувис, уосветљенепрозорекрчме. Крозпрозоресевиди какоунутра промичуљудскеприлике. Види сеи деснастрана подијума за оркестар, двеуљанеслике, висећелампе...Загледајући уједанодпрозора, спазимбеличастумрљу. Та јемрља непомична и својимправолинијскимобрисима сеоштрооцртава на тамно-смеђојпозадини. Напрежемпогледи умрљиразазнајембели натписна зиду. Тунештопише, али шта —невиди се.

Пола сата неодвајамочи однатписа. Онми својомбелиномпривлачи погледи каода мехипнотише. Трудим седа гапрочитам, али ми јетрудузалудан.

Најзадчудна болестступа на сцену.Одбукекола чини ми седа јегрмљавина, ууличномсмраду

разликујемхиљадемириса;лампеукрчми и уличнесветиљкеизгледајуми каозаслепљујућемуље. Свихпетмојихчула јена-прегнутои примајупреконорме. Ја почињемда видимоношторанијенисамвидео.

— „Остриге..."— разазнајемнатпис. Чудна реч!Проживеосамна земљи тачноосамгодина и три месеца, али ниједномнисамчуотуреч. Шта она значи?Нијели топрезимевласникакрчме?Али фирмеса презименима севешајуна врата, а нена

24

359

зидове!— Тата, шта значи остриге— питам промуклим гласом,

присиљавајући седа окренемлицепрема оцу.Мојотацменечује. Онсезагледаоукретањегомилеи сва-

ког пролазника прати погледом... Поочима мувидим какохоћеда нештокажепролазницима, али судбоносна речкаотешки тег виси на његовимдрхтавимуснама и никакода сеот-кине. Чак јекоракнуоза једнимпролазникоми додирнуомурукав, али кадсеовајокренуо, онрече: „Опростите!"збуни сеи устукну.

—Тата, шта сутоостриге?—понављамја.— Тојеједна животиња... Живи умору... Истога трена ја

замишљамтунепознатуморскуживотињу. Она мора да јенекасредина измеђурибеи рака. Поштојетоморска животиња, одње се, сигурно, спрема веома укусна рибља чорба смиришљавомпаприкоми ловором, накиселојелоскупусом,соеодракова, служи сехладна са хреном... Живозамишљамкакодоносеса пијацетуживотињу, брзојечисте, брзоставља-јуулонац... брзо, брзозатоштосусви гладни... страховитогладки!Изкухињесеосећа мириспрженерибеи чорбеодра-кова.

Осећамкакоми тајмирисголица непце, ноздрве, какопо-степеноосваја целомојетело... Крчма, отац, бели натпис, мојирукави, свеима тајмирис, такоснажномиритеда почињемдажваћем. Жваћеми гутамкаода језалогајморскеживотињестварноумојимустима.

Ногемеиздајуодуживања којеосећам, и ја да небихпао,хватамоца за рукав и наслањамсена његов мокри мантил.Отацдрхти и грчи се. хладномује...

—Тата, јесули остригепоснеили мрсне?—питамја.—Њихживеједу... —кажеотац. —Онесуушкољкама као

корњаче, али са обестране.Укусни мирисутренуткупрестаједа меголица и илузијене-

стаје... Сада ми јесвејасно.„Какојетогадно", шапућем, „какојегадно!"Тако, тосу, значи, остриге!Замишљамживотињукоја личи

на жабу. Жаба јеушкољци и отуда гледа великим сјајним

360

очима и покрећесвојеодвратневилице. Замишљамкакосапијацедоносетуживотињуушкољци са клештима рака, сјај-нимочима и љигавомкожом... Сва деца секрију, а куварица,мрштећи сегадљиво, узима животињуза клешта, ставља јенатањири носи утрпезарију. Одрасли узимајуживотињуи једу...живујеједу, заједноса очима, зубима и шапама, а она скичи ипокушава да ихугризеза уста...

Мрштимсе, али... заштоипак моји зуби почињуда жваћу?Животиња јегадна, одвратна, страшна, али ја јеједем, једемхалапљиво, бојећи седа неоткријемњенукуси мирис. Једнајепоједена, а ја већвидимсјајнеочи друге, треће. И њихје-дем... На крајуједемсалвет, ташир, очевекаљаче, бели на-тпис... Једемсвештоми дођепредочи, затоштоосећамда ћемоја болеетпроћи самоодјела. Страшногледајуочи острига иодвратнесу, дрхтимодпомисли на њих, али мени сеједе!Једеми се!

—Дајтеостриге!Дајтеми остриге!—излећекрик измојихуста и ја пружамрукенапред.

— Помозите, господо!— чујемутајмахмукли пригушениочев глас. — Срамота меједа просим, али, божегосподе,вишенемамснаге.

—Дајтеми острига —вичемја вукући оца за скуте.— А зарти једешостриге!Такомали!— чујемпокрајсебе

смех.Испреднасстоједва господина уцилиндрима и узсмехме

гледајуулице.—Ти, малишане, једешостриге?Стварно?Тојезанимљиво!

А какоихти тоједеш?Сећамсе, нечија снажна рука мевучепрема осветљеној

крчми. И већза минутокоменесеокупља гомила и гледа мерадозналои са смехом. Седимза столоми једемнештољига-во, слано, штосеосећа на влагуи буђ. Једемхалапљиво, нежваћући, и непокушвајући да сазнамшта тоједем. Чини ми седа ћу, акоотворимочи, обавезновидети сјајнеочи, клешта иоштрезубе...

И, одједном, почињем жвакати нешто тврдо. Чује секрцкање.

361

—Ха, ха, онједешкољке!—смејесегомила. —Будалома-ла, зарсетоможејести?

Послетога памтимстраховитужеђ. Лежимна својојпосте-љи и немогуда заспимодватреи чудног укуса који осећамумојимврелимустима. Мојотацшета изједног угла собеудру-ги и машерукама.

—Чини ми седа «амсепрехладио—мрмља он—осећамуглави такснештокаода ми некоседи уњој... А томожебитизбог тога штонисам... данасјео... заиста чудансам, некакоглуп... Видимкакота господа плаћајуза остригедесетрубаља,заштода имнеприђеми непотражимодњихнештомало... назајам?Сигурноби ми дали.

Предјутросамзаспаои сањамжабукоја седи ушкољци иколута очима. У поднесебудимоджеђи и очима тражимоца:онјошувек корача и машерукама.

ГЕНЕРАЛ НА СВАДБИГЕНЕРАЛ НА СВАДБИГЕНЕРАЛ НА СВАДБИ (67)(67)(67)Пензионисани контраадмирал Ревунов-Караулов, ситан, до-

ста стари изанђао, враћаосеједномспијацеи носиоживуштуку, држећи језа шкрге. За њимјеишла његова куварицаУљана, држећи подмишкомвезушаргарепеи свежак, листовадувана, којеуважени генерал употребљава против стеница,мољаца, биљнихваши (истоштои мољци) бубашваба и другихинфузорија штоживена људскомтелуи уњеговомборавишту.

—Ујкице!ФилипеЈермиличу!—чуонизненада кадјескре-таоусвојууличицу. —Управосамбиокодвас, читав сатсамлупао!Дивнојештосенисмомимоишли!

Контраадмирал подижепогледи видеиспредсебесвогсестрића АндрјушуЊуњина, младог човека, који јерадиоуосигуравајућемдруштву„Ђубре".

—Имаммолбуна вас—наставив јенећак, стежући ујаковуруку, скојејеи на њега прешаојак мирисрибе. —Седнимонаклупу, ујкице!... Етотако... Евоучемујествар... Данассевенчава мојдобри друг и пријатељизвесни Љубимски... међунама речено, диванчовек... Ама, ујко, спуститештуку!Заштода вампрља шињел?

—Немари... Риба јегадна, невреди ни гроша, а икра ти је

362

дивота!Распори јојсетрбух, извади икра, помеша се, знаш, сапрезлом, луком, паприком, па —изволитеда сеосладимо.

— Предиван човек... Ради у кредитном заводу каопроцењивач, али немојтемислити да јеоннекакав трапавкоили жандармчина... Сада укредитнимзаводима радеи дамеплеменита рода... Породица мује, уверавамвас,... отац, машаи други... дивансвет, такопростосрдачан, религиозен... Једномречју, патријархална руска породица која ћевасодушевити...Љубимски сежени изљубави сиротомдевојком... Дивни људи!И, етобистели ви могли, драги ујко, да учинитечасттојпородици и да данасизволитедоћи к њима на свадбенувечеру?

—Али, па ја их, овај, непознајем!Какода одем?—Тоништа незначи!Па неидетекоднекихбарона или гро-

фова!Тосуједноставни људи, безикаквеетикеције... ПравиРуси: добродошли суимсви познати и непознати!И јошузто,бићуотворен, патријархална породица, сразним предрасу-дама, прохтевима. Тојечак смешно... Они силножеледа имна свадби будеприсутанједангенерал!Хиљадурубаља имнетреба, самоимпосадитеза стогенерала!Слажемсе, јефтинасујета, предрасуда, али штода имсенеприреди тоневиноза-довољство. Утоликопрештотамони вама нећебити досадно...нарочитоза вассуприпремили боцуцимљанског вина и кон-зервујастога... Отвореноговорећи, тамоћетеви бљеснути. Садвашчинузалудпропада, каода јеуземљузакопан, па никоинеосећа да ви таквозвањеимате, а тамоће, унајмањуруку,сви знати!Јесте, богами!

— Али приличи ли томени, Андрјуша?упита контраадми-рал, замишљеногледајући фијакеристу. —Знаш, размислићу...

—Чудно, шта туима да семисли?Идетеи готово!А штосетичеовога да ли сепристоји, томечак вређа... Каода бихјарођеног ујака могаоодвести тамогдемунедоликује.

—Па добро... Какознаш...—Тако, ја ћусвратити повасдовече... Окоједанаест, касни-

је, да стигнемобашна вечеру.. аристократски...У једанаестсати Њуњинсврати поујака. Ревунов-Караулов

навучемундири панталонеса златнимлампасима, стави ор-

363

дење, па пођоше. Свадбена вечера јевећбила почела када јелакеј, кога суизнајмили изкрчме, скидаоадмиралукапутска-пуљачом, а младожењина мајка, госпођа Љубимски зачкиљина њега очима, дочекујући га упредсобљу.

—Генерал?- уздисала је, упитногледајући Андрјушу, који јескидао капути клањао се — Веома ми је драго, вашепревасходство, али нештоми нистебашкршни и наочити. Хм,никаквестрогости уизгледу, чак ни еполета немате. Па све-једно, саднећетенатраг, таквог намјебог дао... нека такоибуде, изволите, вашепревасходство!Хвала богу, барордењаима доста.

Контраадмирал подижеувистек избријанубраду, важносенакашља и уђеусалу... Тумусеуказа слика која би била устањуда омекша и упрахпретвори чак и камен: насредсалебиојевелики сто, претрпанђаконијама и боцама... За столом,узачељу, седеојемладожења Љубимски, уфракуи белимру-кавицама. На његовом ознојеном лицу лебдео је осмех.Очигледносетопиоодмилине, несамозбог принетихђакони-ја негои одтога штојевећунапредуживаоупредстојећимбрачним задовољствима. Поред њега је седела младауплаканихочију, сизразом крајњебезазлености. Контраад-мирал јеодмахсхватиода јеона ваљана. Сва остала места застоломзаузимали сугости оба пола.

—Контраадмирал Ревунов-Караулов!—узвикнуАндрјуша.Гости испод ока погледаше новодошле, с поштовањем

обрисашеуста и придигошесе.—Дозволитеда вампредставим, вашепревасходство!Мла-

дожења Епаминонда СавичЉубимски, са супругом... ИванИваничЈат, запосленна телеграфу... Странацгрчког порекла,који себави посластичарством, ХаралампијеСпиридоничДим-ба... ФјодорЈаковљевичНаполеонов и остали .. Седите, вашепревасходство!

Контраадмирал јеклимнуоглавом, сеои одмахпривукаосеби харинге.

— Какостега онопредставили?— обратил седомаћицашапатомАндрјуши, бацајући сумњичавеи забринутепогледена госта свисокимчином—Ја самтражила генерала, а неово-

364

га .. Какобешеконтра... контра...— Контраадмирал... Али, ви неразуметеНастасја Тимофе-

јевна. Истокаоштоактивни државни саветник уграђанскојхијерархији одговара поранг-листи, генерал-мајору, такокон-траадмирал одговара државномсаветнику... Разлика јесамоуресорима, суштина јеисти ђаво... Иста цена.

—Да, да —потврдиојеНаполеонов. —Тојетачно...Домаћица сеумирила и предконтраадмирала ставила боцу

цимљанског вина.—Једите, вашество!Само, молимвас, извините. Ви стекод

својекућенавикли на финоћу, а коднасјетакопросто...—Јестели давнованслужбе, ваше—... ство?—Одхиљадуосамстошездесети петегодине... У стара вре-

мена свејебилопросто... Али...—Адмирал јерекао,,али", предахнуои истог тренутка спа-

зиоједног питомца војно-поморскеакадемијекоји јеседеона-спрамњега.

—Ви сте, овај,... уморнарици, дакле?—упитаоје.—Баштако, вашеблагородство!...— Аха... Тако... садјесвепоновом, нијеонакокаоштоје

билоумојевреме... Садсусви постали нежни, кицоши... Уо-сталом, служба уморнарици јеувек била тешка. Нијекаоуне-каквопешадији или, рецимо, коњици... У пешадији никаква па-метнетреба. Тусечак и сељак усветуможеснаћи. А увашоји мојојморнарици нијетако.

Тунема шале!Ми имамонаднимда сезамислимо... Свакабезначајна реч, такорећи, има својствени смисао... На при-мер: људи на кошевена припоне, на предњегорњеједрои наглавноједро. Шта тозначи?Тозначи да они који сураспоре-ђени да учвршћујугорња једра, обавезнотада морајубити накошевима, иначеби требалокомандовати: људи скошева наприпоне. А тоима већдруги смисао... Хе-хе... Тојепрециз-ност!Каква математика!А ето, ако, док једримоподпунимве-тром... дајми божеда сесетим... На горња једра и вршна је-дра!Тусусви на кошевима који супостављени за попуштањекошњача и вршнихједара. Они изсвеснагетрчесједнихкошева на другеи на вршнекошеве, затим... дајми божеда се

365

сетим... дивергирајуна крижевеи растежуозначена једра, аистовремено,... људи који суна доњемделуна горњевршнешкоте, подигачеи праће...

—За здрављемногопоштованихгостију!—громконаздравимладожења.

— Да, господо— прекидега контраадмирал, дижући сеикуцајући се. —Каода јемалоразно-разнихкоманди... Па етода узмемомакарове... дајми божеда сесетим... вршнешкотевуци, подигачедижи!!Па лепо... Али шта тозначи и какав сми-саоима?Врлоједноставан!Вуку, знате, горњеи вршнешкотеи дижуподигаче... свеодједном!Узтопри дизањупоравнавајувршнешкотеи вршнеподигачеа истовремено, према потреби,попуштајупраћеовихједара, а кадсувећ, дакле, шкотенатег-нутеи сви подигачи дигнути на својеместо, онда сегорњеивршнепраћеистежуи крижеви праћајууправдуветра...

—Ујко!—шапнуАндрјуша —домаћица васмоли да причатенештодруго. Овојенеразумљивои досадногостима...

— Причекај... Драгоми јештосамсреоовога младића...Младићу!Увек самжелеои .. желим... Одсрца желим!Дајмибоже... Пријатноми је... Да господо... А етоакоброддесномуздомједри узветарподсвимједрима, изузев главног једра,какоонда треба командовати?Врлопросто... дајми божедасесетим. . Сви гоооре!Кружи!Јел'тако?Хе-хе...

—Доста, ујко!—шапнуАндрјуша.Али ујак сенијезаустављао. Извикиваојекомандеједнуза

другом, и сваки својпромукли узвик пратиодугимкомента-ром... Вечера севећближила крајуа, благодарећи њему, нијебила изговорена ниједна дужа здравица, ниједанговорИванИвановичЈат, комејеодавнонаврхјезика стајаокитњасти го-вор, почеоједа сеузнемиреноврпољи на столици, да семрш-ти и дошаптава са суседима. У једномтренуткукадсеадмиралзагрцнуовиноми закашљао, онискористи паузу, скочи и поче:

— На данашњи, такорећи, дан... Хм... На који смосемиокупили да прославимо... нашемдрагом...

—Да, господо—прекидега адмирал. —Па етосветотребапамтити!На пример, дајми божеда сесетим... хајмицекрижаи клобучницеразмакнути, повољанветарсдесна иза коша!

366

— Ми смо прости људи, ваше превасходство — речедомаћица — тобаш ништа неразумемо, негобољенамвииспричајтенештоштосетиче...

—Ви неразуметезатоштосу... термини!Наравно!А младичовек разуме... Да, сњимсамсеподсетиона стара времена!Моремпловиши за невољунезнаш.

Адмирал језасузиои проговориодрхтавимгласом:— На пример, дајми божеда сесетим... Ди-жи пречку,

крећи праће, предња горња једра, уздеглавног једра;вукушкотеи бирајснасти за затезањепоруба једра.

—Генерал, а дрски сте!—планудомаћица. —Да себарза-стидитесвојихгодина!Нисмовамзатодали новацда будетедрски.

—Какав новац?—избечи очи контраадмирал.—Зна секакав... Каода нистедобили прекоАндреја Иљича!

А одвасје, Андреја Иљичу, грехота!Нисмовасмолили да намоваквог нађете.

Старац погледа Андрјушу, који је сав поцрвенео, падомаћицу, и свемуби јасно. „Предрасудепатријархалнепородицеокојима мујеговориоАндрјуша показашемусеусвојсвојојгадости... тренсеотрезни, устадеодстола, пажурним, ситнимкорацима одеупредсобље, обучесеи изађе...

И вишеникада нијеишаона свадбе.

ЛИБЕРАЛНА ДУШИЦАЛИБЕРАЛНА ДУШИЦАЛИБЕРАЛНА ДУШИЦА (68)(68)(68)СвакегодинепоБожићугубернијскедамеи чиновници гу-

бернијскеуправеуЧернопупекудајуаматерскупредставуудобротворнесврхе. Прошлогодишња приредба нијеуспела јерјеорганизација била урукама старијег саветника Чушкина,„бурбона", који је комад скратио на половину и спутаоприповедаче. Овегодинесуучесници почели да протестују.Избор комада су даме узеле на себе а декор, изборприповедача, певача и редитеља игара били суповереничиновникуза изванреднепословеКаскадову, младом, универ-зитетски образовноми либералномчовеку.

— Па кога да изаберемо, господо?— умоваојеједногдецембарског јутра Каскадов седећи подбочен усред

367

канцеларије. — Редитељи игара бићежандармеријски поруч-ник Подлигајлов, де... и ја, наравно. Одмушкараца певаће... јапа, рецимо, жандармеријски поручник Подлигајлов... Онимакрасанбаритон, али, груб, међунама буди речено.. А коћеупаузама причати?

— ОдредитеТлетворског... — речеКисљајев, чистећи ноктешибицом. — Прошлегодинејеон, битанга, изврснопричао...Коликомусамоњушка вреди. Пијевуцибатина, али, ето, свиталентовани људи пију!Кажуда јеи Рафаел пио.

—Тлетворски?Ах, да, сећамсе... Неприча лоше, али начинопхођења... начин!Никифоре, позови овамоТлетворског.

Уђевисок и повијенсмеђи човек, накострешенегривеивеликихцрвенихруку, упанталонама бојерђе.

—Седите, Тлетворски —обрати мусеКаскадов, шмрћући унамирисанумарамицу. — Видите, ми опетприпремамопри-редбу... Ма, седите!Махните се те непотребне кинескеучтивости према претпостављенима. Будимо људи!А, ето,приповедача и читача коднасуЧернопупскууопштенема... Јабих, рецимо, могао нешто да прочитам, па... ижандармеријски поручник Подлигајлов нечита лоше, али миапсолутнонемамовремена!Морамосеопетобратити вама...Хоћетели севи тога прихватити, драги пријатељу.

— Па може— сажеглавуТлетворски — али акоИванМатвејичпочнеда меспутава каопрошлегодине, одтога ћеиспасти самосмејурија.

— Никако, никако... Потпуна слобода!Потпуна, братемој!Читајтешта годхоћетеи какохоћете!Затосамја и узеона се-беда руководимкакобихвамдаопунуслободу!Другачијенебихпристао... Неустручавајтесени уизберу, и ни учему, јед-номречјуВи ћетепрочитати нешто... испричаћетенекуанегдо-ту... песмице, уопште...

—Такоможе... Моженештоизјеврејског живота...—Изјеврејског?Изврсно!Дивно, душомоја!Међутим, хоће

ли тобити згодно?У ствари, на приредби ћебити Медхерсакћерима... Покрштенје, али ипак јенезгодно... Увредићесе...Дајтенештодруго...

—Ти знашлепооНемцима —промрси Кисљајев.

368

— Може... — сложи сеКаскадов. — Узмитеизнемачкогживота... Само, овај... и тоготовода јесасвим незгодно...ЊенопревасходствојеНемица, рођена бароница фонРит-карт... Нема смисла, најдражи!Нетреба себе, наравно, спута-вати, али ипак несмета да јечовек опрезан. Дошлојетаквовреме, међунама буди речено, када сваковоли да схвати дасетона њега односи... Ви. сте, на пример, прошлегодине, из-међуосталог, испричали вицоЈерменима, укоме, сећателисе, становници Нахичевана кажу: „Дајтенамвашецрево, а кадкодвас, акобог да, будепожар, ми ћемовамдва црева дати."Шта туима увредљиво?А етоувредили сељуди!

—Страшносусеувредили —потврди Кисљајев.—„Знамокажу, окомНахичевануонприча!"А госпођице

суна реч„црево"црвенеле. Па снађитесеви садшта јепри-стојно, а шта није!Опрезности опрезност!На пример, да сеуз-мемакаризруског народног живота... НештоодГорбунова...Величанствена ствар!Очаравајуће!Али немогуће: његовопревасходствосматра да јето„извргавањенарода руглу"!Онједелимичноуправу, али ужаснојевремедошло, међунамаговорећи!Враг би га знаокаквовреме!

— Можесе, знате, прочитати нештоодЊекрасова. „И начелусудбоноснеречи: продајесена лицитацији!"Одлично!

—Ни говора... —рашири рукеКаскадов. —Тоћебити при-редба за породични свет... даме, девојке, а ви: — судбоноснеречи!Шта јевама, брате?И немислитена то!Можесепроћии безкрајности!Нађитенештотаконетенденциозно, неу-трално... таконештолагано...

—Шта толагано?Не, ваљда, Толстојеву„Грешницу"?—Тојеприличнотешко, брате!—намршти се, Каскадов. —

„Грешница", последњи монолог из„Невољезбог памети", свејетошаблонско, профанисанои... делимичнополемично...Одаберитенештодруго... И, молимвас, неустручавајтесе!Изаберитешта хоћете, шта годхоћете!

Тлетворски погледа навишеи замисли се. Кисљајев га по-гледа, уздахнуи почепрезривоодмахивати главом.

— Значи, ти си немораланчовек — промрси он— каднеможешда смислишнештоморално!..

369

— Нијетустваруморалности, ЗахареИљичу!— умеша кеКаскадов. —Тлетворски јеједностран. Тујеистина!

Тлетворски поцрвенеи протрља око.— А заштомезоветекадсамнеморалани једностран?—

речеонуставши и пошавши према вратима. —Ја сененаме-ћем.

ПоодласкуТлетворског Каскадов почеда корача.— Неразумем ја таквељуде, ЗахареИљичу!— почеон,

мрсећи косу. —Такоми бога, неразумем?Ја самнисамрути-нер, нисамназадњак... чак самлиберал и страдамзбог свогамишљења, али неразумемтаквекрајности, каоштојеовајго-сподин. Ја па и... жандармеријски поручник Подлигајловважимокаослободоумни људи... друштвонаспопрекогледа...Његовопревасходствосумња да самја наклоњенидејама... Ија сенеодричемсвојихубеђења!Ја самлиберал!Али таквељудекаоштојеовајТлетворски... неразумем. Тојевећкрај-ност, а екстремнељудеја, грешанчовек, неподносим!Ја ни-самконзервативац, али неподносим!Осуђујтеме, називајтемерутинером, каквимгодхоћете, али ја немогуда пружимрукугосподи попутТлетворског!

Исцрпен, Каскадов сеували уфотељуи замисли се...— Најурити, и квит!— прогунђа Кисљајев ударајући, из

доколице, печатна манжетну... Најурити... и... квит!... и квит!

СТРАШНА НОЋСТРАШНА НОЋСТРАШНА НОЋ (69)(69)(69)ИванПетровичПанихидимпребледе, уврнулампуи почеуз-

буђенимгласом:Густа, непрозирна магла бешесеспустила на земљукада

самсена Вадњевечехиљадуосамстоседамдесеттрећего-диневраћаокући одсада већпокојног друга, кодкога смосесви тада заседели на спиритистичкојсеанси. Сокаци крозкојесампролазио, незнамзашто, бехунеосветљени такода саммораоићи готовопипајући. ЖивеосамуМоскви, кодУспењана Могиљцама, укући чиновника Трупова, дакле, уједномоднајзабаченијихкрајева Арбата. Док самишао, притискалесуметешкемисли...

„Твојживотсеближи крају... Покајсе..."

370

Туми јемисаорекаоСпинозиндух, који смотевечери успе-ли да призовемо. Замолихга да понови, и тацна несамоштојепоновила негојејоши додала: „Ноћас". Неверујемуспирити-зам, али помисаона смрт, чак алузија на њу, баца меуочајање. Смртје, господо, неизбежна, свакодневна појава, алијеутоликопреодвратна човековојприроди... А утоммоментукадмејеокружаваонепрозирни мрак, кадокосебенисамви-деони живедушенити чуољудског гласа, душуми јеиспуња-ваонеодређени и неописиви страх. Ја, човек слободанодпредрасуда, журиосамсе, плашећи седа сеосврнем, да по-гледамустрану. Чиниломи седа ћу, акосеосврнем, обавезновидети смртувидупривиђења.

Панихидинодсечноуздахну, попи маловоде, и настави:Овајнеодређени, али потпуноразумљиви страхнијемена-

пустиони онда када самсепопеона четврти спратТруповљевекуће, откључаоврата и ушаоусвојусобу. У момскромномгнездубешетихо. У пећи јецвилиоветари башкаода моли дауђеутоплину, куцаојеудоња врата на пећи.

„Акојеверовати Спинози,"осмехнуосамсе, „ја ћуноћасморати да умремузовајплач."Тихи плачпретвори сеузлобниурлик. Негдедолелупаојенапола одваљенпрозорски капак, авраташца на мојојпећи жалостивосузапомагала упомоћ...

„У таквојноћи јестрашноза онекоји немајусклоништа",помислих. Али нисам имаовремена да сеупуштам утакваразмишљања. Када сена мојојшибици сумпорраспалиоуплави пламичак и ја бацихпоглед по соби, указа ми сенеочекивани ужасанпризор... Какоми јежаоштоналетветранијеугасиомојушибицу!Тада, можда, ништа небихвидеоинеби ми седигла коса на глави. Крикнуосам, коракнуопремавратима и, ужаснут, очајани избезумљен, затвориоочи...

Насредсобестајаојемртвачки ковчег.Модри пламичак јеврлократкогорео, али самја успеода

јасно видим контуре мртвачког сандука... Видео самружичасти, светлуцави, златомпроткани брокат, видеозлатникрстодгајтана на поклопцу. Има ствари, господо, којевамсеурежуусећање, безобзира на тоштостеихвидели самонатрен. Такојеи совимсандуком. Ја самга самона секундви-

371

део, али сесећами најситнијихдетаља на њему. Тојебиомртвачки ковчег за особу средњег раста и, судећи поружичастојбоји, за младудевојку. Скупоцени брокат, ножице,бронзанеручке—свејеговорилоуприлог томеда јепокојникбиобогат.

Главом без обзира излетех из своје собе и, неразмишљајући, немислећи, већсамоосећајући ужасанстрах,јурнухниза степенице. У ходникуи на степеницама билојемрачно, ногесуми сесаплиталеопешевебунде, простојечуднокакосенисамстропоштаои сломиоврат. Кадсамсенашаона улици, наслониосамсена стубуличнесветиљкеипочеосебеда умирујем. Срцеми јестрашнолупало, застајаоми једах...

Једна одслушатељки појача пламенулампи, примачесеприповедачу, и овајнастави:

Ја сенебихзачудиода самусвојојсоби затекаопожар, ло-пова, бесног пса... Небихсезачудиода јепала таваница, про-валиосепод, да сусесрушили зидови... Свејетоприродноисхватљиво. Али какојеумојусобумогаодоспети мртвачкисандук?Откуда сеонтунашао. Скупоцен, женски, очигледнонаправљенза младуаристократкињукакојетајсандук могаодоспети усиромашнусобуситног чиновника?Јели празанилијеунутра леш?Којеона, та богаташица која јепреранозавршила својживоти на такочудани страшанначинмепосе-тила?Мучила мета тајна!

,,Акоовонијечудо, онда језлочин,"синуломи јеуглави.Губиосамсеупретпоставкама. У момодсуствуврата суби-

ла закључана, а за местона комесамдржаокључзнали сусамомоји најближи пријатељи. Нисуми, ваљда, пријатељиоставили мртвачки сандук. Могућа јебила и претпоставка дасуми мртвачки сандук донели погребници грешком. Могли сусезабунити па погрешити спратили врата, и такооставити сан-дук тамогденетреба. Али сви знамода наши погреоници нећеотићи пренегоштодобијуштогодза својпосаоили барбакшиш?

„Духови суми предсказали смрт", размишљаосам. „Нисулисетоони потрудили да меснабдејуи мртвачкимсандуком?"

372

Ја, господо, неверујем, а нисамни вероваоуспиритизам,али таква подударностможебацити умистичкорасположениечак и филозофа.

„Носвесутоглупости, и ја самплашљив каођак", закључиосам. „Тојебила оптичка варка ништа више!На повраткукућибиосамутакомрачномрасположен̂ да нијеникаквочудоштосамтаконадраженихнерава видеомртвачки сандук... Си-гурно, оптичка варка!Шта би другомоглобита.

Киша мејешибала полицу, а ветарјељутиточупаопешевемога капута. Прозебаосами страшнопокиснуо. Мораосамићи, али... куда?Вратити секући, тоби значилоизложити серизикуда јошједномвидиммртвачки сандук, а тајјепризорпревазилазиомојеснаге. Да сенађемнасамоса мртвачкимсандуком укоме је, можда, мртво тело, сам самцит;невидевши поредсебени живедуше, нечујући ниоткуда људскоггласа, могаобихда полудим. А немогућејебилои да останемна улици на пљускуи хладноћи.

Решиосамда одеми преноћимкодсвога пријатеља Упоко-јева, који секасније, каоштовамјепознато, убио. Онјестано-ваоунамештенимсобама трговца Черепова, уМртвомсокаку.

Панихидинобриса хладанзнојкоји мубешеизбиопобле-домлицуи, уздахнувши дубоко, настави:

Свога пријатеља нисамзатекаокодкуће. Поштосамкуцаона врата и увериоседа нијекодкуће, напипахна довраткукључ, откључахврата и уђох. Збациосамна подмокрубундуи, напипавши умракудиван, сеосамда сеодморим. Билојемрачно... упрозорскојвентилацији тужнојецвилиоветар. Упећи јецврчак монотоноцврчаосвојуједноличнупесму. НаКремљу су почела да звоне звона за божићно јутрење.Пожуриосамда запалимшибицу. Али светлостменијеспаслаодмрачног расположења. Напротив. Поновомејеобузеостра-шан, неизрецив ужас... Крикнуосам, затегупаосеи, незнајућиза себе, истрчаоизсобе...

У соби свога пријатеља видеосам истоштоусвојој—мртвачки сандук!

Пријатељев мртвачки ковчег биоједвоструковећи одмогаи тоштојебиопресвучентамносмеђимматеријаломдаваому

373

јенекакав изузетномрачантон. Какоједоспеоовамо?Вишесенијемоглосумњати утода јепосреди оптичка варка.Очигледно, тојебила болеетмојихнерава, халуцинација. Кудагодда сада пођем, свуда бихпредсобомвидеострашнувечнукућу. Значи, лудсам;болујемодманијемртвачкихковчега, аузрок лудила нијетребалодуготражити;требалосесамосети-ти спритистичкесеансеи Спинозинихречи...

„Лудим!"помислио сам ужаснут, хватајући сеза главу.„Божегосподе, шта да радим?!"

Глава ми јепуцала, ногеми сепресекле. Киша јелила каоизкабла, ветармескрозпробијао, а на себи нисамимаонибундени капе. Да сепоњихвратимусобу, билојенемогуће,тојепревазилазиломојеснаге... Страхмејечврстостезаоусвојледени загрљај. Коса ми седигла увис, слица сесливаохладанзној, иакосамвероваода јетобила халуцинација.

Шта саммогаои да радим, наставиојеПанихидин. Лудеосами излагаосеризикуда сестрашнопрехладим. На срећу,сетиосамседа недалекоодМртвог сокака станујемојдобарпријатељПогостов, који јетек недавнозавршиоза лекара, икоји је те ноћи био са мном на спиритистичкојсеанси.Пожуриосамк њему... Тада онјошнијебиоожењенбогатомтрговкињоми становаојена четвртомспратуукући државногсаветника Кладбишченског.

Мојимнервима јебилосуђенода кодПогостова доживејошједномучење. Док сам сепеона четврти спрат, чуосамстрашнубуку. Горејенекотрчао, јаколупајући ногама итрескајући вратима.

—Дођите!—чуосамкрик који јепродираодосрца. —До-ђите!Настојниче!

И тренутак каснијениза степеницејејурила усусретменитамна прилика убунди и изгужваномцилиндру...

— Погостове!— викнуосам, препознавши свог пријатељаПогостова. —Тостеви?Шта вамје?

Кадједошаодомене, Погостов јестаои грчевитомеухватиоза руку. Очи сумублуделеизгубљено, тешкоједи-сао...

—Тостеви Панихидине?—упита онпригушенимгласом. —

374

Али јестели тови. Бледи стекаода стеседигли изгроба... Данистеи ви халуцинација?... Божемој... страшни сте.

—Али шта јевама?Ужасноизгледате!— Ох, драги мој, чекајтеда сеповратиш... Радујемсешто

васвидим, акостетостварнови, а неоптичка варка. Проклетаспиритистичка сеанса... Такоми јерастројила нерведа сам,замислите, кадсамсесадвратиокући, видеоусвојојсоби...мртвачки ковчег!

Нисамвероваосвојимушима и замолихга да понови.— Мртвачки сандук, прави правцати мртвачки сандук!—

рече доктор седајући исцрпљен на степеник. — Нисамкукавица, али и сам ђаво би сеуплашио када би послеспиритистичкесеансеупомрчини налетеона мртвачки сандук!

Губећи се и муцајући, испричах доктору о мртвачкимковчезима којесамвидео...

Ми смосечитав минутгледали исколаченихочију, зинувшиодзапрепашћења. А затимсмопочели штипати једандругогкакобисмосеуверили да нехалуцинирамо.

—Обојица смоболесни —речедоктор—значи, ми сада неспавамои несањамоједандругога. Дакле, наши мртвачкиковчези, и моји оба ваша, нисуоптичка варка, негонештостварно. Шта садрадимо?

Поштосмоцеосатодстајали на хладним степеницама,губећи сеунагађањима и претпоставкама, страшносмоозе-бли и одлучили да сеослободимомалодушног страха, да про-будимомомка и сњимодемоудокторовусобу. Такосмоиучинили. Кадсмоушли усобу, упалисмосвећуи стварновиде-смомртвачки ковчег, пресвученбелимброкатомса златнимресама и кићанкама. Момак сепобожнопрекрсти.

— Садможемопогледати јели овајковчег празанили је...настањен?

Последуге, сасвимразумљивенеодлучности докторсесажеи, стегавши зубеодстраха и ишчекивања, подижепоклопацковчега. Ми погледасмоуковчег и...

Ковчег јебиопразан...У њемунијебилопокојника, али смозатоуњемунашли пис-

моследећесадржине:

375

„Драги Погостове!Ти знаш да су послови мога тастастрашнопошли низбрдо. Догушејезапаоудугове. Сутра илипрекосутра ћедоћи да мупописујуимовинуи тоћедефини-тивноупропастити његовуи мојупородицу, уништити нашучаст, која језа менедрагоценија одсвега. Јучесмона поро-дичномсаветуодлучили да склонимосвевреднеи скупества-ри. А какосесав иметак мога таста састоји одмртвачкихковчега (каоштоти јепознато, онјепогребник, најбољи уграду), решили смода склонимонајбољековчеге. Обраћамтисекаопријатељу, помози ми, спаси нашуимовинуи нашучаст.У нади да ћешнампомоћи да сачувамонашуимовину, шаљемти, рођени мој, један мртвачки ковчег и молим теда гасакријеши чувашкодсебедодаљега. Безпомоћи познаника ипријатеља ми ћемопропасти. Надам седа ми овонећегдодрећи тимпрештоковчег нећеостати кодтебедужеоднеде-људана. Свакомекога сматрамнашимискрении при-јатељемпослаосампоковчег и надамсеуњиховувеликодушностиплеменитост. Воли теИванЧељустин."

Послеовога ја самсетри месеца лечиооднервног растрој-ства, а нашпријатељ, погребников зет, спасаојеи својучастисвојуимовину, и већдржи бироза погребнецеремонијеи про-дајеспоменикеи надгробиеплоче. Послови мунеидубашнај-боље, и сада, свакевечери надулазимукућу, бојимседа ћупоредсвог кревета видети бели мермерни споменик или ката-фалк.

НЕРАСПОЛОЖЕН ЈЕНЕРАСПОЛОЖЕН ЈЕНЕРАСПОЛОЖЕН ЈЕ (70)(70)(70)Полицијски комесарСемјонИљичПрачкинјешетаопосво-

јојсоби, изћошка ућошак, и упињаоседа усеби пригуши не-пријатноосећање. Јучејепосломсвраћаокодкоманданта гар-низона, случајносеода игра картеи изгубиоосамрубаља. Без-начајна сума, ситница, али ђавотврдичлука и користољубљазасеојеукомесаровоухои прекореваога због расипништва.

—Осамрубаља, врловажно!—ућуткиваојеПрачкинтог ђа-вола усеби. — Људи губеи више, па ништа. А поредтога,новацјезатода сезаради и троши... Довољноједа сеједномодеуфабрикуили Риловљевукрчмуи добићесенесамоосам

376

негои више!— „Зима је... Сељак већсвечано"... — монотонојебубаоу

суседнојсоби комесаров синВања. — „Сељак већсвечано...бразда пут."

—А можесетои игромповратити... Шта мујетотамо„све-чано"?

—„Сељак већсвечано, бразда пут... бразда."— „Свечано..."— настави да размишља Прачкин. — Треба

муприлепити десетак врућих, па онда неби многосветковао.Бољеби билода дажбинеуредноплаћа негоштосветкује...Осамрубаља, врловажно!Нијеосамхиљада, увек семоженакартама повратити...

— „Његов коњић, чим осети снег... осети снег, једва севуче..."

—Треба самојошда галопомјурне!Види, молимте, и јестми касач!Рага остајерага... Тупави сељак воли кадјепијандакоња тера, а кадупаднеурупуили јаругу, онда семора окоњега петљати... Самода ти ја дојашем, па ћути такопоказатида нећешза петгодина заборавити!... А заштосамја заиграомалом?Да самзаиграокецомтрефом, небихостаобездве...

—»Ријући браздесипког снега, одважнолети тројка сбре-га... Ријући бразде..."

—„Ријући... Браздеријући... бразде..."Па да ти таконештокаже!Дозвољавајуда сепише, божемепрости!А, уствари,свеми јетодесетка направила!Ђаволи суједовели уневре-ме?

—„Зауздавши кокоња себе, покућардеран, ено, вучеусао-нама својекуче"...

—Најеосе, значи, чимтрчи и несташлукеправи... А родите-љима ни на паметнепада да га нечимзапосле. Уместоштоде-ранпсетовози, бољеби билода цепа дрва или да Светописмочита... А и паса сунакотили... да одњихпроћи неможеш!Штами јебилода седнеми игрампослевечере, уместода самсамовечераопа отишао.

—„И боли га и смешномује, а мати га крозпрозорпсује..."—Псуј, псуј... Мрзи једа изађеудвориштеи казни га... Уме-

стода мујезаврнула бундицу, па пљус, пљус!Тојебољенего

377

да крозпрозорпсује. —А овакоћепостати пијаница... Којетонаписао?—гласноупита Прачкин.

—Пушкин, татице.—Пушкин?Хм!... Мора да јенекакав чудак. Пишу, пишу, а

ни сами неразумејуоноштонапишу. Тек да сенештонапише!—Татице, сељак једонеобрашно!—викнуВања.—Примите!Али ни брашнонијеразвеселилоПрачкина. Уколикојевише

самсебетешио, утоликога јев шемучиогубитак. Толикомујебиложаотихосамрубаља, каода јеизгубиоосамхиљада. КадјеВања научнолекцијуи ућутао, Прачкинјестаокрајпрозораи, жалостан, упериосвојтужни погледна снежнесметове... Тајпризормујејошвишепозледиосрцуране. Подсетилога јенањегов јучерашњи одлазак команданту. Разлила мусежуч, не-штога јепресекло... Потреба да на некомеискали својјаддо-стигла је стелен који није подносио одлагање. Он нијеиздржао...

—Вања —викнуоје. —Дођи да теишибамзатоштоси јучеразбиостакло!

У ТУЂИНИУ ТУЂИНИУ ТУЂИНИ (71)(71)(71)Недељнопоподне. Спахија Камишов седи усвојојтрпезари-

ји за раскошнопостављенимстоломи полакодоручкује. С њимза столом седи чист, глаткоизбријанстарац— Французм.Шампун. ТајШампунбиојенекада кодКамишова васпитач,учиојењеговудецулепомпонашању, правилномизговоруиигрању, а касније, кадсуКамишовљева деца порасла и поста-ла поручници, Шампунјеостаоусвојствубонемушког пола.Дужностнекадашњег васпитача била јепроста. Имаоједа селепо одева, да буде намирисан, да слуша Камишовљевапразна наклапања, да једе, пије, спава и, изгледа, ништа више.Затоједобијаохрану, собуи платунеодређеневисине.

Камишов једеи, посвои обичају, наклапа.— Јао, умрећу!— речеонбришући сузештомупотекоше

послезалогаја шунке, дебелонамазаног слачицом. —Ух!Уда-риломи углавуи усвезглобове. А видите, одвашефранцускеслачицеми неби сузеудариле, макарда сами целутеглицу

378

појео.—Нековоли рускуслачицу, а некофранцуску... —смирено

одговори Шампун.— Неволи францускунико, осим, можда, ви Французи. А

Французуштогоддаш, свећепојести: и жабу, и пацова, ибубашвабе... пхи!Ето, вама се, на пример, ова шунка несвиђаштојеруска, а да вамчовек донесепеченутурпијуи да вамкажеда јефранцуска, појешћетејеусласт, и претеолизати!...Повашеммишљењу, свештојеруско... неваља.

—Ја тонисамрекао.—Свејерускогадно, а француско... о, сетрежоли!Пова-

шем мишљењу, нема лепшеземљеодФранцуске, а ја ми-слим... па шта јеФранцуска, да говоримопоштено?Комадићземље!Кадби послали тамонашег шефа срескеполиције, онби већкрозмесецдана тражиопремештај: билоби мутесно!ТувашуФранцускучовек можецелуна коњуза данобићи, акоднас, изађеш на градскукапију... и краја нема!Возиш севозиш...

—Да, monsieur, Русија јеогромна земља.—Е, па тои кажем!Повашеммишљењу, одФранцуза нема

бољег народа. Учеван, паметаннарод!Цивилизација!Слажемсе, Французи сусви образовани, васпитани... Тојетачно...Французникаднећеиспасти неваспитан: уступићена времедами столицу, раковенећејести виљушком, нећепљунути наподали... Нема оног духа!Духа нема!Немогусамода вамоб-јасним, али, какода вамкажем, Французунедостајенештотако, овај... (говорник мрда прстима) нештоонако... прав-ничко. Сећамсе, читаосамнегдеда стеви стекли паметизкњига, а ми смопаметни порођењу. АкоРуса обучитенауцикакотреба, вишениједанпрофесоруниверзитета нећемоћи сњимда семери!

—Можебити... —некакобезвољноречеШампун...— Нијето„можебити", негојесигурно!Немојтесеништа

мрштити, ја истинуговорим!Руска памет... тојепроналазачкапамет!Само, разумесе, недајујојда серазмахне, а неуменида сехвали!... Нашчовек измисли понешто, па или самсломиили да деци да сеиграју, а вашФранцузизмисли некуглупост,

379

па серазгалами да га цеосветчује. Пренеки дан, ето, кочијашЈона направив човечуљка оддрвета: потегнешза конац, а оннаправи... непристојангест... Али Јона сенехвали...

—Уопштеузевши, Французи ми сенесвиђају!Ја неговоримовама лично, већуопште... Немораланнарод!Поизгледуне-какои личена људе, а живе, брате, каопси... Ето, да узмемо,на пример, брак. Коднас... акоси сеоженио, прилепи сеузженуи нема туникаквеприче, а кодвасје, ђавоби га знаокако. Мужпоцели боговетни данседи укафани, а жена наку-пи пунукућуФранцуза, па терајса њима канкан!

— То нијеистина!— неотрпеШампун и плану. — УФранцускојпородични морал стоји врловисоко!

—Знамоми тајморал!И срамота једа га ви браните!Требабити непристрасан: свињеостајусвиње... Хвала Немцима штосувасиздеветали... Вашимхвала!Посветила имсерука!...

— У томслучају, monsieur, ја неразумем— речеФранцуз,устајући и севајући очима —акомрзитеФранцузе, заштоондаменедржите?

—А шта да радимсвама?—Отпуститеме, и ја ћусевратити уФранцуску!— Шта-а-а? И ви мислите да би вас сада пустили у

Француску?Па ви стеиздајник својеотаџбине!ЧасвамјеНа-полеонвеликан, часГамбета... Ни ђавоваснеби разумео!

— Моnsieur — рече Шампун француски, прскајућипљувачкуи гужвајући салвет. — Тежуувредуодовекојустесаднанели мојимосећањима, неби могаоизмислити ни мојнајљући непријатељ!Међунама јесвесвршено!!

И трагичнимгестомФранцузелегантнобаци салветна стоиизађедостојанствено.

Послеједнотри сата на столујепромењенприборза јелоипослуга једоносила ручак. Камишов седа за стосам. Послечашицепредручак, Камишов опетосећа жељуда наклапа.Вашмусећаска, али нема слушаоца...

—Шта ради АлфонсЛудвикович?—пита лакеја.—Пакујествари.— Е, баш је будала, богами!— рече Камишов и оде

Французу.

380

Шампунседи на подуусвојојсоби и дрхтавим рукамаслажеукофер рубље, флашицеод мириса, молитвенике,хозентрегере, кравате... Цела његова пристојна појава, кофер,кревети сто, све одише отменошћуи женственошћу. Извеликихплавихочијукашвуукоферкрупнесузе.

—Куда сетоспремате?—упита Камишов, поштопостоја из-весновреме.

Французћути.—Значи, одлазите?—наставља Камишов. __Добро, чинитешта знате... Немамправа да васзадржавам...

Самојечудно... какоћетеви безпасоша на пут?Чудимсе, ви,ваљда, знатеда самизгубиовашпасош. Стрпаосамга негдемеђухартије, и такосе, ето, изгубио... А коднасјеутомпо-гледуврлострого. Нећетеодмаћи ни петврста... зграбићевасза врат!

Шампундижеглавуи сневерицомгледа Камишова.—Да, да... Видећете!Познаћевамодмахполицуда немате

пасош, и одмах: коси ти, бато?АлфонсШампун!Знамоми теАлфонсеШампуне, а јели повољи да васстражарноспрове-демомалодоСибира?

—Ви сетошалите!— Море, каква шала!Многоми једоње!Самоупамтите

штоћувамрећи: немојтеми послекукати ни писати писма. Нималимпрстомнећумрднути кадвасокованог будуводили!

Шампунскочи, и блед, разрогаченихочијупочеда хода пособи.

—Шта ви точинитеса мном?!—упита онхватајући се, савочајан, за главу. —Божемој!О, нека јепроклетчаскадми јепала на паметнесрећна мисаода напустимотаџбину!

— Де, де, де... Шалиосамсе!— речеКамишов спуштајућиглас. —Вашстеви неки чудак, неразуметешалу!Несмечовекни речи да каже!

—Драги мој!—вриснуШампун, умиренКамишовљевимто-ном. —Кунемвамседа самсесаживеосРусијом, свама и ва-шомдецом... И растанак свама за менејетежак истокаосмрт!Али свака ваша речмени срцекида!

— О, чудна ли човека!Заштосеви вређате, акоја грдим

381

Французе?Кога ми свенегрдимо;онда би требалосви да сенађуувређени!Стварностечудни!Штосенеугледатена арен-датора Лазара Исаковича... Ја њега на пасја кола изгрдим, на-зовемга Чивутоми шугом, свињскомуувоодревера напра-вим, и за бакенбардега вучем... А онсенељути!

—Али, онјероб!Онјеза копејкуспреманна свакунискост!—Добро, де... доста јебило!Хајдеда ручамо!Мири слога!Шампунпудеришесвојеуплаканеобразеи одлази сКами-

шовимутрпезарију. Првојелоједућутке, а последругог по-чињеиста песма и такоШампуновиммукама нема краја.

ПОДУШЈЕПОДУШЈЕПОДУШЈЕ (72)(72)(72)Пренеки дансахрањивали смомладуженунашег старог по-

штара Слаткоперцова. Кад покопасмо лепотицу, ми, пообичајунашихдедова и отаца пођосмоупоштуда... учинимопомен—њенојдуши.

Кадизнесошена стопалачинке, старац-удовацсенеутешнозаплака и рече:

— Палачинкесуистоонакоруменекаои покојница. Истотакотопле!Исто... каодвекапи воде!

—Да —сложитесеучесници помена —покојница једоистабила лепотица... Жена да јојпара нема!

—Да... Сви суседивили кадби јевидели... Али, господо, ни-самја њуволеозбог њенелепотенити због добренарави. Тедвеособинесвојственесуженскојприроди уопштеи сретајуседоста честоуовомсветуподсунцем. Волеосамјезбог њенедругедушевнеособине. А, наиме: волеосамје, покојницу, богјојдаорајсконасеље, затоштојеи поредживог и несташногкарактера свомемужубила верна. Била ми јеверна, безобзи-ра на тоштојеимала самодвадесет, а мени ћеускороравношездесет!Верна јебила мени, старцу!—Ђакон, који јебионаподушју, значајномукнуи кашљуцну, и на тајначинизразисвојусумњу.

—Ви значи, неверујете?—упита га удовац.— Ама ниједа неверујем— збуни сеђакон— већонако...

Данассумладеженеи сувише, знате... Рандеву, соуспрован-сал...

382

— Ви сумњате, а ја ћу вам доказати!Ја сам код њеподржаваоверностпрема себи на разненачине, такорећистратегијскимметодима, нештосличнофортификацији. С об-зиромна моједржањеи лукави карактер, моја жена нијемо-гла ни укомслучајуда мепревари. Јерја самлукавствоупо-требљаваоради чувања моралнечистотесвојебрачнепостеље.Ја знамизвеснеречи, сличнелозинки. Изговоримтеречи и...готово, могумирнода спавам. Штосетичеверности...

—А каквесуторечи?— Сасвимпросте. Ја самрашириопоградулажанглас. Ви

га сигурнознате. Говориосамсваком: „Моја жена Аљона живиснашимшефомполицијеИваномАлексејичемЗалихватским."Билоједовољносамоторећи.

... Никожив нијеимаосмелости да сеудвара Аљони, јерсесвакобојаошефовог гнева. Кадби јевидели, одмахби сесклањали да неби Залихватски нештопомислио. Хе-хе-хе!Јеркоби сезакачиостимбркатиманатемњаком, рђавоби сепро-вео... петпријава ћенаписати санитарнојинспекцији. Ако, например, види твојумачкуна улици, направићезаписник да тијестока лутала пограду.

—Значи, ваша жена нијеживела сИваномАлексејичем?—отегосмоми сви угласзапањено.

— Не, тојебиломојелукавство... Хе-хе... Шта кажете, зарвам нисам вешто подвалио, омладино?Е, утомеи јестевештина!

Прођошеједнотри минута ућутању. Седели смои ћутали,осећали смосеувређени и осрамоћени штонасјетаколукавонасамариоовајдебели стараццрвеног носа.

—Па, даћебог, оженићешсети и други пут!—прогунђа ђа-кон.

КРАЈКРАЈКРАЈ